Postoje festivali koje posećuješ, i postoje oni oko kojih organizuješ život. MENT Ljubljana za mene već godinama pripada ovoj drugoj kategoriji. Februar je mesec koji se ne planira unapred, jer je rezervisan za MENT. To je onaj deo godine kada znam da ću nekoliko dana živeti između koncertnih sala, panela, razgovora i spontanih susreta, u prostoru gde muzika nije samo program, već zajednički jezik.
MENT nije samo festival, već i susret regionalne i evropske nezavisne scene, mesto na kojem se otkrivaju nova imena, ali i potvrđuje zašto je važno graditi male, posvećene zajednice oko muzike. Svake godine donese drugačiji ritam, drugačije razgovore i nove bendove koji ostanu da žive mnogo duže od tih nekoliko februarskih dana.
Možda je baš u tome njegova posebnost – u osećaju kontinuiteta. U tome što se vraćaš ne samo programu, već i ljudima, prostoru i energiji koja se iznova sklapa. MENT je za mene postao svojevrsni kompas za godinu pred nama: pokazatelj kuda se kreće scena, ali i podsetnik zašto je uopšte volimo.
Prvo veče
Prvi dan festivala, u sredu 18. februara, počeo je tradicionalno u Kino Šiški energijom koja je najavila da će ovo biti još jedno nezaboravno izdanje MENT-a. Headlineri večeri bili su Shabjdeed & Al Nather, palestinski duo koji predvodi novi talas arapskog hip-hopa. Njihov nastup je bio sirov, i iako nisam razumela o čemu pevaju, bilo je lako prepustiti se ritmovima i prelepom arapskom jeziku. Verujem da bi ovaj duo bio još impresivniji u manjem i intimnijem prostoru, gde bi svaki detalj njihove muzike mogao da se upije punim intenzitetom, iako je Katedrala u Kino Šiški prostor sa verovatno najsavršenijim zvukom. Sve što ostaje je nada da će možda uskoro posetiti i Srbiju, a iz pouzdanih izvora znam da postoji poprilično zainteresovana grupa ljudi da se to i desi!
Tokom prve večeri publika je imala prilike da čuje i druge zanimljive izvođače. Na stage-u Katedrala nastupili su Madru Salach i Kabeaushe, dok je Komuna stage bio domaćin Gruntu, Min Taka i Max Baby, gde su se redovi ispred ulaza neretko protezali i u holu Kino Šiške.
Drugo veče
Drugi dan MENT-a donosi potpuno drugačiju, ali jednako uzbudljivu energiju. Veče sam započela u Staroj mestnoj Elektrarni, gde je nastupala Gaia Banfi, čija je muzika savršeno balansirala između eksperimentalnog, pop i elektronskog izraza. Banfi, pevačica, tekstopisac, muzičarka i producentkinja, koristi svoj glas kao centralni instrument, spajajući akustične elemente, elektroniku i suptilnu distorziju, često pomerajući granice tradicionalnog pevanja. Njeni setovi su meditativni i slojeviti, a na MENT-u je njen prozračni vokal savršeno ispunio Elektrarnu, pružajući iskustvo koje je istovremeno sofisticirano i emotivno.
Neposredno nakon Banfi, nastupio je Gordan, čiji zvuk gradi most između mistike balkanskih legendi i savremene eksperimentalne scene. Posebno se ističe vokal Svetlane Spajić, koju lokalna publika možda najbolje pamti po saradnji sa Lenhart Tapes. Njeni izražajni, visceralni glasovi stvaraju most između tradicije i avangarde, dok Andi Stecher na bubnju i Guido Möbius na basu i elektronici uvode elemente minimalizma, noise-a i neočekivanih muzičkih pravaca.
Stejdž u Menzi pri Koritu otvorio je hrvatski sastav kaleido, okarakterisan kao emo, indie i post-rock. Ipak, stigla sam na sam kraj njihovog nastupa, ali bih rekla da su bili dobar intro za Menzu te večeri, pa je čak i tih nekoliko minuta bilo dovoljno da osetim kako bend ume da oblikuje prostor.
Iz Menze se selimo u Gromku gde je publiku osvojila Beaks, bečka pesnikinja koja kako je njen opis glasio „svoju poeziju pretvara u lucidne, fragmentirane pesme gde je jezik sam po sebi snažan instrument.” Njena muzika nosi primese shoegaze stila na sceni, ali je snažna i prisutna, a nastup ima hipnotišuću teatralnost koja podseća na energiju Lucy Kruger koju sam pre koju godinu i otkrila baš na MENT-u.
Za kraj večeri, u Gala Hali, slušali smo Meral Polat, bend koji kombinuje anatolian rock, blues i jazz elemente. Šta reći osim da je energija benda bila odlična, a obe vokalistkinje, i lead vokal, kao i prateći, sa svojim izrazitim prisustvom i jako različitim energijama činile nastup posebnim. Nije ni čudo što je publika potpuno odlepila, i držala sve u transu do kraja večeri.
Treće veče
Početak treće večeri na MENT-u je tradicionalno rezervisan za Ljubljanski zamak, gde se koncerti odvijaju na četiri različite lokacije unutar kompleksa. Veče počinje jedinstvenim iskustvom – gondolom se penjete do zamka, a potom imate prilike da slušate koncerte u nesvakidašnjim prostorima, među kojima se posebno ističe stejdž u Kapeli, sa svojom akustikom i istorijskim ambijentom.
Veče na Ljubljanskom zamku započela sam nastupom Dominik Prok u Kapeli. Frontmen slovačkog post-punk benda 52 Hertz Whale, Prok svoj solo debitantski album there is no rescue mission, we are safe pretvara u intimno iskustvo, sa minimalističkim folk aranžmanima, nežnim gitarama i tihošću koja nosi emotivnu težinu. Njegova muzika, spoj slovenske iskrenosti i duha američkog i britanskog indieja, stvara melanholičnu, ali delikatno nadujuću atmosferu, savršenu za početak treće večeri.
U okviru stejdža Hribarjeva Hall nastupio je Tristwch Y Fenywod, trio iz Leedsa sastavljen od tri queer žene. Njihova muzika kombinuje gothic rock, avant-pop i folk, a tekstovi su u potpunosti na velškom jeziku (Cymraeg). Tristwch Y Fenywod kroz svoje pesme istražuju teme sapphijske ljubavi i želje, egzistencijalne tame, političke i ekološke zabrinutosti, paganski misticizam i psihogeografske fantazije inspirisane keltskom istorijom i mitologijom. Njihov zvuk je istovremeno misteriozan i hipnotišući, sa naglascima na groovy ritmove i eksperimentalne aranžmane.
Kao i svake godine, treća veče je iz mog subjektivnog osećaja i najposećenije, a Metelkova te večeri postaje centralno mesto zbivanja u celoj Ljubljani. Mi smo kao i prave lokal patriote se odmah uputili na koncert srpskog sastava Suplexx, koji je skromno rečeno, naš hajlajt večeri (svetski, a naše hehe!). Suplexx je publici u Gromki pružio iskustvo koje se ne zaboravlja. Bend, poznat po svom spoju thrash metala, hardcore-a, noise-a i eksperimentalnog punka, donosi energiju koja je istovremeno sirova i teatralna.
Suplexx se izdvajaju na domaćoj sceni, spajajući članove sa dugogodišnjim iskustvom u indie, shoegaze, garage punk i DJ-ing projektima, a njihov moto “VIOLENCE = ELEGANCE” savršeno opisuje energiju koju unose u svaki nastup. Hemija unutar benda čini da svaki njihov koncert postaje sve luđi i opušteniji, a rezultat je visceralno i nezaboravno iskustvo za publiku.
Buka u modi
Tri dana MENT-a 2026. prošla su u zvucima, ritmovima i atmosferama koje ostavljaju trag i dugo nakon što se svetla ugase. Od intimnih solo nastupa i hipnotišućih eksperimentalnih zvukova, preko shoegaze trenutaka, do sirovih i energičnih nastupa koji drže publiku u transu, festival je još jednom pokazao raznovrsnost i snagu nezavisne scene. Svaki prostor, od Kapela u Ljubljanskom zamku do Gromke i Gala Hale, nosio je svoju priču i energiju.
Ove godine, možda je najveći hajlajt festivala došao iz pravaca noise, punk i hip hopa, pokazujući da sirovost i buka ponovo imaju svoje mesto u fokusu scene i da publika još uvek traži intenzitet, iskrenost i energiju koja pogađa direktno. Taj spoj neukroćene energije i muzike koja ne pristaje na kompromis bio je simboličan podsetnik da je nezavisna scena živa i da se stalno transformiše, ali da srž – sirovost, neposrednost i zajedništvo – ostaje ista.
I dok poslednji tonovi i dalje odjekuju, razmišljajući o svemu što smo videli, čuli i iskusili tokom ovogodišnjeg izdanja, ostaje samo jedno: hvala i vidimo se sledeće godine, MENT!
Naslovna fotografija: Edin Suljić, ustupljena fotografija
0 Comments