fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Skrinšot: Predatori

Šta se desi kada žene glasno kažu NE, i stanu na put perpetuiranju ustanovljenih predatorskih šablona ponašanja
Piše: Marina Zec

16. March 2023

Svaki put kada pišem kolumnu, nekako se ispostavi da tema bude, u 90% slučajeva, neka vrsta nepravde prema ženama. Osetljiva sam na nepravdu, posebno prema ženama, a i nepravde je na pretek. O njoj se retko i piše – pa iz lične odgovornosti, ali i profesionalne, ne mogu sebi da dozvolim da takve situacije budu nepomenute, neprokomentarisane, i u krajnjoj liniji – neosuđene.

Ove nedelje, pre tačno četiri dana, nova vest na polju seksizma i nasilja nad ženama, stavila je pod lupu javnosti još jednu javnu osobu – Antonija Pušića, poznatijeg pod pseudonimom Rambo Amadeus. Biću previše pristrasna i neobjektivna da kažem – naravno, nije me iznenadila ovakva vest i naravno, verujem žrtvi nasilja. Sam razvoj ove situacije u medijima potvrdio je i moja uverenja jer je i sam Rambo, u svom neumerenom, neukusnom i neduhovitom maniru, u svom „izvinjenju“ sve potvrdio, da ne kažem, odao se. A ponavljam, nisam ni sumnjala, jer u moru javnih ličnosti čije ponašanje odiše seksizmom – nije ni prvi ni poslednji.

Ali – poenta ove kratke kolumne zaista nije kritika jedne javne ličnosti. Ovaj tekst ima za nameru da skrene pažnju na dva fenomena, koja su se na ovom slučaju seksualnog uznemiravanja prelomila.

U medijima se u danima nakon objave vesti da je Lejla Kašić, producentkinja emisije Dnevnica na Radio-televiziji Crne Gore prijavila Ramba Amadeusa za seksualno uzmemoravanje, i vesti da je UNICEF prekinuo nakon toga njegov angažman – pojavila jedna nova vrsta tenzije – tenzije koja je nastala kao posledica činjenice da javnost nije dobila dovoljno „sočne“ informacije o tome šta se desilo. Naviknuti na tabloidno izveštavanje o slučajevima nasilja koje besramno zalazi u intimu žrtava nasilja i krvoločno izveštava o istim, u nameri da što više šokira i privuče pažnju javnosti, mnogi ljudi bili su potpuno razočarani – te su u komentarima svoje nezadovoljstvo iskazivali. Nezadovoljstvo je variralo od zamerki da, čim neće da kaže šta je bilo, žrtva sigurno izmišlja, do komentara da, naravno, jedna žena, odakle joj pravo da jednog takvog eminentnog čoveka blati. Retko koji komentar je bio komentar podrške ili razumevanja – što predstavlja kontekst medijskog diskursa u kome nažalost živimo.

Tako, dolazimo do drugog fenomena. Fenomena u kome se važnost određenih ličnosti, poput Ramba Amadeusa, perpetuira do besvesti – što je problem čiju odgovornost snose mediji koji nisu dovoljno inventivni da proberu nove sagovornike za različite emisije i priloge, pa uvek zovu iste, etablirane ličnosti, koje su odavno izgubile kredibilitet, i čije mišljenje je odavno pregazilo vreme, i koje nisu ničim novim doprinele tome da budu (ili bolje reći ostanu) poznati – osim što su poznati. Te ličnosti, mediji su ubedili da su toliko relevantne, da ne samo da bez blama učestvuju u komentarisanjima svega i svačega u javnom prostoru (iako nemaju ekspertsko znanje niti su relevantni za temu), već svoju moć prelivaju i izvan okvira medijskog prostora i često smatraju da im je sve dozvoljeno. Dozvoljeno im je da budu neprofesionalni, besni, nekulturni, bahati – dozvoljeno im je da „sasvim neplanirano pipaju ili pljeskaju po dupetu ili, pak, štipkaju“ koga god žele – jer nije to ništa posebno, zar ne? Kako bi Rambo sam rekao, u situaciji u kojoj je nezadovoljan, „muškarac bi gore prošao“, šta god da je to trebalo da znači? Ukoliko nije zadovoljan emisijom u koju je došao, muškarca bi još agresivnije seksualno napastvovao? Ili prebio? Šta god da je bila insinuacija, dobro je da makar ima jasnu korelaciju u glavi – da ono što je učinio jeste nasilje. Šteta što nema dovoljno kapaciteta da se zaista izvini, zanemarujući svoj ego i strah od finansijskog kolapsa – što smo, kroz njegovo nepostojeće izvinjenje i potenciranje cancel kulture (jer šta će da radi čovek ako je cancel-ovan, ionako ništa i ne radi?) primetili da su za njega jedini važni.

Ipak, ono što se ističe kao posebno važno u celoj priči jeste činjenica da Lejla Kašić nije ćutala, ali i da nije mnogo toga ni rekla – što je njeno apsolutno pravo. Žena, kojoj se desilo jedno izrazito neprijatno iskustvo, jedan čin seksualnog nasilja i ponižavanja, prijavila je nadležnima šta se dogodilo, i sama izašla u javnost sa jasnim iskazom da neće da ćuti, ne dajući satisfakciju savremenim medijskim porivima publike ili tabloidnih medija da eksploatišu do krajnjih granica i detalja njeno užasno iskustvo. Ona je prijavila kome i treba da prijavi, javila, rekla – i to je dovoljno. Nikakvi detalji, nikakva dalja potvrda nije potrebna – a ko je traži, može je naći u Rambovom „izvinjenju“. To kako se ona u ovoj situaciji ponela je za apsolutno poštovanje i pohvalu.

Od početka godine, u Srbiji je počinjeno 9 femicida. Stigao je mart i već imamo ogoljavanje i jedne javne ličnosti, ali je važno da se, koliko god sporo, naše reagovanje na ovakve priče menja. Lejla Kašić postupila je hrabro, pravično i profesionalno. Rambo Amadeus, verovatno je perpetuirao seksistička i predatorska ponašanja koja su u društvu i medijima očigledno bila dozvoljena i opšteprihvaćena (mada ni tad nije trebalo da budu). Ali, izgleda da nije obavešten, kao i drugi predatori njegove generacije, da više nisu. Da žene više neće da ćute i da taj patrijarhalni sistem koji su stvorili neće da ih štiti. Da će žene danas glasno reći ne – i da će oni, kojima je nasilničko ponašanje modus operandi biti prozvani (kao i svi oni koji takav sistem održavaju) i kaženjeni. A ne brinite se, ako je to najveća briga – i kenselovani. Jer zaista, više nećemo ćutati. I dozvoljavati im da „samo“ urade nešto. Jer seksualno nasilje nije „samo“, seksualno nasilje je nasilje. I niko, koliko god bio poznat (zamislite), neće proći nekažnjeno – što je situacija za koju se žene svakodnevno bore, svojom hrabrošću, solidarnošću i odlučnošću da ne ćute, već da se izbore za svoju bezbednost, dostojanstvo i ravnopravnost. Jer, dokle god o ovakvim primerima pričamo, oni još uvek, ni blizu, nisu uspostavljeni. Ali, korak po korak, glas po glas – biće. A svi „naivni“ predatori će sa time morati da se pomire.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *