Nedavno sam negde na internetu pročitala informaciju da je za mentalno zdravlje žena važnije da neguju ženska prijateljstva, nego ljubavne odnose (pogotovo sa muškarcima). Ova informacija odmah mi je privukla pažnju i narednih nekoliko dana sam u velikoj meri razmišljala o njoj, o svojim prijateljstvima, muškim i ženskim, odnosima sa ženama i važnosti istih. Pre pisanja ove kolumne, radi poštovanja novinarskog imperativa istinitosti i tačnosti, pokušala sam da ponovo pronađem tu informaciju i studiju koja je rađena na ovu temu, ali nisam mogla da je pronađem.
Pa ipak, uspela sam da pronađem brojne druge studije koje, između ostalog, ukazuju da ženama možda nisu bitnija ženska prijateljstva od ljubavnih odnosa, ali da su im jednako bitna kao romantični odnosi. Ovo mi svakako ima u velikoj meri smisla. Takođe, solidan broj istraživanja koja sam uspela da pronađem ukazuju na različite benefite ženskih prijateljstava i njihov pozitivni uticaj na mentalno zdravlje žena. Između ostalog, neke od najčešće ponavljanih prednosti su smanjenje anksioznosti (uopšte nivoa stresa), ojačavanje imuniteta i povećanje samopouzdanja. I za to su sve zaslužne drugarice? Nego šta!
U životu imam tu privilegiju da sam okružena mnogim različitim ženama. Kao dete koje je odrastalo živeći samo sa roditeljima, uvek sam obožavala da se družim, ali mi je uvek falilo društvo i stalno sam ga tražila. Srećom, sličnog karaktera su i moji roditelji, pa je moje detinjstvo bilo ispunjeno različitim druženjima i stalnom cirkulacijom velikog broja dece. Među tom decom imala sam puno drugova i drugarica, čak prvo veliko prijateljstvo kojeg se sećam bilo je muško-žensko, sa mojim komšijom Joletom. Kako sam odrastala, ipak, počeo je da se uvećava broj žensko-ženskih prijateljstava koja su činila moj život.
Moju neutoljivu žeđ za druženjem moji roditelji često opisuju rečenicom: Devojčice, kako se zoveš?, koja predstavlja asocijaciju na priču iz mog detinjstva, kada sam prilikom jednog letovanja gde nisam imala društvo, sa 7 ili 8 godina prišla nekoj devojčici koja se kupala u plićaku i postavila joj pomenuto pitanje, pa smo celo letovanje proveli posle zajedno družeći se – devojčica i ja, pa i njeni i moji roditelji. I dan-danas obožavam kada steknem novu drugaricu! Imam utisak da prijateljstvo sa svakom novom ženom neborajano puta više oplemeni moj život.
Da budem iskrena, u svom životu imam i puno drugova i smatram da muško-ženska prijateljstva imaju ogromnu vrednost (o čemu ću nekada i pisati), ali smatram da su ženska prijateljstva zaista nešto posebno.
Čini mi se da, kada god pričam sa nekom muškom osobom, ženska prijateljstva uvek izgledaju kao neko zbivanje sa druge planete. Iz muškog ugla, i različitih iskaza mojih muških prijatelja, ženska prijateljstva deluju komplikovano, dramatično, previše intruzivno, kompleksno i sa previše emocija. I tačno – ne mogu ni da nabrojim koliko me je puta u životu svađa sa drugaricom nasekirala toliko, da bih po nedelju dana razmišljala o tome i ne bih mogla da zaspim. Ili koliko puta me je jelo što osećam da nešto nije u redu, ali ne znam kako da kažem. Ili koliko sam otvorenih razgovora o osećanjima imala sa drugaricama, nakon kojih sam se osećala neuporedivo bolje. Ili koliko puta mi je samo prisustvo neke drugarice bilo dovoljno da budem bolje u trenucima kada sam se osećala loše. Zvuči kao da opisujem ljubavne odnose? Pa, to je zato što upravo to i jesu.
Nazivajući ih ljubavnim odnosima, ne pokušavam da banalizujem ženska prijateljstva, čak naprotiv! Za razliku od muškaraca, ženama često, a posebno na Balkanu, dozvoljeno je da budu emotivna bića i da izražavaju emocije. Iz tog razloga, žene su, igrom slučaja, rod koji je socijalizovan da budu u kontaktu sa svojim emocijama, pa samim tim i odnosi dveju žena daleko su kompeksniji – pogotovo iz emotivnog ugla. Iz jednostavnog razloga, jer žene zbog toga neće biti šejmovane. I jer su žene upravo na temelju tog kontakta sa emocijama izgradile svoju snagu.
Interesantno je koliko je društvo često ustrojeno protiv ženskih prijateljstava. Postoji toliko negativnih asocijacija na ženska prijateljstva u društvu, toliko izreka i, da se izrazim kolokvijalno, različitih „pljuvačina”, žensko prijateljstvo gleda se kao prevrtljivo, manipulativno, zmijsko, dok su muška prijateljstva posmatrana kao prava, čista, iskonska, muška bre. Često sam zbog toga tokom odrastanja nailazila na devojčice (a, nažalost, primećujem to i kod odraslih žena) koje su koristile „ja se više družim sa dečacima” mantru kako bi bile kul, jer prijateljstvo sa ženama nije kul. Kakav dobar potez patrijarhata, majku mu. Da čak ni žensko prijateljstvo ne može da bude netaknuto, nego mora da se osporava.
A zapravo, ženska prijateljstva su jedna od najlepših pojava na svetu. Naravno, postoje različiti ljudi, i nisu svi ljudi dobri, pa samim tim nisu ni sva prijateljstva idealna. Ali, postoje ti neki veoma jedinstveni kvaliteti ženskih prijateljstava. U različitim životnim situacijama, najvažniju ulogu imale su, zapravo, imala momka ili ne, moje drugarice. Jer, drugarice su drugačije. Drugarice te drže za ruku kada ti je teško, plaču sa tobom u bioskopu i ljube te u glavu. Drugarice vide mnoge stvari o tebi, mnogo ranije nego što ih ti primetiš (i zato uvek imaju pravo da izgovore ono najgore – jesam ti rekla). Drugarice su najzabavnije moguće osobe za izlazak i provod. Drugarice ti kažu kada kažeš nešto što nije bilo u redu i što ih je povredilo, pa onda popričate o tome. Drugarice razgovaraju o mnogim ličnim i intimnim problemima i mislima, pa ti psihoterapija dođe skoro kao suvišna nakon ženskih, životnih trosatnih razgovora. Drugarice znaju kako si, bez da te pitaju. Drugarice zapravo zanima šta se desilo sa onim tipom koji ti je jednom rekao ćao (a možda i nije). Isto tako, zanima ih da li si izvadila umnjak i da li te je bolelo i kada si poslednji put išla kod ginekologa. Drugarice se zajedno najviše smeju, do nivoa bola u stomaku i beščujnog krivljenja od smeha. Drugarice su tu da dele i dobro i ružno. Drugarice su tu kada je potrebno biti tu, odmah. Drugarice ti kažu i što ne želiš da čuješ, jer je vreme da se sa time suočiš. Drugarice se zbog tvojih uspeha uvek iskreno i beskrajno raduju. Drugarice su uvek tu, čak i kada su daleko. Drugarice se (svaki put sve jasnije) sećaju tipa sa kojim si se ljubila 2014. na žurci u Železniku i redovno te podsećaju na to. Drugarice su tu da se posvađaju „na krv i nož”, pa da sutradan uvek pošalju poruku, a prekosutra se više ni ne sećaju što su se posvađale. Drugarice dele vredna životna saznanja i mudrosti (tipa kako da uviješ kosu preko noći koristeći čarape). Drugarice su siguran prostor. Drugarice razgovaraju očima i uspevaju da vode čitave razgovore bez reči u milisekundama i to je ono najlepše u vezi sa drugaricama. Jer ženska prijateljstva su prostori slobode i ljubavi. I zbog toga je jako važno da ih negujemo, pažljivo čuvamo i branimo. Ona to beskrajno, neupitno, zaslužuju.
0 Comments