U utorak, 28. januara u Francuskom institutu u Srbiji, održana je konferencija za medije povodom raspisivanja konkursa za Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska. O ovom programu govorili su ataše za kulturu Francuskog instituta Katrin Fodri, član Gradskog veća Grada Pančeva zadužen za kulturu i omladinu Nemanja Rotar, strip autor Saša Rakezić (alias Aleksandar Zograf), i direktorka agencije Komunikart, Monika Husar Tokin.
Strip umetost ima jaku tradiciju kako u Srbiji, tako i u Francuskoj, a takođe je opšte poznato i da mnogi domaći strip autori rade za francusko tržište. Zbog toga je, kako je navela Katrin Fodri, „Francuski institut u Srbiji bio naročito angažovan na unapređenju stripa u obe zemlje”. Nemanja Rotar je potpisivanje ovog međudržavnog sporazuma ocenio kao „događaj od prvorazrednog značaja”, naročito ako se uzme u obzir da je Francuska zemlja u kojoj strip umetnost zauzima značajno mesto na sceni savremenog stvaralaštva.
Ova novooformljena rezidencija između dve zemlje namenjena je prvenstveno mladim talentima, koji će u strip umetnost uneti nove forme pripovedanja. Kako se strip forma sve češće prepliće sa video igrama i animiranom filmskom industrijom, inovacije na polju devete umetnosti jesu ono što treba podsticati.
„Rezidencijalni program ima tri glavna cilja. On predstavlja podršku stvaralaštvu na polju stripa i grafičkog izraza u širem smislu. Na taj način obezbeđuje srpskim autorkama i autorima vreme i prostor da razvijaju svoj rad. Program takođe teži tome da promoviše originalne stilove, nove tendencije u naraciji i vizuelnom stvaralaštvu. Zbog toga će konkurs biti otvoren za umetnike koji se izražavaju različitim medijima, bilo da se radi o crtežu, digitalnom izrazu ili multimediji. Rezidencija je i dvosmerna, jer joj je cilj da se jačaju veze između kultura ove dve zemlje”, istakla je Katrin Fodri.
Kada se govori o kulturi, umetnost stripa nekako uvek dođe na začelje. U svim nivoima školovanja se, kada se govori o kulturi, uči istorija umetnosti, dok je stip skrajnut i ostaje, kako je naveo Saša Rakezić, „nešto što se čita ispod klupe”. On je istakao i da su umetnici „retko direktno podstaknuti na rad” na ovaj način. Tim pre u Francuskoj, zemlji gde se stripu posvećuje posebna pažnja i u Angulemu, gradu u kojem se nalazi Međunarodni centar za strip i ilustraciju. To je šansa da cela naša scena dobije novi zamah i da ovdašnji strip autori i autorke budu dodatno podržani u svojim naporima — rekao je Rakezić.
Iako se za srpsku strip scenu čulo tek tokom perioda avangarde, ono što pokazuje koliko je ona bitna za kulturu zemlje jeste to da je tokom tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka objavljen zavidan broj prevoda srpskog stripa u zapadnoj Evropi, Južnoj Americi i Turskoj. Strip je u to vreme bio najmasovniji produkt ove zemlje.
„Savremeno društvo je prihvatilo strip kao medij komunikacije o bitnim temama, te sada autori imaju priliku da razmenjuju iskustva, a pobednik konkursa će imati odličnu priliku da svoj rad u Francuskoj predstavi kritički nastrojenoj i radoznaloj publici”, dodao je Zograf.
Kroz samo konferenciju, ali i kroz kasniju diskusiju sa novinarima istaknuto je da Francuski institut u Srbiji, ali i Komunikart teže ravnopravnosti polova u oblasti devete umetnosti. Iako bitne razlike među muškarcima i ženama nema kada je u pitanju njihov rad, autorke stripa su na većini tržišta nevidljive, te je bitno raditi na tome da i one dođu do publike. Prema rečima Aleksandra Zografa, insistiranje na ženskim autorima u svetu stripa, ne samo da će one dobiti šansu, već se strip otvara i široj publici. Na taj način, strip s ene bi svodio samo na kalup „superheroja koji se tabaju od prve do poslednje stranice”.
Iz Francuskog instituta su ovu temu iskoristili da istaku i da je u pripremi izložba jedne strip autorke čije ime još uvek ne žele da otkriju, kao i da, kada ne bi pisalo ime autora, prema njenom crtežu „publika ne bi mogla da razluči da li je u pitanju muški ili ženski autor.”
Ovom konferencijom otvoren je konkurs za umetnike sa područja Srbije. Poslednji rok za prijave je 23. februar, a sve uslove učešća zainteresovani mogu da pronađu na sajtu Francuskog instituta u Srbiji.
Izbor dobitnika ili dobitnice konkursa biće odlučen od strane predstavnika pertnera projekta iz Srbije i Francuske. O širem izboru kandidata i kandidatkinja odlučivaće žiri predstavnika partnera projekta iz Srbije, dok će o odabranoj dobitnici ili dobitniku odlučivati žiri partnera projekta iz Francuske.
Autorka teksta: Jelena Ostojić
0 Comments