Leto u MuzeYu, letnji program ispred Muzeja Jugoslavije, otvoren je i ove godine simbolično 25. maja na nekadašnji Dan mladosti. Ideja događaja bila je da se muzej poigra sa simbolikom tog dana i da se nadoveže na jugoslovensko nasleđe kroz novi, revitalizovan odnos, a ne kao proslavljanje Titovog rođendana. Na otvaranju Leta u MuzeYu nastupila je ad-hoc postava TRESE.LUPA.UDARA. koju čine Koja ( DISCIPLIN A KITSCHME), Švaba (Električni Orgazam) i Vul (DISCIPLIN A KITSCHME). Inače, jedan od prvih nastupa benda DISCIPLIN A KITSCHME je bio na Dan mladosti 1983. godine, na Trgu Marksa i Englelsa, što je bila jedna od prvih prilika kada je bend nastupio pred velikim brojem ljudi. Sara Sopić, kustoskinja Muzeja Jugoslavije dodaje da je to bio nastup u okviru režimskog programa sa kojim se bend nije poistovećivao, ali su ipak ljudi koji su pravili program imali svest o tome da bi program trebalo da bude namenjen mladima i da je ideja da se biraju bendovi koji će moći da se približe publici.
Ideja programa Leto u MuzeYu je da se oživi plato ispred Muzeja Jugoslavije i da prostor dobije novi značaj i da privuče lokalnu publiku koja u najmanjoj meri posećuje muzej. Gotovo svi programi su namenjeni lokalnoj zajednici, jer je ideja programa da ona počne da doživljava Muzej Jugoslavije kao svoj, i da redovno posećuje programe. Program Leto u muzeyu biće zbog toga ispunjen raznovrsnim besplatnim kulturnim sadržajima: koncertima, filmskim projekcijama i pozorišnim predstavama.
Muzej ima i novi kafe koji je još jedan od načina da lokalna publika počne da koristi prostor muzeja u svakodnevnom životu. Na toj lokaciji će biti organizovan i drugi događaj u okviru programa Leta u MuzeYu koji će se održati u nedelju, a nastao je kao plod saradnje Muzeja Jugoslavije sa ljudima iz Kišobrana, Zaokreta, Kabineta i Burger House-a. Pred Piknik razgovarali smo sa Sarom Sopić, kustoskinjom Muzeja Jugoslavije o ovom događaju, ali i o progamu Leto u MuzeYu.
Kako je došlo do toga da se Piknik organizuje u Muzeju Jugoslavije?
Sara Sopić: To je već ustaljen i poznat program u Beogradu. Mi smo se uvezali sa njima kako bismo spojili njihovo iskustvo u organizaciji, a mi smo ponudili prostor i malo smo tematizovali Piknik, tako da će ove godine biti u pitanju JugoPiknik.
Šta će se još naći na programu Leta u MuzeYu?
U julu imamo nastup benda Moussaka koji se kroz surf rock bavi obradama folk pesama iz Jugoslavije, što je tema kojom se do sada nismo bavili i zanimljivo nam je da napravimo događaj koji izlazi iz okvira onoga što biste očekivali da se dešava u muzeju. Nakon toga će nastupiti SKRECh MAJSTOR LJUBAN, tako da će tema večeri biti folk muzika iz Jugoslavije koja će dobiti novi prizvuk.
Program završavamo uz veče YU vinila koji je sada već standardni deo letnjeg programa. Zvali smo razne dj-eve koji se bave tim vinil diging-om i uglavnom će se kao i do sada muzika bazirati na fanku, ali će biti i nekih upliva u ono što se nekada slušalo sa novim aranžmanima. Tu će biti i berza ploča u organizaciji Paralel festivala.
Zbog čega nam je potrebna reinterpretacija jugoslovenskog kulturnog nasleđa?
Pre svega, jasno je da su danas muzeji mnogo više od institucija koje čuvaju kolekcije zbog kojih su osnovani i izložbenih prostora za delove tih kolekcija. Muzeji u celom svetu, pa i kod nas, se sve više okreću publici i negde vide publiku kao primarni razlog svog postojanja, a rad na programima koji su usmereni na publiku je dominantan svda u svetu. I pored toga, važno je vratiti se i na to zbog čega neki muzej postoji i koja je njegova uloga, a definitivno je da je uloga Muzeja Jugoslavije da se bavi interpretacijom jugoslovenskog nasleđa. Programi koji su namenjeni razvoju publike treba da reflektuju tu neku osnovnu viziju i misiju našeg muzeja, a to je da se bavimo jugoslovenskim nasleđem. Ja mislim da je to jako važno jer i u našem društvu, a i u celom regionu je tema Jugoslavije jako prisutna i važna i svi imaju jak stav, bio on izrazito negativan ili pozitivan. Očigledno je da je to tema kojom moramo da se bavimo, a čini se, pogotovo u Srbji da, pošto je u pitanju škakljiva tema, svi izbegavaju da se bave njom i zbog toga je i veća odgovornost na nama da pokrenemo razna pitanja na tu temu i da se kroz različite načine bavimo tim nasleđem.
Kakav je prošle godine bio odaziv mladih za letnji program?
Mi smo iskreno baš bili iznenađeni time koliko je dobro prošao program jer nismo znali uopšte šta da očekujemo. U celu organizaciju programa smo se upustili entuzijastično, bez realne ideje o ishodu. Do tada nismo znali kako izgleda organizacija koncerta koji je namenjen velikom broju ljudi, dok ove godine već nekako znamo šta radimo. Nismo imali ni predstavu kakva će biti reakcija ljudi, ni koliko će ih biti. Za prošlogodišnji 25. maj organizovali smo nastup VIS Limunada, aludirajući na velike jugoslovenske festivale koji su se održavali u Opatiji, i upakovali smo koncert uz modnu reviju na kojoj su mladi dizajneri imali priliku da pokažu svoje nove kreacije koje su bile inspirisane jugoslovenskom modom, uz savremenu verziju sleta sa balerinama iz La Pirouette studija i decom iz svratišta. Na tom događaju je bilo 2500 ljudi i mi stvarno nismo mogli da poverujemo.
Nakon toga je bio zanimljiv nastup benda Nežni Dalibor koji je tada izbacio novi album, koji je nama zvučao kao oda vrednostima koje su se izgubile iz savremene upotrebe jer imaju jugoslovenski koren, a neke od njih su ipak pozitivne, poput antifašizma ili bratstva i jedinstva. Mi smo videli da se ti pojmovi gube i da je naša uloga da ih revitalizujemo, kao i pitanje borbe za radnička prava koje je prisutno bilo na tom albumu. Bendu je to bila jako zanimljiva interpretacija, jer oni to uopšte nisu videli na isti način kao mi, već je to bila njihova lična priča. Sve to zajedno je dovelo do toga da je taj nastup bio nikad posećeniji koncert benda, jer je osim njihove standardne publike na koncert došla i publika muzeja.
Letnji program Muzeja Jugoslavije je doveo do neverovatnog efekta mešanja publike, jer sam muzej ima neki legitimitet i uživa određenu vrstu poverenja kod jedne vrste publike, a sa druge strane upravo programima koje biramo privlačimo publiku koja možda ne bi došla samo zbog muzeja.
A kakav je odnos mladih prema jugoslovenskom nasleđu?
Ne bih izdvojila mlade kao grupu, ali je odnos prema muzeju dosta povezan sa odnosom prema Jugoslaviji, komunizmu i Titu. Ovaj muzej se zato ne posmatra kao kulturna institucija, još uvek, koja se svojim programima bavi jugoslovenskim nasleđem, već kao mesto gde se nalazi Titov grob i nekako je uvek stav prema tom periodu i prema Titu preslikan i na muzej. Često nam se dešava da ljudi namerno ne žele da uđu u muzej jer je to njihov jasan izraz prema tom vremenu.
Mi često imamo dečije radionice, i neretko mi se dešava da mi deca kažu da su im roditelji rekli da idu na užasno mesto i da ne slušaju ništa što im se ovde kaže jer je to propaganda. To su neke očigledne frustracije koje postoje u društvu.
A sa druge strane imamo veliki broj publike koja dolazi iz čiste nostalgije, gde mi znamo da je to deo veliki i važan deo naše publike, ali sa druge strane ne želimo da budemo viđeni kao nostalgično mesto ili utopija, već zaista da gradimo kritički odnos prema tom periodu.
Kod mladih se čini da nije izražen tako jak stav, niti antagonizam, niti pozitivan stav, već neka potpuna indiferentnost prema jugoslovenskom nasleđu. Oni danas ne znaju puno o tome, a nekako ih puno ni ne zanima i to se najviše odnosi na srednjoškolce. Znaju nešto što su čuli od svojih roditelja, u formalnom obrazovanju se uglavnom do tog perioda ne stigne jer se to radi u osmom razredu i četvrtom srednje, što je vrlo osmišljeno, potpuno se ne bave tom temom, pa samim tim mladi nemaju nikakvu ideju o tome. Sa druge strane u umetnosti se baš oseća uticaj jugoslovenskog nasleđa, pogotovo u grafičkom dizajnu i u muzici. Taj trend revitalizacije druge polovine 20. veka se svugde u svetu oseća i jako je popularan. Tako da postoje različiti slojevi i čini mi se da je zato rad na kreiranju programa muzeja jako važan i kompleksniji nego u drugim muzejima gde su stvari jasne.
Sa kime najviše komunicirate onda ovim programom?
Ideja je da se različiti programi obraćaju različitoj publici, to bi bilo idealno. Ali sa letnjim programom najviše komuniciramo sa tim mladima koji nemaju nikakvo znanje niti stav o Jugoslaviji i ne povezuju kulturni sadržaj koji danas konzumiraju sa uticajem jugoslovenskog nasleđa. Upravo zbog toga je zanimljivo komunicirati sa njima, a sa druge strane ideja je da se promeni imidž muzeja i da ljudi počnu da nas doživljavaju kao muzej koji se na objektivan način bavi tim periodom, a ne kao političkog subjekta koji širi komunističku propagandu.
Da li je moguće uopšte promeniti tu sliku?
Te promene se dešavaju jako sporo, jer je ogromna trauma koju ovo društvo ima i to je nešto što ne sme da se negira. Samim tim što je ona toliko vidljiva, važno je praviti programe koji će da se sa jugoslovenskim pitanjima suočavaju, iz kojih može da uči i društvo, ali i mi sami. Svi negativni stavovi koji se vide kod srednjoškolaca nisu neočekivani, jer oslikavaju stav njihovih roditelja o Jugoslaviji u trenutku kada su oni rođeni. Zato mi je uvek uspeh kada srednjoškolci dođu sa negativnim stavom, a mi razgovaramo sa njima i uvidimo makar malu promenu u pogledu na Jugoslaviju.
Koje vrednosti koje su povezane sa jugoslovenskim nasleđem pokušavate da osvestite kod mladih kroz Leto u MuzeYu?
Sa različitim izvođačima se aludira na različite vrednosti. Za bend Nežni Dalibor je bila u pitanju borba za radnička prava i ceo taj pokret osnaživanja radnika koji je danas izgubljen. Osim toga antifašizam vidimo kao važnu vrednost.
Da li ste imali neprijatnih iskustava sa izvođačima zbog njihovog stava o Jugoslaviji?
Zaista ne. Nikada nam se nije dešavalo da imamo negativan feedback, ali nam se dešavalo da gotovo 80 posto umetnika koje pozovemo nikada pre toga nije posetilo muzej. Svi znaju za muzej, prate programe, žele da nastupaju, ali nikada nisu bili u njemu. Upravo to je nama znak da ovim programom radimo pravu stvar, jer su i oni sami, kao i njihova publika, zapravo naša publika. Pozivajući njih pokušavamo da privučemo ljude koji inače ne dolaze.
0 Comments