Šta pokazuju analize i statistike o bezbednosti biciklista, ali i ostalih ranjivih kategorija u saobraćaju? Kako unaprediti bezbednost biciklista, trotinetaša, pešaka i starijih osoba? Kako unaprediti saobraćajnu kulturu u Srbiji? Ovo su samo neka od pitanja koja su postavili učesnici nedavno održanog okruglog stola u organizaciji Biciklističke unije Srbije pod nazivom „Bezbednost biciklista između zakona i ulice” povodom najavljenih izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
„Uređenost i veličina jedne zajednice ogleda u njenom odnosu prema najslabijima, a bicklisti su svakako najslabiji i najranjiviji učesnici u saobraćaju. Samim tim, biciklisti kao ranjivi učesnici u saobraćaju treba da uživaju posebnu zaštitu u saobraćajnom sistemu i prilikom delovanja u sistemu bezbednosti saobraćaja, bezbednost biciklista treba da bude jedan od prioriteta”, smatra Igor Velić, master inženjer saobraćaja.
Prema podacima koje je objavilo udruženje Sigurne staze, na teritoriji Republike Srbije u periodu od 2015. do 2021. godine dogodilo se 379 saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, 10.458 povređenim licima i 663 sa materijalnom štetom u kojima su učestvovali biciklisti. Udruženje navodi i da godišnje, u proseku, u saobraćajnim nezgodama, pogine oko 50 biciklista i bude povređeno oko 1.500.
Prema mišljenju Velića, savremen koncept zaštite biciklista u saobraćaju treba da podrazumeva primenu humanog inženjeringa, koncepta koji zahteva drugačiji pristup u rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog i urbanističkog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju.
Igor Velić je i autor publikacije „Unapređenje zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i poboljšanje uslova za bicikliste” u kojoj je izneo predloge i primere dobre prakse koji bi mogli da se primene u Srbiji.
Neki od predloga odnose se na obavezno rastojanje prilikom preticanja koje je vozač motornog vozila dužan da drži i iznosi najmanje jedan metar, dvosmerno kretanje biciklista u jednosmernim ulicama (prilikom primene koncepta u Oslu, zapaženo je da ova mera doprinosi da biciklisti manje koriste trotoar za vožnju, na nekim mestima skoro za 50%), kretanje biciklista u pešačkoj zoni (odobravanje ove mere), ali i biciklističke ulice (u biciklističkoj ulici nije dozvoljeno preticanje bicikla motornim vozilom, niti vožnja brzinom većom od 30 km/h).
Udruženje SIgurne staze prokomentarisalo je i pristupanje regulisanju lakih eletričnih vozila (LEV), koja najčešće obuhvataju električne trotinete, segveje i slična električna prevozna sredstva koja doprinose pre svega rasterećenijim gradskim kretanjima i pristupačna su najširim slojevima stanovništva.
Sigurne staze istakle su da je naročito bitno uzeti u obzir, prilikom osmišljavanja pravila, moguće negativne i pozitivne uticaje rešenja na okruženje i funkcionisanje učesnika u saobraćaju, čime bi se izbeglo posmatranje bezbednosti saobraćaja kao potpuno izolovanog segmenta u odnosu na sve ostale aspekte saobraćaja (uticaj na životnu sredinu, ekonomiju, javno zdravlje…).
Pomenuto udruženje iznelo je predlog je da se regulisanje kretanja ove grupe vozila reši istovetno postojećim odredbama učešća biciklista u saobraćaju, umesto da se uvode posebne odredbe, a kao argumente za takav stav izneli su veću bezbednost u saobraćaju, bolji uticaj na druge domene, ekonomiju prevencije, veću dostupnost infrastrukture.
Motiv da se u opis LEV vozila unese da „nema mesta za sedenje”, kako su predlagači regulisanja lakih električnih vozila naveli, stručnjacima u ovoj oblasti ostao je nejasan, jer mesto za sedenje nije ključna karakteristika ovih vozila, a temu vrednu diskusije vide u mogućnosti kretanja lakih električnih vozila trotoarom.
„U važećem propisu postoji više mesta za unapređenje bezbednosti i funkcionalnosti biciklističkog saobraćaja, od kojih su neka već predočena predlagaču. Razumemo da je potrebno vreme da se sagledaju svi predlozi, s tim da bismo se ipak ovom prilikom fokusirali na mogućnost implementacije dva za koje smatramo da mogu spasiti živote, te da su konzistentni sa predlogom da se LEV reguliše istovetno kretanju bicikala u saobraćaju”, napominju iz Sigurnih staza.
Prvi predlog podrazumeva obavezu preticanja biciklista, dok se drugi predlog odnosi na izmenu člana 329, odnosno kaznene politike za nasilničku vožnju kada su u pitanju biciklisti.
Ovo su samo neka od rešenja koja su predložena donosiocima odluka kojima Biciklistička unija Srbije želi da ukaže na potrebe promene svesti građana, nadležnih i struke. Da li će i u kojoj meri njihovi predlozi biti usvojeni, ostaje da vidimo.
0 Comments