Osvetničku pornografiju Krivični zakonik ne prepoznaje kao posebno krivično delo, a to je jedan od najozbiljnijih oblika digitalnog nasilja koji je u naglom porastu od 2021. godine, rečeno je u sredu, 4. decembra, na stručnoj konferenciji „Digitalno nasilje i pravna zaštita: Zajedno protiv osvetničke pornografije i sekstoršna”, kako prenosi NIN.
Istog dana, na kolegijumu RTS-a odlučeno je da serija „Smola” od svega četiri epizode koja za glavnu temu ima osvetničku pornografiju neće biti emitovana na Javnom servisu. Ovu informaciju podelila je na svom Instagram profilu Bojana Maljević, producentkinja serije, koja je kao razlog za ovakvu odluku navela obrazloženje kolegijuma da „usled smanjenog budžeta ove godine, odabere programe nekih žanrova koji su im potrebniji.”
U seriji „Smola” priča prati Minu, mladu ženu čiji se video našao na Telegram grupama, potom na raznim sajtovima, u novinama, na društvenim mrežama… ali ona nije jedina žena u seriji kojoj se to dogodilo. Kao što, uostalom, to nije slučaj ni u realnom životu.
Svaka deseta srednjoškolka je doživela da neko objavi njene fotografije ili video snimke, koje su poslale privatno i bez saglasnosti da se dele dalje, pokazuje istraživanje AŽC-a o digitalnom nasilju i mladima u Srbiji.
Prema istraživanju Share fondacije „Rodno zasnovano digitalno nasilje u Srbiji” objavljenom u novembru 2024. godine, broj podnetih krivičnih prijava za krivična dela poput neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka i ucena u konstantnom je porastu.
Stoga se među zaključcima i preporukama pomenutog istraživanja prvenstveno nalaze smernice upućene zakonodavnim telima i pravosudnim organima da usvoje zakone koji eksplicitno kriminalizuju rodno zasnovano digitalno nasilje, uključujući i seksualno digitalno nasilje kako bi pravna zaštita žrtava i sankcionisanje počinilaca digitalnog nasilja bili efikasni.
Preporuke su upućene i policiji i pravosudnom sistemu, od kojih se očekuje da kontinuirano edukuju i obučavaju pravosudne organe i zaposlene u policiji za prepoznavanje i reagovanje na rodno zasnovano digitalno nasilje kako bi kapaciteti institucija da adekvatno odgovore na slučajeve rodno zasnovanog digitalnog nasilja bili povećani.
Pored ovih, potrebno je razviti mehanizme i u državnim agencijama i regulatornim telima, javnim ustanovama i institucijama, obrazovnim ustanovama i školama, psihosocijalnim službama, kao i organizacijama civilnog društva, ali i u široj javnosti. Međutim, prva stvar od koje treba krenuti je donošenje zakona koji će dati osnov za adekvatno sankcionisanje krivičnog dela i prepoznati rodno zasnovano digitalno nasilje u Srbiji kao gorući problem kojim je potrebno baviti se konstantno i na pravi način.
Naslovna ilustracija: Ruben Cruces-Perez
0 Comments