Na događaju Kako do manje #fejka u digitalnim medijima koji je organizovao Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava predstavljen je izveštaj Mladi i pravo na informisanost u digitalnom prostoru, u čijoj izradi su tokom prethodnih meseci učestvovali mladi iz cele Srbije svojim autentičnim iskustvima.
Na samom događaju govorili su Goran Sandić saradnik Beogradskog centra za ljudska prava, Milijana Rogač novinarka Istinomera i Jovana Radovanović edukatorka. Razgovor je moderirala Milica Mutavdžić.
Ključne činjenice o kojima je bilo reči u izveštaju Mladi i pravo na informisanost u digitalnom prostoru su: kako se mladi informišu, šta znači biti dobro informisan, gde mladi pronalaze informacije o temam koje su im važne, čemu mladi (ne) veruju, koje teme žele, ali i teme u vezi sa obrazovanjem i digitalnim nasiljem.
Milijana Rogač govorila je i o dezinformacijama u digitalnom prostoru, kao i o velikoj rasprostranjenosti lažnih vesti. Ona je istakla da su mladi koji su učestvovali u istraživanju govorili da iako su svesni lažnih vesti, makar jednom su poverovali u neku lažnu vest. Milijana je takođe, ukazala na sve veću popularnost deep fejk sadržaja, kao i da se sa tom „novom” pojavom tek treba izboriti.
Predstavljen izveštaj u svom završnom delu daje konkretne preporuke ka unapređenju ostvarivanja prava na informisanost mladih u digitalnom medijskom prostoru.
Na osnovu fokus grupa koje je organizovao Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava, prikazani su podaci, koji se tiču toga kakve teme mladi žele da čitaju u medijima. Mladi su izrazili posebnu želju da u medijima više čitaju istorijske teme, što je jednim delom podstaknuto trenutnim stanjem, odnosno situacijom u Ukrajini. Mladi su podelili da usled manjka takvog sadržaja ne mogu da uđu u dubinu trenutne situacije jer ne znaju pozadinu, te da bi više medijskog sadržaja na ovu temu bilo veoma važno i korisno.
Mladi sa lokala istakli su da teme u vezi sa kulturom ne stižu dovoljno do njih, isto tako i teme o omladinskoj politici ili teme u vezi sa mladim preduzetnicima, kao primeri dobre prakse. Isto tako i teme u vezi sa mentalnim zdravljem, ekologijom, ekonomijom i politikom. Pored toga, mladi su istakli da bi želeli da čitaju sadržaj koji će kreirati mladi.
Između ostalog, mladi koji su učestvovali u fokus grupi govorili su da bi bilo značajno da se u okviru fakulteta organizuju mentorski programi, koji će im pomoći i pružiti savete i podršku o prilikama za napredak i praksu.
Na događaju je pored razgovora o odgovornosti medija i značaju neformalnog obrazovanja bilo reči i o formalnom obrazovanju. Na ovu temu govorila je Jovana Radovanović, rekavši da formalno obrazovanje prepoznaje važnost medijske pismenosti, samim time, jer ulazi u srednje škole kao jedan od izbornih predmeta, ali da je često izazov za profesore i predavače.
Nakon toga, održana je i mini radionica Da me maneš s #fejknjuzom, odnosno rad u grupama sa mentorima, a zatim je usledilo i prezentovanje rezultata, kao i diskusija.
Mentorke su bile Marina Zec, čiji se tim Majstorice bavio medijima, tim Detektivke Jovane Radovanović, bavio se temom edukacije, a tim koji se bavio temom organizacije mladih i za mlade, moderirala je Lana Nikolić.
Ovim događajem završen je ciklus obuka, treninga i radionica u okviru projekta #antifejk.
Fotografije: Nebojša Petrović
0 Comments