U subota, 2. marta, jedan od najupečatljivijih i najinovativnijih kolektiva na domaćoj elektronskoj sceni – SUTRA obeležava svoju petu godinu postojanja. Ovaj neustrašivi tim entuzijasta i vizionara uspeo je da unese novu dimenziju u noćni život Beograda, pomerajući granice i istražujući futuristički duh rejva koji je često zanemaren u savremenoj klubskoj kulturi. Žarko, poznatiji pod svojim pseudonimom SAUD, i Dorian Fuk, ključne figure ovog kolektiva, 2019. osnivaju SUTRA, i započinju serijal žurki pod tim imenom, a ono što je, kako sitiču, glavna ideja je da događaji koje prave, prevazilazi granice nove forme i vizuelno i u muzici i u ljudskim odnosima.
U susret petoj godišnjici, razgovarali smo sa Žarkom i Dorianom o svemu što se dešavalo za ovih 5 godina, ali i svemu što nas očekuju na njihovoj predstojećoj žurci.
Slavite 5 godina postojanja ove subote, ispričajte mi kako je sve počelo?
Žarko: Pod imenom SUTRA smo krenuli da radimo 2019. godine, a pre toga smo par godina radili razne saradnje sa Dragstorom bez imena i bukirali imena poput Aïshe Devi, Untolda, Mumdance-a, E-Saggile, Strahinje Arbutine. Onda smo shvatili da tog zvuka nema kod nas mnogo, a već je krenula da se sama ideja kristališe, pa smo Dorian, koji je majstor konceptualizacije i verbalizacije stvari, i ja seli i razgovarali o tome šta želimo, koji su nam ciljevi, estetika i slično.
Dorian: Ali, sve je raslo organski. Ta predistorija je bila jako bitna da sebi srušimo iluzije da je velika stvar da organizuješ žurke. Kada smo videli, u praktičnom smislu, da to može da se izvede, onda smo rešili da to uradimo temeljno sa celom pričom, muzičkim profilom, estetikom itd.
Kako je došlo do imena?
Dorian: Pošto smo baš intezivno izlazili u tom periodu, shvatili smo da nam je bitan futurizam rejv scene koji postoji od samog početka rejva, a koji se nekako izgubio. Hteli smo da promovišemo futurističku stranu scene i to je jedno značenje reči SUTRA kao future. Drugo značenje je iz sanskrita što znači nit, nešto što spaja i znači kontinuitet – sve te razne ideje koje se slažu jedna za drugom godinama i mi nastavljamo taj niz. Uvek nam je bila bitna ta priča koja nije samo muzička, već ceo event i kontekst rejva nam je bio značajan. U tom smislu mislim da je bilo dobro što imamo kolektiv u kom nismo svi DJ-evi. Bilo nam je bitno da izazovemo reakciju koju smo imali mi kao klinci kada smo krenuli da izlazimo, da muzika koju čuješ na žurci, za koju ne znaš šta je, ne možeš da je uklopiš u postojeće koncepte u glavi, ima užasno emotivno dejstvo i da je novo i potpuni šok za onoga ko sluša.
Kakve su bile rakcije u početku – kako publike, tako i samih klubova?
Žarko: Konzervativna reakcija u klubovima, pogotovu gazdi, ali i promotera je obično takva da su u fazonu: ne možeš to da puštaš, to će da otera ljude, naročito devojke, pa se drže nekih konvencionalnijih zvukova. To su sve zablude.
Dorian: Ljudi dobro reaguju na čudnu muziku čak i ako je ne znaju i ne očekuju. Dejstvo je univerzalno, ne moraš da imaš neko predznanje ili da čitaš knjige o tome.
Žarko: Popravilo se dosta sa novim generacijama, koje drugačije doživljavaju muziku i drugačije saznaju za istu. Dosta toga ide preko TikToka, gde nemaš nikakve granice između žanrova – anything goes. Oni stvarno slušaju milion različitih stvari i kada odeš na te neke klinačke žurke to su ludački prelazi iz žanra u žanr. To je super, jer su u startu malo otvoreniji.
Ko je još deo kolektiva?
Žarko: UBICA, Bucalo, Praktikal, MANE, NA5A, nije to toliko formalizovano, ali recimo da je to neka postavka.
Imali ste i radio emisiju na RadioAparatu, šta se sa tim dešavalo vremenom?
Dorian: To su nam drage uspomene iz ove perspektive, ali je to bilo naporno, jer je bilo svake nedelje, ali opet bilo je strava. Imali smo dvosatnu emisiju, nije bilo ograničenja, puštali smo muziku koju volimo.
Žarko: Puštali smo sve i svašta, zvali goste, najavljivali žurke, delili karte. Emisija je postojala tačno godinu dana. Postoji cela arhiva na SoundCloud-u.
Bukirali ste mnoga bitna imena sa DJ scene, šta vam je ono što je pozitivno kod toga, a šta su neki glavni izazovi?
Žarko: Najveći problem su pare. Svi ti DJ-evi koje mi bukiramo su na oštrici noža, savremeni, što znači da nisu jeftini, a mi se trudimo da naplaćujemo neki minimum minimuma za karte. Skoro uvek budemo u nekom manjem minusu, ali nama je to okej, jer ne radimo to zbog para, ali bilo bi super kada bi to bilo malo samoodrživije.
Za peti rođendan, nabrojte mi svojih pet omiljenih bukinga kada se osvrnete unazad?
Žarko: Sigurno Peder Mannerfelt, to je bio drugi buking koji smo radili kao SUTRA u maju 2019. godine. Mumdance, koji je bio pre osnivanja SUTRA, ali je po duhu bio to i bila je neviđena žurka.
Dorian: Svi koji su došli na Mamdensa su postali stalni gosti na našim žurkama, svi do jednog.
Žarko: ABADIR u KC Gradu prošlog januara, tu svi divljali, prepun je bio klub i atmosfera je bila ludačka. Lee Gamble u Dragstoru je bio jedan od najjačih događaja koje smo radili. To nam je uz Pedera Mannerfelta verovatno najveći booking koji smo imali i bio je i najveći odziv. I definitivno Aquarian i Kornet za naš drugi rođendan – to ludilo se ne može opisati rečima.
Kako balansirate očekivanja publike i ono što vi sami želite da postignete i volite da pustite? Je li razmišljate uopšte o tome?
Dorian: Mislim da ne, mi u suštini kada bukiramo izvođače, bukiramo ih zato što ispadaju iz konvencija, idu preko granica i ko god dolazi naš brif je: puštaj najluđe što možeš – što luđe, to bolje. Nama je intezitet jako bitan, ali to nije presudna stvar. Imali smo situaciju kada je Bucalo zatvarao žurku u KPTM-u i puštao je sve vreme amapiano, ljudima koji slušaju muziku koja se sluša na našim žurkama, to može da bude malo sporo. Tada smo imali incident da je neki lik, inače redovni gost KPTM-a, uključio protivpožarni aparat i isprskao aparatom za gašenje ceo klub, ljude i opremu (smeh). Dolazio je par puta Bucalu i tražio nešto brže i jače, ovaj ga je iskulirao i lik je to uradio, nije mogao da podnese.
Imate zanimljiv vizualni identitet, kako se to razvijalo? Šta vas je tu bila inspiracija?
Dorian: Vizuelni identitet je krenuo od ideje popularnog modernizma sa nekim primerima iz 20. veka. Nama je tu bilo bitno ovo lokalno – jugoslovenska moderna generalno, Lazar Vujaklija, spomenici, Vojin Bakić, ali i poezija, koju često uključujemo u naše plakate. Imali smo vizuelni brif, primere i tekstove i kontaktirali našeg starog prijatelja Vladimira Crvenkovića, koji živi u Šangaju da od početka bude naš dizajner. Njemu se jako dopalo i pristao je da radi i razvio je tu priču i estetiku koju danas kolektiv ima.
Žarko: Poslednjih par plakata je radio Andrija Čugurović, on je to uradio u svom stilu, ali je nastavio tu neku ideju. Pre neta je bilo mnogo bitno da se predstaviš fizičkim predmetima i ljudi su za žurke saznavali putem flajera.
Dorian: I uvek je tu u rejv kulturi bilo neke solarne simbolike, kombinacije mističnog i futurističkog, to nam je isto bilo bitno da ispratimo.
U kom trenutku je vama rejv postao bitna komponenta u vašim životima?
Dorian: Meni je to prva stvar – prva muzika koju sam slušao i prva subkultura u koju sam ušao još u osnovnoj školi.
Žarko: Kod mene je slično. Ključna je ona godina kada je bilo bombardovanje, kada smo imali onu produženo leto, od šest meseci da ne ideš u školu. Kod mene je to tačno bilo između osnovne i gimnazije. Prvih mesec dana su svi išli u skloništa, nakon toga niko, ali smo mi išli da blejimo dole. To leto smo i prvi put izašli u Barutanu.
Šta je vama još kao kolektivu bitno da preneste sem samog zvuka?
Dorian: Najbintije je to iskustvo ekstaze na rejvu, kada svakodnevna, profana realnost prestane da postoji, to je neko religijsko iskustvo. Ako nema te komponente, ako je to samo neko puko ugostiteljstvo, prostor gde ljudi piju i đuskaju, ako nema toga nečega nadnaravnog, onda to nije dobra žurka. To se oseti u atmosferi. Bitno nam je što je rejv izraz popularnog modernizma i sve što uz to ide, da je to novo – nove forme i vizuelno i u muzici i u ljudskim odnosima. U tom sakralnom momentu na rejvu, ego se gubi, postaje kolektivna masa nekog uzbuđenja i ekstaze.
Žarko: U nekom širem smislu, to sve podrazumeva i da je kolektivno bitnije od individualnog, da postoji udruživanje ljudi oko nečega zajedničkog.
Rođendan slavite u subotu, 2. marta, šta nas sve očekuje?
Žarko: Ovo nam je prvi manji jubilej i slavimo ga u Jugošpedu. Dovodimo ZULI-ja, koji je za nas centralni muzičar na sceni savremene globalne elektronske klupske muzike, zaista neverovatan producent i muzičar. Da su ovo neka manje fragmentisana vremena bio bi slavan poput Aphex Twina ili tako nekog velikana elektronike. Pored njega tu je Rama, brutalna DJ-ica, a ja ću imati tu sreću da puštam sa njom b2b. Tu su i naši kapiteni UBICA i Bucalo, koji će da otvore njihovim prvim zvaničnim b2b setom. Posle svega toga, imamo tajni after sa gostima iz Francuske. Samo 5 godinama nam je trebalo i da uradimo novi merch, imamo šalove koji će moći da se kupe na žurci, koštaju 2000 RSD, a prvih 20 ljudi koji kupe šal dobijaju besplatan upad na žurku i after! Karte će inače biti 600 RSD prvih sat vremena (od 22 do 23) a posle 1000RSD.
Šta biste poželeli kolektivu za 5. rođendan?
Žarko: Kontinuitet i zdravu tradiciju!
Fotografije i vizuali: Arhiva kolektiva SUTRA
0 Comments