fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Prikaz bez spojlera: Dina – vizualno impresivna, knjiško predznanje se preporučuje

Da li je Deni Vilnev uspeo da na filmsko platno prenese knjigu koja nosi titulu rukopisa po kojem je nemoguće snimiti film?

19. October 2021

To je to, čekanju je zvanično došao kraj, jer premijera Dine je gotovo iza ugla. Adaptacija romana Frenka Herberta u režiji Denija Vilneva svakako se može smatrati najiščekivanijim blokbasterom otkako je pandemija korona virusa isprva paralisala, a potom i trajno poremetila bioskopske repertoare. Naravno, rame uz rame sa Dinom, stajao je i najnoviji film iz serijala o Džejmsu Bondu: Nije vreme za umiranje, ali uzevši u obzir čitavu stigmu koja je pratila svaku adaptaciju Herbertovog romana, bila ona realizovana do kraja ili ne, može se reći da se veća prašina, upravo ona peščana, digla oko Dine i spekulacija da li je Vilnev uspeo da na filmsko platno prenese knjigu koja nosi titulu rukopisa po kojem je nemoguće snimiti film.

Imao sam priliku da pogledam Dinu u bioskopu pre zvanične premijere u Srbiji. Naravno, srećan sam i zahvalan na toj privilegiji. I ukratko – zadovoljan sam onim što sam pogledao i apsolutno preporučujem Dinu svima, bili oni tvrdokorni fanovi naučne fantastike, Herbertovog stvaralaštva ili, prosto, devete umetnosti. Jer Dina je sve, samo ne klasičan SF. Ksen Bruks, filmski kritičar Gardijana, nakon premijere Dine na Bijenalu u Veneciji napisao je da je Vilnevov film „svemirska opera koja spaja arthaus i multipleks“ i mogu samo da se složim sa tom konstatacijom. Zbog toga, evo jednog prikaza filma Dina – bez spojlera, naravno – ali i jednog praktičnog, ali nadasve očiglednog, saveta koji će vam samo upotpuniti doživljaj ovog filma.

Pre svega, Dina je vizuelno impresivna. Pođimo od onih prostih kadrova nepregledne pustinje sa planete Arakis koja je spremna da vas proguta, iskočio iz nje peščani crv ili ne. Herbert je inspiraciju za Dinu pronašao u Oregonu, Vilnev je njegovu filmsku verziju Dine oživeo u pustinjama u Jordanu i Abu Dabiju. Znam da to više nije toliko popularno kao na početku dvehiljaditih, ali želećete da imate neki od kadrova Vilnevove Dine na vašem volpejperu. A kada prazninu pustinje seku Ornikopteri, letelice koje dizajnom uspevaju istovremeno da prkose zakonima fizike, pa i ljudskog razuma, ali i da deluju izuzetno uverljivo i realistično, čitav prizor postaje samo još lepši. Peščane crve izdvajam kao poseban doživljaj.

Kada je decembra prošle godine kompanija Vorner Bros najavila da će se Dina, kao i niz drugih filmova iz ovog studija, istovremeno pojaviti na striming servisima i u bioskopima, Deni Vilnev je bio jedan od najglasnijih protivnika tog koncepta. Istakao je kako su njegov tim i on više od tri godine radili na tome da od Dine naprave zaista jedinstveno iskustvo, svojstveno samo velikim ekranima. I bio je u pravu. Ukoliko se uopšte dvoumite da li Dinu treba da gledate u bioskopu ili kod kuće, ma koliko veliki ekran imali – verujte mi, pogledajte je u bioskopu. Makar jednom, prvi put. Posle toga možete na manjim ekranima da gledate, premotavate, tražite reference, ali dozvolite Dini da vas proguta na način na koji je to reditelj prvenstveno isplanirao.

Glumačka postava Dine satkana je od apsolutnih superstarova Holivuda kojima veliki blokbasteri nimalo nisu strani. Međutim, čini mi se kao da su u Dini svi otišli bar za korak dalje. Ako vas je Oskar Ajzak kupio makar u Ratovima zvezda, nakon ovog filma i uloge vojvode Leta Atreida postaće vam još draži. Njegova partnerka na ekranu, Rebeka Ferguson, sjajno je iznela ulogu Džesike Atreida, dok je uloga Pola Atreida, glavnog protagoniste filma, svakako najzahtevnija u kojoj se Timoti Šalame našao u njegovoj karijeri. Međutim, iako ne provede baš onoliko vremena na ekranu koliko bih ja to želeo, najviše simpatija sa moje strane pobrao je Džejson Momoa kao Dankan Ajdaho. Ako je iko mislio da uloge Akvamena, Kala Droga ili nesnađenog samohranog oca iz Netfliksovog B-filma Sweet Girl predstavljaju maksimum njegovih glumačkih kapaciteta, prevario se. Dina je dokaz koliko talenta i neodoljivog šarma leži u ovom čoveku, samo je to neko trebalo da izvuče. Zek Snajder i Džejms Van su bili na dobrom putu, ali Vilnev je konačno u tome u potpunosti uspeo.

Vilnev se odlučio za ekranizaciju prve od šest Herbertovih knjiga iz serijala Dine, želeći da ispriča priču kroz dva filma. Baš kao i u prvoj knjizi, priča prati porodicu Atreida koja dobija namesništvo nad Arakisom, jedinom planetom na kojoj uspeva poseban začin. Začin je dragocen jer, pored toga što može da produžava život ljudima, takođe se koristi i za međuplanetarno putovanje, a u univerzumu Dine to je poprilično velika stvar. Onaj ko upravlja Arakisom, zapravo upravlja najvažnijom planetom u svemiru. Međutim, nije nimalo lako upravljati Arakisom, kako zbog izuzetno teških vremenskih uslova, tako i zbog razloga koji, ukoliko ih otkrijem, lako mogu da prerastu u spojler. I kao prvi deo, Dune: Part one funkcioniše dobro. Postavljen je upravo kao dvoiposatni uvod u priču koja će kulminirati tek u drugom delu. Međutim, šta ako ne dođe do drugog dela?

Vilnev je pristao na uslove Vorner Brosa i prihvatio izazov da snimi prvi deo, a da zatim sačeka reakcije publike i konačnu cifru sa blagajni, od čega će zavisiti da li će drugog dela uopšte biti. Reditelj je izjavio da je ovo film za koji je uložio apsolutno najviše truda, za slučaj da to bude jedina Dina koju će snimiti. Ipak, optimističan je da će drugi deo ipak biti realizovan. Ali, ako nekim slučajem Dina bude finansijski promašaj, kao što je to, nažalost, bio slučaj i sa prethodnim Vilnevovim filmom Blejd Raner: 2049, publika neće biti uskraćena samo za sikvel, biće joj uskraćeno kompletiranje jedne priče, završetak vizije.

Možda jedini „problem“ koji Dina ima jeste taj što nije podjednako gostoljubiva prema onima koji bi želeli da kroz film otkriju ovaj univerzum kao prema fanovima koji su sa njom upoznati preko knjiga. Prosto, potrebno vam je određeno predznanje da biste u potpunosti uživali u Dini. Ali, ne toliko da biste shvatili važnost događaja koji se u filmu samo pominju ili razumeli motive aktera, već da biste prosto osetili čak i minimum empatije prema likovima. Za jedan poprilično dugačak film, Dina ne uspeva da izgradi likove, kao ni neke posebne odnose među njima. Sve to gledaocima otežava da im do bilo koga od likova bude posebno stalo. Naravno, samo ukoliko nisu čitali barem prvu knjigu iz Herbertovog šestotomnog opusa. Ukoliko su čitali, sve će im biti savršeno, uverljivo, ili barem mnogo bliže originalu nego prethodne ekranizacije.

I bez obzira na sve aluzije na današnji svet – uspešna zelena planeta kojoj je pustinjska planeta sa začinom neophodnim za putovanje data na upravljanje, na koju članovi kuće Atreida sleću uz zvuk gajdi poput nekakvih saj-faj kolonizatora, postoji rizik da, u nekim ključnim trenucima filma, ništa nećete osetiti. Ponavljam, ukoliko niste čitali knjigu, smrt pojedinih likova će vam delovati kao nužno zlo, kolateralna šteta, neizbežna u sukobima. Ako ste čitali knjigu, možda ćete i ridati suze, ne znam.

Prosto, Vilnev je snimio film za fanove Dine, ne očekujući da će im biti potreban vodič koji će im svako malo nuditi podsetnike i putokaze, što je možda i jedini način da se ta priča ispriča i da stane, eto, jedva u dva i po sata prvog dela. Jer kvalitet Dine leži upravo u događajima koji nisu posebno vizuelno atraktivni, a ni prenosivi na ekran.

Možda će ostati večita misterija zbog čega se holivudski studiji već godinama, doduše s velikom vremenskom razlikom, trude, i rizikuju, da naprave dobru, ili, barem, što bolju verziju Dine. Hodorovski je imao preambiciozni projekat koji je, čini se, od samog starta bio osuđen na propast. Linčova verzija je dobila status guilty pleasure-a, dok je mini-serija iz dvehiljaditih prosto skliznula u zaborav. I bez obzira na sve dobre kritike i visoke ocene, Vilnev još uvek ne može da se raduje trijumfu, jer priča nije gotova. Ni u univerzumu Dine, a ni u svetu holivudskih studija.

U svakom slučaju, pogledajte Dinu na što većem mogućem platnu. Ne kako biste pomogli jednom holivudskom reditelju da ostvari svoju viziju, već zato što zaista vredi. A ako vam se dopadne, samo čvrsto držite palčeve da će se dopasti i milionima drugih ljudi širom sveta, spremnih da tokom pandemije posete bioskop.

Nekada je tako malo potrebno za drugi deo.

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *