Preispitivanje svakog rušenja jedna od najvažnijih promena u arhitekturi

Rahel Belachew je jedna od 10 izuzetnih svetskih predavača iz sveta arhitekture, koji će se beogradskoj i srpskoj javnosti predstaviti na 7. Kongresu i manifestaciji „Održiva arhitektura – energetska efikasnost” koji se održava u Jugoslovenskoj kinoteci od 4. do 6. oktobra. Osnovala je studio Belatchew u Stokholmu, čiji rad kakarakteriše proaktivnost i inovacija u okviru održive arhitekture, te se smatra jednom od vodećih arhitektonskih firmi u Švedskoj. Rahel takođe vodi eksperimentalni studio Belatchew Labs, gde se istražuju inovativna rešenja za budućnost održivog urbanog razvoja.

Rahel Belachew

Kako vidite značaj okupljanja profesionalaca koji će u Beogradu razmenjivati ideje o održivoj arhitekturi i energetskoj efikasnosti?

Rahel Belachew: Živimo u svetu koji se brzo menja, i potreba za razmenom iskustava unutar industrije važnija je nego ikad. Radujem se susretu sa profesionalcima iz celog sveta. Naša glavna preokupacija u kancelariji trenutno je pronalaženje pristupa arhitekturi u kojoj je održivost u potpunosti integrisana u proces rada – na Kongresu ću govoriti o tom pristupu opisujući nekoliko primera iz prakse.

Koji je specifičan pristup u vašem eksperimentalnom studiju Belatchew Labs, i koja su najvažnija inovativna rešenja koje ste ostvarili kroz ovaj studio?

Rad na eksperimentalnim projektima pruža mogućnost istraživanja šireg spektra pitanja koja prevazilaze samu arhitekturu, kao što smo to činili kada smo istraživali proizvodnju hrane uključujući alternativne izvore proteina, poput proteina insekata.

Značajan deo ovogodišnjeg kongresa biće posvećen rehabilitaciji postojećih zgrada uz moderne mogućnosti upotrebe drveta i recikliranih materijala. Koji su glavni izazovi i problemi u sprovođenju ovog pristupa u praksi?

Preispitivanje svakog rušenja i pristup ponovnoj upotrebi postojećih struktura na svaki mogući način je jedna od najvažnijih promena kroz koje prolazimo. To za sobom povlači čitav niz izazova koji će stvoriti nove profesionalce sa velikim znanjem o istorijskim zgradama i načinu na koji se one mogu transformisati, a ne samo očuvati. Arhitektonski, to takođe znači rađanje nove vrste estetike.

Kako vidite budućnost arhitekture i glavne izazove u vezi sa klimatskim promenama, devastacijom prirode i urbanim planiranjem u prenaseljenim gradovima?

Pitanje prenaseljenih gradova i, kao posledica toga, nestajanja gustih urbanih centara, uvek je bilo prisutno, bez obzira na veličinu grada. Ipak, grad je uvek opstajao i pokazao se kao preferirani tip naselja. Mislim da će gradovi napredovati prilagođavanjem otpornijem pristupu, težeći zdravijem okruženju, jačanju zajednica i efikasnijem korišćenju izgrađenog prostora. Kao što je slučaj sa Parizom, na primer.