U nedelju, 26. marta, na RTS-u emitovana je deseta epizoda serije „Južni vetar, na granici”. Nekoliko dana kasnije, na Tviteru se pojavio isečak iz pomenute epizode koji prikazuje scenu u kojoj likovi koje tumače Erik Roberts i Vilijam Boldvin vode dijalog u kome se pominje selo Gornje Nedeljice. U spornoj sceni pominje se iskopavanja litijuma, koje je zaustavljeno, za šta su u seriji zaslužni Amerikanci, koji navodno potkupljuju ljude iz ekoloških organizacija kako bi Amerikancima pomogli da zaustave neželjeni posao. Za čitavu priču, ekolozi su, prema scenariju, dobili novac, pa tako lik Erika Robertsa u sceni u kolima izgovara rečenicu: „Niko više ne radi besplatno… Čak ni borci za ekologiju.”
Rečenicu koja je izazvala veliku buru u javnosti takođe izgovara lik Erika Robertsa. Ona glasi: „Izveli su narod na ulicu klasičnom pričom o ugroženosti životne sredine. Blokirali neke puteve, razvalili vrata, prebili neke ljude.” Nakon toga, sledi zaključak da su sve ostalo već pokušali kako bi ostvarili zacrtani cilj i da je jedino što im ostaje narod.
Boldvin i Roberts u seriji Južni vetar, foto: Produkcija Režim i Arhangel studio
Kako su reakcije na društvenim mrežama krenule da se šire, oglasio se i Miloš Avramović, reditelj „Južnog vetra”, koji je za Danas izjavio:
„U 21. veku, u kojem su društvene mreže postale najbrže i najjednostavnije sredstvo komunikacije, tužno je što u ovoj našoj lepoj zemlji one postaju etalon za mržnju i povratak u doba potpunog neznanja i neinformisanosti. Oni koji su na tim mrežama do juče branili naše najstarije dečje pozorište i njegove glumce (a često se pitam koliko su puta zapravo bili u bilo kom pozorištu), juče su napali neke druge glumce, njihov rad, njihov integritet i to na osnovu dva i po maliciozna, površna i iznad svega netačna tvita.”
On je naveo i da ga je sve ovo dovelo u poziciju da onima koji nisu ni pogledali epizodu do kraja objašnjava i prepričava TV seriju, kao i da svako ko bi da vodi politiku sa fiktivnim likovima očito ne razume umetnost i ne želi da je razume.
foto: E-Stock, Časlav Vukojčić
Miloš Biković oglasio se, do sada, dva puta – jednom na Tviteru, kako bi ironično pružio podršku ljudima „u njihovoj borbi sa fiktivnim likovima” i pozvao ih (neironično) da pogledaju epizodu do kraja, a drugi put u Beogradskom dramskom pozorištu na konferenciji za novinare organizovanoj povodom premijere predstave „Laž”, koju je posetio Aleksandar Jovanović Ćuta kako bi Bikovića pozvao da pruži podršku i poseti meštane Gornjih Nedeljica. Biković je tada izjavio da podržava vazduh više nego zaradu i ponovo podsetio da je reč o fikciji.
Usledila je i reakcija „Eko straže”, koja je uputila Zahtev za izvinjenje i povlačenje sporne scene iz daljeg emitovanja Draganu Bujoševiću, direktoru RTS-a, a iz ove organizacije zahtevaju i javno izvinjenje od urednika dramskog i serijskog programa RTS-a Marka Novakovića, kao i od režisera Miloša Avramovića.
Oni su se u svom saopštenju osvrnuli upravo na javnosti ponuđeno obrazloženje da serija nije dokumentarna, već da prikazuje fikciju i ocenili ga kao sramotno, zato što su unajmljeni poznati holivudski glumci da odglume dijalog u kome ni mesto, ni ljudi, niti dešavanja nisu izmišljeni.
No, da krenemo od argumenta da je potrebno pogledati epizodu do kraja i da je scena koja se pominje izvučena iz konteksta. Za one koji to nisu uradili, evo epiloga: lik Vilijama Boldvina zapravo slaže kolegu Erika Robertsa, jer će se ispostaviti da oni, zapravo, ne odlaze u Gornje Nedeljice kako bi potkupili narod, već dolazi do prevare u kojoj Boldvin uzima novac, a Robertsa predaje Rusima. Pa, ipak – poruka ostaje ista, iako bi navodno trebalo da predstavlja fikciju i ilustrativan primer.
foto: Tanjug, Vladimir Šporčić
Svakako, radnja serije se odvija na području Balkana i logično je da će biti pomenuti različiti gradovi i mesta koja se nalaze na toj teritoriji. Međutim, koliko god neke priče bile izmišljene, ne možemo, a da u obzir ne uzmemo širi društveni kontekst. Gornje Nedeljice postale su simbol otpora građana protiv kompanije „Rio Tinto” koja je projektom „Jadar” trebalo da eksploatiše litijum. Iako su vlasti navodno odustale od ovog projekta, ni danas nije poznato da li je čitav projekat zapravo obustavljen jer je generalni direktor Rio Tinta Jakob Stošholm izjavio sredinom decembra 2022. godine da ta rudarska kompanija nije odustala od iskopavanja, stoga nema informacija da li je reč o privremenom ili trajnom obustavljanju. Pre gotovo 10 meseci podneta je narodna inicijativa sa više od 38.000 potpisa o trajnoj zabrani istraživanja, eksploatacije i prerade litijuma, bora i prateće asocijacije metala. Ipak, do danas ta inicijativa nije došla na dnevni red Skupštine Srbije.
Stoga, dakle, reakcija određenog dela gledalaca jeste opravdana, jer vrlo lako može da se protumači da interesi ekoloških aktivista i organizacija koje se bave zaštitom životne sredine nisu ništa drugo do – ekonomski, čime se dovodi u sumnju njihova reakcija i zalaganje da se Gornje Nedeljice zaštite od iskopavanja litijuma, a postavlja se i pitanje opravdanosti protesta, ukoliko su oni finansirani zarad nečijih ličnih interesa.
Da li bi reakcija javnosti bila drugačija da je za potrebe serije iskorišćen neki drugi toponim i neki drugi primer? Ne znamo. Ali, čini se da se u vrtlogu priče oko toga ko uzima novac i zbog čega propušta jedna važnija stvar, a to je poruka koju ovakav primer prenosi gledaocima i uloga javnog servisa u celoj ovoj priči. Naime, o Gornjim Nedeljicama na RTS-u gotovo da nije bilo reči, a kada se ovo mesto i pominjalo, o čitavom projektu „Jadar” govorilo se afirmativno. Izuzetak predstavlja reportaža nastala u sklopu emisije „Sasvim prirodno”, gde je javnost po prvi put mogla da vidi kako izgleda život u ovom selu, a koja je emitovana na javnom servisu. U svim ostalim slučajevima, gledaoci RTS-a nisu mogli da čuju o potencijalnom ugrožavanju životne sredine i riziku da projekat Jadar ne naruši samo zemljište, već i vodu (nekoliko privatnih bunara je već zagađeno kao posledica ispitivanja zemljišta na području doline Jadra i voda u njima više nije za piće).
Da se vratimo na seriju, o kojoj se sada ne polemiše prvi put. Nakon polarizacije oko pitanja glorifikacije kriminala i nasilja (o čemu se sam reditelj izjasnio da ne postoji), gej scena (nepotrebno) i (ponovo) pitanja finansiranja, „Južni vetar” je postajao sve popularniji, kroz muziku, koja namenski nastaje za potrebe ovog ostvarenja, replike i scene koje su za kratko vreme stekle status kultnih. Još jedna jako važna stvar – i film i serija se u najvećoj meri obraćaju mladima. I u redu – treba da postoje filmovi i serije koji prikazuju kako izgleda „druga strana”, život mimo zakona i delinkventno ponašanje, jer sve to nedvosmisleno postoji. Treba, ipak, podsetiti i na to da umetnost (bila ona filmska, likovna ili literarna) uvek sadrži komponentu propagande u vidu vrednosti, poruka i pouka koje šalje – nevezano za to da li su one pozitivne ili negativne. Zbog toga sve što možemo da podvedemo pod pojam kulture ima određeni politički, društveni i socijalni kontekst. I to ne treba da zaboravimo ni u slučaju Gornjih Nedeljica.
0 Comments