Predstava Lepa Brena projectsinoć je peti put po redu izvedena u Bitef teatru, čija su mesta konstantno popunjena zbog velike potražnje. Od pojave ove predstave, na skveru Mire Trailović neretko se čuju glasni aplauzi i masovno pevanje Jugoslovenke.
Ovo svakako nije predstava u kult narodne pevačice Lepe Brene, već razumevanje vremenskog konteksta u kome je ona stvarala.
Koristeći figuru Lepe Brene kao fenomen vremena u kojem je njen glas postao senzacija šoubiznisa, nastao je projekat autora i glumca Vladimira Aleksića i Olge Dimitrijević. Usko povezana sa Jugoslavijom, Brena je postala inspiracija za pozorišni komad koji trenutno doživljava veliko interesovanje u Srbiji i inostranstvu. U predstavi, Brena se pojavljuje kroz pet figura koje predstavljaju određene segmente: Brene seksualnosti, biznismenke, graditeljke, Brene pesme i Brene Jugoslovenke. Glumice Jovana Gavrilović, Jasna Đuričić, Jelena Ilić, Tamara Krcunović i glumac Ivan Marković uspeli su da naprave zabavu i proizvedu jugonostalgiju kroz svoje monologe, igranje i pesmu.
U sinoćnom izvođenju mnogi gledaoci se nisu stideli da zajedno sa svim Brenama na sceni zapevaju i zaigraju uz koreografiju Igora Koruge i muziku Draška Adžića. Kao simbol vremena u kojem su mnoge generacije odrasle, predstava pronalazi svoje mesto u društveno-političkom kontekstu, kritikujući savremeno društvo na jedan duhovit način, ujedno podsećajući nas na svu lepotu koju je država Jugoslavija posedovala. Možda je upravo ova predstava podsticaj da se stvori utopija.
Ljubav prema državi koja više ne postoji, u kojoj mnoge mlađe generacije iz publike nisu živele, širi se po sceni tokom celog izvođenja. Razlog zbog kojeg publika reaguje na svaku ponuđenu emociju iz predstave je što Lepa Brena project predstavlja jednu otvorenu formu u kojoj glumačka scena, parter i balkon međusobno komuniciraju. Razgovarajmo, složimo se – to je i bio cilj nekadašnje države.
Kakva je razlika između šoubiznisa danas u odnosu na onaj koji je postojao u Jugoslaviji? Ovim projektom obuhvaćene su mnogobrojne društveno-političke transformacije i pitanja provučena kroz filter samo jednog imena, koje je, složiće se mnogi, najveća atrakcija tog vremena. Podseća nas na osećaj kolektivnog iskustva i zajednice tokom socijalističke kulture na jugoslovneskim prostorima.
Pored jugonostalginčnih momenata kojima nisu odolele starije dame iz publike, predstava se bavi i danas prisutim problematikama. Jedna od Brena, koju igra glumac Ivan Marković predstavlja preobražaj mladog momka Živojina u šoubiznis ikonu Brennu. Dva slova n su ono što ga deli od već postojećeg imena pevačice koja je ujedno i njegov idol. Probleme, prepreke i osećanja sa kojima se nosi transeksualna osoba na estradi, Ivan iznosi veoma dobro, donoseći na scenu razigranost, smeh i sveprisutnu tegobu.
Lepa Brena project je premijerno izvedena u decembru od kada se redovno može naći na repertoaru Bitef teatra u Beogradu.
Izvor fotografije: kolekcija Bitef teatra
0 Comments