fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Mračni šabloni – neprimetni tvorci naših digitalnih ponašanja

Koje to tajne tehnike društvene mreže koriste kako bi kontrolisale naša digitalna ponašanja?

21. September 2023

Tekst nastao u saradnji sa A1 Srbija

Svaki put kada uzmete telefon, otključate ga, otvorite svoju omiljenu društvenu mrežu i krenete da skrolujete, zapitajte se, da li je to nešto što ste svojom voljom krenuli da radite? Da se razumemo, neretko i jeste, ali, razmislite, koliko vam se puta desilo da uzmete telefon sa jednom namerom, na primer da nekoga pozovete, a da sebe uhvatite pet minuta kasnije kako hipnotisano skrolujete kroz Instagram storije, potpuno zaboravljajući zbog čega ste se uopšte dohvatili telefona? Takva ponašanja, za koja baš i ne možemo da kažemo da su namerna, predstavljaju jedan kolektivan fenomen, koji je posledica „inženjeringa“, tačnije dizajna aplikacija koje koristimo i svih tehnika i metoda kojima se one služe, kako bi nam što češće privlačile i što duže držale pažnju.

Ovo zvuči dosta neodređeno, kao potencijalna teorija zavere, ali zapravo, predstavlja sastavni deo funkcionisanja ekonomije pažnje, a jedna naučna oblast, koja se zove etički dizajn, bavi se upravo preispitivanjem toga kako intefejsi različitih aplikacija i uređaja utiču na naše korišćenje (čitaj: podstiču naše korišćenje) istih. Etički dizajn kao imperativ, zapravo, postavlja da etički promatramo i promišljamo efekte dizajna različitih digitalnih tehnologija, posebno društvenih mreža, podrazumevajući da stvaranje proizvoda i usluga koje su u takvoj masovnoj upotrebi, kao što su društvene mreže, mora da se vrši u službi moralnih ishoda, a ne samo radi sticanja profita (čitaj: perpetuiranja ekonomije pažnje). Iako je u praksi dizajn društvenih mreža upravo fokusiran na zaradu, a nikada na etički usmereno korišćenje.

Persuazivne vrste dizajna interfejsa digitalnih tehnologija koje manipulišu ili u velikoj meri utiču na izbore korisnika nazivaju se mračni šabloni. Tvorac termina Hari Brignul definiše mračni šablon kao korisnički interfejs koji je pažljivo napravljen tako da prevari korisnike da rade različite stvari. Mračni šabloni nisu greške, već dizajn posebno napravljen uz veliko razumevanje ljudske psihologije, čiju svrhu ne predstavlja korist korisnika, već eksploatacija pažnje korisnika.

Brignul je prvo definisao 12 mračnih šablona, a to su:

1) trik pitanja – korišćenje dvosmislenih pitanja, koja deluju kao da vam postavljaju jedno pitanje, a ukoliko ih pažljivo pročitate, zapravo vam postavljaju potpuno drugačije pitanje;

2) „ubacivanje u korpu” – kada pokušate da kupite nešto onlajn, a sajt vam tokom vaše onlajn kupovine ubaci dodatne elemente u korpu, koje niste ni primetili da ste dodali;

3) „model bubašvabe” – dizajn koji vas navodi da lako dođete u određenu situaciju iz koje je teško da se izbavite;

4) javno deljenje većeg broja informacija o sebi nego što ste želeli – model duhovito nazvan Privacy Zuckering po osnivaču Fejsbuka Marku Cukerbergu;

5) nemogućnost upoređivanja cena kako bi korisnici bili sprečeni da donesu informisanu odluku;

6) misdirekcija – dizajn napravljen da vam privuče pažnju na specifično mesto na sajtu, kako ne biste primetili nešto drugo;

7) skriveni troškovi – novi troškovi koji se pojavljuju tek u trenutku kada dođete na finalnu stranu za plaćanje određene usluge i na koje niste računali;

8) „namamljivanje uz preokret” – dizajn koji vam ne dozvoljava da uradite ono što želite, već vas, ukoliko imate nameru da uradite jednu stvar, dovede do potpuno drugog ishoda od onog koji ste hteli; 

9) „konfirmšejming” – opisivanje opcije odbijanja neke radnje na način da korisnik oseća krivicu ukoliko je ne prihvati;

10) prikrivene reklame – reklame koje izgledaju kao drugačija vrsta sadržaja ili deo navigacije na sajtu, koje vas navode da kliknete na njih;

11) nasilni kontinuitet – otežavanje opcije gašenja naloga ili prekidanja neke radnje;

12) „spamovanje prijatelja” – kada se vaše kontakt informacije koriste za slanje lažnih poruka vašim kontaktima.

Na koliko vrsta mračnih šablona ste do sada naišli u svojoj istoriji korišćenja različitih sajtova i aplikacija? Bringul je u svom radu nastavio da radi na „lovljenju” vrsta mračnih šablona kojih danas čak ima 16, a na svom sajtu bavi se ne samo obrazlaganjem šta su to mračni šabloni, već i zakonima koji nastoje da ograniče korišćenje istih, kao i informisanjem o biznisima koji ih koriste – pa se na njegovoj listi nalaze brojni svetski poznati brendovi.

Grupa naučnika koju čine Grej, Kou, Batls, Hogat i Tubms, na osnovu osnovnih Brignulovih 12 mračnih šablona izvela je pet primarnih kategorija strategija dizajna koje nazivaju mračnim šablonima: zanovetanje (redirekcija funkcionalnosti), ometanje (otežavanje sprovođenja željene radnje), prikradanje (skrivanje informacija i radnji koje su relevantne), smetnje/mešanje interfejsa (vizuelne manipulacije), prinudna akcija (navođenje korisnika na neželjenu radnju kako bi se ispunila određena funkcionalnost). Ovih pet kategorija odnose se na mehanizme koje različiti šabloni koriste kako bi uticali na naše ponašanje, ali zbog čega je važno da budemo informisani o postojanju mračnih šablona i njihovim metodama manipulisaja našim ponašanjem?

Svaka „dobro” dizajnirana društvena mreža koristi se mračnim šablonima. Mračni šabloni su za njih jednostavne, uspešne strategije koje dovode do crpljenja resursa koji Šošana Zubof naziva bihevioralnim viškom koji kompanije koriste za pretvaranje naših iskustava na društvenim mrežama (u okviru kojih ostavljamo veliki broj podataka o nama – osim demografskih, tu su podaci o ponašanjima, navikama, željama, interesovanjima) u komercijalni proizvod i u podatke koji služe za razvoj kako novih tehnologija i metoda za upravljanje ljudskim ponašanjem, tako i za prodaju u korist poboljšanja marketinških strategija. Ukratko, ove kompanije trguju našim sadašnjim iskustvima i budućim ponašanjima.

Najpoznatije i najpopularnije društvene mreže, kao što su Instagram, TikTok, X (nekadašnji Tviter) i Fejsbuk, koriste se, očekivano, mračnim šablonima. Koji su to elementi njihovog dizajna koji su izrazito persuazivni i koji imaju za cilj da utiču na promenu ljudskog ponašanja? Oni fundamentalni, koje ne promišljamo, najjednostavniji i najefikasniji:

  • notifikacije  – koje nas teraju da, umesto da radimo ono što želimo, radimo ono što aplikacija od nas želi, podsećajući nas na njeno postojanje;
  • beskonačan skrol – koji nam daje iluziju beskonačnosti i navodi nas da ne odustajemo od gledanja sadržaja tako što logiku prenosi iz kladionica – prostora koji su dizajnirani tako da osoba izgubi osećaj za prostor i vreme, a u kojima su, što ih duže koristimo, veće šanse da ćemo dobiti potencijalne „nagrade” ( u slučaju društvenih mreža nove informacije koje naš mozak čita kao nagrade);
  • refrešovanje – funkcija koja koristi logiku slot mašine – svaki put kada proveravate telefon, kao da igrate igru na slot mašini i želite da saznate šta ste dobili, a u slučaju društvenih mreža to mogu biti novi, zabavni sadržaji;
  • lajk/srce – predstavlja jednu od osnovnih funkcija društvenih mreža, ali je postalo i izvor potvrde i prihvatanja koje dobijamo od drugih ljudi i takođe postaje vrsta nagrade koju očekujemo kada vidimo notifikaciju, tačnije nagradu koja će biti izvor dopamina.

Pa, sledeći put kada otvorite omiljenu aplikaciju, kliknete na informaciju koja vas baš i nije interesovala ili uhvatite sebe u bezvoljnom i beskonačnom skrolovanju, razmislite – da li je ovo ponašanje uzrokovano vašom voljom ili nekim stimulusom koji vam je nametnula jedna od Velikih tehnoloških (Big Tech) kompanija i preuzmite kontrolu nad svojim korišćenjem aplikacija i društvenih mreža.

Ako želite da se dodatno edukujete o digitalnom svetu, sve češćim internet prevarama i sajber napadima, kao i da naučite kako da ih prepoznate i odbranite se od njih, posetite Kutak za bezbedan net.

Ilustracije: Stojan Bešir

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *