‘Kultura i umetnost su ogledalo društva’ je za mene, kada sam prvi put čuo ovo u osnovnoj školi, značilo strpljivo čekanje (kultura) da Rijanin spot za pesmu SOS (umetnost) bude treći put prikazan na VIVA kanalu mog televizora (ogledalo društva).
Godinama kasnije, istu rečenicu čuo sam pročitao i bezbroj puta tokom studija. Istina je da, sa jedne strane, ono što imamo priliku da konzumiramo kroz muziku, film, pozorište, književnost i druge umetnosti – pored toga što odražava našu trenutnu realnost, istovremeno je preispituje, oblikuje i (kritički) promišlja.
Sa druge strane, istovremeno je istina i da ono što je popularno, mejnstrim i ‘najbolje prolazi’ kao proizvod na tržištu – odražava sistem vrednosti, kulturne navike i ukus (većine) heterogene publike, kao što je istina i da se to neretko razilazi sa onim što je mnjenje tzv. stručne javnosti u umetničkim sferama. Kada su društvene okolnosti nepodnošljive lakoće postojanja sve više takve da nam deluje kao da je ostalo samo nepodnošljivo postojanje – gde pobeći? Obećana destinacija: recession core.
Kuda? Hodaš, a odjednom… bolero. Just dance, it’s gonna be okay! Skins. LMFAO. kamatna stopa. Pepersi u Inđiji. Baletanke. Dobar dan, je l’ imate možda one rebraste Kanje Vest naočare? Kosovo. KEEP CALM. Protesti. po-po-po-poker face. Nebo je boje svetske ekonomske krize, farmerke su niskog struka, a sve miriše na muziku Lili Alen. Je l’ primate čekove? Bolero. Life is good. Madona u Budvi. Jeste li vi podstanari? Tadić ili Nikolić? Baletanke? Poštovani putnici, stigli ste na vaše odredište.
Dobro došli u period od 2007. do 2009. godine, koji je zapravo i inspirisao najskoriji diskurs o kulturološkom recession core fenomenu. Kakve veze ima najozbiljnija ekonomska kriza od vremena tzv. Velike depresije prošlog veka sa pop kulturom, muzikom i modom? Brojne.
Termin recession core odnosi se na estetski i kulturni fenomen koji odražava prisutne ekonomske izazove kroz modu, umetnost i društvene vrednosti, a postaje posebno izražen tokom perioda ekonomske nesigurnosti, kao što je recesija, kada dolazi do promena u potrošačkim navikama i estetskim preferencijama.
Kada je ono već prošlo, esenciju duha jednog vremena možemo pomirisati s vremena na vreme kroz vremenski portal ostavljen u vidu različitih muzičkih spotova i melodija tog perioda, modnih trendova i toga kako su ljudi ‘izgledali’ tada, preko filmova koji su bili popularni, citata pa do legendarnih internet momenata. Ovo prelistavanje vrlo vešto ume da naslika pejzaž jedne minule ere i kaže nam dosta o tadašnjem (i sadašnjem) društvu i sistemu vrednosti istog.
Kada govorimo o muzici u periodu ekonomske krize 2007/8. godine, ona je bila tu kao portal eskapizma. Iako nije formalno žanr, recession core definitivno u muzici označava neku vrstu sveopšteg raspoloženja. Kada pričamo o tumornoj realnosti ekonomskih i društvenih neprilika, uključujući i Srbiju – muzika je bila tu da teleportuje pojedinca na zabavnije mesto.
To je era benda LMFAO, to je Lady Gaga Just dance! dok se sve raspada, to je Mr. Worldwide Pitbull, TikTok, šljokičava pesma Keshe, kao i tada (za tinejdžere) skandalozni spot za pesmu I Kissed a Girl Katy Perry. Drugi spektar muzike u eri recesije nisu eskapističke melodije, već depresivna realnost iskazana kroz turobnost i bes rok, pank, metal i drugih alternativnih žanrova muzike, kao i popularizacija kultura kao što su emo, scene, kao neka vrsta odgovora na društveni kontekst tog perioda.
Moda i muzika su se vremenom pokazale kao najpogodniji kanali za manifestaciju recession core fenomena. U toku ekonomskih kriza, potpuno je prirodno da se navike potrošača menjaju. Međutim, menjaju se i njihovi ukusi i potrebe u pogledu odeće, kao i prioriteti.
Kada usled recesije ili inflacije drugačije raspolaže svojim finansijama, pored toga što su i same lične finansije odjednom izmenjene, prosečan kupac će više razmišljati pre nego što zaista kupi neki proizvod. Dalje, zbog trenutne ekonomske situacije, prosečni potrošači ređe uopšte kupuju odeću, ili kupuju samo kada je nešto neophodno.
Možda odjednom postoji mnogo manje ‘svečanih događaja’ i ‘posebnih prilika’ – u krizama, firme su sklone da smanjuju ili ukidaju velike proslave za zaposlene, pojedini ljudi ne prave toliko velike svadbe, a možda dobijete i otkaz i završite samo sa odelom kupljenim na rate, bez otpremnine, razume se.
Logičan sled događaja: kupuje se odeća koja nudi raznovrsnost (pa ovo ako kupim, mogu i posle nositi realno ovako, šta!!!), tonovi su neutralniji, krojevi i forme svedenije, izbegavaju se prolazni sezonski trendovi, nema previše logotipa ni šljokica, praktičnost i funkcionalnost iznad čiste estetike. Ovaj pristup omogućava lakše kombinovanje i dužu upotrebu odeće, što je ekonomski isplativo, a upravo to je recession core.
Kako modna industrija odgovara na to? Upravo tako – u borbi da zadrži kupce koji su u periodu ekomonske krize sve skeptičniji prema kupovini, brendovi i konglomerati odjednom umesto glasnih, raznobojnih kolekcija menjaju strategiju i dizajn u korist prividno ‘vanvremenskih komada’ marketovanih tako da ih možete nositi u više prilika, tokom više godina, sezona itd. ne bi li ubedili kupca da donosi ispravnu odluku (iskreno… verovatno ne donosite).
Šljokice, printovi i logoi bivaju zamenjeni jednim bež-sivo-belo-maslinasto-crnim pejzažem tkanina. Ova smena raskošnog perioda i ekscentričnog stila izobilja i estetike perioda recesije nije uopšte tekovina modernog doba, već kada temeljnije obratimo pažnju na obrasce – mogli bismo reći da je ciklična, pa čak i komična.
Postoji jedna teorija o tzv. ‘dužini suknje’ (eng. hemline index). Naime, prema ovoj hipotezi društveni period ekonomske krize se oslikava u dužini suknje i visini potpetice. Jedan od najranijih primera ovog trenda su upravo tridesete godine prošlog veka, kada je Velika depresija značajno doprinela rastu konzervativnosti i samim tim – sve dužim suknjama do ispod kolena, i sve nižih potpetica. Ovo dolazi nakon izuzetno raskošnog stila dvadesetih godina prošlog veka.
Sličan princip oslikavao se i u kontekstu pedesetih godina prošlog veka, spram šeste decenije koja je opet bila jedan obnovljeni glamur nakon krize i Svetskih ratova. Isto tako, ekonomska kriza koja je počela 2007. godine, i minimalizam i praktičnost u odevanju dolaze nakon ekstravagantnih i slobodnih devedesetih, kao i šarenih i vrlo plišanih juicy couture dvehiljaditih godina.
Pored muzike i mode, svakako se recession core ogleda i u drugim granama kreativnih industrija, međutim postoje i drugi simptomi. U ovom periodu, često rastu i desne ideologije. Priroda se obnavlja, pa smo od 2012. godine do skoro, kao globalno društvo, ponovo bili u eri (prividnog) izobilja: mnoštvo logoa, pregršt influensera, bezbroj seruma, večna putovanja, egzotične destinacije, dostupnost svega odmah i sada, logo, logo, šljokica, Gucci, logo.
Poslednjih godina vesnici toga da se ponovo nalazimo u recesiji svakako je porast tzv. quiet luxury modnog trenda i porasta minimalizma, kao i clean girl trendova. Sve su to znaci i signaliranja, kroz odeću pre svega signaliranje našeg statusa i toga da li smo pogođeni ekonomskom krizom (sramota). Ili smo oni drugi? Blago njima, kažeš i nastaviš.
Tramp je ponovo predsednik, desnica postepeno, ali sigurno, raste poslednjih godina i u Nemačkoj i u Francuskoj. Pop muzika je opet zabavna, a Lady Gaga je opet u žiži javnosti sa poslednjim albumom Mayhem (simbolika u nazivu..), dok je Pitbull je na naizgled preuspešnoj i viralnoj svetskoj turneji. Pun krug.
U prodavnicama kolekcije kao na sajmu svedenosti, luksuz je tako tih da je nečujan, a na ulicama ogromna buka i sajam nezadovoljstva. Nikoga nije briga šta je trenutno trendi, jer sve(t) trenutno gori, tako da odvrni Von Dutch od Charli xcx i idemo na piće, plata svakako kasni. E, to je recession core.
Hodaš, a odjednom… Reel. Rat. funny meme. Dobar dan, je l’ imate Rhode? S poštovanjem. Loafers. kredit. story. story. Trenerka, serum. Rejv. Protest. Matcha latte. Kriza. Lača mati. Pleteni kardigani su novi bolero. Nebo je boje carinskih taksi, farmerke su niskog struka navodno već tri godine – iako se pravimo da se to ne dešava, recepti su viralni, a sve miriše na brat. Studenti ili ća…o svima, trenerka i serum. Kosovo. Izvini što pitam, ali koliko plaćaš stan? Reel. Kripto. brat. Brend. hey guys! samo bez bolera, molimo vas.
Srdačno, recesija.
Autor teksta: Mario Perović
Ilustracije: Crack and the City
0 Comments