Zamislite da na stadion ulazite s porodicom i prijateljima, okruženi hiljadama ljudi, pod reflektorima velikog događaja. Muzika svira, sve deluje pod kontrolom. A onda saznate da hala u kojoj se nalazite – nema upotrebnu dozvolu. Zvanična potvrda da je bezbedna za korišćenje? Odložena je za „posle”.
Upravo to bi mogla biti realnost manifestacije EXPO najavljene za 2027. godinu u Beogradu.
Bageri gotovo neprestano rade, a temelji za paviljone niču uz Savu. Za to vreme, Vlada Srbije pokušava da po drugi put „progura” izmene zakona koje bi praksu gradnje bez prethodne provere bezbednosti i uticaja na životnu sredinu učinile legalnom.
Predlog zakona je bez javne rasprave ponovo upućen u parlamentarnu proceduru 16. maja 2025. godine – i to u trenutku kada su institucije suočene sa ozbiljnim krizama legitimiteta, i prema kojima građani sve više izražavaju nepoverenje.
Dok radovi uveliko traju, RERI (Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu) u saopštenju za javnost postavlja pitanje: „Mogu li potvrde bezbednosti i zdravlja učesnika da pričekaju?’’
Manifestacija svetskog formata, bez lokalnih garancija
Predlog zakona predviđa mogućnost da investitor koristi objekte bez upotrebne dozvole, dok se potvrđivanje da je objekat bezbedan za korišćenje faktički odlaže do kraja manifestacije.
„Imajući u vidu da je tokom izložbe EXPO 2027 procenjeno više od 3,5 miliona poseta, ovakav pristup direktno zanemaruje osnovne standarde bezbednosti”, smatraju iz RERI.
Kako se navodi dalje u saopštenju, inicijativa dolazi u trenutku kada dugotrajna društveno-politička kriza ne pokazuje znake razrešenja, a javnost se svakodnevno suočava sa dubokim problemima u funkcionisanju institucija i vladavine prava. U takvim okolnostima, predlaganje zakona koji sadrži niz odredbi kojima se ugrožava pravna sigurnost i dovodi u pitanje bezbednost objekata, zaštite zdravlja ljudi i očuvanja životne sredine – predstavlja svojevrstan rizik po javni interes.
Prema rečima Dragomira Ristanovića, savetnika za javne politike RERI, upotrebna dozvola predstavlja garant ispunjenosti uslova da se određeni objekat može smatrati bezbednim i podobnim za upotrebu. Bez upotrebne dozvole, niko od nadležnih organa ne proverava tehničku dokumentaciju i ne garantuje da je objekat podoban za upotrebu, a samim tim ne preuzima ni odgovornost ukoliko se ispostavi da nije bezbedan.
„Puštanjem u rad objekta samo na osnovu izveštaja tehničke komisije koju obrazuje investitor stvara se rizik po zdravlje i bezbednost ljudi. Imajući u vidu da se radi o objektima namenjenim održavanju manifestacija i okupljanju velikog broja ljudi, bezbednost objekata dodatno dobija na značaju. Prema navodima glavnog gradskog urbaniste Marka Stojčića, reč je o događaju koji je po broju posetilaca uporediv sa Evropskim ili čak Svetskim prvenstvom. Očekivani prosečan broj posetilaca u jednom danu bio bi 40.000 ljudi, a tokom tri meseca trajanja izložbe očekuje se i preko 3.5 miliona poseta”, objašnjava Ristanović.
Uslov za bezbednost tako postaje stvar dobre volje, a ne zakona.
Zaboravljeno vodoizvorište, zatrpana odgovornost
Čitav kompleks EXPO gradi se u osetljivoj zoni vodoizvorišta Beograda. Iako su istraživanja Rudarskog instituta pokazala da su podzemne vode ranjivije nego što se mislilo, nadležne institucije (Ministarstvo finansija, Ministarstvo građevinarstva i Ministarstvo zaštite životne sredine) odlučile su da gradnji pristupe – bez prethodne procene uticaja na životnu sredinu.
„Preko 10 građevinskih dozvola već je izdato, velika površina zemlje je zasuta, a postavljeno je preko 2.500 dubokih armirano-betonskih šipova. Uticaji samih konstrukcija, prisustva ogromne količine građevinskih materijala i mehanizacije i izvođenja samih radova nisu uopšte razmatrani, niti ih ima smisla naknadno
razmatrati izradom studije. Studija procene uticaja na životnu sredinu preventivni je mehanizam i stoga je neophodno da ona prethodi ili prati izradu projektne dokumentacije, kako bi mere prevencije i ublažavanja negativnih uticaja mogle biti sprovedene pre izvođenja radova”, napominje Ristanović.
Kad su šipovi već postavljeni, naknadna analiza bi bila samo puko ispunjavanje forme.
Privremeni objekti sa trajnim posledicama
Kako iz RERI navode, ukidanjem obaveze procene uticaja na životnu sredinu pre izgradnje i puštanja objekata u
rad, isključuje se jedan od najvažnijih zakonskih mehanizama zaštite životne sredine i zdravlja stanovništva.
Razumno je da se projekti od nacionalnog značaja sprovode efikasno i da nadležni organi daju prednost njihovoj realizaciji, posebno kada postoji međunarodna obaveza poput EXPO 2027. Ipak, kada je reč o izdavanju upotrebne dozvole i proceni uticaja na životnu sredinu, takvi postupci ne smeju biti zaobiđeni ili odloženi.
Procenjivanje bezbednosti objekata i njihovog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu mora ostati osnovna obaveza svakog ozbiljnog projekta, pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da većina izgrađenih objekata nije privremenog karaktera.
„Nakon završetka izložbe, smeštajni kapaciteti biti transformisani u naselje za približno 4.500 stanovnika, osnovne škole kapaciteta 600 učenika, predškolske ustanove kapaciteta oko 315–337 dece i vrtića za 60-70 dece. Intenzivna dinamika realizacije projekta, za posledicu je imala izradu planske dokumentacije veoma šture sadržine, lišene potrebnog nivoa detaljnosti najpre grafičkih priloga a potom i teksta. Takvi detalji prepušteni su razradi na nivou budućih urbanističkih projekta i druge tehničke dokumentacije”, ističe Ristanović.
Posledica ovakvog pristupa pre svega će se odraziti u kvalitetu koncepcije prostora na širem planu.
Čiji je „nacionalni interes”?
U ovom slučaju, izuzeci iz zakonske procedure ne izgledaju kao nužnost, već kao pogodan izgovor za minimizaciju odgovornosti. Ako se jednom dozvoli da se zakon selektivno primenjuje, pitanje je samo kada će to postati pravilo. I u čiju korist?
S obzirom na to da predmet zakona predstavlja značajnu izmenu pravnog režima i odnosi se na pitanja od nesumnjivog interesa za javnost, propuštanje sprovođenja javne rasprave predstavlja ozbiljno kršenje procedura usvajanja propisa.
U skladu sa prethodim, RERI:
- Zahteva poštovanje zakonskih procedura i uključivanje javnosti u odlučivanje o projektima
ovakvih razmera i posledica. - Zahteva da se sporni zakon bez odlaganja povuče iz procedure.
- Poziva narodne poslanike da ne podrže predložene izmene zakona.
- Poziva stručnu javnost i građane da podrže zahtev za povlačenje ovih zakona iz procedure
usvajanja.
Nepoštovanje zakona i Ustava, improvizacija procedura i nedosledna primena propisa, prema Ristanovićevim rečima, svakako ostavljaju dubok trag u vladavini prava i pravnoj sigurnosti u Republici Srbiji. Posebno je zabrinjavajuće kada se nezakonitosti sprovode upravo od strane institucija koje predstavljaju ,,prvu liniju odbrane’’ javnog interesa.
„Epilog je najčešće tržišno-orjentisani razvoj, propraćen favorizovanjem privatnih interesa investitora nad opštim interesom javnosti. Najčešća posledica takvog postupanja ogleda se u trajnom gubitku javnih dobara i prostora. Mada bi se neko opravdanje moglo bezuspešno objasniti ekonomskom računicom- jednom zagađeno vodoizvorište ne može se povratiti, jednom srušena hala Beogradskog sajma ili zgrada Generalštaba ne mogu se poništiti, a izgledi da se povrate zelene površine zauzete „preprojektovanim’’ objektima zanemarljivo su mali”, zaključuje Ristanović.
Na kraju, on ističe i to da su sve češći primeri protesta stručne i šire javnosti koji prate realizaciju projekata ,,od nacionalnog značaja’’ jasan pokazatelj dubokog neslaganja javnosti i institucija u razumevanju pojma „javni interes’’.
Kako iz RERI napominju, kao trajno podsećanje na tragične posledice odsustva kontrole i institucionalne odgovornosti u građevinskim projektima stoji slučaj železničke stanice u Novom Sadu, u kojem je 16 osoba izgubilo život usled pada nadstrešnice. Uloge i odgovornosti za tadašnje ubrzavanje procedura, pod pritiskom politički diktiranih rokova, još uvek se razmatraju u okviru sudskog postupka.
0 Comments