fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Squid Game: U raljama života i smrti

Šta Fall Guys, Faust, Zadruga i Squid Game imaju zajedničko?

9. October 2021

Squid Game jedna je od onih serija koju će većina pogledati samo zato što je svi iz njihovog okruženja gledaju. I ja pripadam toj većini. Ova korejska drama trenutno je najpopularnija Netfliksova serija, što u Srbiji, što širom sveta. S obzirom na to da ceo internet bruji o njoj već dve nedelje, želela sam da vidim o čemu se radi, unapred očekujući da sigurno ne može da bude nešto dobro. Međutim, dočekalo me je televizijsko ostvarenje koje nije potpuno razočaranje kakvo sam naslućivala, ali nije ni u panteonu televizijskog programa kao što neki misle da jeste.

Devet približno jednosatnih epizoda serije Squid Game režirao je i napisao Hwang Dong-Hyuk, čovek koji je godinama pregovarao sa raznim studijima ne bi li pre par godina najzad dobio zeleno svetlo od Netfliksa. Premisa ove serije je jednostavna i intrigantna: nekoliko stotina neznanaca u dugovima do guše prihvataju da učestvuju u igri koja će pobedniku doneti basnoslovnu svotu novca kojom će rešiti sve svoje probleme nauštrb života svih ostalih učesnika. Dakle, može biti samo jedan pobednik u ovom natecanju do smrti. Takmičenje se sastoji od šest igara tokom kojih se učesnici postepeno eliminišu. Mnogi gledaoci su u ovakvom sinopsisu zapazili sličnost sa američkim serijalom Igara gladi (The Hunger Games), ali i japanskim filmom Battle Royale, po kome je čitav jedan žanr video-igara dobio ime – u njega spadaju igre kao što su Fortnite, PlayerUnknown’s Battlegrounds, Apex Legends, i druge. Meni je, doduše, takmičenje u seriji Squid Game više zaličilo na sumanutu mešavinu video-igre Fall Guys, Geteove tragedije Faust i domaćeg rijalitija Zadruga.

U igri Fall Guys igrači se kreću kroz šarene ambijente kako bi prvi stigli do cilja. Poenta igre je eliminisati sve ostale igrače kroz pet ili šest rundi i ostati poslednji, kao i u Squid Game. Šarena, skoro pa vrtićka  scenografija u pojedinim scenama serije podseća na drečavi dizajn nivoa u pomenutoj video-igri, a čak i mehanika prve i pete igre liči na određene nivoe u Fall Guys (trkanje do cilja i „survival“ mod). Dalje, učesnici se izgladnjuju i podstiče se neprijateljsko raspoloženje među njima kao u Zadruzi. Poenta je razdražiti takmičare do krajnjih granica kako bi se izazvala što veća pometnja, pa i nasilje, i time zabavili oni koji igru posmatraju iz bezbednosti svojih udobnih fotelja. [Spojler!] Međutim, u takmičenju serije Squid Game gledaoci nisu obični ljudi a učesnici poznate ličnosti, već su učesnici ti koji su prosečni predstavnici naroda a gledaoci milijarderi koji uživaju u gladijatorskim borbama sirotinje. [Kraj spojlera.]

Sličnost sa Faustom je u tome što svaki od učesnika ovog smrtonosnog takmičenja potpisuje ugovor, kao što Faust sklapa ugovor sa Mefistom. Učesnici natecanja serije Squid Game zaista sklapaju ugovor sa đavolom na neki način, ali mnogo toga se promenilo od Geteovog vremena, te su uslovi ovog ugovora mnogo gori. Serija Squid Game je, pretpostavljam, zamišljena kao kritika kapitalizma. Treba da nam pokaže kako sistem izneverava stanovnike različitih klasa, te se u podjednako bezizlaznoj finansijskoj situaciji mogu naći i izuzetno obrazovani ljudi (Park Hae-soo kao Cho Sang-Woo/igrač 218) i radnici sa gradilišta (Anupam Tripathi kao Ali/igrač 199). U svetu kapitalizma, dakle, situacija je toliko surova da čak i ugovor sa đavolom ima gore uslove nego nekada. Faust jeste prodao svoju dušu, ono najvrednije što je posedovao, ali ipak je zauzvrat dobio zemaljska uživanja, koliko god prolazna ona bila. Oni koji su pristali da učestvuju u takmičenu serije Squid Game olako su prepustili svoj život nekom drugom za prilično malu šansu za boljim životom. Oni zapravo nisu dobili ništa od đavola potpisujući ugovor sa njim, osim potencijalnog kratkotrajnog adrenalinskog šoka. U drugom delu Geteovog Fausta, njegova duša ipak biva spasena milošću Bogorodice, a za učesnike ovih igara milosti nema. Niko iz ovog paklenog dogovora nije izašao kao pobednik, pa ni sam pobednik.

Ovo je moja kuća, živeo sam tu

Ne samo da pobednik nije dobio ništa, već maltene ni mi kao gledaoci. Nakon devet sati koje sam utrošila na ovu seriju, osećam se prevareno i – dopustićete mi ovaj kalambur – izigrano. Serija zaista ima zanimljiv zaplet, uzbudljiva je, produkcijski joj se ne može ništa zameriti, pa čak ni na glumačkom planu. Upotreba određenih pesama za muzičku podlogu kao i neka rediteljeva rešenja mi jesu bila malo patetična, ali ne toliko da odustanem od serije. Međutim, tenzija koja je u početku bila toliko prisutna (svest o tome da će svi osim jednog takmičara umreti u nastupajućim igrama) potpuno se očekivano umanjila razvlačenjem na devet epizoda. Takođe, zakulisna dešavanja nisu mi bila preterano uzbudljiva, te me nije bilo briga ni za finalni preokret u poslednjoj epizodi, kada je do njega najzad došlo. [Spojler!] Ne znam šta me je manje zanimalo: krađa organa umrlih takmičara ili ko stoji iza cele priče. Podzaplet sa policajcem i njegovim bratom mi je još i bio interesantan, ali to se na kraju nije ni razrešilo, ako se ne varam. [Kraj spojlera.]

Kao poseban šamar posred lica u neverici doživljavam sam kraj serije. Naime, takmičenje u kojem likovi učestvuju prikazano je kao alternativa kapitalističkom uređenju, mesto u kojem će svi takmičari biti jednaki i imati iste šanse da uspeju, a samo će najistrajniji od njih zaista uspeti. Ovo čak eksplicitno izgovara jedan od organizatora igara. Međutim, to se od početka plasira kao potpuna neistina, ne samo zato što pojedini učesnici imaju određene metode pomoću kojih postižu prednost u odnosu na druge igrače, već i zato što je svet ovih igara suroviji od pravog života budući da krupni kapital iza kulisa još manje vrednuje ljudski život nego ispred kulisa. Čak ni duša više nije nešto čime se može trgovati, nje više prosto nema. Trguje se samo životima, jedan je vredan milijardu vona, što je oko 836 hiljada dolara. Sve se vrti oko novca, a oni koji ga nemaju samo su potrošna roba koja služi zabavi onih koji ga imaju. Treba napomenuti da je učesnicima  posle prve igre čak data prilika da odustanu od smrtonosnog nadmetanja, ali se većina njih vratila (zaboravila sam tačne cifre, ali zanemarljiv broj takmičara je odustao). Dakle, ne samo da ekstremno bogati stalež ne mari za živote onih koji su siromašni, već ni sami siromašni ne mare za sopstvene živote.

Kao što rekoh na početku, konačna presuda je: nit tamo, nit vamo. Mislim da je svakako dobro govoriti o klasnim problemima jer se u mejnstrimu to u 99% slučajeva izbegava. Pre par godina smo sa Parazitom videli da u korejskoj kinematografiji stvari stoje malo drugačije, ali i taj film ima vrludav odnos prema temi koju obrađuje. U svakom slučaju, ono što mogu čvrsto da tvrdim je da bi radnja serije Squid Game u američkoj režiji sigurno bila svedena na potpunu banalnost, što ovde nije slučaj, ali finalni „proizvod“ ipak nije toliko suvisao koliko se nekima čini. Sa druge strane, da ne bude da mislim da Amerikanci ne mogu baš ništa dobro da naprave, trenutno je u žiži kritičarske javnosti još jedna Netfliksova serija, Maid, koja takođe govori o čeljustima kapitalizma, ali iz jedne intimnije perspektive u kojoj svaka minimalna birokratska pobeda deluje kao koračanje po Mesecu. Kome to zvuči zanimljivo, i u kome je kraj Squid Game ostavio osećaj praznine i nepovrata kao u meni, predlažem da pogleda i Maid.

Do sledećeg planetarnog TV hita, pazimo kome prodajemo duše i živote (zavisno od individualnih mogućnosti) i pod kojim uslovima.

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

1 Comment

  1. Mikica

    Kako je autor od finog pocetka na kraju dosao do zakljucka o kapitalizmu? 🙂 serija kao serija je prehajpovana, po meni los zaplet i jos gori kraj. Ali kao i sve sto nam se servira poslednjih godina – prehajpovano, isforsirano i krivomijestosamizgubiodevetsatinaovo “serija”

    Reply

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *