fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Postpraznična depresija – mit ili rastući društveni fenomen

Zašto se nakon praznika neretko osećamo loše?
Piše: Marija Milić

27. January 2023

Iako nova godina simboliše i novi početak, za mnoge prvi januar ništa nije promenio. Probudili smo se istim željama i problemima kao i „prošle godine”, možda čak još umorniji jer se verovatno slavilo do kasno u noć. Mamurluk i iscrpljenost uvode nas u novu godinu, a ubrzo počinje i emotivni rolerkoster koji se uglavnom među mladima dešava na samom početku nove godine. 

Euforija pred praznike raste, uzbuđeni smo jer tada konačno imamo vremena da se vidimo sa svim prijateljima i više vremena provodimo sa porodicom. Uz to, tu su novogodišnje proslave i putovanja. Međutim, svega par dana nakon što nas prođe praznični hajp, vraćamo se starim obavezama, tu su posao, fakultet i brojne svakodnevne aktivnosti, što u velikoj meri doprinosi da se posle prazničnog ushićenja osećamo iscrpljeno, mrzovoljno, preokupirano…

U prazničnom periodu posebno su nam nametnuta očekivanja da svi treba da budemo srećni i lepo raspoloženi. Međutim, tu su i očekivanja koja sami sebi postavljamo za narednu godinu –  u novoj godini želim da smršam, više putujem, pročitam više knjiga, prestanem da pušim… Ispitni rokovi na fakultetu se bliže, na poslu počinju pripreme za naredni period, a i januar traje predugo. Kada nas sustigne lavina svih nametnutih očekivanja i ličnih želja, postaje nam pomalo tesno u sopstvenoj koži.

Upravo taj post-praznični period mnogima stvara osećaj opterećenosti, o čemu svedoče i podaci iz Oblakoderove ankete kojom smo hteli da saznamo više o emotivnim stanjima mladih nakon praznika. Naime, u anketi je učestvovalo 267 osoba, od kojih je čak 70% žena, starosnog doba između 20 i 26 godina. Učesnici ankete istakli su da im posle praznika najviše nedostaje još par dana odmora. U tom periodu pretežno se osećaju umorno i navode da ne žele da izlaze iz kuće i suočavaju se sa svakodnevnim obavezama, a takođe ističu da su u danima nakon praznika pomalo depresivni i mrzovoljni. 

Ono što je prethodlio ovakvim osećanjima potencijalno mogu biti situacije, kao i emocije sa kojima smo se susretali tokom praznika. Mladi su u anketi opisivali da su se tokom praznika u najvećoj meri osećali opterećeno, zatim srećno, ravnodušno, usamljeno, napeto i tužno. Emocije su bile pomešane, što nije previše neuobičajeno za praznike, period koji donosi trenutke sreće, ali u isto vreme i velika očekivanja, razočaranja i opterećuje. 

Nova godina – prostor za preispitivanje i sumiranje ili uvod u post-praznični stres?

„Postoje individualne razlike u načinu na koji ljudi doživljavaju praznike, nekima je ovaj period godine potpuno magičan, uživaju u dekoraciji i mirisu božićne jelke, okupljanjima, poklonima”, objašnjava psihološkinja Maja Vukašinović iz Psihološkog centra Jezgro i dodaje da sa druge strane periodi praznika sadrže i brojne okidače za promenu raspoloženja. 

„Nova godina često dovodi do preispitivanja i sumiranja šta se to postiglo u prethodnoj – što dodatno može da produbi depresivna osećanja. Sam imperativ i postavljanje praznika kao perioda u kojima je apsolutno neophodno da svi budu srećni dodatno stvara pritisak kod onih koji se u ovim trenucima tako ne osećaju, i budi ono čuveno pitanje „Zašto se ja tako ne osećam kada se svi tako osećaju? Kada treba tako da se osećam. Šta to sa mnom nije u redu?”, navodi Maja.

Screen iz filma Holiday (2006)

Ovaj period godine pogotovo je stresan mladima između 20 i 26 godina, za koje praznici više ne predstavljaju samo spokojan period sa pregršt poklona, mnogo hrane, besciljne izlaske i druženja sa prijateljima. Sada se od njih očekuje da budu odrasli ljudi – da uče, završe fakultet, pronađu dobar posao sa velikom platom i po mogućstvu partnera, odnosno partnerku. Najčešće su tada sa porodicom i bližnjima, te je dovoljno vremena da se sve ove teme pokrenu za vreme ručka – a odgovori često nisu onakvi kakvi porodica očekuje da budu. 

„Mnogi mladi su usamljeni, ili su u disfunkcionalnim porodicama u kojima izostaje povezivanje i iskreno deljenje, mnogi su nekog izgubili, pa tuguju (osvrnimo se i na prethodne dve godine i pandemiju koja je dovela do brojnih gubitaka). Zbog lošije finansijske situacije mnogi nemaju mogućnost da provedu praznike na načine koji se promovišu u Hallmarkovim filmovima (dodajmo tome i ovu godinu inflacije)”, ističe psihološkinja Vukašinović.

Screen iz serije Skins

Upravo kao što objašnjava i psihološkinja, praznici nisu uvek najsrećniji period, mnogi su praznike proveli potpuno sami ili daleko od kuće, a možda im je tada neko posebno nedostajao, što je dodatno doprinelo da tokom tih dana ne osećaju prazničnu atmosferu. Pritisak je takođe prepreka da se osećate lepo, a u ovim danima posebno je prisutan, naročito kad kažete da ste ipak Novu godinu proveli kod kuće i da baš niste raspoloženi za izlaske i druženje, jer se to, u određenoj meri, tada podrazumeva.

„Ideja i „tradicija” da se praznici provode sa porodicom ili u društvu svakako može doprineti usamljenosti ukoliko ove trenutke provodimo sami. Čak iako nam je sasvim u redu što smo tada sami i ne osećamo se usamljeno, možemo naići na pitanja i čuđenje okruženja kada kažemo da smo sami za praznike, što opet može dovesti do osećaja da „nešto ne radimo kako treba”. Svakako da je bez podrške daleko teže da prolazimo kroz različita emocionalna stanja – ne isključivo prazničnu depresiju”, navodi psihološkinja Maja iz Psihološkog centra Jezgro.

Šta je post-praznična depresija i da li ona zaista postoji?

S obzirom na to da je prosečan broj godina učesnika u anketi bio između 20 i 26, postavlja se pitanje da li mladi u tom periodu još uvek nisu navikli na količinu obaveza koje podrazumeva odrastao žviot, kao i preuzimanje odgovornosti, te im zbog toga ovaj period posebno pada teško ili je u pitanju takozvana post-praznična depresija koja se vezuje za ovaj deo godine?

Sam termin post-praznična depresija ne predstavlja zvanično stanje, niti znači da je osoba koja se oseća loše u periodu nakon praznika zapravo depresivna, međutim, to ne znači da o ovom najčešće trenutnom i prolaznom stanju ne bi trebalo da se priča sa stručnim licima. 

Psihološkinja Maja Vukašinović govori da praznična i post-praznična depresija ne spadaju u grupu zvaničnih kliničkih dijagnoza, iako predstavljaju realne pojave. Ipak, ukoliko se slično stanje dešava svake godine u isto vreme, tokom zime, nije na odmet razmotriti da li se radi o sezonskom afektivnom poremećaju.

„Kada se završi praznična sezona, dolazi do pada u nivou adrenalina, te post-praznična depresija može nastupiti kao posledica ove neurofiziološke razlike. Klinički psiholozi ukazuju na to da naglo povlačenje hormona stresa nakon važnih životnih događaja – bilo da su u pitanju i oni željeni, prijatni ili manje željeni, neprijatni (venčanje, završavanje obaveza u važnom roku ili praznici) može da ima značajan uticaj na naše psihološko blagostanje”, kaže Maja Vukašinović.

A kada naše psihološko blagostanje bude poljuljano i osetimo se iscrpljeno, mrzovoljno, tužno ili bezvoljno, važno je da to uočimo, a zatim i pokušamo da rešimo. Međutim, svega 22,5 posto mladih koji su učestvovali u anketi ide na terapiju redovno, dok je gotovo podjednak broj onih koji nikada nisu išli ili su išli samo jednom. 

Posebno je važno istaći podatak da mladi, kada se osećaju loše, najčešće biraju da se sami nose sa svojim problemima. Zatim se posavetuju sa prijateljima i partnerima, pa se tek onda obrate roditeljima i traže stručnu pomoć. Jedan od razloga zašto mladi retko idu na psihoterapiju jesu finansije, ali tu je i ona čuvena rečenica „ma, mogu ja to sam/a da rešim”, kao i strah da se suoče sa sobom, otvore i budu iskreni pred potpuno nepoznatom osobom.

„Nekada je teško kada nemamo kome da se obratimo, a osećamo se loše, ili nam nije prijatno da tražimo pomoć, bilo da su u pitanju osećanja tokom praznika, ili tokom ostatka godine”, navodi psihološkinja Maja Vukašinović.

Mladi često, iako okruženi ljudima, navode da se ipak osećaju usamljeno, o čemu svedoče odgovori iz ankete. Većina ispitanika navela je da su se tokom praznika osećali usamljeno, čak i kada su bili među ljudima, ali i da su im brojne stvari tokom praznika bile nametnute. Jedna od tih nametnutih stvari je i povratak u rodni grad za praznike, što je u Srbiji gotovo nezaobilazno, posebno za Božić. Ipak, tih nekoliko dana provedenih sa porodicom mogu da budu dosta stresni, često jer roditelji ne mogu najbolje da shvate potrebe svoje dece i to da su se promenili i odrasli, ali je i loša situacija u porodici jedan od razloga zbog kog odlazak kući za praznike nije omiljena aktivnost u godini, isticali su učesnici u Oblakoderovoj anketi.

Šta najčešće utiče na naše raspoloženje?

Na mentalno stanje mladih poseno utiče i konzumiranje alkohola, ali i prihoaktivnih supstanci, koje je učestalije u prazničnom periodu. Mladi neretko koriste loše mehanizme za rešavanje problema, pa često posežu za ovim sredstvima kao jednim od saveznika da „lakše prebrode i zaborave određene stvari, nesigurnosti, nezadovoljstvo…”.

Psihološkinja Maja objašnjava da je taj način potpuno pogrešan jer je alkohol depresijent i on može loše uticati na pad koji osećamo nakon sezone preteranog uživanja. Društvene mereže, isto tako, imaju veliki uticaj na naše raspoloženje jer u tom virtuelnom svetu provodimo dobar deo dana.

„Na nas utiče i imperativ da svi moramo biti srećni koji je posebno tada dominantan na mrežama, a uz to i napori koji se ulažu da bi se to postiglo, kao i insta storiji koji vrve od sređenih ljudi koji se dobro provode, dovode nas do poređenja i preispitivanja gde smo mi u odnosu na njih”, dodaje ona.

Ljubavni status, kao i poslovna situacija poprilično su važne stavke koje utiču na to da se osećamo zadovoljno, ukoliko je na ljubavnom planu sve u redu, a posao funkcioniše fantastično, briga je znatno manje, navode naši ispitanici. Međutim, manje od polovine anketiranih, tačnije 37% ispitanika je u vezi, dok ostatak trenutno nema ljubavnog partnera, odnosno partnerku ili je u vezi koja nije toliko ozbiljna. Ljubavni status, privrženost, nežnost i bliskost utiču na naše raspoloženje, a njihov izostanak za vreme praznika može nas naročito poljuljati, jer je u ovom delu godine ljubav na neki način ideal. Situacija na poslu je našim ispitanicima podjednako važna koliko i ljubavni status, te svega 6,4 posto ispitanika smatra da im posao ne utiče na svakodnevicu i raspoloženje.

Finansijska situacija nadovezuje se na pomenutu ulogu i važnost koju posao igra u našim životima, a uz to se i provlači kao jedna od vodećih prepreka da se mladi osećaju rasterećeno. Prevashodno u ovom slučaju, finansijska situacija igra veliku ulogu, jer se tokom praznika izdvaja veća suma novca, počev od novogodišnje proslave ili putovanja, zatim novac za garderobu, poklone, a tu je i repriza, pa onda Božić i još mnogo neplaniranih kafa i izlazaka – jer su uglavnom svi na odmoru. A kada nakon nedelju dana pogledate stanje na svom računu, ono može biti veoma deprimirajuće, te nije čudno da ljudi posle praznika osećaju pritisak i iz tog razloga.

Novogodišnje odluke – metod za motivaciju ili planovi osuđeni na neuspeh?

U ovakvoj situaciji možda mogu pomoći novogodišnje rezolucije kao veoma popularna metoda da sebi postavite jasne ciljeve za naredni period i na taj način motivišete sebe. Međutim, donošenje novogodišnjih odluka i imperativ da u novoj godini treba promeniti mnogo stvari potencijalno može da stvori veliki pritisak. Podatak iz ankete prikazuje nam da veoma mali procenat mladih, 7,6 % sebi postavlja ciljeve i trudi se da ih ispuni, dok 26,2% smatra da su rezolucije totalna glupost.

Psihološkinja Maja Vukašinović objašnjava da mnogi ljudi nemaju snage za donošenje odluka i pravljenje značajnih životnih iskoraka, ili su, pak, napravili očekivanja koja su prvog meseca u godini izneverili i na taj način doprineli razočaranju u sebe (produbili već postojeće nezadovoljstvo ili depresivni afekat). 

Upravo ovo o čemu govori psihološkinja očitavamo i u odgovorima naših ispitanika. Mladi izbegavaju da donose novogodišnje rezolucije, ne veruju u to, a i kada ih postave, retko kad ih ispune, dok se svega nekolicina mladih drži postavljenih ciljeva u novoj godini. 

„Kada posmatramo neurofiziološki, čitav praznični period koji smo i gore pominjali: priprema, porodična okupljanja, kupovina, dekorisanje stavlja ljude u neku vrstu stresa, te i organizam u tim trenucima luči visok nivo adrenalina. Kada se završi praznična sezona, dolazi do pada u nivou adrenalina, te post-praznična depresija može nastupiti kao posledica ove neurofiziološke razlike”, govori psihološkinja.

Pitali smo mlade i zbog čega se osećaju loše tokom i nakon praznika? Odgovori su bili raznovrsni, a anketirani su najviše isticali da je razlog taj jer ih prođe praznična eufrorija i vrate se svakodnevnim obavezama brže nego što su očekivali.

„Jer preteruju u uživanjima, nemaju balans i onda kada se vrate u realnost, onda im nedostaje taj nerealni život koji su živeli 10 dana”, navodi jedna od ispitanica u anketi.

Još jedan od odgovora glasi da je razlog zašto se osećamo loše tokom i nakon praznika taj jer se naglo prelazi iz euforičnog u radno stanje.

Loša finansijska situacija je čest odgovor, kao i neispunjena očekivanja i veliki pritisak da se u novoj godini urade stvari koje do tada nisu uspeli, gotovo svi faktori o kojima smo već pričali i sa psihološkinjom Majom.

Screen iz serije Skins

„Zbog iskrivljene i lažne predstave kako nesto treba da izgleda, kako treba da se osjećamo itd… Nametnuto nam je savršenstvo i ljudi opasno igraju svoje ,,savršene” uloge pred drugima. To najčešće dovodi do toga da se pojedinac koji se ne pronalazi u tome dodatno osjeća izopšteno i zatvara u sebe. Fali nam iskrenosti – iskrene ljubavi, emocije, pažnje…” navodi se u anketi.

Kako da lakše prebrodimo ovaj period?

Situacija u toku i nakon praznika može dosta da utiče na naše raspoloženje i stvori osećaj takozvane praznične ili post-praznične depresije. Faktori su brojni, za nekog je okidač veliki pritisak na poslu ili ispitni rok, za druge porodični problemi, loša finansijska situacija ili, čak, ljubavni problemi. Mladima je ovaj period posebno izazovan, ali šta god da je u pitanju, važno je da ispratite kako se osećate i date sebi dozvolu da se tako osećate. 

„Nakon što svi praznici prođu, odjednom više nema euforije, gužve i raznih aktivnosti. Nekome to može predstavljati dugo iščekivani odmor i uživanje u miru i tišini, dok se kod nekog drugog može javiti osećaj praznine i usamljenosti. Zato je važno da nađete svoju meru i postupate u skladu sa tim, kako u toku praznika, tako i posle njih”, zaključuje psihološkinja Maja Vukašinović. 

Većina mladih sa ovim osećanjima susreće se po prvi put, a kada euforija prestane, dobar film ili serija verovatno će popraviti vaše raspoloženje, šetnja ili trening takođe pomažu da se osećamo bolje, a uz to radimo i na našem izgledu i samopouzdanju. Ukoliko ste ljubitelji knjiga, ovaj period može biti idealan da se umotate u ćebe i otkrijete različite maštovite svetove dok čitate. Organizacija rada i vremena može da pomogne da stvorite osećaj da je sve pod kontrolom, a uz to će vam i pomoći da obaveze završavate na vreme, što će sigurno smanjiti stres. Otkrivanje novog hobija može biti dobra odluka za početak nove godine, a pre svega, odluka koja vas neće opteretiti, već će vam pomoći da lakše prebrodite ove dane i uživate u njima. Psihoterapija je izuzetno važna stvar, posebno ako česte promene raspoloženja nisu prisutne samo u periodu nakon praznika, ali odlazak na terapiju može biti način da radimo na prevazilaženju unutrašnjih prepreka, prihvatanju i suočavanju sa raznim situacijama koje su na nas ostavile trag. Ono što sigurno ne može da škodi je da provodite više vremena sa dragim ljudima, ali i da izdvojite vreme za sebe, družite se i budite otvoreniji, pričajte o svojim problemima i osećanjima da bi vas i drugi razumeli.

Ako vam je potrebna pomoć:

SOS linija eCentra Srce 0800 300 303 dostupna je svakodnevno od 14 do 23 sata.

Klinika za psihijatrijstke bolesti “Dr Laza Lazarević”, 0800 309 309, svi pozivi su anonimni i besplatni, broj je dostupan non-stop od 00 do 24h.

Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva 011 7777 000

Mentorka: Marina Zec

Naslovna fotografija: Serija Euforija

Preporučeni tekstovi

Svetski dan laboratorijskih životinja

Svetski dan laboratorijskih životinja

Kako bi se okončale patnje životinja koje se koriste za testiranje u laboratorijama širom sveta od 1979. godine, svakog 24. aprila, obeležava se Svetski dan laboratorijskih životinja

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *