fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Naftna industrija fudbala

Kako uloge naftnih gospodara u svetskom sukobu diktiraju istoriju fudbala

29. March 2022

Kada su u ponedeljak, 28. februara, krovne svetske i Evropske fudbalske organizacije, FIFA i UEFA, objavile zajedničko saopštenje o suspenziji svih ruskih nacionalnih timova i pojedinačnih klubova iz svih međunarodnih takmičenja, navijači fudbalskog kluba Čelsi iz Londona nisu slutili da se era koja je započela leta 2003. godine bliži antiklimatičnom kraju. Svega nekoliko dana kasnije, ruski milijarder i vlasnik tog kluba, Roman Abramovič, objavio je da je Čelsi stavljen na prodaju, kako je naveo, zbog „situacije u Ukrajini’’. U istom saopštenju naveo je kako je ostavio instrukcije svom timu da osnuju neprofitnu organizaciju koja će sav prikupljen novac, kao i novac koji će biti ostvaren od komercijalne prodaje, direktno slati žrtvama rata u Ukrajini.

Zanimljivo je bilo videti da je fudbalskom klubu Čelsi dozvoljeno da nastavi da se takmiči u svim lokalnim i međunarodnim takmičenjima, iako je Abramovič označen kao jedan od Oligarške sedmorke, grupe ruskih biznismena sa sedištem u Londonu, a koji su zbog ruske invazije na Ukrajinu sankcionisani zamrzavanjem vlasništva.

Izvor: Youtube scrsht

Čitava situacija može se posmatrati kao jedan delić procesa koji se odigrava poslednjih godina, a koji podrazumeva odstranjivanje ruskog kapitala iz sveta fudbala, i preorijentaciju na naftni novac, ali koji neće doći iz Sibira, već iz pustinje. Sam Roman Abramovič je jedan od prvih post-sovjetskih milijardera skorojevića. Poreklom Jevrejin, studirao je u Moskvi i rukovodio prvim poslovima – uglavnom vezanim za uvoz dečjih igračaka. Sredinom devedesetih je, zajedno sa partnerom Borisom Berezovskim, privatizovao Sibneft, državnu naftnu kompaniju, i učestvovao u nečemu što smo još početkom ovog veka videli i u našoj zemlji – prvobitnoj akumulaciji kapitala. Naravno, iz famoznog procesa tranzicije izašao je kao pobednik. Idilu je zapretio da pokvari novi premijer Rusije – bivši pukovnik KGB Vladimir Putin.

Putin je krajem devedesetih osvojio vlast na talasu obećanja da će korumpirane i pohlepne oligarhe dovesti u red i vratiti njihovo bogatstvo u službu države, što je odmah i učinio: osim Abramoviča, koji je na vreme shvatio situaciju i svrstao se uz Putina, oligarsi su redom optuženi za utaju poreza, pohapšeni, a imovina im je nacionalizovana. Abramovič je tako postao jedan od ključnih Putinovih saradnika. U prvoj deceniji ovog veka obavljao je dužnost guvernera Čukotske oblasti u istočnom delu zemlje, gde je uglavnom upamćen po dobrom: lično je donirao nešto više od 2,5 milijardi dolara za izgradnju bolnica, škola i infrastrukture. Zakleti je borac protiv antisemitizma, čak poseduje i izraleski pasoš (zvanično je drugi najbogatiji izraleski državljanin). Međutim, Roman Abramovič širom sveta postao je poznat kad je na leto 2003. kupio londonski Čelsi, klub opterećen dugovima i problematičnim navijačima, sa svega nekoliko trofeja u vitrinama – samo jednom, 1955. bili su šampioni Engleske.

Izvor: Youtube scrsht

Od tada do danas prošlo je skoro dvadeset godina, a Čelsi je na pogon Abramovičevog novca transformisan u fudbalsku supersilu: pored pet engleskih šampionata, 2012. i 2021. postali su šampioni Evrope i 2013. i 2019. osvojili su i Ligu Evrope.

Međutim, ta demonstracija moći nije jedina novina viđena u svetu fudbala (ako je i možemo nazvati novinom – Silvio Berluskoni i Florentino Perez već dugo su svetu pokazivali kako izgleda kad šale radi sastvaljate tim snova). Čelsijev trener Žoze Murinjo implementirao je nove taktičke i trenerske standarde u svetski fudbal, pre svega 2005. kada je uništio standardnu 4-4-2 formaciju izmišljanjem Makeleleove uloge; i taktičke periodizacije treninga, što ukratko označava simulaciju situacija iz meča tokom treninga; kao i dotad neviđenog detaljisanja u skautiranju protivnika – ostaje legendaran procureli zapis o Ronaldinju koji je tada nastupao za Barselonu: „neverovatan tehničar koji napada prostor ili ful beka sa lakoćom; užasno lenj u defanzivnoj tranziji, teška varalica, često pokušava da padne.’’

Novine su se ogledale i u Čelsijevom sistemu pozajmica – nikad do tad jedan tim nije imao i preko stotinu igrača pod ugovorom, a koji su pozajmljeni drugim timovima širom sveta. Ovakav pristup pomogao je Čelsiju da ostane među vrhunskim timovima 2020. u uslovima pandemije, kada su takođe bili i kažnjeni zabranom registrovanja novih igrača. Jedan od igrača koji je prošao kroz ovaj sistem, da bi se na kraju i vratio u domaći fudbal, je Danilo Pantić koji danas igra za Partizan. Aktuelni šampioni Evrope tako ostaju bez gazde u momentu kad su ozbiljno zapretili da odbrane tu titulu.

Naravno, ne treba ih preterano žaliti, jer – pronaći će se već neki imućni investicioni fond sa zapada da preuzme klub ostavljen u stabilnom poslovanju i u svakom pogledu na zdravim sportskim osnovama. Međutim, ovde je zgodan trenutak da se vratimo nekoliko meseci u prošlost, preciznije u oktobar 2021, kada je Javni investicioni fond Saudijske Arabije objavio da je postao vlasnik 80% akcija kluba Njukasl Junajted, tima iz istoimenog grada na severu Engleske. Iza ovog investicionog fonda stoji de facto najmoćniji čovek ove pustinjske države – Muhamed bin Salman, krunisani princ i omiljeni sin Saudijskog kralja Salmana bin Abdulaziza.

Izvor: Youtube scrsht

Muhamed bin Salman upravlja bogatstvom većim i od onog koje poseduje šeik Mansur, vlasnik Mančester Sitija, ili onog u vlasništvu Nasera El – Halifija, vlasnika Pari sen Žermena. Kao zemlja sa jednom od najvećih rezervi nafte i prirodnog gasa u svetu, Saudijska Arabija važi za jednu od najkonzervativnijih zemalja Bliskog istoka. Primera radi, tek nedavno je dozvoljeno ženama da voze automobile ili posete fudbalsku utakmicu.

Muhamed bin Salman krunisan je za princa 2017. godine i odmah je započeo politiku modernizacije i otvaranja Saudijskog kraljevstva prema svetu. Svet ga je posmatrao kao reformistu i inovatora, a i sam je isticao kako se neskriveno divi self-built biznismenima, poput Bila Gejtsa, Stiva Džobsa ili Ilona Maska, kao i neoliberalnim političarima poput Margaret Tačer. Takođe, poznato je da je princ platio više od 300 miliona funti za Da Vinčijevo platno Isus Hrist.

Decenijama unazad, Saudijska Arabija glavni je saveznik Sjedinjenih država i Engleske u arapskom svetu, pre svega kao saučesnik u ratovima protiv Irana, druge velike države na ovom prostoru i nuklearne pretnje po SAD. Iran i Saudijska Arabija vodili su nebrojen niz takozvanih proksi ratova na tlu Arapskog poluostrva, a poslednji je onaj u Jemenu, koji traje i dan-danas.

Naime, nakon što su snage bliske režimu u Iranu preuzele Jemen i nakon što je predsednik te države emigrirao u Arabiju, bin Salman je pokrenuo kampanju stravičnih napada na Jemen. U sukobima u kojima je ova strana koristila mahom američko i englesko naoružanje, poginulo je preko sto hiljada ljudi, makar 10.000 je umrlo od posledica gladi ili bolesti, a ni dan-danas preko 20 miliona ljudi ne može da dođe do osnovne medicinske ili humanitarne pomoći zbog vojne blokade.

Saudijska Arabija je zemlja u kojoj je i dalje na snazi smrtna kazna, a neslavan je podatak da je samo tokom marta ove godine pogubljeno više od 80 građana, više nego cele protekle godine. Bilo kakvo ispoljavanje homoseksualnosti je najstrože zabranjeno, a muškarcima nije dozvoljeno da se „ponašaju kao žene’’. Jemenski bloger koji pokušava da se izbori za prava gej osoba osuđen je na desetomesečnu kaznu zatvora, a potom je deportovan iz Saudijske Arabije. Čak 13 aktivistkinja, koje su se te 2018. borile za pravo da žene voze automobile uhapšeno je, a u pritvoru im je prećeno siovanjem.

Ipak, verovatno najneslavniji primer autokratske vladavine i retrogradnog režima Muhameda bin Salmana je slučaj novinara Džamala Kašogija, koji je dugo vremena pisao kritičke članke o saudijskoj kraljevskoj porodici i bio glavni insajder za koruptivne podatke o Bin Salmanovoj reformi za Vošington Post. U strahu za svoj život, napustio je Saudijsku Arabiju i pobegao u Tursku. Tamo je namamljen u saudijski konzulat, ubijen, a ruke i noge su mu odsečene od ostatka tela. Muhamed bin Salman je u intervjuu za CBS kategorički porekao da je naredio ovo ubistvo, ali je takođe preuzeo odgovornost, zato što su „ubistvo izvršili ljudi koji su radili za Saudijsku državu’’. Zatim je dodao: „Postaraću se da se ovako nešto nikad ne ponovi’’.

Navijači Njukasla s pravom su pokrenuli pitanje moralnosti kada je objavljeno da je Saudijski princ činjenično preuzeo kontrolu nad njihovim klubom, iako se čini da su u tome bili usamljeni. Predsednik FIFA, Đani Infatino, sedeo je na otvaranju Svetskog prvenstva u Rusiji posađen između Vladimira Putina i Mohameda bin Salmana, upravo na meču između domaćina i Saudijske Arabije. Čak je jedno vreme žestoko lobirao za povećanje broja učesnika na Svetskom prvenstvu koje će se krajem ove godine odigrati u Kataru – kako bi zbog skromnih kapaciteta te zemlje prvenstvo bilo odigrano delom i u Saudijskoj Arabiji.

Izvor: Youtube scrsht

Borisu Džonsonu takođe nije smetala ličnost poput Bin Salmana, kojeg su agenti CIA predstavili ovako: „Naoko moderan i savremenih shvatanja, a u suštini prek i impulsivan. Deluje da ne shvata kako svaki njegov postupak ima posledice.’’ Tako je Boris Džonson u martu otputovao u Rijad kako bi razgovarao o mogućnostima kupovine saudijske nafte – umesto ruske.

Širom Evrope, fudbaleri izražavaju solidarnost sa žrtvama rata u Ukrajini izlazeći na teren u majicama na kojima su ispisani apeli za prestanak ratnih dejstava u Ukrajini, ali već su se pojavili i oni koji su zažmurili na izvor novca novopečenog superbogatog Njukasla. Tokom januarskog prelaznog roka, na sever Engleske već se preselio Kjeran Tripije, a pridružili su mu se i Kris Vud, Bruno Gimareš i Met Target.

Engleska javnost kao da je ostala gluva na situaciju na Bliskom istoku, a posebno na postupke Mohameda bin Salmana. Jedini disonantni glas stigao je nedavno od fudbalera Real Betisa, Hektora Belerina, koji je u intervju za špansku Marku ovako ukazao na licemerje tamošnje javnosti: „Veoma je ružno što smo svu pažnju posvetili jednom ratu, dok se toliko drugih vodi sve vreme. Ne znam je li to zbog toga što ćemo sada imati više izbeglica ili upasti u ekonomsku krizu, ali ratovi u Iraku, Jemenu ili Palestini su ranije počeli i još uvek traju, ali njih niko ne spominje. Sad čak odlučujemo treba li Rusiji zabraniti da igra fudbal, dok i druge zemlje rade užasne stvari. Rasistički je to što skrećemo pogled, a to se ogleda i u nedostatku saosećanja sa žrtvama ostalih ratova koji se vode u svetu. Prioritizovali smo samo onaj rat koji nam je bliži’’. I dok se čitav svet nada da će se ratni sukobi što pre privesti kraju, fudbal nastavlja da savršeno ilustruje odnos moći u svetu. Kao i mnogo puta u prošlosti, na primeru najvažnije sporedne stvari na svetu vidimo kako se svet pretapa i menja. Nema sumnje da će meseci pred nama, a pogotovo Svetsko prvenstvo u Kataru, krucijalno odrediti pravac u kom će se fudbal kretati u budućnosti.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *