Na današnji dan, 6. decembra, pre 36 godina, Mark Lepin počinio je do tada nezapamćeni zločin, poznatiji kao Montrealski masakr. Tog dana, dvadeset petogodišnji mladić ušao je nauružan poluautomatskom puškom i noževima u Visoku politehničku školu, École Polytechnique, u Montrealu, u Kanadi i ubio četrnaest žena i ranio trinaest ljudi (devet žena i četiri muškarca), a nakon toga izvršio samoubistvo. Od tada, ovaj dan postaje Nacionalni dan sećanja i akcije protiv nasilja nad ženama i obeležava se u okviru 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama.
Šta je bio povod?
Ključni kontekst ovog zločina leži u njegovoj otvoreno iskazanoj mizoginiji. Javnost je motive saznala iz pisma koje je ostavio, u kojem je izrazio mržnju prema feministkinjama i naveo imena žena prema kojima je gajio netrpeljivost. Lepin je verovao da su žene i feminizam krivi za njegove lične neuspehe, uključujući i činjenicu da nije upisao fakultet (jer su većinski kadar u tom trenutku činile žene). Tokom napada je razdvajao studentkinje i studente i ciljano pucao u žene, naglašavajući ideološki karakter zločina. „Vi ste žene, vi ćete postati inženjerke, ja neću. Vi ste horda feministkinja. Ja mrzim feministkinje”, uzvikivao je Mark neposredno pre nego što je počinio zločin.
Masakr je duboko potresao Kanadu i postao prelomna tačka u javnom razumevanju rodno zasnovanog nasilja. U godinama nakon toga, jačale su inicijative koje nasilje nad ženama imenuju kao sistemski problem, a ne niz izolovanih slučajeva. Kao deo šire društvene reakcije, nastajale su i kampanje koje uključuju muškarce u borbu protiv nasilja — među njima i pokreti koji su se razvijali upravo na talasu šoka i solidarnosti nakon Montreala. Događaj je takođe otvorio velike rasprave o kontroli oružja u Kanadi, jer je postalo jasno koliko se mizogina ideologija može brzo pretvoriti u masovno ubistvo kada joj je omogućena smrtonosna logistika.
Fotografija: The Canadian Press
Ženske grupe, kako u Kanadi, tako i širom sveta, nakon ovog događaja organizovale su javna okupljanja, marševe i komemoracije. Inicirana je globalna podrška za obrazovne programe kojima bi se stalo na put nasilju prema ženama. Godine 1991. kanadska vlada proglasila je 6. decembar Nacionalnim danom sećanja i akcije protiv nasilja nad ženama. Iz Kanade je tada Kanadski akcioni komitet za status žena poslao apel ženskim grupama koje se suprotstavljaju nasilju protiv žena u kome se kaže: „6. decembra potvrdimo naše sestrinstvo, solidarnost i odlučnost da okončamo muško nasilje nad ženama“. Dve godine kasnije, u Edinburgu je pokrenuta i kampanja pod nazivom „Nulta tolerancija” koja uključuje i muškarce, a koja ih podstiče da pokažu solidarnost sa ženama u borbi protiv nasilja.
Femicid u Srbiji
U Srbiji je tokom 2025. godine ubijeno najmanje 14 žena od strane sadašnjih ili bivših partnera, sinova, unuka i progonitelja. Iako je taj broj niži u odnosu na neke prethodne godine, ne sme se posmatrati kao znak da je problem slabiji ili pod kontrolom. Posebno kada se uzme u obzir da je zabeleženo i najmanje 10 pokušaja femicida, što znači da je broj ubijenih žena mogao biti i veći.
Skoro polovina ubijenih žena prethodno je barem jednom prijavila nasilje, a prema informacijama dostupnim u medijima u najmanje tri slučaja nasilje je prijavljivano i više puta. To dodatno pojačava pitanje institucionalne odgovornosti, naročito jer su najmanje petorica učinilaca ranije već bili pritvarani i/ili osuđivani zbog nasilja u porodici ili drugih nasilnih krivičnih dela. U jednom od slučajeva, počinilac je ubio i svoje sedmogodišnje dete.
Kao i ranijih godina, u najvećem riziku su žene starije od 46 godina (njih 11) dok su tri žene bile između 36 i 45 godina. Način izvršenja ubistava takođe pokazuje brutalnost i bliskost nasilja: devet žena ubijeno je nožem, jedna nelegalnim pištoljem, dve su pretučene do smrti, a dve udavljene.
Posebno je uznemirujuće to što su u pet slučajeva postojali jasni pokazatelji visokog rizika da žena može biti teško povređena ili ubijena. Ta činjenica ponovo ukazuje na to da su institucije imale informacije o opasnim učiniocima, ali nisu reagovale dovoljno odlučno i pravovremeno, pa su propusti (postupanje ili nepostupanje) ostavili prostora da se zločini dogode.
Šira slika je još mračnija. Više od 430 žena u Srbiji ubijeno je u kontekstu porodičnog nasilja u proteklih 14 godina. Srbija je 2013. ratifikovala Istanbulsku konvenciju Saveta Evrope, koja insistira na nultoj toleranciji prema nasilju nad ženama. Međunarodna iskustva, kao i domaći podaci, stalno ponavljaju istu poruku: porodični dom prečesto je najnesigurnije mesto za ženu, jer najveći broj ubistava počine partneri ili članovi porodice, a najveći broj femicida događa se upravo u sredinama u kojima su žene živele sa počiniocima.
Situacije u kojima žrtve, nakon što prijave nasilje, ne dobiju odgovarajuću podršku institucija stvara osećaj potpune nezaštićenosti i bespomoćnosti. Prvi korak ka žaštiti žrtava jeste sankcionisanje prestupnika, a kada do toga ne dođe, često se desi da žrtva narednog puta neće prijaviti nasilje, jer je izgubila poverenje. Taj krug se nastavlja, a nažalost, nekada učestalo nasilje dovede i do smrtnih ishoda. Zbog toga je važno da insistiramo na odgovornosti nadležnih organa i apelujemo da rade svoj posao.
Nasilje u porodici može se prijaviti na 0800/100-600.
SOS ženski telefon je 0800/100-007 i dostupan je radnim danima od 10 do 20 časova.
Besplatna pravna podrška dostupna je i anonimno na 011/2656-178, a kontakti za psihosocijalnu i pravnu podršku u pojedinačnim gradovima mogu se pronaći na stranici Autonomnog ženskog centra.
0 Comments