fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Šta se pije?

Kako i zbog čega dolazi do prekomernog konzumiranja alkohola kod mladih?
Piše: Marija Milić

13. April 2022

Prijatelj teksta: Zdravo dvadesete

„Kako je moguće da se nikad nisi napio/la?”

„Kako umeš da budeš tako lepo raspoložen/a i bez alkohola?”

„Ti stvarno nećeš da piješ?“

Ovo su pitanja koja neretko imaju osuđivački ton, a sa kojima se najverovatnije susrela svaka mlada osoba koja nema naviku da konzumira alkohol i kojoj okolina potencijalno stvara pritisak kako sa njim/njom „mora da nešto nije u redu, čim ne pije“.

Zabava, nesigurnost, bunt, anksioznost, beg od realnosti, laka dostupnost alkohola, ali i balkanski mentalitet najčešći su razlozi preranog i čestog konzumiranja alkohola kod mladih.

Tema alkoholizma posebno je važna, ako u obzir uzmemo činjenicu da se Srbija, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nalazi na četvrtom mestu po potrošnji alkohola u poređenju sa drugim zemljama Evrope. Od ukupnog broja lečenih alkoholičara polovinu čine mladi od 25 do 30 godina, dok više od 80% njih proba alkohol do svoje 17 godine.

Kada mladi u Srbiji probaju alkohol po prvi put?

Situacija sa preranim konzumiranjem alkohola kod mladih u Srbiji jednim delom je socio-kulturološki uslovljena, a kako bismo stekli bolji uvid u navike mladih, Oblakoder je napravio anketu u kojoj je učestvovalo 330 osoba, u proseku najviše mladih od 19 do 26 godina, pretežno ženskog pola – čak 80 procenata.

Podaci iz pomenute ankete svedoče da je većina ispitanika prvi put probala alkohol u periodu kada su imali između 5 i 7 godina. Na prvi pogled, ovo možda zvuči banalno, jer, mnogi bi rekli – pa, dobro, to je samo jedan gutljaj, međutim, potvrda od strane roditelja, koji su glavni agensi socijalizacije u tom periodu, zapravo je najvažnija i i te kako prisutna. Takođe, tu su obično i drugi ljudi koji kao na utakmici aplaudiraju i grohotom se smeju jer se dete koje je u tim godinama probalo alkohol namrštilo, i samo nesigurno šta se tu tačno događa i zbog čega je reakcija okoline takva. Ovakve situacije kao posledicu najčešće mogu imati jednu vrstu potvrde i podsvesno prihvatanja da je ispijanje alkohola „normalna“ stvar, jer se dešava zajedno sa ukućanima.

Samo par godina kasnije, već pred kraj osnovne škole, počinju i prva prava pijanstva. Tada se među vršnjacima neretko formira narativ da se momci koji najviše mogu da popiju kotiraju kao kul i in. Oni su ujedno i „najluđi“ na žurkama, i tako pijani smeju da priđu nekoj devojci. Slična situacija je i sa devojkama, koje žele da izgledaju što opuštenije i budu najveselije na podijumu za igru, dok oni koji stoje sa strane i cele večeri piju sokić, dobijaju podrugljive poglede, okarakterisani su kao partibrejkeri i često bivaju odbačeni od strane društva.

Na pitanje zbog čega mladi najčešće piju, koje smo postavili u anketi, odgovor je uglavnom da je to zbog društva, jer se osećaju kao autsajderi ukoliko i oni ne piju.

Pritisak koji postoji kada u društvu prijatelja koji naruče pivo, ti odlučiš da popiješ sok ili kafu, ume da bude neverovatan. Posebno, ukoliko si osoba koja, s vremena na vreme, pije, odmah kreću opaske: ajde po jednu, nemoj da si smarač/ica, šta se sad prenemažeš, a znamo da voliš da popiješ… i ostalo.

Upravo o pritisku okoline, iliti peer pressur fenomenu svedoče i izjave naših ispitanika: „Mislim da je najčešće uzrok ekipa sa kojom se neko druži, manjak samopouzdanja kod mladih koji inače ne piju previše i društvo koje pije i izaziva ih da su dosadni ili glupavi ako se ne napiju”, navodi jedna od ispitanica, dok druga kaže: „Svaki put kad ne pijem u izlasku, dobijam negativne komentare, pa većinu vremena uzmem neki alkohol samo da stoji tu, a ispijam ga celo veče.”

Vrtlog u koji upadnu mladi koji rano počnu da piju najčešće se, kako anketirani navode, nastavlja, jer su u nekim situacijama videli benefite koji nastaju kao posledica konzumiranja alkohola. Na primer, mladi, kada su trezni, uglavnom ne bi imali smelosti da kažu nešto, ne bi mogli da se dovoljno opuste, a većina njih neke stvari, po prvi put, radi uz upotrebu alkohola. Ovi benefiti su, zapravo, samo prividni, jer čine da mladi zatvaraju prostor da se osmele i kad su trezni, te posežu za alkoholom kao sigurnom opcijom, jer su već ranije uz pomoć alkohola imali hrabrosti da budu veseli ili da se lako upoznaju sa nekim. A uz to, tu su i opravdanja za različite postupke, jer se sve pripisuje – alkoholu.

Koje društvene okolnosti dovode do sve češćeg konzumiranja alkohola među mladima?

„Društveno je prihvatljivo da pričaš gluposti kad se napiješ, ali ne i kad si trezan – ljudima fali da budu slobodni. Takođe, u svest nam je urezana ideja da bez alkohola ne može biti dobrog provoda”, navodi jedan od ispitanika u anketi.

Manjak samopouzdanja izdvaja se kao jedan od preduslova da osoba rano počne da, uz pomoć alkohola, pokušava da nadomesti svoje nesigurnosti.

Vremenom, nepažljivo konzumiranje može da dovede do razvijanja potrebe za sve češćim korišćenjem alkohola kao sastavnog i nezaobilaznog saputnika tokom večeri, u provodu, druženju i komunikaciji među mladima. Ova adiktivna osobina i nakon mladosti ostaje i može da preraste u još veće probleme zavisnosti. U prilog tome govori i činjenica da u Srbiji svaka četvrta porodica ima člana koji je alkoholičar.

Iako postoji zakonska zabrana prodavanja alkohola osobama mlađim od 18 godina, na trafici ili u bilo kom prodajnom objektu, neće vas legitimisati, a to i sami vrlo dobro znate. Ovaj zakon postoji, izgleda, samo na papiru, jer na Balkanu gotovo da se i ne primenjuje. Prodavci, zapravo, nemaju pravo da legitimišu kupce, ali mogu da odbiju da im prodaju alkohol ukoliko posumnjaju da imaju manje od 18 godina. Uz to, cene alkohola u Srbiji veoma su niske, te samim tim i lako dostupne apsolutno svima. Stoga se otvara novo pitanje: da li je važnija zarada od prodaje alkohola ili zaštita građana, pre svega, adolescenata?

Slična je situacija i sa noćnim klubovima i barovima, u kojima postoje starosna ograničenja kako biste mogli da uđete u njih,  ali u Beogradu se ona, definitivno, ne poštuju. A uz izlaske, ruku pod ruku, ide i prodaja alkoholnih pića svim maloletnicima koji uđu u klub, za koji prethodno budu uslovljeni, jer moraju da naruče flašu žestine ili alkohol u vrednosti od 12.000 do 15.000 dinara kako bi rezervisali sto. Upravo su izlasci i noćni klubovi mesta gde većina mladih najčešće konzumira alkohol, kako tvrde ispitanici Oblakoderove ankete u svojim odgovorima.

Oni navode da alkohol najčešće konzumiraju vikendom, dok je 27% označilo da alkohol konzumira više puta nedeljno. Mali broj mladih, tačnije 1% navelo je da su u jednom periodu svakodnevno pili, a svega 2 % istaklo je da nikada ne pije.

Nekolicina anketiranih istakla je da im nije potreban povod, ili da se, na primer, „bleji“, a prošlo je 17h – kasno je za kafu, pa se umesto toga naručuje neki alkohol. Mali procenat je naveo da alkohol konzumira kada želi da pobegne od problema ili kako bi zaboravili bivšeg/bivšu.

Ipak, mladima, da bi konzumirali alkohol, nije od krucijalne važnosti da budu loše raspoloženi, jer su ispitanici navodili da često piju onda kada podlegnu pritisku društva, bez obzira na raspoloženje, a za alkohol će se odlučiti i kada su srećni i dobro raspoloženi.

Kad je loše, daj po jednu…

Alkohol koji naši ispitanici najčešće konzumiraju je pivo (pretpostavljamo zbog cene i pristupačnosti), zatim slede žestina, vino, pa kokteli, a samo 1,8% u uzlasku pije sok ili energetsko piće. Većina smatra da pije umereno, te je 58% ispitanika navelo da popije dva-tri pića, a 29,1% navodi da „posle četvrtog prestaje da broji“.

Neočekivan podatak je da se 35% mladih izjasnilo da su u više navrata pili sami.

Takozvane „crne rupe“ u sećanju imalo je više od polovine mladih, a uz to obično idu i blamantna iskustva. Ispitanici kažu da su, pod dejstvom alkohola, iskusili različite anegdotalno zanimljive, ali zapravo, potencijalno opasne situacije: zaspali su na tanjiru, pobegli od kuće u drugi grad, ljubili se sa osobom sa kojom nisu hteli, povraćali u taksiju, pomirili se sa bivšim/om ili imali seksualne odnose sa osobama koje im se zapravo nisu dopale…

Posebno je važno napomenuti da su mladi u anketi naveli da ih je konzumiranje alkohola dovodilo i do ozbiljnih problema i situacija poput saobraćajnih nesreća, nezaštićenih seksualnih odnosa, ili situacija u kojima su anketirani završili na infuziji, polomili nogu ili prst, pa čak izložili sebe riziku da budu fizički i seksualno napadnuti.

Često i prekomerno ispijanje alkohola jednim delom jeste kulturološki preduslov našeg društva, ali se možemo složiti da i mladi u drugim zemljama piju, možda približno koliko i u Srbiji. Ipak, na našim prostorima socijalna i ekonomska situacija dodatno doprinosi konzumiranju alkohola, najčešće po modelu „kad je loše, daj po jednu“.

Sistem u državi nema razvijenu politiku za mlade koja bi nudila raznovrsne opcije putem kojih mladi mogu da se okupljaju, druže i razvijaju, a gde bi bile promovisane zdrave navike. Mladi biraju lakši i jednostavniji vid zabave ili na taj način pokušavaju da upotpune slobodno vreme. Svoje nesigurnosti i nesvakidašnje, ali ukorenjene imperative društva današnjice pokušavaju da prihvate i prebrode uz pomoć alkohola, dok je, na određeni način, sve ovo slika situacije društva u kome žive uplašeni mladi ljudi, gde se pivo prodaje za šezdeset, a mala vodka za devedeset dinara.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *