fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Skrinšot: Sumiranje

Ako ste bejzik, pustite Gorillaz – Melancholy Hill ili Empire Ants. Ako hoćete da utonete u emociju kolumne, uz čitanje pustite bend Tennis (bukvalno bilo koju pesmu)
Piše: Marina Zec

30. November 2023

Poslednji dani novembra, a posebno početak decembra (koji počinje sutra btw) dani su kada možemo da kažemo da se zvanično otvara sezona jesenje-zimske depresije, mada više nekako melanholije. Kreće ono životno presabiranje – gde smo, šta smo, sa kime smo, dokle smo stigli, da li smo sve uradili što je bilo u planu, naravno da nismo, koje smo ciljeve totalno izignorisali, a kojima smo makar dali šansu. Hladno vreme, Košava i padanje mraka u četiri popodne, nikako ne pomažu u ovoj situaciji. A još se približavaju proslave na kojima ćete moći pred svojim „životno sređenim” prijateljima I porodicom da paradirate i javno pokazujete šta to sve ove godine niste uradili, i koje ste sve nove pogrešne odluke doneli, potpuno autonomno, samostalno i samouvereno. To je, bre, vaš put, to niko ne sme da vam oduzme!

Današnja tema ipak nije melanholija, niti sve ono što u životu (još uvek) niste uradili. Stiže kraj godine, i moja nova mantra je: „tu smo gde smo”, šta ste uradili, uradili ste. U novoj godini, ali i u ovoj još uvek, imaćete nove prilike. Molim lepo! Prostora za klonuće duha nema.

U ovom periodu godine, periodu sumiranja, ono što mene napada ipak nisu sezonska depresija ili melanhnolija, već jedno stanje slično melanholiji, ali za nijansu vedrije – nostalgija. Prebiranje po svakodnevici i promišljanje gde sam i šta sam više me usmeri ka tome da se osvrnem na sve ono što mi se u prošlosti dešavalo, da se vraćam u trenutke, sećanja i osećanja koja su mi prijala. Vrlo lakom sklizavanju u nostalgiju pomaže i selektivna amnezija koju odavno imam razvijenu, i koja se odnosi na apsolutno zaboravljanje loših situacija. Osim onih koje su baš, baš loše.

Nikada ranije nisam razmišljala o ovoj vrsti ponašanja i razvijanja jedne vrste fatamorgane, mada apsolutno pripadam onoj grupi ljudi koji vole da iznova i iznova gledaju svoje comfort serije, i koji od decembra do sredine januara gledaju samo Love Actually i britanske ljubavne serije. Ako obratimo pažnju samo na taj detalj, možemo reći da mi romantizacija života nije baš strana. A zapravo, čitala sam neko istraživanje koje ukazuje na to da iznova gledanje serija ili filmova koje volite i koji vam izazivaju lepa osećanja nije ništa loše, već suprotno – pozitivno utiče na raspoloženje i mentalno zdravlje. Dakle, ako je lepo i prija vam, bindžujte Office po 275. put, neće štetiti vašem mentalnom zdravlju!

Kraj novembra, takođe, izrazito mi je važan zbog još jednog godišnjeg praznika – objavljivanja Spotify Wrapped serijala (znate ono kada vam Spotify kaže šta ste sve slušali u prethodnih godinu dana). Za mene, taj dan je praznik, a zapravo to je jedna vrsta personalnog memory lane-a i uvid u ovogodišnji razvoj mentalnih stanja. Doduše, već sam znala da mi je Tennis najslušaniji bend ove godine, ne mora Spotify ni to da mi kaže.

Nedavno mi je jedan prijatelj rekao da sam nostalgična osoba. Iskreno, bila sam potpuno zapanjena njegovom izjavom. Ja, nostalgična osoba? Šta to, bre, uopšte znači? A onda sam malo razmislila o tome i shvatila da je verovatno u pravu.

Svaki čovek lako biva zaveden lepim emocijama, lepim sećanjima, lepim maštanjima. Nostalgičan može biti za million stvari – od nostalgije za stvarima koje su se desile, ili onima koje nikada nisu. Nostalgija za ljubavnom vezom, poslom, prijateljem, trenutkom u životu, žurkom koja više neće postojati, koncertom, posebnim iskustvom, ljubimcem, nepostojećim vremenom, ili uglavnom – sobom. Nostalgija predstavlja prenošenje jednog davnog trenutka u sadašnji i domaštavanje određene situacije koja često biva obojena mnogo lepšim emocijama nego što su realno bile. Ona ne mora nužno da bude loša i može da bude prozor u raskršćavanje sa nekom situacijom, nekim sobom, i okidač za promenu. Može predstavljati i podsetnik na ono što jeste i što vam je važno, a na šta ste, preplavljeni svakodnevicom, uspeli da zaboravite. A može i biti i samo razonoda, mentalna preokupacija za lakše podnošenje hladnog vremena.

Mislim da je lepo biti pomalo nostalgičan. I pomalo romantizovati sopstveni život. Gledati Love Actually 272. put. Slušati melanholične bendove. Ali u umerenim dozama. Definitivno je bolje od agresivnog razračunavanja sa godinom i svođenjem iste na nivo kvantifikacije. Pa šta ako nisi uspeo u svemu što si zamislio? Ako nisi bio svugde gde si hteo? I rekao sve što želiš? Za sve to ima vremena. Jer život se ne stopira, pa resetuje 31. decembra, tako da nema potrebe za naglim presecima i odlukama koje niko neće ispoštovati. Umesto toga, ipak, treba uživati u kraju godine. Jer kako god da je bilo, i šta god da se dešava – lepo je. Makar će biti, kada okite.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *