Razgovarali smo sa njom o počecima i motivaciji za pokretanje profila, načinu na koji bira teme kojima će se baviti i zbog čega je u današnjem svetu digitalni aktivizam važan, kao i kako je povezan sa offline aktivizmom.

Da li si u trenutku kada je nastao profil razmišljala da će instagram profil Kritički da se razvije ovoliko koliko jeste i da ćeš uspeti da privučeš toliko pažnje na društveno angažovane teme kojima se baviš?

To mi je i bio cilj, da promovišem te teme. Nisam uopšte očekivala da to može da bude u ovolikoj meri primećeno i da odjekne. Počela sam negdje u avgustu, a do sad sam već obradila par tema koje su baš privukle pažnju – da ceo region priča o njima i dosta regionalnih medija izveštava. Nisam to očekivala. Da je samo jedna tema otišla tako viralno, da mnogo ljudi priča o njoj, za mene bi i to bilo stvarno nevjerovatno, a kamoli ovako više tema. Počela sam da delim neka svoja razmišljanja, činjenice i statistiku, jer vidim da ljudi često ne gledaju objektivno. Iskreno, ni ne plasira im se da gledaju objektivno, pa sam onda htjela da ponudim tu neku drugu stranu.

Kako biraš teme? Da li su nekad u igri emocije koje u tebi izazovu aktuelne teme – poput Telegram grupe, ili mizoginija i seksizam na nacionalnoj televiziji?

Mislim da tu ima baš mnogo faktora. Dosta pričam o feminizmu jer, logično, žena sam i prolazim kroz 99% stvari koje spomenem, a koje su neka vrsta diskriminacije, pa odatle imam tu neku podlogu. S druge strane, takođe sam se bavila nasiljem na porođaju, što znači da, iako nisam prošla kroz to, ne znači da ne mogu da stvorim saosećanje za osobu koja jeste. Čak mi se dešavalo da o nekim temama uopšte nisam razmišljala i onda mi par ljudi ispriča njihova iskustva o svemu tome, pa dobijem želju da to prenesem i drugima. Recimo, mizoginija na nacionalnoj televiziji, tj. Zvezde Granda – uopšte nisam imala pojma da se dešava, samo mi je par ljudi poslalo snimak i kad sam pogledala, prve reakcije su bile bes i ljutnja. Logično je bilo da to želim da kažem pratiocima u slučaju da neko od njih, recimo neka mlađa devojčica, prati, želim da znaju da to nije nešto na šta treba da se ugledaju, već da postoji i ova druga strana.

Objava: ovde

Pošto kažeš da si za taj slučaj vređanja devojke u Zvezdama Granda čula od pratilaca, šta su ti još predlagali, čime bi trebalo da se baviš?

Volim da gradim takvu komunikaciju da ljudi mogu da mi priđu i kažu: „Voleo/volela bih da pričamo o tome i tome“, samo što je sada broj pratilaca veći, pa ne mogu da stignem da odgovorim na sve poruke. Trudim se da pratim koje su teme aktuelne, kao npr. sada ovo za Telegram grupe. Kada sam za to čula, krenula sam par dana samo o tome da pričam. Kad vidim da su neke teme tako ukorenjene u društvu i da se ćuti o njima, a znam da mogu da budu baš štetne, poželim da tome posvetim najmanje par dana.

Čini se da te većinski prate mladi ljudi. Da li misliš da možeš da utičeš na njih?

Ja se nadam da da. Takođe, po porukama koje dobijam imam takav utisak. Znam da pokrećem dosta osetljive teme i onda se trudim da, kad svaku temu otvorim, priđem joj baš pažljivo. Pogotovo ako je neka o kojoj ne pričamo često i koju guramo pod tepih. Trudim se i da otvaram diskusije, objavim mišljenja ljudi sa kojima sam saglasna, ali i s onima sa kojima nisam, prosto da bi oni koji me prate videli ta različita razmišljanja i da bi se možda zamislili. Mislim da je već veliki pomak razmisliti o temama koje su osetljive i da je to nešto što je našem društvu neophodno.

Objava i komentari: ovde

Govorila si i o tome da uopšte nije tačan stereotip da su mladi nezainteresovani. Šta ti misliš da mlade može da podstakne na akciju, bilo da li je to na digitalnom polju ili offline?

Mislim da ima baš dosta mladih koji su spremni da dignu svoj glas, pričaju, deluju i da uče druge i sebe. Mislim da gradimo odličnu mrežu onlajn i da je to dobro iskoristiti jer ponekad je tako lakše. Ne živimo svi u istoj sredini, već nas ima na raznim lokacijama, a onlajn prostor je odličan prostor – prvo da učimo o raznim stvarima, a onda da ga iskoristimo u svrhe toga da napravimo neke promene.

Kako posmatraš onlajn aktivizam i koliko misliš da je efektivan?

Ljudi baš mnogo potcenjuju digitalni aktivizam, mislim da je to zato što ne znaju šta on predstavlja, a i zato što nisu svesni kakve promene on može da izazove, pogotovo danas. Ovo što ja radim na Kritički profilu jeste vrsta onlajn aktivizma; možda ne svaka objava, ali, u suštini, jeste. Uvek kad je reč o ozbiljnijim temama, na kraju imam i neki poziv na akciju – šta ljudi mogu da urade da se odbrane i zaštite od takvog sadržaja. Verujem da je digitalni aktivizam nešto što naše društvo može da iskoristi na najbolji mogući način. Njegova prednost je u tome što se, baš zato što je digitalni, brže širi, pa je lakše delovati, pričati i slično.

Da li misliš da bi digitalni aktivizam trebalo da upotpuni onaj iz pravog života ili da može samostalno da funkcioniše?

Mislim da zavisi od teme, gde se obrađuje, kako se obrađuje. Zamišljam da prvi korak bude digitalan – dele se informacije, iskustva, činjenice i nakon toga ode i oflajn, i tu se sprovede, gde se i najviše vide neke promene. Mislim da upotpunjuju jedno drugo na najbolji mogući način.

Šta misliš, u kojoj meri društvene mreže imaju moć izvršavanja pritiska – da su na neki način oružje današnjice?

Generalno mislim da su mediji oružje koje često ne koristimo kako treba. Dešava se da je prva reakcija ljudi da društvene mreže smatraju kao nešto negativno, što jeste istina ukoliko pratite samo takav sadržaj. Ipak, danas ima mnogo odličnih stranica i sadržaja. Logično je da se ne možemo skroz zaštititi od tih negativnih efekata, ali možemo da ih ograničimo, koliko je to u našoj moći. Na primer, svesni smo koliko je nekih feminističkih inicijativa pokrenuto preko mreža – recimo, #MeToo je krenuo preko Tvitera. Tako se šire priče i može da se vrši pritisak na nadležne. Recimo, i ovo što smo pokrenuli priču za Telegram grupe – ne bi ni bilo odgovora da nije bilo toliko uključenih ljudi koji su sa svih strana pritiskali da se nešto uradi tim povodom.

Instagram kao platforma je ograničen, makar brojem karaktera i fotografija koje mogu biti okačene. Jesi li razmišljala o prelasku na neku drugu platformu – blog, portal ili nešto treće?

Profil Kritički imam na Instagramu i na Tviteru, s tim što ga češće koristim na Instagramu. Planiram svakako u bližoj budućnosti još neke slične projekte, s tim što sad, kako se neke teme otvore, njima treba posvetiti mnogo pažnje, a ja radim sama, tako da mi to iziskuje mnogo vremena. Ipak, planiram da se proširim na još društvenih mreža. Instagram je odličan, ali kad na red dođu te ozbiljnije teme, tad mi treba više karaktera i načina da predstavim tu temu i ono što bih želela da kažem.

Koje su najupečatljivije teme kojima si se bavila – bilo da se radi o njihovom odjeku u medijima i među ljudima ili su tebi bile jako važne?

Tema o osvetničkoj pornografiji i tome šta se radi po Telegram i Vajber grupama mi je bila možda jedna od najtežih. Slala sam mejlove nadležnima i onda sam dobijala skrinšotove od ljudi koji su bili/imali nekog u tim grupama. Baš je bilo teško čitati sve to, nekako nisam zamišljala da je u toj meri prošireno i da toliko ljudi u tome učestvuje, deli sadržaj, priča stvari koje nikad ne bih pomislila, kao i da trideset hiljada ljudi na takav način koristi tu platformu.

Nasilje na porođaju mi je takođe baš važna tema o kojoj smo tek počeli da govorimo. Prekinuli smo neki lanac ćutanja kad su žene počele da dele svoja iskustva. I dalje dobijam po koji komentar ispod te objave, neko novo iskustvo žene koja je odlučila da ga podeli. Mislim da je to tema o kojoj tek treba da se priča. Stalno spominjem i uticaj popularne kulture koji, naravno, ne mora da bude nužno loš, ali ukoliko pratimo samo neadekvatan sadržaj – jeste. Trudim se da na to da skrećem pažnju jer sam isto odrastala uz popularnu kulturu i svesna sam kako ona može da utiče, pogotovo na devojčice.

Pošto su teme kojima se baviš prilično ozbiljne, često i uznemirujuće, kako se nosiš sa svim tim i kako na tebe utiče istraživanje o njima?

Čini mi se da baš dosta učim jer čitajući ovoliko priča i iskustava nemoguće je ne naučiti neke stvari. Mislim da je to baš pozitivna stvar. Nisu to sadržaji, teme, razmišljanja koji bi trebalo da stagniraju, već da se menjaju i unapređuju.

Da li znaš neku osobu da je bila podstaknuta time što je kod tebe pročitala ili videla da odreaguje na neko ponašanje?

Baš to što sam spomenula za nasilje na porođaju. Tu sam ljude koji me prate pitala da li su promenili mišljenje i da li su znali uopšte o ovoj temi pre i slično. Dosta devojaka mi je pisalo da nisu znale o tome, ali da su pričale sa svojim majkama i sa starijim ženama u porodici i da su dobile neku novu dimenziju o stvarima o kojima nisu imale pojma. To mi je prelepo, da zamislim da su majka i ćerka pričale o temama o kojima se do tada ćutalo. To je neka mala pobeda za moj rad jer mislim da je najmanje što mogu da uradim sa ovakvim profilom pokretanje diskusije među ljudima, jer je to ponekad i dovoljno. Ako svi krenemo da slušamo druge ljude šta imaju da nam kažu o tim temama, da nam prepričaju neka svoja iskustva, tada ćemo da stvaramo neke nove dimenzije kod sebe samih i da shvatamo stvari na drugačiji način. To je dovoljno da se gradi empatija, a onda i kritičko mišljenje. To su sve male pobede za ovakav profil i za teme kojima se bavim.

Kojim temama planiraš da se baviš u narednom periodu?

Imam par tema koje planiram i znam kojim ću se redom baviti njima, mada često se dešava da mi nešto iskrsne. Evo, baš sam skoro pokrenula temu Žena ženi nije vuk jer se to toliko često kod nas govori i ukorenjeno je u našem društvu, a uopšte nije istina. Imam nekoliko glavnih tema na umu, ali sigurno će usput još nešto da iskrsne.

Članak Nikolina Pavićević (@kriticki): Ima dosta mladih koji su spremni da dignu svoj glas se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Za Midhata su njegove ilustracije direktan način za komunikaciju između ljudi sa ovih prostora. O jugonostalgiji, solidarnosti, tradicionalnim simbolima lepote, ali i o stripu i načinu na koji je on uticao na Midhatov umetnički izraz, razgovarali smo sa ovim bosanskim ilustratorom i konceptualnim umetnikom.

Autoportret

Kada je nastala ideja da stvoriš ilustracije regionalnih kulturnih simbola? Da li je došla spontano ili su neki događaji bili okidač?

Ilustracije su proizvod moje reakcije na sve događaje koje su nas ujedinili tokom 2020. godine. Vrlo je bilo teško ostati ravnodušan na zemljotrese u Hrvatskoj i socijalne nemire u Srbiji.

Ilustracije Vučka, Zagija i Pobednika privukle su veliku pažnju. Misliš li možda da je razlog za to jugonostalgija i potreba za solidarnošću?

Svako jugonostalgiju difiniše na svoj način, a ja je osjećam kao potrebu za uspostavljanjem direktne komunikacije između ljudi sa ovih prostora. Predugo smo bili žrtve naslova u novinama i pripremljenih govora političara. 

„Danas padaju suze od srebra“, objavio je Midhat na svom Instagramu (@midoka5)

Kako se ti osećaš dok ih stvaraš? Da li kasnije prepoznaješ sličnu emociju kod svoje publike?

Po prirodi sam empata i imam obavezu da svoje osjećaje unosim u svoj art. Za neke je to emocionalni ventil, za mene je način življenja. Bilo je predivno vidjeti kako te ilustracije rezonuju kod mnogih ljudi u sličnoj situaciji. 

Da li veruješ da ilustracija ima moć da menja našu svest i stavove?

Jedna slika vrijedi hiljadu riječi, pod uslovom da imaš šta da kažeš od srca. Vizuelni medij poput crteža je u svakom slučaju otvoren za interpretaciju svim generacijama i kulturnim skupinama na svijetu; zbilja nema potrebe za prijevodom.

U jednom intervjuu rekao si da misliš da ljudi najbolje reaguju na tradicionalne simbole lepote. Šta pod njima podrazumevaš?

Svi mi imamo duboko ukorijenjene osjećaje za dobro i loše koje su nam usadili naši roditelji i društvo u kojem smo odrastali. Lako je pronaći zajednički jezik sa ljudima preko državne i kulturološke granice ako se podjednako obradujete najjednostavnijim gestama ljudskosti. Pozitivne slike jedinstva i podrške reprezentovane likovima Vučka, Zagija i Pobednika su baš takav jezik kojim svi govorimo.

Kako biraš motive koje ćeš prikazati na ilustraciji? Zapravo, možeš li da utičeš na njihov odabir ili ti dolaze prirodno?

Sve ono što radim, koliko god izgledalo nerealno i fantastično, je proizvod mog ličnog iskustva, tako da je vrlo lako uraditi ilustracije kada su one autobiografskog tipa. Važno mi je da se svi pronađu u njima i dođu u dodir sa svojim unutrašnjim neiskvarenim djetetom.

Na tvojim ilustracijama primetno je da često koristiš motiv medveda. Da li u tome postoji neka simbolika?

Kao Bosanac i ljubitelj prirode uvijek sam imao neizmjerno poštovanje prema divljim životinjama. Medvjed Zaštitnik je, između ostalog, način na kojeg me percipira moja porodica i prijatelji, a tokom godina učinio sam ga vlastitim avatarom u ilustrovanju.

Serijal „Moleskine sketches”

Baviš se i strip crtanjem. Da li si razmišljao možda o stripu u kome bi protagonisti bili upravo Zagi, Vučko i Pobednik?

Strip umnogome ovisi o dobroj priči i scenariju, tako da nije nemoguće započeti takav projekat u budućnosti ako se odgovarajući narativ pojavi. Do tada ću raditi samostojeće ilustracije koje jezgrovito reprezentuju moje emocije, kao i emocije meni dragih ljudi.

Koje strip umetnike sa domaće scene pratiš?

Teško je nabrojati sve umjetnike koji mi daju inspiraciju, a da nekoga ne zaboravim. Bitno je da svakodnevno komuniciram sa kolegama i kolegicama iz cijele Jugoslavije koji pripadaju svim generacijama – od amatera, preko vršnjaka, do slavnih veterana.

U kojoj meri je strip uticao na tvoj umetnički izraz?

Mojoj generaciji je strip bio formativno iskustvo i zajedno sa mnogim ilustrovanim revijama bio je naša preteča interneta – samo malo tiša, elegantnija i sa puno manje reklama i govora mržnje. Drago mi je kada vidim da se novije generacije vraćaju stripu kao umjetnosti i edukativnoj razonodi.

Većina tvojih ilustracija može se svrstati u naučnu fantastiku. Zbog čega si se opredelio baš za nju?

Na iskrivljenom ogledalu epske i naučne fantastike najlakše je prikazati odraz trenutne situacije u kojoj se čovječanstvo nalazi.

„Sleepy baby dragon“

Aktivan si na društvenim mrežama gde svakodnevno objavljuješ ponešto od svog rada. Misliš li da su društvene mreže i online sfera budućnost ilustracije?

Ilustracija kao vrsta komunikacije ideja među ljudima nikada neće nestati, samo joj se mijenja format i stil. Od pećinskih slika, preko štampanih stripova, do digitalnih web comica, mislim da je budućnost grafičkog izraza zacementirana u našoj kulturi.

Koji bi savet dao mladim ilustratorima koji su novi u ovom zanatu i i dalje nisu pronašli svoj stil?

Najvažnija stvar kod novih naraštaja ilustratora je komunikacija i razmjena ideja. U današnje informaciono doba, bitno je da oni prave kulturološke mostove sa svojim kolegama i kolegicama širom planete jer samo na taj način neće dopustiti plamenu da se ugasi.

Serijal „My baby and me”

Ilustracije preuzete sa: https://mido.artstation.com/

Članak Midhat Kapetanović: Slika vrijedi hiljadu riječi, ako imaš šta da kažeš se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Od Vavilonaca, preko starih Grka, do društvenih mreža

Ovu disciplinu prvi su otkrili Vavilonci, a nakon njih počinju da je primenjuju i stari Grci. Ptolomej je najviše izučavao ovaj fenomen te se smatra ocem astrologije. Prvi je zaključio da položaj Sunca, Meseca i planeta u trenutku rađanja osobe determiniše njenu ličnost i sudbinu. Iz ovog saznanja usledilo je stvaranje horoskopa. Zanimljivo je da se kroz vekove astrologija održala onakvom kakva je bila pre više hiljada godina, uprkos pomeranjima sazvežđa i otkrićem novih nebeskih tela. Njome su se kasnije bavili Platon, Pitagora, Hipokrat, Tales iz Mileta, čak je i Jung naglašavao da astrologiju koristi u psihoanalizi.

Iako se za astrologiu zna i ista se proučava vekovima unazad, ona i dalje nema status naučne discipline, već je nazivaju pseudonaukom. Naime, ne poziva se ni na nauku, ni na religiju, njena tačnost se ne može sa sigurnošću naučno utvrditi, te postoji mnoštvo pitanja na koje je nemoguće odgovoriti.

Astrologija doživljava eskalaciju sredinom XX veka, u štampi se prvi put pojavljuje nakon predviđanja američkih astrologa o ubistvu Džona Kenedija. Nastavlja da se češće pojavljuje u medijima sve do današnjih dana, gde doživljava ekspanziju na društvenim mrežama.

Retkost je da na ovu temu ne naiđemo na nekoj socijalnoj mreži počevši od Fejsbuka, Instagrama pa sve do Tvitera i TikToka. Dnevni, nedeljni i mesečni horoskop je sveprisutan u ovom virtuelnom okruženju već godinama unazad, međutim, sve češće se susrećemo sa raznim mimovima i video klipovima na ovu temu. Postavlja se pitanje: da li milenijalci više veruju u ove stvari od prethodnih generacija ili astrologija za njih predstavlja samo vid razonode?

Da li mladi kreiraju predasude na osnovu karakteristika horoskopskih znakova?

Iako je u Oblakoderovoj anketi o astrologiji učestvovalo znatno više žena, čak 20% smatra da i muškarci i žene podjednako prate temu u vezi sa astrologijom.

Na pitanje da li čitaju horoskop, oko 39% ispitanika reklo je da nikada ne čita, dok ostatak čita redovno ili povremeno, najčešće mesečni ili godišnji horoskop.

U karakteristike horoskopskih znakova veruje 31% mladih, dok je 25% izrazilo nepoverenje u horoskop, a samo 9% reklo je da veruje. Ostatak je ostao uzdržan i naveo da ne veruje u dnevni horoskop, već u energetske potencijale i položaje planeta.

Često kada nemamo opravdanje za neke postupke, pripisujemo to našem horoskopskom znaku, osudimo druge na osnovu toga ili oni osude nas. Polovina naših ispitanika je doživela osudu ili osudila drugu osobu upravo po karakteristikama zodijaka.

Zanimljivo je da je više od polovine ispitanika probalo neki vid tumačenja. Natalnu kartu radio je najveći broj mladih, a zatim slede Tarot karte, Numerologija, Psihoanaliza, Ezoterija i „Ciganske karte“, što nas dovodi do zaključka da ljudi ipak imaju potrebu da unapred znaju određene stvari koje ih potencijalno očekuju.

Zašto je to tako? Kao glavni razlog mladi su navodili razonodu, zatim osećaj sigurnosti jer znaju šta ih očekuje, većina smatra da se poseže za ovim stvarima kada smo u problemu ili u strahu od budućih dešavanja, dok mali broj njih kaže da je ovo podsvesno.

Polovina ispitanika smatra da su se sadržaji na internetu koji se tiču horoskopa znatno povećali, a trećina kao odgovor bira „možda“. Sudeći po anketi, ovakav sadržaj je zanimljiv za više od polovine mladih.

Da li se iza potrebe za praćenjem astrologije kriju brojna druga unutrašnja pitanja, neizvesnost ili strah koji donosi budućnost ostaće individualno pitanje. Ono što je očigledno je da ova tema često okupira mlade posredstvom brojnih medijuma. Iako su mladi naveli da ne veruju u zodijak, većina je, ipak, probala neki vid predviđanja. Takođe, zar ne zvuči paradoksalno da većina mladih prati ovakav sadržaj? Zašto ga onda prate, ako ne veruju u horoskop?

Na ovo pitanje osvrnula se psihološkinja Mina Vukobradović, ističući da verovanje u astrologiju, kao smernicu naše budućnosti nije retko danas. „S obzirom na okolnosti, pojedine strukture ličnosti su sklonije tim uverenjima. Najčešće osobine koje potkrepljuju ovu potrebu jesu: autoritarnost, neuroticizam i validacija – odobrenje od strane okoline.” Ovo objašnjava Forerovim efektom: „Naime, ovaj psiholog je objasnio da većina ljudi ima potrebu da personalizuje uverenja i činjenice koje su primenjive na masu ljudi jer su uopštene i neodređene. Pored toga, ono što je sigurno jeste ljudska potreba da reše neizvesnost i nađu smisao, te tako redukuju strah i pronađu nadu. Astrologija je neretko način da to, barem prividno, osete.”

Internet kao radno okruženje astrologa

Poučeni brojnim iskustvima iz ne tako davnih dana, astrologe smo mogli da pronađemo na televiziji. Ljudi su se putem telefonskog uklučenja javljali i tražili odgovore na brojna pitanja, od toga hoće li pronaći posao, da li je snajka kriva jer ih sin više ne sluša ili je, ipak, komšija umešao svoje prste u taj odnos.

Astrologija je tada počela da dopire do sve većeg broja ljudi, ali i doživela jednu vrstu nepovrenja od strane građana, te je smatrana šarlatanstvom, pukom zabavom i načinom da se zaradi novac. Danas astrologe umesto na televiziji, srećemo na društvenim mrežama. Na temu položaja astrologije u današnjem „internet“ okruženju razgovarali smo sa astrologom Dušanom Jurićem, numerološkinjom Ivanom Pavić i tarotkinjom Anom Jakšić.

Na koji način se ljudi odnose prema astrologiji objašnjava nam Ivana Pavić: „To zavisi od dva faktora: prethodnog iskustva koji su imali sa astrologijom, ali i kolektivnih uverenja o tome šta astrologija jeste i kakvu ona „moć” ima u odnosu na naše živote.”

Ana Jakšić govori da njen posao ima i mračnu stranu te da „postoji mnogo nepoštenih i priučenih ljudi koji to rade isključivo za novac,” dok Dušan Jurić dodaje da je „naša sredina zapeklo traumatizovana, a kada smo u trauma godinama, jako se plašimo okultnih nauka,“  što nas dovodi do zaključka da naše društvo u potpunosti nije prihvatilo ovaj vid saznanja.

Astrologija je tu da nam pomogne da bolje vidimo i upoznamo sebe, osvestimo svoje potencijale i mogućnosti i da nam pomogne da pronađemo lični put za otklanjanje energetskih blokada na putu do svrhe. 

Najčešće se astrologu obratimo kada smo u problemu ili tražimo odgovore na neka životna pitanja, prevashodno nas zanima šta nas očekuje na poslovnom i ljubavnom planu. Međutim, Ivana i Dušan dele slična iskustva, često im se javljaju ljudi koji traže smisao i odgovore na ponavljanje nekih obrazaca i dešavanja ili su u procesu rada na sebi i potrebne su im smernice za dalji duhovno – materijalni put i razvoj.

Dok Ana često dobija i malo čudnija pitanja poput onih: „jesu li prokleti i da li im je neko bacio crnu magiju“, „ da li će da pobede svoje neprijatelje”, a, kako kaže, ima i redovnu klijentkinju koja gleda da li će bar jedan od dva profesora sa kojima je u vezi da se razvede. Ovo su samo neki od zanimljivih slučajeva sa kojima se svakodnevno susreću astrolozi koji internet koriste kao svoje radno okruženje.

Ukoliko vas je barem jednom zaintrigirala ova tema, internet vam je sigurno pomogao da bolje razumete određene položaje i značenja planeta, upoznao sa zakonitostima astrologije, ukazao na postojanje različitih horoskopa (Vedski, Tibetanski, Kineski, Kigaku, itd.), te samim tim i pomogao astrolozima da predstave svoj rad.

Dušan Jurić saglasan je sa pretpostavkom da je ova disciplina doživela svojevrstan rast i da načelno živimo u doba „linka u biografiji”, pa je došlo do veće vidljivosti. „To ima i dobre i loše strane, jer možemo da vidimo šta određena osoba piše i kako koristi astrologiju, ali i loše jer oživljavamo i onu negativnu stranu popularizacije: traženja spasa i samoniklih autoriteta. Ipak bih bio optimističan jer nas upravo astrologija uči tome da istina uvek ispliva na videlo. Opasno je ako neko ko „radi sa svešću” ne zna to da radi, ali sa druge strane, čovek dolazi do pomoći svojim izborom. Svakako da je ovo jedno eksperimentalno doba gde astrolozi više nisu nepoznati, niko ne zna kuda će to otići. Možda je baš nekome suđeno da nađe astrološkog savetnika koji pleše na Tik Toku, bez šale. Mislim da je i dalje preporuka najbolje merilo kvaliteta.“

Astrolozi se, uprkos stereotipima koji ih prate, trude da ljude bliže upoznaju sa načelima astrologije, socijalne mreže su zapravo sredstvo da se javno osnaže i predstave sebe i svoj rad, a možda i promene percepciju ljudske svesti u odnosu na astrologiju.

„Naravno da promena percepcije na ulogu astrologije u našim životima nije još uvek eliminisala staru postavku o njenom zabavnom, proricajućem, karakteru, ali verujem da će razne mogućnosti koje nam se pružaju kroz socijalne mreže pomoći da se transformišu ovi i svi drugi zastareli kolektivni obrasci i uverenja,“ smatra Ivana Pavić.

Brojni astrolozi se zalažu da astrologija postane zvanična naučna disciplina, neki univerziteti širom sveta otišli su korak dalje i uvrstili je u svoje studijske programe. U Sijetlu i Nju Delhiju postoje dva državna koledža astrologije, dok se u Italiji izučava na internacionalnoj trogodišnjoj školi. Važno je napomenuti da astrologija u procesu analize koristi matematiku, astronomiju, filozofiju, psihologiju i mitologiju, što otvara prostor za njeno priznanje kao nauke, te predstavlja značajan podsticaj za sve zaljubljenike u zodijak.

Iako ga mnogi nazivaju supkulturnim fenomenom, on neupitno okupira našu pažnju već decenijama unazad i dopire do svih društvenih struktura. Preko televizije, štampe, pa sve do društvenih mreža koje doprinose da se što češće susretnemo sa raznim vidovima astrologije, te se postavlja pitanje možemo li ovaj fenomen i dalje nazivati supkulturnim, s obzirom na njegovu rasprostranjenost. Nesumnjivo je ova tema zanimljiva mladima, neki je gledaju isključivo kao zabavu, dok drugi pronalaze pravi smisao ove – za sada pseudonauke. Da li će sve veća prisutnost ove tema na društvenim mrežama doprineti da astrologija postane nauka, ostaje da vidimo. Na nama je da biramo u šta ćemo verovati. Ukoliko se odlučite za astrologiju, pažljivo birajte kome ćete verovati i uzivajte u onome što vam zvezde poručuju!

Ukoliko želite još da čujete o ovoj temi poslušajte našu emisiju Antene 25 u kojoj pričamo o odnosu mladih prema horoskopu!

Ilustracije: Olga Đelošević

Članak Astrologija u znaku društvenih mreža se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Bubuljice (ili često eufemizovano – nesavršenosti na koži) česte su kod muškaraca i žena, najčešće tinejdžera (osim ako nisi srećnik i imaš dobru genetiku). Neretko su osobe koje imaju bubuljice suočene sa neprijatnim komentarima, kao i neprimerenim pitanjima što može da dovede do problema sa samopouzdanjem. Mnogi sebi daju za pravo da drugima savetuju kremu koju je drugarica njihove drugarice probala ili su ubeđeni da je soda bikarbona i limun savršeno rešenje za bubuljice, a ne savet dermatologa i adekvatna terapija.

„Šta ti je sa licem? Zašto stavljaš toliko pudera? Da li ti uopšte pereš lice?”

Nelagodna, podrugljiva pitanja, koja su uglavnom rezultat neznanja, dovode do nelagodnosti i stida, te se oni koji se sa njima suočavaju često osećaju loše i manje vrednim jer imaju crvene tačke po licu. Posledice konstantnog stresa i nerviranja prouzrokovanog problemima sa kožom mogu biti ozbiljne.

Veza sa mentalnim zdravljem

Zbog stigme u društvu koju izazivaju akne moguće su dublje psihološke posledice, što dokazuje i studija američke asocijacije „American Academy of dermatology”. Ona pokazuje da problemi sa aknama utiču na mentalno zdravlje, te su osobe koje imaju akne podložnije depresiji i anksioznosti. Ovo se posebno odnosi na devojčice u tinejdžerskim godinama koje neretko priznaju da se zbog bubuljica osećaju neprivlačno. Dokazano je da akne ne utiču samo na izgled naše kože, štaviše: stigma koju izazivaju akne utiče na kvalitet života, na šta su se posebno požalile žene.

(Ne)zastupljenost osoba sa problematičnom kožom u popularnoj kulturi i medijima

Standardi lepote nameću nam se svakodnevno, iz okruženja, medija, preko društvenih mreža… te su ljudi sa problematičnom kožom često nepravedno okarakterisani kao neuredni i neprivlačni. Takođe, negativna zastupljenost ljudi sa problematičnom kožom u popularnoj kulturi vodi do marginalizacije istih. Čak ni kinematografska industrija, pogotovo ona koja proizvodi filmove i serije koje se bave mladima i njihovim problemima ne želi da prikaže lika sa problematičnom kožom i potencijalno normalizuje akne. Ako izuzmemo likove štrebera, najčešće muškaraca, koji su predstavljeni kao nepopularni i neuredni, teško da će se u seriji pojaviti tinejdžer sa bubuljicama. Pozitivan primer je film Ladybird i njegova rediteljka Greta Gerwig koja je glavnu glumicu Saoirse Ronan zamolila da ne prekriva svoje akne za ulogu u filmu.

„Bila je to veoma dobra prilika da se lice tinejdžera prikaže baš onako kako izgleda u stvarnom životu”, izjavila je Saoirse u intervjuu za Vanity Fair.

Saoirse Ronan u filmu Ladybird

Serija Simpsonovi – primer negativne zastupljenosti osoba sa aknama

Na televizijskim reklamama, čak i na onim koji reklamiraju preparate protiv bubuljica, nećemo videti te iste bubuljice na licu manekenke. Neprijatno je i pomalo ponižavajuće gledati reklamu na kojoj devojka umiva svoje napuderisano porcelansko lice. Ipak, svetska industrija zavisi od ljudi koji se osećaju loše zbog problema sa kožom. Ako bi brendovi koji proizvode kozmetiku rekli ljudima da su lepi sa svim svojim nesavršenostima – ko bi uopšte kupovao njihove proizvode?

Instragram – kralj kompleksa, lažnog predstavljanja i filtera koji te izobliče važi za jednu od vodećih društvenih mreža koje diktiraju trendove, strogo definišu lepotu, poželjnost i popularnost. Opterećeni smo time da izgledamo najbolje na svojim profilima jer su društvene mreže postale svojevrstan socijalni kapital. Čini se da tu nema mesta za nesavršenosti.

Gde je tu mesto bubuljicama? Iznenađujuće, prema heštagu #acne, na više od 6 miliona objava, sve je veći broj svetskih influensera koji prikazuju svoju kožu realistično i trude se da destigmatizuju problematičnu kožu.

Šta je onlajn pokret #acnepositivity?

Iako kod nas još uvek nedovoljno popularan, onlajn pokret #acnepositivity je odgovor na nerealistične standarde lepote koje nameću društvo i kozmetička industrija. Ovaj pokret, popularan na Instagramu, predstavlja svojevrsnu revoluciju protiv savršenstva, prekrivanja bubuljica teškom šminkom i osećaja srama zbog nesavršene kože. Mnogi povezuju početke ovog pokreta sa britanskom blogerkom Em Ford, koja je 2015. objavila jutjub video „You look disgusting”. Pošto se i sama bori sa problematičnom kožom, pokazala je svoje lice sa i bez teške šminke, ali i uvredljive komentare koje je dobijala na račun svoje kože.

Još jedna britanska aktivistkinja i manekenka Lou Northcote izjavila je za časopis Bazaar : „Dosadilo mi je da svuda viđam fotošopirane i savršene fotografije na društvenim mrežama: manekenke koje nose šminku u reklamama za kozmetiku i tako dalje. Vrlo sam patila jer jednostavno nisam viđala nikoga sa kožom kao mojom, tako da sam pomislila – ako postavim sliku svoje kože na društvenim mrežama, možda će mi se javiti neko sa sličnim problemom”. Lou je želela da omogući mesto za ljude koji žele da pričaju o svojoj koži i sada na Instagram profilu „Free the pimple” podstiče ljude da prihvate svoje nesavršenosti.

Mnogo je naloga sa istim ciljem i olakšavajuće je konačno videti neispeglanu kožu, velike pore, mitisere i sve ono što je normalno, ali na društvenim mrežama retko vidljivo i povezano sa osećajem stida. Glavni cilj pokreta je osnaživanje osoba koje imaju problema sa kožom, čemu su se, pored influensera, pridružile i poznate ličnosti kao što su Kendal Džener i Džastin Biber.

Kada je objavljena fotografija najplaćenije manekenke na svetu sa bubuljicama istim kakve mi imamo na licu, trebalo bi da nam bude lakše. Ali, da li je tako?

U Srbiji se i dalje slabo govori o problemima osoba sa aknama i naši influenseri, blogeri, retko pričaju o ovom vrlo zastupljenom problemu. Čini se da često osobe koje komuniciraju sa mladima ili su njihovi uzori ne koriste tu prednost da adresiraju teme koje su zapravo važne za mlade osobe. Ako bismo pokrenuli konverzaciju, normalizovali problematičnu kožu i razumeli da nismo u obavezi da uvek izgledamo besprekorno, olakšali bismo svakondevicu mnogima koji se zbog bubuljica osećaju manje vrednim.

Međutim, budući da društvo i dalje osuđivački i neblagonaklono gleda na te crvene tačke na našim licima, preostaje nam da se sa njima pomirimo i prestanemo da brinemo o onima koji ne znaju da vide dublje od površine kože. Voleti sebe je ipak najbolji lek.

Članak Imaš bubuljice? Fuj, samo se umij. se pojavljuje prvo na Oblakoder.