fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Preživeti inflaciju

Koliko je poskupela hrana u Srbiji poslednjih godinu dana?
Piše: Sanja Dojkić

13. March 2024

Ekonomija je često teška za razumevanje, ali posledice iste možemo da osetimo u svakodnevnom životu u praktičnom smislu. Pogotovo je u poslednje dve godine to značajno izraženo kada treba nešto da platimo – prvenstveno hranu, jer nju moramo da kupujemo makar jednom nedeljno. Odlazak u prodavnicu iz meseca u mesec predstavlja poduhvat za sve veći broj građana naše zemlje. Nije nam postalo strano da u svakom marketu ostavimo u proseku 2.000 dinara, a da nam je ceger i dalje poluprazan, a uz to, namirnice kupljene u tom iznosu često ne mogu da pokriju sve obroke za dva dana. Pojedini su u mogućnosti da se pohvale da inflacija ne utiče znatno na njihovu potrošačku korpu, ali mnogo je više onih koji moraju da izdvoje više od pola plate kako bi prehranili sebe, ili u gorem, ali zato i češćem slučaju, svoje višečlano domaćinstvo. Zvanične statistike često govore jedno, a novčanici drugo, a u pokušaju da razumemo šta se zapravo dešava u ekonomskom sistemu samo dublje tonemo u konfuziju. Ono što je nedvosmisleno jasno svima jeste da mnogo više novca trošimo za manju količinu hrane u poređenju sa prethodnim godinama.

Inflacija VS potrošačka korpa – brojke koje zbunjuju

Inflacija je rast opšteg nivoa cena, usluga i dobara i nastaje poremećajem tržišta prilikom kriznih situacija poput rata ili prirodnih nepogoda, ili faktorima poput fiskalnog deficita zemlje, skokova kamata i slično. Tada dolazi do nestašice prirodnih dobara, devalvacije novca i poremećaja ponude i potražnje, i prati se kretanje cena u odnosu na prethodni mesec.

U našoj zemlji Republički zavod za statistiku prati kretanje cena pomoću indeksa potrošačkih cena, tako da na kraju dobijamo procenu budžeta svakog građanina koji se troši na dobra ili usluge na mesečnom nivou. Problem u ovakvoj vrsti procene nastaje kad uzmemo u obzir činjenicu da ne troši svaki građanin isto na sve grupe usluga ili proizvoda. Naprotiv, neke grupe proizvoda izuzete su iz mesečnog budžeta, jer neki građani ne puše ili ne piju alkohol, ili, recimo, ne opremljuju stan, tako da poskupljenje u kategorijama alkoholnih pića, duvana ili opreme za stan neće mnogo (ako uopšte) uticati na njihov mesečni budžet.  Ali, ono što svako od nas nužno oseća, jer ovu grupu ne možemo nikako da isključimo iz našeg mesečnog budžeta, jeste povećanje cena hrane.

Kako je naveo Republički zavod za statistiku, mleko je u 2022. godini poskupelo 52,8%, a jogurt i ostali kiselo-mlečni proizvodi za 50,8%, dok je cena junetine skočila za čak 34,4%. U vrhu po rastu cena su limun, banane i crni luk. Za 2023. godinu brojke nisu znatno bolje.

Uzmimo za primer minimalnu zaradu u Srbiji, koju, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali krajem avgusta 2023. godine, prima 250.000 ljudi koji čine desetinu ukupnog broja zaposlenih. Od januara 2024. godine, minimalna neto zarada iznosi 49.864,00 RSD.

Iako minimalna potrošačka korpa ne može da se meri prema minimalnoj zaradi, jer se potrošačka korpa računa za tročlano domaćinstvo (u kom zarađuju dve osobe), a plata za pojedinca, zvanične brojke stvaraju konfuziju kod potrošača jer se statistika najčešće ne poklapa sa slikom „na terenu“.

Prema poslednjoj objavljenoj minimalnoj potrošačkoj korpi iz novembra 2023. godine, koju objavljuje Ministarstvo trgovine, od 52.442,79 dinara (koliko je iznos korpe) za tročlano domaćinstvo treba izdvojiti 24.945,52  dinara za hranu. Grupe namirnica su izlistane u izveštaju, sa odgovarajućom cenom, ali na koji kvalitet namirnica se ovo odnosi, nije baš jasno. Dakle, grupa „Hrana i bezalkoholna pića“ zauzima nešto više od 47% udela u minimalnoj potrošačkoj korpi, prema Republičkom zavodu za statistiku.

Šta je sve poskupelo poslednjih godinu dana?

Vodeći se podacima Republičkog zavoda za statistiku, Nevena Petaković, novinarka Nove ekonomije, za Oblakoder je rekla da najveće učešće u strukturi lične potrošnje domaćinstava u Srbiji čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića, zatim slede izdaci za usluge stanovanja, vodu, električnu energiju, gas i druga goriva, kao i izdaci za transport.

„Na primer, komunikacije su odnosu na 2022. godinu poskupele 1,4%, transport 2,3%. A sa druge strane, hrana je u septembru poskupela 14,7% u odnosu na prošlu godinu – cene povrća su porasle za 26,7%, cene mleka, sira i jaja za 20,2%, mesa za 12,4%, a riba je poskupela 13,3% u odnosu na 2022. godinu. Treba imati u vidu i da je prethodne godine u tri navrata poskupela struja za domaćinstva“, istakla je naša sagovornica.

Za najsiromašnije građane, inflacija je daleko veća, jer ih najviše i pogađa.

„Inflacija najviše pogađa najsiromašnije građane jer oni najveći deo svojih prihoda odvajaju za hranu, a upravo su, između ostalog, cene hrane u poslednjih godinu i po dana beležile visok rast“, navela je Petaković.

Šta zapravo znači biti među najsiromašnijim građanima naše zemlje? Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa rizika od siromaštva iznosila je 20% u prethodnoj godini. Prihod niži od praga rizika od siromaštva iznosio je 26.509 mesečno za jednočlano domaćintvo, a za tročlanu porodicu 47.715 dinara. Stopa rizika od siromaštva odnosi se na to koliki su mesečni prihodi domaćinstva i da li prelaze neophodan prag. Najsiromašniji u našoj državi su oni koji pokušavaju da prežive sa iznosom koji je manji od gorenavedenih, što znači da ne mogu sebi da priušte ni trenutnu minimalnu potrošačku korpu u iznosu od 52.442,79 dinara za tročlano domaćinstvo. Republički zavod za statistiku tvrdi da je prag rizika od siromaštva niži za 1,2% u odnosu na 2021. godinu, a šta je uticalo na ovo smanjenje, u izveštaju nije navedeno. Ono što jeste „crno na belo“, jeste kontinuirani rast od 2018. do 2022. godine, u iznosima od 4.000 do 6.000 dinara koje domaćinstva na pragu stope rizika od siromaštva moraju dodatno da izdvoje da bi preživela.

Skok namirnica utiče i na rad Solidarne kuhinje

U 77 narodnih kuhinja širom Srbije svakog dana dolazi oko 33.000 najsiromašnijih građana, a u potrazi za toplim obrokom narod se okreće i Solidarnoj kuhinji. Rad Solidarne kuhinje je važan jer narodna kuhinja nije otvorena za sve građane. Da bi postali korisnici narodne kuhinje, pojedinci moraju da ispune kriterijume koje utvrđuje Komisija za socijalno humanitarna pitanja Crvenog krsta Srbije, a posle odabir korisnika vrši Komisija u svakoj opštini. Usluge Solidarne kuhinje mogu da koriste svi, bez prijave i posebne selekcije, jer ova inicijativa smatra da svako ima pravo na topli obrok. Međutim,  njihova misija i rad posebno su otežani poslednjih godinu dana.

„Stizalo je manje uplata, a cijene namirnica su porasle, kao i broj ljudi koji dolaze po obrok. Tada smo donijeli privremenu odluku da revidiramo recepte koje pripremamo kako bi bili pristupačniji, a da to ne utiče na hranjivost i raznovrsnost, pa smo, recimo, privremeno ukinuli pripremu i podjelu kolača nedeljom. Takođe, oslanjali smo se i na donacije raznog povrća kojim smo obogaćivali obroke. Porasla je potreba za aktivistima i brojem ljudi uključenih u pripremu i distribuciju obroka, ali i za pojedinačnim donacijama“, ističe Katarina Marinković, aktivistikinja Solidarne kuhinje.

Marinković primećuje da je broj korisnika porastao u odnosu na 2021. godinu, te da su u odnosu na 450 obroka koje su na nedeljnom nivou delili te godine, početkom ove porastao je na gotovo 600. Obrok na punktu Solidarne kuhinje košta oko 100 dinara, ukoliko uzmemo u obzir samo namirnice, pošto ta cifra ne uključuje gas koji koriste za kuvanje, električnu energiju i gorivo koje doniraju aktivisti, kao i pribor i ambalaže.

Inflacija za porodice i pojedince podrazumeva da se odvaja manje novca za osnovne potrebe, pa tako i hranu, štedi se na namirnicima, pored ostalih redovnih troškova života.

„Poskupljenja hrane najviše pogađaju one koji imaju najmanje, jer i to malo što su mogli da priušte sada ne mogu. U sistemu koji je orijentisan ka sticanju profita, hrana je dobro koje se prodaje i kupuje kako bi se stekla materijalna korist. To znači da se proizvodnja i distribucija hrane organizuju tako da maksimizuju profitne margine, što može uticati na sam kvalitet hrane, a sistemi snabdijevanja koji prevazilaze državne granice kontrolu nad proizvedenom hranom otuđuju od zajednica koje je proizvode“, rekla je Katarina.

Upravo ona pitanja oko kojih se organizovala Solidarna kuhinja sa početkom pandemije sada su opet prevalentna – pitanje gladi i siromaštva koje dolazi do izrazaja u kriznim situacijama, objašnjava Marinković.

„Trka za profitom i konkurencija, koji u osnovi imaju uvjerenje lične odgovornosti pojedinca u društvu za situaciju u kojoj se nalazi, ne prepoznaju sistemske uzroke gladi i siromaštva. Država, odnosno vlast i kod nas, ali i u regionu je prepoznala i ograničila cijenu određenih namirnica sa ciljem da olakša budžet porodicama i pojedincima, dok je sa druge strane povećala izdavanja za grijanje i struju“, rekla je ona.

Šta možemo da očekujemo u narednom periodu?

Inflacija je dostigla svoj maksimum u prvoj polovini 2023. godine i tokom narednih meseci zabeležen je nešto umereniji rast potrošačkih cena. To se vidi u kretanju međugodišnje inflacije, koja je usporila sa 16,2% u martu ove godine na 10,2% u septembru. Kako nam je objasnio Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta Republike Srbije, ovo je još uvek dosta visok rast cena po čemu je Srbija trenutno među evropskim rekorderima – odmah iza Mađarske.

„Činioci koji su uticali na dosadašnje smirivanje inflacije (pad cena energenata i drugih sirovina na svetskom tržištu, podizanje kamatnih stopa, pad kupovne moći građana i dr.) doprinosiće njenom postepenom usporavanju i u periodu pred nama“, rekao je Slobodan Minić za Oblakoder.

Dodao je i da će u 2024. inflacija najverovatnije iznositi 5-6%. Iako je ovo ocenio kao svakako povoljan makroekonomski trend, on sam po sebi ne donosi značajan boljitak kupovne moći građana u kratkom roku.

„Cene će nastaviti da rastu, doduše sporijim tempom, a trajnije poboljšanje životnog standarda može se očekivati jedino ako srpska privreda u narednim godinama počne da ostvaruje visoke stope rasta“, dodaje naš sagovornik.

Ono što bi država mogla i trebalo da uradi jeste efikasnije pružanje pomoći našim siromašnijim sugrađanima, koji su i bili najpogođeniji inflacijom u protekle dve godine, smatra Minić.

„To konkretno znači odustajanje od dosadašnje prakse deljenja jednokratne pomoći širokim grupama stanovništva (u prethodnoj godini to su bili penzioneri i deca starosti do 16 godina) bez obzira na njihov imovinski status i oslanjanje na sistem socijalne zaštite u kom će ta sredstva zaista naći put do onih kojima su najpotrebnija“, zaključio je Slobodan Minić za Oblakoder.

„Usporavanje inflacije ne znači da će cene krenuti da padaju, nego da će sporije da rastu, ili da rastu u manjim procentima, Inflacija uvek postoji, ali države se trude da ona bude što manja. Evropske zemlje ciljaju inflaciju od 2%, što znači da u određenom mesecu poskupljenja budu za 2% veća nego u istom mesecu prošle godine“, objasnila je Nevena Petaković.

Iako postoji mogućnost da kupujemo jeftinije namirnice, recimo, manje atraktivnih brendova, poslednjih godinu dana čak ni u tim slučajevima razlika u cenama jednih i drugih nije toliko drastična da rastereti naš mesečni budžet, kao ni mentalno zdravlje. Jedina bitna razlika može da se oseti ukoliko sa luksuznog brenda pređete na daleko jeftiniji, ali to svakako nije realnost većine naših građana. Naši sugrađani, prijatelji, porodica žale se da su prodavnice u kojima su kupovali zbog nižih cena sada postale nepristupačne. Dok su cene nafte i još i više električne energije i prirodnog gasa pretpošle godine skakale, članice EU su uglavnom taj rast cena prebacivale na potrošače.

U Srbiji su cene struje i gasa bile zamrznute, a cene goriva pod kontrolom države. Ali dok su prethodne godine građani evropskih zemalja gledali kako se cene energije u odnosu na 2022. godinu smanjuju, kod nas su krenula poskupljenja. Koliko će to da traje, i dalje niko nije siguran – od stručnjaka do Narodne banke Srbije. Te neizvesnosti u najvećoj meri potiču od faktora iz međunarodnog okruženja, a pre svega od geopolitičkih odnosa, izgleda za globalni privredni rast i njihovog uticaja na svetske cene energenata i primarnih proizvoda. Međunarodni monetarni fond očekuje da će godišnja inflacija na kraju 2024. u Srbiji biti na četiri% – samo je pitanje da li će okolnosti dozvoliti da ta projekcija postane realnost.

Ilustracije: Nataša Rafajlović

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Svetski dan laboratorijskih životinja

Svetski dan laboratorijskih životinja

Kako bi se okončale patnje životinja koje se koriste za testiranje u laboratorijama širom sveta od 1979. godine, svakog 24. aprila, obeležava se Svetski dan laboratorijskih životinja

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *