Povodom 50 godina borbe za reke i prirodu, otvoren je dokumentaciono – informativni centar i Muzej odbrane reka Stare planine koji će, kao trajno javno dobro, služiti svima onima koji su stali u odbranu prirode. Muzej je otvoren u subotu, 1. avgusta, i smešten je na prvom spratu, u galeriji mesne zajednice Temska, ali će služiti i kao edukativni centar u kojem će se održavati predavanja, seminari, radionice i stručni skupovi.
Konferencija za novinare održana je u ponedeljak, 3. avgusta, a otvaranju Muzeja prikazan je i dokumentarni film „Reke žedne slobode“, autora Dragane Božinović, a koji su montirali Zoran i Svetlana Popović. Dodeljene su i nagrade koje će novog laureata dobijati svake godine. Nagrada za životno delo „Plava povelja Stare planine“ dodeljena je profesoru biologu Miroslavu Demaji, a aktivisti Dušan Mitić i Nebojša Ilić posvetili su priznanje „Zelena plaketa za doprinos u zaštiti prirode“ meštanima sela, borcima za reke i prirodu i sveštenstvu manastira Sveti Đorđe, koje je od početka bilo uz narod.
U stvaranju Muzeja odbrane reka Stare planine učestvovali su Udruženje „Temska”, mesna zajednica Temska, NIDSBE „Josif Pančić”, DMI „Branislav Bukurov”, Savez mesnih zajednica Stare planine i Licej, a autorka projekta i stalne postavke je Dragana Božinović.
Ona ističe da je borba za očuvanje reka na Staroj planini jedinstven slučaj u svetu, s obzirom na činjenicu da traje 50 godina. „Od 1963. godine, kada je nastalo Zavojsko jezero (usled ekološke katastrofe za koju se sumnja da je veštački izazvana), stanovnici sela koja se nalaze na Staroj planini pokušavaju da sačuvaju svoje reke. Zbog toga je važno postojanje ovog Centra i Muzeja, jer ljudi koji nisu sa tih podneblja ne shvataju kolika je žrtva lokalnih meštana. U javnosti se informacije plasiraju selektivno, a ima i dosta dezinformacija. Mi imamo arhivu i dokumenta koji dokazuju neprestanu borbu stanovnika pre svega Temske, ali i sela Staničenje, Ragodeš, Rudinje, Kumanovo, Oreovica, Sopot, Cerova, kao i svih ostalih sela u slivu reke Temštice.“
Dragana dodaje i da je nad ovim meštanima već učinjena nepravda kada im je oduzeta reka Visočica, koja sa Topodolskom rekom čini Temšticu, a otpor naroda i borba za njeno očuvanje traje 40 godina.
Meštanima Temske pridružili su se i Društvo studenata bilogije i ekologije „Josif Pančić“, Društvo mladih istraživača „Branislav Bukurov“ i Društvo studenata geografije „Sava Petrov“, koji su osnovali naučno-istraživački kamp „Temska“ i pomenuti odbornik Dušan Mitić, koji je uspeo da 2007. godine izdejstvuje da odbornici iz svih političkih partija potpišu Deklaraciju o zaštiti Toplodolske reke.
Dragana Božinović ističe da, kada govorimo o ekološkom aktivizmu u Srbiji, a to važi i za područje Stare planine, najveći problem predstavlja netransparentnost, odnosno činjenica da mi ne znamo ko šta radi i zbog čega. „Pojedine aktivističke grupe koje se pojavljuju nemaju transparentne modele, pa često ne znamo ko stoji iza njih, koga predstavljaju i za šta se zalažu. Države i institucije smo izgubili i sada je jako teško uspostaviti jedan sistem koji bi bio na korist svima.
Svakako se među najveće ekološke probleme ubrajaju veliki zagađivači, nuklearni otpad, deponije, flotacija ruda, tj. rad rudnika koji direktno zagađuju pijaću vodu, zagađenje vazduha i neverovatna količina drveća koje se seče. Biodiverzitet koji se uništi izgradnjom MHE je nemoguće obnoviti, a velike štete nanosi i turizam, odnosno izgradnja hotela i hotelskih rizorta, pa tako imamo hotel na Jabučkom ravništu koji ispušta fekalije u planinske reke“, ističe ona.
Da bi došlo do realizacije projekta kojim je planiran nastanak Centra i Muzeja, angažovali su se volonteri, koji inače učestvuju i u drugim akcijama, poput solidarnih straža, uspostavljenih u cilju odbrane od investitora. „Planirano je da budu organizovani jednodnevni i dvodnevni izleti, ali i drugi programi čijim će naplaćivanjem Muzej, nadamo se, postati samoodrživ. Temštani su do sada sve radili besplatno, čak su ulagali i svoj novac. Smatramo da će se ovim načinom podići nivo organizacije“, objašnjava Dragana.
Projekat su podržali Britanska ambasada u Beogradu, British Council, Fondacija Trag, Free River fond, WWF. Svoju podršku dali su i Kvadrart – dokumentarna produkcija, kao i Fakultet dramskih umetnosti, a deo dokumentacije će biti dostupan na sajtu Saveta za zaštitu prirode Srbije.
0 Comments