Bend Šajzerbiterlemon jedan je od najglasnijih predvodnika nove rok generacije. Ovu dinamičnu pank-rok grupu iz Beograda čine Jovan Sibinović (gitara, glas), Mario Marković (bas) i Ana Đurović (bubnjevi). Uoči njihove svirke na Zappa barci razgovarali smo o bendu, tašti Dejana Cukića i još nekim glupostima.
Koji vam je omiljeni Šveps?
Jovan: Meni je omiljeni neki koji smo pili u Sloveniji, sa mandarinom? Ne, ne, sa grejpfrutom…
Ana: Ja mrzim Šveps.
Jovan: Dakle taj sa mandarinom, tj. sa grejpfrutom, biterlemon retko!
A tonik?
Mario: Ja pijem tonik, sinoć sam ga pio na punoletsvu.
Kako je nastalo ime benda?
Ana: Ime je interna fora našeg bivšeg frontmena Radeta i nemamo pojma zašto se zovemo tako.
Jovan: To je jedna od njegovih zaostavština. Ne znamo zašto se tako zovemo, ni on nema pojma. Ako si mislio da ime ima neko skriveno značenje ili da iko zna zašto se bend tako zove, onda jebiga.
Nedavno ste nastupali u Sloveniji na Mladifestu. Kakav je to festival i kakve utiske nosite sa njega?
Mario: Sve je bilo maksimalno korektno, ljudi su domaćini pre svega. Gala! To što oni organizuju tamo, u Srbiji se neće desiti za sto godina. To je mesto od pet hiljada stanovnika gde je na svirku došlo dve hiljade ljudi. Nas je u pola tri ujutru slušalo nekih 500 ljudi.
Jovan: Slovenija je što se tiče organizacije kulturnih i muzičkih događaja i toga kako pristupaju rokenrolu svetlosnim godinama ispred nas. To kako oni dočekuju bendove, i sama činjenica da je za njih rokenrol jedno legitimno zanimanje kojim bilo ko može i treba da se bavi, je neverovatna.
Ana: Meni je najfascinantnije to što su ljudi koji su nas ugostili mlađi od nas, a vrlo ozbiljno shvataju celu priču. Sve je vrlo profesionalno.
Kako je prošao vaš nastup?
Jovan: Bilo nam je sjajno, nastupali smo posle Repetitora, što je malo nezahvalno za beogradski bend.
Ana: Tako da je Repetitor otvarao za nas!
Jovan: Zadovoljni smo i kako je publika reagovala, zvali su nas na dva bisa.
Vaš debitantski EP je podigao dosta prašine, kada publika može da očekuje album?
Jovan: Album se snima sad u septembru u Digimediji, sa ovim čovekom koji stoji sa moje desne strane. To je Marko Mitrović, naš tonac i počasni četvrti član benda. Ljudi mogu da očekuju album u dogledno vreme, verovatno čak i ove godine.
Hoće li biti neki singl?
Jovan: Hoće, možete očekivati singl i spot, sve do kraja godine. Ne znam da li je EP podigao prašinu, ali ako jeste, album će da podigne jednu lavinu.
Večeras nastupate na Zappa barci, gde je u okviru koncertnog četvrtka nastupilo mnoštvo velikih i priznatih sastava ovog leta. Kakav je osećaj videti svoje ime pokraj Bjesova, Električnog orgazma ili Prti be gea?
Jovan: Uhmmm…
Mario: Profi! Jednom rečju profi je osećaj.
Jovan: Nije loše, eto lepo…
Ana: Ok je…
Jovan: Volimo Zappa barku i volimo… Dejan Cukić! Moram reći eto, bez ikakvog sarkazma i ironije, meni je najdraže što je među tim imenima Dejan Cukić, pošto je njegova tašta bila moja komšinica jako dugo. Odličan jedan lik, sjajan čovek, veliki muzičar i veliki pozdrav za Dejana i za taštu, komšinicu Zipalović, meni je izuzetno drago što je naše ime pored svih tih sjajnih imena, ali posebno uz Dejana Cukića.
Beogradska rok scena broji sve više mladih bendova. Kakav biste savet uputili onima koji tek kreću vašim stopama? Šta je važno, a šta nije?
Jovan: Uh, teško pitanje Pavle.
Ana: Baš teško pitanje.
Jovan: Zaista teško pitanje.
Mario: Klinci treba da slušaju starije! Ali samo starije pametnije!
Jovan: Mislim da bendovi koji tek kreću da sviraju ne bi trebalo olako da slušaju savete. Ne osećam se kao neko ko treba da daje savete i smatram da mi, sa ostalim mladim bendovima, treba da gledamo sami sebe i svoju generaciju. Još je rano da pričamo o nekoj najnajnovijoj generaciji bendova. Cela ekipica koja se pojavila u poslednjih 4,5 godina je zaista napravila super stvar – mi sada imamo mnogo više bendova na jednoj tzv. scenici, mada ne volim da koristim taj izraz, i ta scena raste i narasta. Smatram da mi sa tom scenom treba da porastemo još 4,5 godina, pa da možemo zaista legitimno i opravdano da kažemo da smo jedna ozbiljna generacija bendova. Tek tada će biti u redu da dajemo savete mladim bendovima, a za sada bih to ostavio bendovima poput Nežnog Dalibora, Strejt Mikija ili Repetitora.
Marko iz Digimedije: Da se ja malo ubacim, kao neko ko stoji sa druge strane pulta i snima te bendove. Najvažnija stvar koju treba da rade jeste da vežbaju, ispolje se, uobliče to, snime, izbace i trude se da ih čuje što više ljudi, da l’ je snimak, da l’ je svirka, da budu što bolji i eto.
Svi: Hvala, Marko!
Da li vam je neki bend ili izođač sa regionalne scene privukao pažnju, ko bi trebao da bude poznatiji nego što jeste?
Svi: Sitzpinker. Oni treba da budu poznatiji nego što jesu, ali su tek počeli, tako da će sigurno i biti.
Jovan: Ja bih stvarno skrenuo pažnju na bend Slonz iz Šapca, zato što su jedan jako ozbiljan bend i imaju jako ozbiljan album koji će uskoro da se pojavi. Posebno skrećem pažnju na njih, jer je činjenica da imaju mnogo manje prilika da ih ljudi čuju nego bendovi iz Beograda i zato im treba pomoći kao jednom strašno kvalitetnom bendu da se što više probiju. Ja sam stekao utisak da njima čak ni pobeda na Demofestu nije donela toliko publike. Oni i njihov novi album zaslužuju puno više pažnje.
Ko su zapravo Šajzeri u privatnom životu, čime se bave, šta studiraju?
Mario: Au kume. Mi smo u suštini obični ljudi, obični smrtnici. Ja u principu… (Ana i Jovan umiru od smeha) svašta radim, studiram, očistio sam prvu godinu na faksu za međunarodnu politiku i bezbednost. Mi smo uzorni klinci, deca… a mogli smo biti dobra deca znate? *značajan pogled*
Jovan: Ja studiram filmsku produkciju, tu sam negde na fdu – mladi filmadžija koji se traži i koji nije siguran da li treba da bude tu ili ne. Napiši i da sam ja baš veliki navijač Partizana, a Mario je za Zvezdu.
Ana: Ja studiram engleski na filološkom fakultetu i ne navijam…
Mario: Navija za Rad! I drogira se spidom!
Ana: Ne, ja sam strejt edž.
Kada bi se snimao film o Šajzerbiterlemonu, ko bi vas glumio?
Mario: Džejson Stetam.
Ana: Ja mislim da neko drugi treba to da odgovori za mene, glupo će zvučati.
Može Ema Stoun?
Ana: Jel ličimo? Ne, ne ličimo uopšte. Možda me skine, ovako karakterno?
Mario: A ko bi režirao taj film? Tarantino?
Ana: Edgar Rajt.
Mario: Ili Gaj Riči?
Ajde Marko, ti si sad Jovan Sibinović (pošto je on nestao negde). Ko bi tebe tumačio?
Marko: Boris iz Repetitora.
Ana: Izbaci ovo molim te, platiću ti! (nije platila)
Autor teksta: Pavle Dimitrijević
0 Comments