Međunarodni dan borbe protiv siromaštva obeležava se 17. oktobra svake godine. Ovaj dan je zvanično uspostavljen od strane Ujedinjenih nacija 1992. godine kao prilika da se skrene pažnja na problem siromaštva i da se pruži podrška ljudima koji žive u teškim ekonomskim uslovima. U Srbiji, kako realnost pokazuje, siromaštvo predstavlja značajan izazov, posebno ako se u obzir uzme rastuća inflacija koja se najviše ogleda u rastu cena osnovnih životnih potrepština i energenata. Ali kako se određuje stopa rizika od siromaštva i koliki je mesečni iznos socijalne pomoći u Srbiji?
Svaka peta osoba u riziku od siromaštva
Kako je Republički zavod za statistiku (RZS) 15. oktobra 2024. godine objavio, u Srbiji je 2023. godine stopa rizika od siromaštva iznosila 19,9%, odnosno 0,3 procenta manje nego u 2022. godini. Ovaj podatak ukazuje na to da je gotovo svaka peta osoba u Srbiji u riziku od siromaštva – ili su izrazito materijalno i socijalno uskraćeni ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada.
Prag rizika od siromaštva predstavlja 60% medijane ekvivalentnog prihoda i izražava se u dinarima. Pa tako, ako bi se ovaj procenat preveo u novčani iznos, prag rizika od siromaštva u 2023. godini iznosio je u proseku 29.100 dinara za jednočlano domaćinstvo. S obzirom na to da, prema poslednjem popisu stanovništva, u Srbiji živi 6.605.168 ljudi, dolazimo do brojki koje nam pokazuju da je više od 1,3 miliona ljudi prošle godine bilo u riziku od siromaštva, odnosno raspolagalo prihodima manjim od navedenih.
Medijana ekvivalenta prihoda je način da se bolje razume koliko ljudi zarađuju, tako da se izbegnu ekstremni slučajevi koji mogu „zamaskirati” pravu sliku zbog koje, kada se govori o prosečnoj plati u Srbiji, taj iznos većini građana zvuči neostvarivo i uvek kada se ova tema nađe u javnosti sledi pitanje: Dobro, ko toliko zarađuje?
Zamislite da imamo grupu od 100 ljudi sa različitim platama. Neki od njih zarađuju dosta, dok drugi zarađuju jako malo. Medijana je ona plata gde je tačno polovina ljudi u pomenutoj grupi ispod te plate, a polovina iznad nje. Dakle, medijana nam govori šta zarađuje „srednja osoba”, bez obzira na to što neko zarađuje mnogo više ili mnogo manje od ostalih.
Na primer, ako imamo nekoliko ljudi koji zarađuju mnogo, mnogo više od svih ostalih, prosečna zarada može izgledati viša nego što većina ljudi zapravo zarađuje. Medijana daje realniju sliku, jer ne uzima u obzir ekstremne zarade.
Ekvivalent zarade znači da se uzimaju u obzir različiti faktori u domaćinstvu, kao što su broj članova domaćinstva, troškovi života, ili koliko ljudi iz domaćinstva zarađuje, kako bi se prilagodio iznos i bolje odražavao stvarni standard života.
Za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina (ako se vratimo na prag rizika od siromaštva i 60% medijane ekvivalentnog prihoda), prag rizika od siromaštva je iznosio 52.380 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo, sa dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina, iznosio 61.110 dinara, kako je navedeno na sajtu Nove Ekonomije.
Socijalna pomoć, iako bi trebalo da predstavlja važnu podršku najugroženijim porodicama i pojedincima, nedovoljna je da pokrije troškove života.
Koliki je iznos socijalne pomoći u Srbiji?
Prema poslednjim podacima, osnovni iznos novčane socijalne pomoći za jednu odraslu osobu od aprila 2024. godine iznosi 11.674 dinara mesečno, odnosno 229 dinara više nego u prethodnom polugođu i na tu podršku, ako su radno sposobni, mogu da računaju najviše tokom devet meseci u godini.
Sistem socijalne zaštite predviđa dodatke za druge članove domaćinstva, ali se povećanja po članu domaćinstva progresivno smanjuju. Na primer, za drugog člana domaćinstva iznos se uvećava za oko 50% osnovnog iznosa, dok za svakog sledećeg člana taj procenat pada. To znači da se mnoge višegeneracijske porodice, posebno one sa većim brojem dece, suočavaju sa velikim finansijskim izazovima.
Dakle, za svaku narednu osobu u porodici, novčana socijalna pomoć iznosi 5.837 dinara, a za dete do 18 godina starosti – 3.502 dinara. Prema tome, iznos novčane socijalne pomoći za tročlanu porodicu iznosio bi 21.013 dinara. Da se vratimo na gorenavedeni podatak koji nam ukazuje da je prag rizika od siromaštva u 2023. godini iznosio 52.380 dinara – možemo da zaključimo da socijlna pomoć ugrožene osobe nastavlja da drži u apsolutnom siromaštvu, budući da ne pokriva ni polovinu osnovnih egzistencijalnih troškova.
Kako je objašnjeno na sajtu Paragraf Lex, u slučaju da neko od članova domaćinstva ostvaruje bilo kakav prihod, on se oduzima od utvrđene socijalne pomoći, pa se kao novčana socijalna pomoć isplaćuje razlika. Na primer, ako neko od članova te tročlane porodice ostvaruje neki prihod od 6.000 dinara mesečno, porodici će kao novčana socijalna pomoć biti isplaćeno 15.013 dinara (21.013 dinara minus 6.000 dinara).
Šta se zaista može kupiti za mesečni iznos socijalne pomoći u Srbiji?
Kako bi pokazali koju količinu osnovnih prehrambenih namirnica možete da kupite za iznos novčane socijalne pomoći – od koje je šestina iznosa odbijena zbog pokrivanja komunalnih troškova, članovi Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 u februaru tekuće godine otišli su u nabavku.
Birajući najjeftinije artikle sa spiska osnovnih prehrambenih namirnica, kupili su osam belih hlebova, jedan litar ulja, pet kilograma brašna, 10,5 litara mleka, četiri litra jogurta, 400 grama kafe, kilogram šećera. Zatim, 30 jaja, oko šest kilograma mesa, dve mlečne čokolade, oko pet kilograma krompira, četiri kilograma kupusa, jedan sapun, te pakovanje uložaka i 10 rolni toalet papira. Kako bi prikazali realniju sliku ličnih potreba, kupili su i pomenuta higijenska sredstava, iako u Srbiji mnogima ovi artikli već predstavljaju luksuz. Ova količina potrepština koštala je 9.931 dinar, a apsolutno je nedovoljna za preživljavanje i normalno zadovoljenje osnovnih životnih potreba jedne osobe.
„Mnogi naši sugrađani, stanovnici neformalnih naselja, osobe u situaciji beskućništva, mesečno raspolažu sa značajno nižim sumama za preživljavanje. Nemaju pristup higijenskim sredstvima, namirnice poput voća ili slatkiša su luksuz, što predstavlja i sveže meso, mleko, jogurt i drugo što se ubraja u osnovne prehrambene namirnice za porodicu u Srbiji. Okolnost da mnogi od njih nemaju ni pristup električnoj energiji, niti mogućnost da čuvaju kvarljive namirnice, preživljavanje čini još težim”, naveli su tada u saopštenju na sajtu Inicijative A11.
U istom tekstu, istakli su da oni koji pokušavaju da prežive od novčane socijalne pomoći nemaju novca za odeću ili obuću, lekove, mesečnu kartu za javni prevoz, obrazovne, kulturne ili sportske sadržaje.
Potreba za pravednijom i efikasnijom socijalnom pomoći u Srbiji
Jedan od najvećih izazova u distribuciji socijalne pomoći u Srbiji predstavlja i pravednost i tačnost sistema koji bi trebalo da prepozna one kojima je pomoć najpotrebnija. U tom smislu, Zakon o socijalnoj karti, koji je stupio na snagu pre dve godine, donet je s namerom da automatizuje i poboljša raspodelu socijalne pomoći. Međutim, kako pokazuju podaci izveštaja Inicijative A11, ovaj zakon je dodatno pogoršao situaciju za mnoge ranjive grupe.
Prema njihovoj analizi, oko 44.000 građana izgubilo je pravo na novčanu socijalnu pomoć od trenutka kada je sistem postao poluautomatski, do čega je došlo uvođenjem Zakona. Praktično gledano, zakon je napravio sistem u kojem se automatizovano odlučuje ko ima pravo na pomoć, ali bez dovoljno preciznog praćenja stvarnih životnih okolnosti korisnika.
Greške koje nastaju u prikupljanju podataka, kao i njihova interpretacija, dovode do toga da mnogi ostaju bez pomoći zbog netačnih informacija o njihovom prihodnom stanju. Ovaj sistem otežava pristup najranjivijim slojevima društva i povećava osećaj nesigurnosti među korisnicima socijalnih davanja. Razlog za to su nepravilnosti u registraciji prihoda, gde mnogi korisnici bivaju pogrešno evidentirani u elektronskom sistemu „Socijalna karta” kao da imaju dodatne prihode, čak i kada oni u stvarnosti ne postoje.
Zbog neefikasnosti u identifikaciji stvarnih potreba korisnika, Zakon o socijalnoj karti nije ispunio svoju svrhu, a najugroženiji ostaju bez podrške koja im je neophodna za preživljavanje. Ovi problemi su najizraženiji u ruralnim sredinama i među starijim osobama, gde je dostupnost informacija i mogućnost da se isprave greške znatno manja.
Kako bi se poboljšao kvalitet života osoba u siromaštvu, potrebno je obezbediti pristup osnovnim socijalnim uslugama, uključujući zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i stambenu podršku. Trenutno, mnogi korisnici socijalne pomoći nemaju pristup ovim uslugama na adekvatan nači
Nedostatak sveobuhvatne strategije za smanjenje siromaštva, posebno u pogledu osnaživanja ljudi kroz obrazovanje i zapošljavanje, vodi do toga da porodice koje zavise od socijalne pomoći često nemaju resurse, niti prilike da poboljšaju svoj položaj.
Međunarodni dan borbe protiv siromaštva služi kao podsetnik da siromaštvo nije samo ekonomski problem – ono pogađa sve aspekte života, od zdravlja do obrazovanja, i zahteva hitnu akciju kako bi se sprečilo dalje marginalizovanje najugroženijih.
Ilustracije: Olga Đelošević
Kako vas nije sramota da se kao magazin privilegovanih za privilegovane uopšte rešite da pišete ovakav članak? Tako se smejete u lice nama umereno siromašnima bez uslova za socijalnu pomoć koji – sram nas bilo – još uvek imamo struju i ne moramo da zajmimo više od 100€ svakog meseca za hranu i jigijenu… a oni koji se zaista muče ne mogu ovo da vide. Prosto je neverovatno videti da se o ovome oglašavaju ljudi koji su TOLIKO odvojeni od stvarnosti da su pravili spiskove regionalnih festivala na koje bi trebalo otići kao da je to ništa, kao da živimo u zapadnoj Evropi. Obični neoliberalni spin, sramota. Šta je sledeće, hoćte li siromašnima deliti famozne cegere, kao što im je firma glupog imena Anđeli delila po jedan jedini kolačić u sred februara? Molim vas, vratite se svom hipsterskom svetu gde je normalno imati lokal u centru grada da bi se imao lokal u centru grada, gde se putuje i budite zabavište za BIRO i Velike priče.