Ovogodišnje, četrnaesto izdanje evropskog nomadskog bijenalea Manifesto otvoreno je 22. jula u Prištini i trajaće do 30. oktobra. Tokom sto dana, biće predstavljen bogat interdisciplinarni program umetničkih i urbanih intervencija.
Vraćanje javnog prostora građanima zasigurno je glavna ideja vodilja Manifesta 14. Iz tog razloga, umetnički događaji rasprostranjeni su na mnogobrojnim javnim i polujavnim mestima u gradu, od velikog hamama iz otomanskog doba, do Palate omladine i sporta iz jugoslovenskog perioda. Zadivljujuća arhitektura brojnih građevina koje su svedoci turbulentne istorije sa ovih prostora nadahnula je mnogobrojne lokalne kolektive, arhitekte, aktiviste, intelektualce na kreiranje višeslojnog umetničkog i urbanističkog programa pod naslovom Sve je u svetovima koje svet osvešćava kako inače ispričati priču. Sa idejom da se Priština može osetiti i razumeti tek kada se zagledate kroz oči njene prošlosti i urbanističkih tranzicija koje se odražavaju kroz neke od njenih kultnih zgrada, program Manifesta uključuje ture kroz mnogobrojna zdanja – Palatu za omladinu i sport, Gradsku biblioteku, Zeleni koridor, Kino Armatu, robnu kuću Grmija…
Glavni izložbeni program postavljen je u Hotelu Grand koji je izgrađen 1978. godine. Svaki građanin Prištine ima priču iz ovog hotela: zna nekoga ko se tu venčao, ko je tu prebivao 90-ih, a većina mlađih generacija je svoje matursko veče proslavila upravo ovde… Nakon rata na Kosovu, tokom talasa privatizacije, hotel je doživeo progresivan pad u odnosu na svoje zlatne dane. Tokom sto dana, u ovom hotelu biće predstavljeni radovi mnogobrojnih internacionalnih, domaćih i regionalnih umetnika. Izložba je postavljena na sedam spratova kroz sedam tematskih celina: tranziciju, migraciju, vodu, kapital, ljubav, ekologiju, spekulaciju. U bogatoj postavci prepliću se dela vizuelne umetnosti, poezije i muzike, sa popularnom kulturom, istorijskim artefaktima, otvorenim studiom, laboratorijom.
Film Yugoslavia: How Ideology Moved Our Collective Body srpske rediteljke Marte Popivode predstavljen je u odeljku ljubav. Ovaj filmski esej predstavlja osvrt na istoriju socijalističke Jugoslavije, kao i njen dramatičan raspad.
„Izrazito mi je drago što sam deo Manifesta, a posebno zato što je u Prištini, jer nisam bila ovde više od deset godina, i prilično je uzbudljivo videti šta se sve desilo u međuvremenu. Sa druge strane, Manifesto dovodi i neki internacionalni kontekst i nadam se da će to imati pozitivne konsekvence na grad. Kada je reč o mom učešću na izložbi, ovde pokazujem jedan stariji film iz 2013. godine, koji zapravo nikada nije bio prikazan na Kosovu, iako je dosta putovao internacionalno i u regiji. Posebno mi je drago što su reakcije prilično intenzivne u pozitivnom smislu. Mislim da ima smisla da jedna ovakva manifestacija uloži u lokalnu scenu i u lokalne umetnike. Pitanje je, naravno, kakve će to konsekvence ostaviti na nezavisnu scenu, i nadam se da ovako velika manifestacija neće učiniti da ona pati. Ipak je bitno da internacionalna javnost obrati pažnju na kosovske i albanske umetnike, i to treba da bude jedan od ciljeva ovako velikih izložbi“, izjavila je rediteljka.
Alban Muja, kosovski umetnik koji živi i stvara u Berlinu, se u svom radu bavi ilegalnom gradnjom koja je specifična za gradove bivše Jugoslavije.
„Ilegalne gradnje i nadogradnje počele su da se dešavaju posle rata, 1999. godine, i ta tendencija se nastavila do danas. Svojim radom referišem na prošlost, ali, takođe, nastojim da podstaknem razmišljanje o ovoj temi, kao i potragu za rešenjem u budućnosti“, rekao je on.
Više od 160 umetnica iz Albanije, Belorusije, Češke Republike, Mađarske, Poljske, Srbije, Slovačke učestvuje u projektu Sekundarna arhiva, koji je nastao je u saradnji Katarzyna Kozyra fondacije iz Poljske i Centra za kulturnu dekontaminaciju iz Srbije, i predstavlja prateći program Manifesta 14.
Prema rečima kustosa CZKD-a Dejana Vasića, Sekundarna arhiva obuhvata izjave umetnica koje govore o sopstvenoj praksi.
„Svaka od umetnica govorila je o sopstvenoj praksi kroz vezu umetnosti, života i politike. Ti audio radovi spojeni su u jednu trosatnu zvučnu instalaciju koja je postavljena u Nacionalnoj galeriji Kosova. Takođe, CZKD će uskoro lansirati jedan otvoreni poziv sa ciljem da u arhivu uključimo najmlađe umetnice, kao i da nekima od njih omogućimo samostalnu izložbu u našim prostorijama“, rekao je on.
Diskusije o kulturi i društvene debata organizovane u okviru bijenalea nastoje da pokrenu bitna pitanja koja se tiču svih građana Kosova. Šta znači za mlade ljude i umetničku zajednicu jedne zemlje šengenski prostor i život sa ograničenjima putovanja? I šta sve Kosovo može da ponudi svetu?
Autorka: Ivona Đurić
Fotografije: Majlinda Hoxha
0 Comments