Obeležavamo Svetski dan pčela

Jesu li pčele jedni od najvažnijih insekata za opstanak svih nas?

Piše: Marija Milić

20. May 2024

Sigurno ste svi čuli da, ako bi pčele nestale sa planete Zemlje, čoveku bi preostale samo četiri godine života. Zar vam ovaj podatak ne zvuči prilično nerealno, nalik pričama koje se šire društvenim mrežama? Kao, na primer, da godišnje u snu progutamo oko osam paukova. Nisam potpuno slučajno spomenula paukove, jer ćemo o uticaju paukova na pčele nešto kasnije.

Sada, da se vratimo na pomenutu izjavu koju konkretno dovode u vezu sa čuvenim fizičarom Albertom Ajnštajnom. Koliko je ovaj podatak zaista istinit, teško je utvrditi. Pouzdanih usmenih i pismenih dokaza nema, a sigurno da niko od nas ne bi poželeo da tu hipotezu testiramo. Takođe, u tekstu na sajtu časopisa Forbes, navodi se da ne postoji jasan dokaz da je Anštajn ovo izjavio ili se dublje bavio baš ovim istraživanjem.

U daljem tekstu navodi se čak da, i ako bi svi insekti koji prenose polen izumrli, to bi moglo dovesti do masovne gladi neviđenih i neprihvatljivih razmera, ali verovatno to ne bi značilo i kraj čovečanstva.

Bez obzira na to što ova informacija ipak nije istinita, važno je da naglasimo ulogu pčela koja je izuzetno važna, jer su ovi insekti glavni oprašivači biljaka na Zemlji i ključni su za proizvodnju hrane.

Nažalost, poslednjih godina i pčele su jedna od vrsta čiji se broj drastično smanjuje. Prevashodno kao i za većinu drugih životinja, jedan od glavnih razloga jesu upravo klimatske promene, a odmah zatim i prekomerna upotreba insekticida i pesticida.

Usled sve većeg izumiranja pčela, Ujedinjene nacije su 2018. godine ustanovile Svetski dan pčela koji se od tada obeležava 20. maja, na dan kada je 1734. godine u Breznici (Slovenija) rođen Anton Janša, slikar i pionir modernog pčelarstva.

Ove godine, Svetski dan pčela fokusira se na temu „Bee engaged with Youth” jer na ovaj način žele da istaknu važnost uključivanja mladih u pčelarstvo, prepoznajući upravo mlade kao buduće čuvare našeg okruženja.

„Uključivanjem mladih u pčelarske aktivnosti, obrazovne inicijative i zagovaračke napore, možemo inspirisati novu generaciju lidera za zaštitu životne sredine i osnažiti ih da naprave pozitivan uticaj na svet,” navode iz Ujedinjenih nacija.

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu procenjuje da, od stotinak vrsta žitarica koje obezbeđuju 90% hrane na svetu, čak 71 vrstu oprašuju pčele, navodi se u istraživanju.

Nažalost, uprkos svom značaju, brojni su faktori koji dovode do toga da se broj ovih malih, ali veoma važnih insekata iz godine u godinu sve više smanjuje. Pored nekih faktora koje smo već spomenuli, kao što su klimatske promene i upotreba pesticida, pčelama sve češće preti i gubitak staništa, zbog urbanizacije i intenzivne poljoprivrede, što dovodi do manje dostupnosti hrane i mesta za gnežđenje.

Još jedan negativan uticaj na opstanak pčela ima i svetlosno zagađenje, koje utiče pre svega na paukove. Poslednjih godina, usled sve intenzivnijeg svetlosnog zagađenja, veliki broj pčela izumire, a do toga dolazi zbog prekomerne upotrebe belog svetla koje utiče na paukove da prave mnogo više paukovih mreža nego što bi to radili inače. Pčele nažalost vrlo često svoj let završe u mrežama, koje u normalnim uslovima (kada ne bi postojalo svetlosno zagađenje) na određenim mestimane bi postojale u tolikoj meri.

Svetski dan pčela važan je podsetnik na to da postoji mnogo načina na koje mi, kao pojedinci, možemo da utičemo i potpomognemo očuvanju ovih važnih insekata. Prvi i najjednostavniji način jeste sadnja raznovrsnih cvetova bogatih nektarom koji cvetaju u različitim periodima godine. Na taj način možemo obezbediti pčelama konstantan izvor hrane, a za sebe stvoriti lepo okruženje. Uz to, važno je da izbegavamo ili svedemo na minimum upotrebu pesticida. Možda i najizazovnija stvar koju smo mnogo puta pomenuti jesu klimatske promena, na koje direktno utičemo mi, ljudi, te je gotovo suvišno naglašavati da je krajnje vreme da obratimo pažnju na našu planetu.

Za sam kraj, evo nekoliko zanimljivih činjenica o ovim malim, ali veoma važnim i specifičnim insektima:

Otprilike jedna trećina hrane koju jedemo rezultat je oprašivanja medonosnih pčela.

Prosečni životni vek pčele iznosi 50 do 60 dana leti i do 150 dana u zimskom periodu.

U košnici se može naći od 10.000 do 60.000 pčela, a samo jedna matica. Ostatak košnice čine radilice i trutovi.

Imaju četiri krila – dva krila sa svake strane se međusobno spoje da bi formirala jedan veći par tokom leta, a zatim se odvoje kada ne lete.

Medonosne pčele imaju plesni potez koji se zove „waggle dance”. To je, zapravo, pametan način komuniciranja među njima kako bi obavestile ostale članove legla gde da odu da pronađu najbolji izvor hrane. Istraživačima sa Univerziteta u Saseksu je trebalo dve godine da dešifruju „waggle dance”.