fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Sajber nasilje – Da li je internet bezbedan?

Sajber nasilje podjednako je opasno kao i ono koje se dešava van onlajn prostora jer ima vrlo realne posledice po život žrtve – kako da se zaštitimo?

15. November 2023

Tekst nastao u saradnji sa A1 Srbija

Internet je civilizacijska tekovina bez koje ne možemo da zamislimo savremeni svet. Gotovo svako ima jednog prijatelja koji ne bi mogao da se snađe u prostoru bez Google mape, ili onog koji studira u inostranstvu i komunicira često i efikasno sa porodicom, a sve više ljudi svoje poslove ne bi moglo da obavljaju bez interneta.

Internet nije samo povezao ceo svet na dva do tri klika. Postao je najveća riznica znanja i informacija, zabave, ali i poslovnih prilika, prijateljstava, a neretko i ljubavi. Međutim, posebno sa pojavom internet foruma, različitih programa za komuniciranje, a potom i društvenih mreža, globalno društvo je naišlo na nove probleme i izazove, a jedan od njih je sajber nasilje.

Šta je sajber nasilje?

Sajber nasilje podrazumeva upotrebu digitalne tehnologije kako bi se izazvalo ili pretilo nasiljem nad pojedincima, koji mogu da dovedu do fizičke, seksualne, psihičke ili ekonomske povrede ili patnje. Ova vrsta nasilja može da podrazumeva eksploataciju okolnosti, osobina ili ranjivosti pojedinca kom se preti. Važno je imati na umu da se slučajevi sajber nasilja moraju shvatiti ozbiljno, ne samo zato što imaju ozbiljne posledice po mentalno zdravlje žrtve, već i zbog toga što pretnje i maltretiranja u onlajn svetu lako se mogu (a i često se to i desi) pretočiti u realni svet.

Sajber nasilje ima mnoga lica – može se desiti da neko postavlja lažne informacije o vama ili da objavljuje vaše kompromitujuće fotografije u nadi da će vas poniziti, ili vam može slati preteće ili uvredljive poruke, prostor za zlostavljanje, nažalost, vrlo je širok. Ovakav vid nasilja najčešće se ispoljava na društvenim mrežama, aplikacijama za dopisivanje, forumima i onlajn gejming zajednicama. Sajber nasilje direktno je povezano i sa govorom mržnje, jer se žrtve često vređaju na osnovu izgleda, pola, rodnog identiteta, nacionalne i verske pripadnosti, i slično. Nekada se sajber nasilje usmeri ka potpuno nepoznatoj osobi, a nekada je slučaj da je žrtva vrlo dobro poznata zlostavljaču, koji neretko krije svoj identitet dok omalovažava, vređa ili preti žrtvi.

Sajber i vršnjačko nasilje

Deca su najugroženija kada su izložena sajber nasilju, samo delom jer mnogo vremena provode koristeći internet i tehnologiju. Bilo koja vrsta maltretiranja može imati fizičke i psihičke posledice na dete, a anksioznost, strah, depresija, nisko samopouzdanje, problemi u ponašanju i problemi u školi samo su neki od izazova koje deca i mladi mogu da dožive kad postanu mete onlajn maltretiranja. Cyberbullying (maltretiranje onlajn) postao je prominentan način maltretiranja vršnjaka jer može da se desi lakše, u bilo kom trenutku, a nasilnik ne mora da se suoči sa svojom žrtvom lično, čak naprotiv, može da bude potpuno anoniman dok šalje preteće ili omalovažavajuće poruke.

Sajber maltretiranje, kao i ono koje se dešava van monitora telefona ili kompjutera, može da ima ozbiljne posledice po mentalno zdravlje žrtve, koje mogu da utiču i na njegov materijalni život. Stres zbog stalnog straha ili stanja uznemirenosti može dovesti do problema sa raspoloženjem, snom i apetitom. Takođe može učiniti da se neko oseća nervozno, uznemireno ili tužno. Ako žrtva već pati od depresije ili anksioznosti, maltretiranje putem interneta može samo da pogorša situaciju. Učenici koji su maltretirani putem interneta mogu imati problema sa koncentracijom na časovima ili predavanjima, što dalje može uticati na njihove rezultate u školi. Ono što dodatno otežava žrtvi jeste što sajber nasilje nije toliko vidljivo okolini, kao što bi to bilo maltretiranje u dvorištu škole, tako da se žrtva često oseća usamljeno u svojoj situaciji.

Kako da se ponašamo ako postanemo žrtva?

Nažalost, od govora mržnje koji se dešava u onlajn prostoru nisu pošteđeni ni mlađi ni stariji. Pod onlajn govorom mržnje podrazumeva se svaka vrsta komunikacije (bilo da je napisana, prikazana slikom, ili kombinacija dvaju vrsta izražavanja) koja napada ili koristi pežorativni ili diskriminatorni jezik u odnosu na osobu ili grupu na osnovu njihove verske ili etničke pripadnosti, nacionalnosti, rase, porekla, pola, seksualnog ili rodnog identiteta ili drugim karakteristikama. Za razliku od tradicionalnih medija, govor mržnje onlajn može se proizvoditi i deliti lako, gotovo besplatno i anonimno i ima potencijal da dopre do globalne i raznovrsne publike u realnom vremenu. Srećom, svet je prepoznao efekat onlajn govora mržnje i sajber nasilja i vlasti širom sveta se trude da im stanu na put. Brojni zakoni izglasani su protekle decenije koje štite žrtve sajber nasilja, društvene mreže su implementirale pravila za smanjenje sajber nasilja, kao i mehanizme za reagovanje kad se ono dešava na njihovim platformama, i mnogo organizacija pruža edukaciju i podršku u ovom polju.

Međutim, kako je internet po svojoj prirodi daleko brži od zakona, važno je da informišemo kako da mi sami reagujemo ako se nađemo u situaciji onlajn maltretiranja. Ukoliko izgradimo zdrave mehanizme, lakše ćemo se nositi sa ovakvom vrstom nasilja.

Ovo su naši predlozi:

1. Podesite privatnost na društvenim mrežama

Korisno je podesiti privatnost na vašim profilima. Privatni profili neće u potpunosti zaustaviti zlostavljača, ali ovakav seting može mnogo smanjiti njegove aktivnosti. Ne prihvatajte zahteve za prijateljstvo od ljudi koje ne poznajete u stvarnom svetu – ako ih ne poznajete, ne moraju ni da prate vaše aktivnosti na društvenim mrežama.

2. Nikada ne odgovarajte

Prirodno je da želite da se branite kada vam neko ostavi negativan ili ponižavajući komentar. Ali najčešće otvarate prostor da napadač nastavi sa svojim delovanjem. U onlajn žargonu često čujemo „ne hrani trola“ („don‘t feed the troll“) jer se zlostavljači hrane vašim reakcijama, te ne bi trebalo da im pružite tu satisfakciju. Takođe, nemojte napadaču uzvraćati istom merom (vređanjem, maltretiranjem i slično), nego je najbolje da komentar potpuno ignorišete i obrišete ga.

3. Blokirajte i prijavite

Često čujemo da je „blok iz raja izašao“, i to nije potpuno neosnovano. Blokom potpuno isključujete prestupnika iz vašeg onlajn sveta, i ovo je najbolja reakcija koju možete da imate na njegove maliciozne akcije. Takođe, preporučuje se i da prijavite korisnika koji vas maltretira.

4. Niste sami i niste krivi

Kao što smo već napomenuli, žrtva se često oseća usamljeno dok trpi onlajn maltretiranje. Međutim, morate da znate da niste sami i da je potpuno u redu da kažete nekome šta vam se dešava. Poverite se osobi kojoj verujete – prijatelju, ali i roditelju, nastavniku ili drugoj odrasloj osobi koja može da vam ponudi rešenje ili reči utehe. Morate da znate da niste krivi ako postanete meta, kao i da ne verujete rečima osoba koje su toliko dokone da životnu radost pronalaze u vređanju drugih.

Ako želite da se dodatno edukujete o digitalnom svetu, sve češćim internet prevarama i sajber napadima, kao i da naučite kako da ih prepoznate i odbranite se od njih, posetite Kutak za bezbedan net.

Ilustracije: Olga Đelošević

Preporučeni tekstovi

Svetski dan laboratorijskih životinja

Svetski dan laboratorijskih životinja

Kako bi se okončale patnje životinja koje se koriste za testiranje u laboratorijama širom sveta od 1979. godine, svakog 24. aprila, obeležava se Svetski dan laboratorijskih životinja

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *