fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Na pola puta – bolji i kvalitetniji život za sve

O radu ovog pančevačkog udruženja sa direktorkom Marinom Kurilj

27. July 2023

Poslušaj audio verziju ovog teksta:

Pančevačko udruženje Na pola puta osnovano je 2006. godine sa ciljem da omogući osobama sa intelektualnim poteškoćama, autizmom i drugim pervazivnim poremećajima svih životnih doba i članovima njihovih porodica da žive ravnopravno sa svim drugim ljudima. Sama incijativa za pokretanja potekla je od roditelja ovih lica, koji su prepoznali da u onom trenutku kada ih više ne bude i kada ne budu u mogućnosti da vode računa o svojoj deci, ta će deca ostati bez adekvatne podrške i uslova za dalji život. Tako je jedna od majki okupila druge roditelje i stručnjake defektologe i nastalo je udruženje koje sada postoji i radi već 18 godina. Iza sebe imaju veliki broj projekata i aktivnosti, ali i ono što je najbitnije – korisnika najrazličitijiih doba koji koriste usluge udruženja. Prema rečima direktorke udruženja Marine Kurilj, u udruženju se mogu sresti korisnici od 3, pa sve do 50 godina. Osim samih korisnika, ovo udruženje čine i članovi njihovih porodica, ali i tim sačinjen od različitih stručnjaka: socijalnih radnika, defektologa, volontera. Tokom svih ovih godina, Na pola puta je proširilo svoje usluge, pa tako danas ovo udruženje pruža uslugu stanovanja uz podršku, ali i uslugu pomoći u kući, radionice samozastupanja, servis za ranu intervenciju, sprovodi različite aktivnosti u zajednici i omogućava rad i funkcionisanje radnog centra gde osobe sa intelektualnim poteškoćama same prave određene predmete i proizvode.

Stanovanje uz podršku – jedan od najvažnijih vidova usluga koje pruža udruženje Na pola puta

Na samom početku, udurženje je svoj rad otpočelo pružanjem usluge stanovanja uz podršku, koje podrazumeva da osobe sa intelektualnim teškoćama žive samostalno, uz podršku stručnog tima, u stanovima koji se nalaze u naseljenim mestima, u skladu sa svojim godinama, potrebama i mogućnostima. Prema rečima direktorke udruženja Marine Kurilj, u trenutku kada je udruženje osnovano, takva usluga nije bila prepoznata ni Zakonom o socijalnoj zaštiti i tek je bila u povoju u Srbiji.

Tadašnja ekipa u udruženju je iskustva o svemu tome prikupljala iz Evrope, Hrvatske i slično. Onda smo po tom modelu razvili i ovu našu uslugu. Ona je tek 2011. prepoznata u zakonu kao usluga socijalne zaštite namenjena osobama sa invaliditetom. Cilj usluge stanovanja uz podršku je da omogući da osobe sa bilo kojim vidom inavaliditeta, ali u ovom slučaju govorimo o osobama sa intelektualnim teškoćama, imaju mogućnost da, bez obzira da li imaju nekog srodnika ili ne, imaju mogućnosti da žive jedan adekvatan i kvalitetno ispunjen život, koji će biti u skladu sa njihovim godinama, mogućnostima i potrebama, ističe Kurilj.

U udruženju su, prema njenim rečima, često korisnici koji su mlade osobe sa intelektualnim poteškoćama čiji su roditelji živi i zdravi i prisutni u njihovom životu, ali nemaju mogućnosti da im organizuju socijalni život – odvedu ih na pozorišnu predstavu, u bioskop, na kafu, svirku – šta god je nešto što predstavlja važan apsekt socijalnog života i onda vrlo često, kako Kurilj ističe, te osobe žive život svojih roditelja..

Usluga stanovanja uz podršku omogućava da se živi kvalitetnije i u skladu sa svojim godinama, ali i da u onom trenutku kada korisnik nema srodnika ili staratelja, može da nastavi život u zajednici u kojoj je odrastao, a ne u domu ili nekoj izolovanoj sredini. Svi znamo da su uslovi u institucijama i domskom smeštaju nisu baš humani i ne odgovaraju individualnim potrebama, pa je ovo jedan vrlo kvalitetan, human pristup, koji im omogućava kvalitetan život, naglašava Marina.

Na pola puta poseduje i licencu nadležnog organa za pružanje usluge stanovanja uz podršku, a trenutno imaju tri stana u kojima pružaju ovu uslugu, koji imaju kapaciteta za ukupno 12 osoba. Ipak, Kurilj ističe kako, uprkos tome što je ova usluga jako važna, ona nije dovoljna kako bi se poboljšao kvalitet života osoba sa intelektualnim poteškoćama, pa je udruženje krenulo da razvija još usluga i aktivnosti i počelo da širi grupu korisnika.

Radni centar

Ukoliko prošetate Pančevom, naročito u doba godine kada se dešavaju različite lokalne manifestacije, neretko ćete sresti korisnike udruženja Na pola puta, kako ponosno prodaju proizvode poput handmade nakita, dekupaž kutija, podmetača, obeleživača za knjige i mnogih drugih predmeta. Sve te proizvode korisnici udruženja svakodnevno izrađuju u radnom centru, gde uz pomoć dve radioničarke koje im pomažu prave najrazličitije proizvode. Njihov lokal otvoren je svakog dana za sve zainteresovane koji žele da dođu i sam pogledaju na koji način nastaju svi proizvodi, kupe nešto od njih ili naruče svoj personalizovani set podmetača, dekupaž kutiju ili bilo šta što je u njihovoj ponudi.

Radni centar je, kako ističe Kurilj, prostor gde udruženje organizuje radno okupacione aktivnosti za korisnike koji su poslovno i radno sposobni i koji mogu da rade na otovrenom tržištu rada, ali i one koji nemaju radnu sposobnost, pa se kroz rad angažuju, animiraju i radno obučavaju i razvijaju se njihove veštine.

Ono što je važno je da je radni centar, za korisnike koji imaju poslovnu i radnu sposobnost, mesto gde oni imaju prilike da steknu radne navike, veštine koje su potrebne za to da oni, kada nastupe kod nekog drugog poslodavca, budu jednako kvalitetni radnici. Nažalost, većina njih dolazi iz prezaštićenih porodica, živeli su u prezaštićenim uslovima, pa i sam dolazak na posao u, na primer, 9 ujutru, prvih nekoliko dana zaista bude problematičan dok se ne uhvati neki ritam. To nam se pokazalo kao jako važno i potrebno, objašnjava Kurilj.

S druge strane, Marina ističe kako korisnici koji nemaju prilike da budu zaposleni na otvorenom tržištu rada, provode kvalitetno svoje vreme, kreativni su, rade, prave nešto i vide proizvod svog rada, što je njima izuzetno važno i imaju mogućnost da putem nekih gradskih manifestacija i izložbi prikažu svoj rad. Ona dodaje kako je ideja da svu zaradu od prodatih proizvoda dele korisnicima, kako bi osetili svoj dinar, ali da, nažalost, još uvek nisu došli do toga.

Nemamo pokrivena sva sredstva i troškove i sve što zaradimo ili uložimo u nove materijale ili u najam prostora, pa još uvek nekako nismo došlo do tog momenta. Naravno,u određenim prilikama, dobiju neku zaradu, ali nismo skroz došli do toga i mislim da će nam puno vremena biti potrebno da dođemo do realizacije te naše ideje, naglašava Kurilj.

Ostale usluge udruženja

Osim radnog centra i pružanja usluge stanovanja uz podršku, udruženje pruža i uslugu pomoći u kući za decu, mlade i odrasle sa intelektualnim poteškoćama u Žitištu. U pitanju je usluga socijalne zaštite koja podrazumeva da korisniku tokom nedelje neko dođe u kuću i pruža pomoć u čemu god da mu je potrebno. Još jedna od usluga je i servis za ranu intervenciju u okviru koje udruženje sprovodi defektološke individualne tretmane za decu sa smetnjama u razvoju, jer je, kako ističu, najraniji uzrast  najosetljiviji i najvažniji za dalje napredovanje.

Pored toga, Na pola puta organizuje i radionice na kojima članove udruženja osnažuje, uči o njihovim pravima i obavezama kao građana, asertivnoj komunikaciji i kako da na adekvatan način iskažu želje i potrebe. Kurilj naglašava koliko je to značjano, jer većina njih dolazi iz prezaštićenih porodica.

Oni često nemaju, na dnevnom nivou, prilike da biraju da li će da obuku crvenu ili zelenu majicu, a ne da li žele i imaju pravo da se školuju ili zaposle. Na radionicama krećemo od najbazičnijih stvari i zaista im to znači. Imali smo nekoliko puta fidbek: ’Pa, da, treba mene neko da pita da li hoću ovo ili ono.’ Uopšte ne razmišljaju o tome da li treba da budu pitani, jer su uvek drugi odlučivali za njih i uvek, naravno, iz najbolje namere, kaže Kurilj.

Udurženje organizuje i sportske aktivnosti, kao i aktivnosti u zajednici poput odlaska u kafanu, bioskop ili na svirku, koje su do pre korone bile organizovane svake nedelje, a sada nešto ređe.

Pre smo svake nedelje išli u kafanu petkom ili subotom uveče, kada idu i svi ostali. Sve što radimo, bilo da je odlazak na bazen, svirku ili u kafanu, gledamo da bude u vreme kada su i ostali sugrađani tu, da vide da i osobe sa intelektualnim poteškoćama umeju da se vesele i da imaju potrebu za tim kao i svi ostali, dodaje Marina.

Podrška zajednice i članova porodice

Poslednjih nekoliko godina, u udruženju je, prema rečima direktorke, sve više korisnika koji žive sa braćom ili sestrama ili nekim drugim članovima porodice, ali kako ističe, sa svima njima imaju dobru saradnju.

Sa roditeljima i članovima porodice uglavnom imamo dobru saradnju i trudimo se da ih ne opterećujemo previše i ne iniciramo njihovo uključivanje, već da ostavimo njima da procene koliko vremena i prostora imaju. Nismo prepoznali da bi bilo dobro da insistiramo previše. Ranije smo održavali često roditeljske sastanke, ali smo shvatili da i ti ljudi rade i imaju dosta svojih obaveza, pa da ne treba i mi da ih dodatno opterećujemo. Naravno da su nam jako važni i roditelji i drugi članovi porodice, ali nekako ostavljamo da to bude dozirano i onoliko koliko je njima potrebno, ističe Kurilj.

Ona dodaje kako je jako zadovoljna načinom na koji sugrađani gledaju na udruženje, ali i generalno saradnjom sa lokalnom zajednicom, gde posebno ističe saradnju sa gerontološkim centrom u Pančevu.   

Već par godina unazad imamo partnerske projekte sa gerontološkim centrom Pančevo gde su naši korisnici volonteri ili asistenti i pomoćnici bakama i dekama i to je sjajno! Trenutno imamo projekat o digitalnoj inkluziji, gde naši korisnici uče bake i deke kako da, na primer, naprave profil na društvenim mrežama. Naši korisinici su najponosniji na svetu, jer su sad oni nekoga naučili nešto, a bake i deke su jako srećni jer ih neko posećuje, dolazi, posvećuje pažnju, uzbuđeno govori Marina.

Udruženje Na pola puta raste iz godine u godinu, sve je veći broj korisnika, ali i aktivnosti koje sprovode. Ipak, jedan od najvećih izazova jeste finansijske prirode, te je neophodno da udruženje uvek ima obezbeđene projekte od kojih mogu da finansiraju svoje aktivnosti. Prema rečima Marine Kurilj, ovo predstavlja jedan od najvećih izazova, ali i dodatni pritisak, jer od rada udurženja zavisi kvalitet određenog broja ljudi – njihovih korisnika. Ipak, Marina je ponosna na sve što udruženje radi i na koji način se razvija, a, kako kaže, najbolji pokazatelj toga je i što sve veći broj roditelja i srodnika prepoznaje da svoje članove, koji imaju određenu vrstu invalidideta, treba da uključe u neke aktivnosti udruženja.

Na nedeljnom nivou ima mnogo stvari na koje sam ponosna, ali taj rad sa njima gde vidiš da se oni iskreno raduju jednostavnim stvarima i vrednuju sve što im se ponudi mi je nekako divan. Ne želim da zvučim patetično, ali taj neiskvareni pogled na svet je stvarno nešto što nam svima treba, zaključuje Kurilj.

Udurženje Na pola puta možete podržati kupovinom nekog od njihovih proizvoda nastalih u okviru radnog centra, koji možete i uživo posetiti svakog radnog dana u terminima 9-13h i 13-17h u njihovim prostorijama u ulici Nikole Tesle 5 u Pančevu ili donacijom na račun 165-14065-45.

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll’n’Share” Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Preporučeni tekstovi

Svetski dan laboratorijskih životinja

Svetski dan laboratorijskih životinja

Kako bi se okončale patnje životinja koje se koriste za testiranje u laboratorijama širom sveta od 1979. godine, svakog 24. aprila, obeležava se Svetski dan laboratorijskih životinja

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *