U okviru svog projekta „Objedinjujuća snaga različitosti: evropska književnost kroz vreme, žanrove i jezike“, koji sprovodi u saradnji sa programom Kreativna Evropa Evropske unije, beogradska izdavačka kuća IPC Media objavila je prvi prevod na naš jezik još jednog značajnog evropskog pisca kog srpska i regionalna čitalačka publika nije imala priliku da upozna. Reč je debitantskoj knjizi darovitog bugarskog pripovedača i potom romanopisca Miroslava Penkova, naslovljenoj „Istočno od Zapada“, zbirci pripovedaka prvobitno napisanoj na engleskom jeziku i objavljenoj u Americi i još šesnaest zemalja. Zbirka se našla u užem krugu za Međunarodnu nagradu „Vilijam Sarojan” 2012. i nagradu „Stiven Tarner” za debitantsku knjigu fikcije Instituta za književnost u Teksasu. Autor ju je sam preveo na bugarski i – s obzirom da, rečima savremenih kritičara, „istražuje istoriju svoje zemlje u osam britkih, iskrenih priča o otadžbini“ – ne iznenađuje da je godine 2012. ona je bila najprodavanija knjiga u Bugarskoj. Te godine je osvojila i Bi-Bi-Sijevu Međunarodnu nagradu za pripovetku. Sam Penkov je insistirao na tome da srpsko izdanje zbirke bude prevedeno s bugarskog, pa imamo priliku da je čitamo u prevodu Jasmine Jovanović, trenutno jednog od naših najplodnijih prevodilaca sa bugarskog.
„Istočno od Zapada“ Miroslava Penkova je posve neobična, a tako obična zbirka pripovesti. Neobična upravo zato što je satkana od tako običnih životnih priča da se osećamo ili kao njeni junaci ili kao njeni svedoci, posmatrači. Obična jer kao da smo većinu toga već iskusili, videli ili čuli, ili to baš u ovom trenu proživljavamo.
Kroz ovu pažljivo izatkanu zbirku, Penkov nam daje kratak, ali jezgrovit pregled života u konkretnom i univerzalnom smislu, ne samo kroz istorijske i društveno-političke prilike, ili u vidu porodične sage, priče o odrastanju i sazrevanju, sukobu generacija, lutanju i traženju sebe, pokušaju da dođemo do boljeg života, ma šta on podrazumevao za svakog od nas. Prošlost i sadašnjost, ostanak ili odlazak, staro ili novo, rešenost ili oklevanje, ranjivost ili hrabrost, sprege tradicije i težnja ka modernom, nostalgija za domom i čežnja da se pobegne što dalje od njega, Balkan sa šumovitim, divljim planinama i selima ili uređeni Zapad sa jasnim pravilima, nadanja i rezigniranost, ljubav strastvena, jaka, preduzimljiva, bujna, ali i ljubav stidljiva, prećutna, nemoćna da dela, da prkosi – sve su to Penkovljeve niti od kojih on plete gustu mrežu i vezuje čvorove osećanja, razmišljanja, žudnji, moranja, stradanja, nepredavanja, ali i humora i saosećanja.
Bugarska prošlost i sadašnjost, njene magične bajke, nadrealne okolnosti i političke prilike, predsatvljene su iz ugla nostalgičnih emigranata i onih koji su ostali u domovini. U Penkovljevim pričama prepliću su žilavost, ranjivost i hrabrost: od tuge mladića u naslovnoj priči, koji je od obližnje Srbije i svoje zamamne prozapadnjačene rođake razdvojen prelazom preko reke i kao i večitim oklevanjem, do ljubomore i krajnje nežnosti čoveka u poznim godinama kada otkrije stara ljubavna pisma upućena svojoj sada nepokretnoj ženi.
Miroslav Penkov raspakuje svoje priče sa izuzetnom veštino, uvlačeći čitaoca tako duboko u svet koji je stvorio da, kada magija nastupi – otac koji uvija sinovljevu trepavicu u maramicu – potpuno vas uzdrma. „Istočno od Zapada“ dočarava trenutke koji dokazuju da stvarno živimo.
0 Comments