fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Novi Zakon o planiranju i izgradnji – nove olakšice za investitore?

Vlada Srbije u nezakonitoj proceduri usvojila predložene izmene Zakona o planiranju i izgradnji

31. May 2023

„Predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji usvojen je na sednici Vlade Srbije i ušao u skupštinsku proceduru na nezakonit način, imajući u vidu da prethodno nije objavljen izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, što je Ministarstvo građevinarstva bilo dužno da učini do 7. marta ove godine. Time su svi pojedinci i organizacije koje su učestvovale u javnoj raspravi ostali uskraćeni za informaciju o ishodu primedbi koje su podnete na predlog Zakona, odnosno, informaciju da li su prihvaćene ili odbačene i iz kog razloga”, objavljeno je 9. maja na sajtu organizacije RERI.

U saopštenju se dalje navodi da je, umesto toga, putem šturog saopštenja objavljenog 4. maja na sajtu Vlade Srbije, organizacija RERI saznala da je Predlog zakona usvojen na sednici Vlade, i to u trenutku kada je pažnja javnosti bila usmerena na tragične događaje u zemlji.

Šta u praktičnom smislu znači izmena Zakona o planiranju i izgradnji, pitali smo Ministarstvo prostora i RERI, dve organizacije koje su podnele primedbe na predlog Zakona.

Koje izmene u Zakonu o planiranju i izgradnji su posebno problematične?

Kako navodi Božena Stojić, u kolektivu Ministarstvo prostora posebno problematičnim smatraju predložene promene u definisanju hijerarhije planova jer ona mora biti vrlo precizno i nedvosmisleno definisana, kako bi se osigurala međusobna usklađenost planova. U suprotnom, nastaviće se (i pojačati) trend ad hoc izgradnji „projekata od nacionalnog značaja” (kao što su Beograd na vodi ili Nacionalni fudbalski stadion), koji nisu u skladu sa strateškim i prostornim planovima, a koji nanose nepovratnu štetu u prostoru. Ministarstvo prostora smatra izuzetno štetnim predlog da se iz Zakona obrišu odredbe koje propisuju da je za planove koji se rade za teritoriju (zaštićenih) prirodnih dobara neophodno pribaviti saglasnost nadležnog ministarstva, jer se bez vršenja ovakve kontrole stvara ozbiljan rizik za uništavanje prirodnih dobara.

„Još jedna izmena zakona koja nam je posebno u fokusu je uvođenje glavnog državnog urbaniste, Agencije za prostorno planiranje i državne komisije za planove. Mi smo u primedbama koje smo poslali naveli da uvođenje novih organa ne mora biti samo po sebi loše, ali da je potrebno razjasniti šta je u čijoj nadležnosti. U predlogu izmena Zakona potpuno je izostalo precizno definisanje uloga i usklađenost nadležnosti svih organa koji učestvuju u procesu planiranja, i onih postojećih i ovih predloženih. Direktna posledica ovakve nedoslednosti jeste stvaranje prostora za delimično ili selektivno obavljanje stručnih kontrola planova i drugih suštinski važnih poslova. Dodatno, izostalo je definisanje odgovornosti ovih mnogobrojnih nadležnih organa u slučajevima nesavesnog, neetičkog i neprofesionalnog obavljanja poslova iz njihove nadležnosti”, napominje Božena.

Sa Boženinim mišljenjem da osnivanje instituta glavnog državnog urbaniste samo po sebi nije problematično, saglasan je i arhitekta i urbanista RERI-ja Dragomir Ristanović, budući da je reč o telu koje bi trebalo da, kako stoji u obrazloženju izmena Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI), poslove glavnog urbaniste obavlja za celu teritoriju Republike Srbije čime se dodatno unapređuje oblast prostornog planiranja i urbanizma i dodatno uvodi red u ovu oblast.

Prema navodima predlagača izmena ZPI, uloga glavnog republičkog urbaniste jeste u koordinaciji izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja u nadležnosti Republike Srbije, kao i stručnoj kontroli i kontroli međusobne usklađenosti ovih akata. Međutim, uvođenjem pozicije za koju se pritom ne preciziraju dužnosti, ovlašćenja i način funkiconisanja, a potom i bez utvrđivanja odgovornosti koju taj organ snosi, obesmišljava se postojanje glavnog republičkog urbaniste.

„Glavni republički urbanista ujedno je i direktor Agencije za prostorno planiranje (,,Agencija’’), čije se ponovno osnivanje predviđa predloženim izmenama Zakona o planiranju i izgranji. Agencija je osnovana još 2007. godine, a svoje poslove obavljala je sve do 2014. godine kada je izmenama Zakona o planiranju i izgradnji ugašena, odnosno stavljena pod okrilje Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kako se navodi u obrazloženju aktuelnih izmena ZPI, Osnivanjem Agencije deo nadležnosti ministarstva prenosi se u Agenciju, čime se stvaraju uslovi za efikasniju vertikalnu i horizontalnu koordinaciju… Mada u ovoj odredbi nema ničega spornog ili netačnog, ona u sebi ne nosi odgovore na pitanja šta koči efikasnost u radu Ministarstva i iz kojih razloga je Agencija prvobitno ugašena. Međutim, ono što jeste problematično je model finansiranja rada Agencije, budući da se predloženim izmenama ZPI omogućava da Agencija prihoduje od prikupljanja privatnih donacija investitora i drugih pravnih lica. Ovo stvara visok rizik za nastupanje korupcije u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, jer dovodi u pitanje objektivnost, odnosno nepristrasnost u radu ovog organa u postupcima izrade planova koji se finansiraju iz privatnog sektora (fabrike, rudnici, radne zone, komercijalni i turistički kompleksi…)”, objašnjava Dragomir.

On smatra i da je jedini način da se zaustavi ovakav negativan trend uspostavljanje transparentnosti u radu stručne kontrole planskih akata, kao i utvrđivanja odgovornosti koje njeni članovi nose. Takođe, neophodno je proširiti, veoma ovlašćenja urbanističke inspekcije.

Iz Ministarstvu prostora navode da je naročito štetan čitav niz predloženih izmena Zakona koje imaju za cilj povlađivanje interesima investitora.

„Ove izmene se odnose na mogućnost neograničenog produžavanja roka trajanja građevinskih dozvola, čime investitori mogu da okupiraju određene lokacije neograničeno dugo bez da započnu planiranu izgradnju. Posebno je problemtična izmena odredbe Zakona koja kao stranku u postupku izdavanja građevinskih dozvola prepoznaje isključivo i samo investitora. Ovo praktično znači da mi kao građani više nemamo prostor da reagujemo u cilju zaštite javnog interesa, koji je često na udaru građevinskih radova. Ovakva izmena je nedopustiva, čak i protivustavna, a Vlada je usvojila predlog izmene Zakona bez razmatranja primedbi koje smo im dostavili zajedno sa organizacijom RERI. Osim toga, Ministarstvo građevinarstva je do 7. marta trebalo da objavi izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, što se do danas nije dogodilo”, podvlači Božena.

Zbog čega se ukida naknada za konverziju zemljišta?

Kao posebno problematičnu, Božena izdvaja predloženu odredbu koja predviđa ukidanje naknade za konverziju zemljišta, jer se država bez opravdanja i u suprotnosti sa javnim interesom, odriče višemilionskog prihoda koji ide u javni budžet.

,,Konverzija zemljišta’’ je zapravo kolokvijalni termin za postupak pretvaranja prava korišćenja koje neko privredno društvo ili drugo lice ima nad građevinskim zemljištem u javnom posedu (republika, autonomna pokrajina, grad ili opština) u pravo svojine. Za potrebe konverzije u skladu sa posebnim zakonom koji je usvojen još 2015. godine predviđeno je plaćanje naknade u iznosu tržišne vrednosti zemljišta. Prema navodima tadašnjeg gradonačelnika Beograda, pomenutim zakonom trebao je „biti ubrzan razvoj građevinske industrije kako Beograda tako i Srbije“.

„Mada prvobitno predstavljen kao zamajac privrednog prosperiteta i pokretača građevinske industrije, sedam godina kasnije o institutu konverzije prava korišćenja u pravo svojine gradski čelnici se izjašnjavaju kao kočnici u razvoju ove sfere. Razlozi za takvu ocenu jesu nesprovođenje zakona koji uređuje postupak konverzije u pogledu naplate naknade za konverziju, kao i stav da je obaveza plaćanja naknade demotivišuća po investitore i stoga se oni ne odlučuju za ulaganje u gradnju na takvim lokacijama”, navodi Dragomir.

Aktuelni predlog izmena ZPI, kako objašnjava Dragomir, predviđa ukidanje posebnog zakona koji uređuje postupak konverzije građevinskog zemljišta, uz navode da će takav čin dovesti do „oslobađanja” odgovarajućeg obima građevinskog zemljišta za izgradnju, što potencijalno, u dugom roku, može dovesti do izgradnje objekata površine oko 15 000 000 m2.

„Ukidanje nekog zakona, zbog toga što nadležni nisu bili u stanju da sprovedu i primene norme koje su tim zakonom propisane u potpunosti je nelogično i neosnovano. Istom analogijom, moglo bi se predložiti i ukidanje Krivičnog zakonika, to jest krivičnog dela kao pojam, pod izgovorom da nedovoljan broj počinioca odgovoara za krivično delo, odnosno, da efikasnost izvršenja krivičnih sankcija nije na zadovoljavajućem nivou”, objašnjava Dragomir.

E-prostor – novina koja olakšava dobijanje dozvola za izgradnju

Uspostavljanje E-prostora predstavlja još jednu spornu tačku u predloženom ZPI jer je u pitanju mnogo više od obične internet plaforme.

„Koncept politike o reformi E-prostora je bio izložen prošle godine na javnoj raspravi, vrlo površno definisan, bez temeljne analize i studije, a za cilj ima potpunu transformaciju sistema i načina planiranja u Srbiji. Javna rasprava je prekinuta pre zakonskog roka i nismo obavešteni šta se sa njim dalje dešava. Znamo da nije usvojen, ali je nejasno kako je moguće njegovo selektivno sprovođenje kroz predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji. Naime, sama ideja o „uspostavljanju celovite i pravno pouzdane, centralizovane elektronske baze planskih dokumenata i svih podataka u vezi sa zemljištem u Srbiji, relevantnih za korišćenje prostora i izgradnju” je u osnovi dobra. Međutim, E-prostor koji se sada postepeno implementira kroz Zakon o planiranju i izgradnji, podrazumeva mnogo više od jedne „obične” baze podataka”, kaže Božena iz Ministarstva prostora.

Ona primećuje i sužavanje prostora za učešće građana u proceduri izrade planova, kao i smanjivanje broja i vrste planova. U praktičnom smislu, ovaj koncept predlaže da u izradi planova pravo na učešće imaju samo oni građani koji „imaju poseban interes za konkretan plan (npr. ako su prijavili adresu na toj teritoriji ili na istoj imaju imovinski ili poslovni interes)”, dok ostali koji u tom gradu žive nemaju pravo na glas.

„Ako uzmemo za primer izradu plana detaljne regulacije za izgradnju na Makiškom polju, da se ovaj plan radio na predložen način, to bi izgledalo ovako: samo oni građani koji imaju adresu u okviru granica tog plana (u granicama tog plana nema stambenih objekata), ili samo oni koji tu rade (u granicama tog plana nema privrednih ili poslovnih objekata) mogu da predaju primedbe i učestvuju na javnoj raspravi. Iako je reč o beogradskom vodoizvorištu, u ovom slučaju niko od građana Beograda ne bi imao pravo na glas i mišljenje. Isti je slučaj i sa primerom izgradnje na Košutnjaku – samo oni građani koji u granicama plana (ne čak ni u blizini ili susednoj ulici) stanuju ili rade imali bi pravo da se pobune protiv seče 30 hektara šume. Ostali građani ne bi imali pravo glasa”, objašnjava Božena.

Kada se plan, koji pretežno sadrži interese investitora, usvoji, investitor dobija osnov za izdavanje građevinske dozvole. U tom pogledu, kako Božena navodi, čini se da je cilj ove transformacije i uspostavljanja E-prostora zapravo ubrzavanje izrade planova, sa što manje učešća građana, kako bi se što pre proizveo osnov za izdavanje građevinskih dozvola.

Božena ističe i da proces izrade plana mora da uključi sve zainteresovane strane i shodno tome da traje onoliko koliko je vremena za to potrebno. Potrebno je sagledati interese svih strana i rešiti te sukobe ukoliko ih ima, a ne samo skratiti proceduru i isključiti bilo koju drugu stranu iz postupka.

„Dolazimo do apsurdnog rešenja, gde bi naredno bilo – hajde da ukinemo građevinske dozvole. Ne može da bude cilj da skratimo proceduru da bi investitori brže i više gradili, već da znamo šta se u ovom gradu gradi i za koga”, izričita je Božena.

Zbog čega Zakon o planiranju i izgradnji mora biti usklađen sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu?

Kako navodi Marija Martić, pravna savetnica u RERI-ju, Arhuskom konvencijom, Republika Srbija se obavezala da pripadnicima javnosti obezbedi dostupnost upravnim i sudskim postupcima kojima se osporavaju činjenje ili propusti koje su učinila fizička lica ili organ javne vlasti, a koja su u suprotnosti sa odredbama njihovog nacionalnog zakonodavstva koje se odnosi na životnu sredinu. Republika Srbija je obezbedila usklađenost svog nacionalnog pravnog sistema sa obavezama propisanim Arhuskom konvencijom.

„U postupku izdavanja građevinske dozvole, RERI kao organizacija koja zastupa kolektivne interese javnosti, a prvenstveno zaštite životne sredine, podnosi redovna i vanredna pravna sredstva kao stranka u postupku, na građevinske dozvole koje nisu izdate u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije. Postavlja se pitanje, da li se izmenom zakona navedenim zastupnicima javnih interesa planira ukiniti pravo stranke u postupku izdavanja građevinske dozvole, te pravo na pravni lek”, upozorava Marija.

Ona navodi i da se izmenom, odnosno dopunom ovog člana, stvara rizik, da bi prilikom tumačenja instituta stranke u postupku koji se odnosi na postupak izdavanja građevinske dozvole, to svojstvo moglo biti isključivo vezano za investitora, onemogućavajući tada zastupnicima kolektivnih interesa da utiču na zakonitost i ispravnost postupka izdavanja građevnskih dozvola.

„Uprkos uvođenju objedinjene procedure kojom se prevazilaze brojni administrativni problemi u postupku izdavanja građevinskih dozvola, to nažalost nije promenilo negativnu praksu nepribavljanja uslova i saglasnosti nadležnih institucija od strane investitora, zanemarivanje postupka procene uticaja na životnu sredinu, a neretko i građenje bez građevinske dozvole. Kada se svemu navedenom doda i neefikasnost inspekcijskih organa, nepostupanja po rešenjima građevinske i inspekcije za zaštitu životne sredine, kao i netransparentnost u radu nadležnih organa o čemu govore brojni izveštaji Državne revizorske institucije, Agencije za borbu protiv korupcije, kao i godišnji izveštaji Evropske komisije, jasno je da je ubrzana izgradnja propraćena srazmernim porastom nelegalne gradnje”, upozorava Dragomir.

Nelegalna gradnja je, prema Dragimirovim rečima, zajednički imenitelj problema koji pogađaju sve sfere društva, privrede i zaštite prirodnih dobara i kulturnog nasleđa, budući da čak ni najzaštićeniji prostori nisu pošteđeni ovog fenomena. Postupak procene uticaja na životnu sredinu, koji bi trebalo da posluži kao preventivni mehanizam, često bude zanemaren ili usledi tek nakon što se izgradnji pristupi, i načini se neotkloniva šteta.

„Aktuelni predlog izmena ZPI, osim što ne odgovara na pomenute probleme, zapravo doprinosi ekspanziji fenomena nelegalne gradnje, budući da se u postupcima izdavanja građevinskih dozvola predviđaju značajne restrikcije učešća javnosti i organizacija koje i u postojećim okolnostima imaju veoma sužen prostor delovanja. Pored kolizija sa propisima koji uređuju oblasti zaštite životne sredine i prirode, kao i procene uticaja na životnu sredinu, eventualno usvajanje pomenutog predloga bilo bi u suprotnosti i sa brojnim međunarodno priznatim obavezama i potpisanim konvencijama”, navodi Dragomir.

Kakve posledice potencijalno mogu imati izmene Zakona?

Pomenute izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kako navode iz Ministarstva prostora, predstavljaju jedanaeste izmene ovog zakona. One povremeno donesu neke odredbe koje unapređuju sistem planiranja i izgradnje, ali u velikoj meri zapravo produbljuju i eskaliraju već postojeće probleme i nedostatke.

„To je slučaj i sa ovim predlogom izmena, čiji je cilj da se još više ublaži regulacija, kako bi se omogućila lakša i brža procedura i uslovi za investitore, bez „suvišnih” zakonskih ograničenja. Kako su to i predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture naglašavali u mnogobrojnim prilikama, ovaj zakon treba bezrezervno da podrži građevinsku industriju, koja se percipira kao grana industrije čija je isključiva svrha da obezbedi privredni rast”, ističe Božena.

Posledice ovakvog, sve manje i manje regulisanog i kontrolisanog sistema planiranja, kao i različitih izgradnji i projekata širom države ogledaju se, kako smatraju u Ministarstvu prostora, u bespogovornom povlađivanju interesima privatnih investitora, dok se prostor za učešće građana intezivno smanjuje. Što je sistem planiranja i izgradnje manje regulisan, to je ugroženost životne sredine, kulturnih dobara, ali i kvalitet naših života i zdravlja veća, a povlašćena manjina ostvaruje profit.

„To nije novo stanje u našem društvu, ali smatramo da predložene izmene dodatno produbljuju ove probleme, i da to predstavlja potpuno suprotan smer u odnosu na pravedan i ravnomeran prostorni razvoj. Dodatno, određene odredbe ovog predloga izmena zakona su u suprotnosti sa Zakonom o opštem upravnom postupku i Zakonom o zaštiti životne sredine, ili nisu usklađene sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, a neke su i u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije”, upozorava Božena.

S obzirom na to da je usvojeni predlog zakona upućen u dalju proceduru u Narodnu skupštinu, uz organizaciju RERI, Ministarstvo prostora uputilo je inicijativu svim šefovima poslaničkih grupa, kao i svim članovima skupštinskog odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije da predlože, odnosno donesu odluku o organizovanju i održavanju javnog slušanja. Ovo javno slušanje je poslednja prilika da se odbornicima obrate stručnjaci i argumentuju stavove i protivljenje uočenim nedostacima i štetnim odredbama predloženih izmena zakona, kako bi odbornici bili informisani pre glasanja.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *