U subotu, 12. aprila, studenti u blokadi pozvali su građane u Novi Pazar na protest pod nazivom „Sloboda vlada čaršijom”. U isto vreme u centru Beograda odvijao se drugi dan sabora „Ne damo Srbiju” povodom osnivanja „svenarodnog Pokreta za narod i državu” koji je okupio pristalice vladajućeg režima.
Studenti koji su pre deset dana krenuli biciklima u Strazbur, i dalje su vozili svoju rutu, a na društvenim mrežama viralna je postala izjava predsednice Narodne skupštine Srbije Ane Brnabić „ko se lača mati”… uglavnom, ne moram da objašnjavam, sigurno ste već videli.
Utisci od prethodnih dana nisu se još uvek slegli kada je sinoć u 22h na Instagram profilu brojnih fakuleta objavljeno: „SVI NA RTS!”
„Javni medijski servis radi protiv svih nas. Kako regulator elektronskih medija (REM) ne postoji – niko ih ne može ukrotiti. Protest traje dok se ne raspiše novi konkurs za REM ili dok se RTS ne ugasi”, navedeno je u pomenutoj objavi.
Studenti u blokadi na ovaj način najavili su da će biti blokirana zgrada RTS-a u Takovskoj ulici, ali i ona na Košutnjaku.
Paralelno sa ovim blokadama počela je i blokada RTV u Novom Sadu zbog načina na koji javni servis izveštava o studentskim protestima i studentima biciklistima koji voze turu do Strazbura.
Prema pisanju portala N1, pripadnici Interventne jedinice i Žandarmerije su rano jutros, nešto posle 4.30h, stigle do zgrade RTV-a na Mišeluku, a studenti i građani su ubrzo potisnuti sa glavnog ulaza zgrade javnog servisa Vojvodine sve do pešačke staze, koja se nalazi na dnu stepenica ispred zgrade.
Međutim, pomenuti razlozi samo su kulminacija medijske polarizacije kojoj svedočimo, čini se, otkad znamo za sebe, zbog čega studenti insistiraju na slobodnim medijima.
Studenti su, u prethodnom navratu, takođe organizovali dvadeset dvočasovnu blokadu kao reakciju na izjavu voditeljke RTS-a koja ih je u programu nazvala „ruljom” (ubrzo se ogradivši da nije mislila na njih), što je dodatno podstaklo njihovu odluku da blokiraju ulaz u zgradu RTS-a. Slična akcija tada takođe je održana i u Novom Sadu, gde su studenti blokirali zgradu Radio-televizije Vojvodine (RTV) u znak solidarnosti sa kolegama iz Beograda.
Prilikom pomenute prethodne blokade dogodio se i incident u kome je policajca u civilu Lazara Baćića, sudeći po snimku koji se pojavio na društvenim mrežama, povredila Žandarmerija dok se pela Abardarevom ulicom ka RTS-u. Podsećanja radi, Baćiću je tada povređeno oko, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za napad na policajca u civilu optužio studente.
Studenti Fakulteta dramskih umetnosti osvrnuli su se na ovaj događaj, čime su ukazali na činjenicu koja je svima već uveliko jasna – da nije postojao snimak, krivica za učinjeno delo bila bi pripisana upravo studentima. Jer ono što mediji prećute, postaje društveno nepostojeće.
Mole se pripadnici žandarmerije da se ovaj put ne tuku među sobom, hvala 💚
— FDU u blokadi (@sviublokade_fdu) April 14, 2025
I tu dolazimo do ključnog problema: kada medijska scena postaje sve više kontrolisana, ono što nam ostaje su rilsevi i storiji sa lica mesta da nam pokažu kako stvarno izgledaju Beograd i Novi Sad u ponedeljak uveče, kako izgledaju protesti u Sandžaku, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, i još važnije – kako izgledaju protesti u malim mestima sa svega nekoliko hiljada ili čak stotina stanovnika.
Sve bi to prošlo ispod radara. A ne bi trebalo da je tako. Ne bi trebalo da je normalno da gledamo storije umesto vesti. Ne bi trebalo da nam snimci sa protesta prvo stižu preko TikToka, pa tek onda (ako uopšte) dođu do informativnih emisija. I ne, društvene mreže nisu rešenje. One su refleks, odgovor na to što sistem ne funkcioniše. Ali ne mogu da zamene ozbiljno i odgovorno novinarstvo.
Društvene mreže su nas možda spasile da ne ostanemo potpuno u mraku, ali nisu izlaz. Izlaz je jasan: odgovorni mediji. A odgovorni mediji počinju od onih koji imaju najveću odgovornost – od javnog servisa. Njih ne plaćamo da ćute. Plaćamo ih da govore – i to tačno, pravovremeno i u javnom interesu.
Naslovna fotografija: Vesna Lalić
0 Comments