fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Samo moje – sačuvajmo bezbednost na internetu

Koliko znamo o šejmingu, krađi identiteta i osvetničkoj pornografiji?

12. April 2024

U eri digitalne povezanosti, internet je postao integralni deo našeg svakodnevnog života. Međutim, sa ovom povezanošću dolaze i brojne pretnje po bezbednost svih nas koji koristimo društvene mreže, a internet je, kako se do sad pokazalo, posebno nebezbedan za žene. Krađa identiteta, osvetnička pornografija, govor mržnje i šejming samo su neki od oblika internet nasilja koji su postali sveprisutni.

Najnovije istraživanje u Srbiji pokazalo je da se više od 78% anketiranih mladih devojaka ne oseća bezbedno u digitalnom prostoru, iako provode najmanje tri sata dnevno onlajn. Takođe, više od 74% devojaka je izjavilo da nikada nisu bile deo bilo koje kampanje podizanja svesti o rodno zasnovanom nasilju koje je izazvano tehnologijom, zaključci su do kojih je došao Populacioni fond Ujedinjenih nacija u Srbiji UNFPA u okviru Bodyright kampanje.

Radi boljeg razumevanja i podizanja svesti o ovoj temi napravljen je i Pojmovnik rodno zasnovanog nasilja posredstvom tehnologije koji je kreirala Hristina Cvetinčanin Knežević. U ovom pojmovniku svaki oblik je opisan, definisan i ilustrovan primerom iz stvarnog života, u cilju njegovog prepoznavanja, ali i ukazivanja na realnu opasnost koju rodno zasnovano nasilje posredstvom tehnologije predstavlja po živote svih, a naročito devojčica, devojaka i žena.

Važnost bezbednosti na internetu prepoznali su i mladi koji su u okviru programa Medijska pismenost mladih osmislili kampanju pod nazivom „Samo moje” koju možete pronaći na Instagram profilu Aktivizija, a koja je u fokus stavila krađu identiteta, osvetničku pornografiju, govor mržnje i body shaming.

Krađa identiteta jeste jedan od najozbiljnijih problema sa kojima se žene suočavaju na internetu. Zlonamerni pojedinci često koriste lične podatke žena kako bi izvršili krađu identiteta i pristupili njihovim finansijskim informacijama ili, češće, kako bi se predstavljali kao one na društvenim mrežama. Ovo može imati ozbiljne posledice po žrtve, jer, pre svega, narušava njihovu privatnost.

Osvetnička pornografija je još jedan ozbiljan problem koji posebno pogađa žene. U ovom obliku digitalnog nasilja, intimni sadržaji žrtve se neovlašćeno dele putem interneta, često sa ciljem ponižavanja i sramoćenja. Ovakvo ponašanje može imati dugoročne emocionalne i psihološke posledice po žrtvu, ali i uticati na njihovu reputaciju i karijeru. Problem osvetničke pornografije dodatno se usložnjava sa pojavom veštačke inteligencije, pa tako sve češći postaju slučajevi u kojima se lik žena koristi kako bi se manipulisalo sadržajem, a takav primer nedavno se dogodio i Tejlor Svift, pokazujući nam da niko nije zaštićen.

Govor mržnje na internetu često cilja žene, posebno one koje javno izražavaju svoje mišljenje ili se bore za rodnu ravnopravnost. Žrtve su izložene pretnjama, uvredama i zastrašivanjima, što može dovesti do osećaja nemoći i straha od javnog angažmana. Ovaj oblik digitalnog nasilja može ozbiljno ugroziti slobodu govora i demokratske vrednosti.

Body shaming, ili online zlostavljanje na osnovu fizičkog izgleda, takođe je raširen oblik internet nasilja koji se često usmerava ka ženama, ali ni muškarci ne ostaju pošteđeni. Kroz komentare, fotografije ili video snimke, korisnici i korisnice društvenih mreža su izloženi kritikama i poniženjima zbog svog izgleda. Ovo može dovesti do narušenog samopouzdanja, poremećaja u ishrani i drugih emocionalnih problema.

Kako bismo bolje razumeli ove pretnje, važno je istražiti njihove uzroke i posledice. Socijalni faktori, poput rodno zasnovane diskriminacije i patrijarhalnih normi, često leže u osnovi ovih oblika digitalnog nasilja. Žene su često ciljane zbog svog roda ili javnog angažmana u borbi za rodnu ravnopravnost, što dodatno doprinosi njihovoj ranjivosti na internetu. Osim toga, nedostatak adekvatne zakonske zaštite i politika koje regulišu internet nasilje dodatno otežava borbu protiv ovih pretnji.

Mnoge zemlje još uvek nemaju specifične zakone koji se odnose na digitalno nasilje, što ostavlja žrtve bez adekvatne pravne zaštite i podrške. Da bi se efikasno suzbilo internet nasilje, potrebno je preduzeti niz koraka na više nivoa. Osim jačanja zakona i politika koje štite žrtve digitalnog nasilja, edukacija javnosti o sigurnosnim merama na internetu, podrška tehnoloških kompanija u borbi protiv zloupotreba na svojim platformama, kao i osnaživanje žena da se bore protiv digitalnih pretnji, mogu da doprinesu bezbednosti na internetu. Uz to, važno je naglasiti ulogu solidarnosti i podrške u suočavanju sa internet nasiljem.

Kroz zajednički angažman i podršku, može biti izgrađena izvesna vrsta otpora i solidarnosti kako bi borba protiv digitalnih pretnji bila efikasnija. Bezbednost na internetu predstavlja ključni izazov u današnjem digitalnom dobu. Kroz zajedničke napore društva, tehnoloških kompanija i zakonodavaca, možemo stvoriti sigurnije i inkluzivnije online okruženje za sve. Dok ne dođe do nekih konkretnijih koraka, kampanje poput ove od izuzetnog su značaja kako bi se podigla svest o važnosti bezbednosti na internetu.


Kampanja opisana u tekstu je realizovana u okviru regionalne inicijative „Youth 4 Inclusion, Equality & Trust“ (Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje)
koju realizuju Fondacija Ana i Vlade Divac i Populacioni fond Ujedinjenih nacija u Srbiji, u saradnji sa UNDP Srbija, UNESCO i UN Women, uz finansijsku podršku Fonda za izgradnju mira generalnog sekretara UN-a.

Preporučeni tekstovi

1236 dana bez presude

1236 dana bez presude

Na društvenim mrežama pokrenuta kampanja podrške za Milenu Radulović i 14 devojaka koje i dalje čekaju presudu

Svetski dan laboratorijskih životinja

Svetski dan laboratorijskih životinja

Kako bi se okončale patnje životinja koje se koriste za testiranje u laboratorijama širom sveta od 1979. godine, svakog 24. aprila, obeležava se Svetski dan laboratorijskih životinja

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *