Teme poput osvetničke pornografije, Telegram grupa, javnog priznanja pretrpljenog seksualnog nasilja, ali i uticaj popularne kulture na mlade su neki od fenomena kojima se Nikolina Pavićević bavi na Instagram profilu @kriticki. Profil je pokrenula u avgustu 2020. godine i za nekoliko meseci izazvala mnoštvo komentara i podstakla razmenu iskustava o raznim društvenim problemima. Korišćenje Instagrama kao platforme za digitalni aktivizam pokazalo se delotvornim, jer ne samo da su mnoge teme o kojima se ćutalo pokrenute, već su ljudi, ohrabreni saznanjima da nisu sami, odlučili da nadležnim organima prijave neprijatna iskustva koja su im se desila u prostorima koji bi trebalo da budu bezbedni (poput porodilišta).
Razgovarali smo sa njom o počecima i motivaciji za pokretanje profila, načinu na koji bira teme kojima će se baviti i zbog čega je u današnjem svetu digitalni aktivizam važan, kao i kako je povezan sa offline aktivizmom.
Da li si u trenutku kada je nastao profil razmišljala da će instagram profil Kritički da se razvije ovoliko koliko jeste i da ćeš uspeti da privučeš toliko pažnje na društveno angažovane teme kojima se baviš?
To mi je i bio cilj, da promovišem te teme. Nisam uopšte očekivala da to može da bude u ovolikoj meri primećeno i da odjekne. Počela sam negdje u avgustu, a do sad sam već obradila par tema koje su baš privukle pažnju – da ceo region priča o njima i dosta regionalnih medija izveštava. Nisam to očekivala. Da je samo jedna tema otišla tako viralno, da mnogo ljudi priča o njoj, za mene bi i to bilo stvarno nevjerovatno, a kamoli ovako više tema. Počela sam da delim neka svoja razmišljanja, činjenice i statistiku, jer vidim da ljudi često ne gledaju objektivno. Iskreno, ni ne plasira im se da gledaju objektivno, pa sam onda htjela da ponudim tu neku drugu stranu.
Kako biraš teme? Da li su nekad u igri emocije koje u tebi izazovu aktuelne teme – poput Telegram grupe, ili mizoginija i seksizam na nacionalnoj televiziji?
Mislim da tu ima baš mnogo faktora. Dosta pričam o feminizmu jer, logično, žena sam i prolazim kroz 99% stvari koje spomenem, a koje su neka vrsta diskriminacije, pa odatle imam tu neku podlogu. S druge strane, takođe sam se bavila nasiljem na porođaju, što znači da, iako nisam prošla kroz to, ne znači da ne mogu da stvorim saosećanje za osobu koja jeste. Čak mi se dešavalo da o nekim temama uopšte nisam razmišljala i onda mi par ljudi ispriča njihova iskustva o svemu tome, pa dobijem želju da to prenesem i drugima. Recimo, mizoginija na nacionalnoj televiziji, tj. Zvezde Granda – uopšte nisam imala pojma da se dešava, samo mi je par ljudi poslalo snimak i kad sam pogledala, prve reakcije su bile bes i ljutnja. Logično je bilo da to želim da kažem pratiocima u slučaju da neko od njih, recimo neka mlađa devojčica, prati, želim da znaju da to nije nešto na šta treba da se ugledaju, već da postoji i ova druga strana.
Objava: ovde
Pošto kažeš da si za taj slučaj vređanja devojke u Zvezdama Granda čula od pratilaca, šta su ti još predlagali, čime bi trebalo da se baviš?
Volim da gradim takvu komunikaciju da ljudi mogu da mi priđu i kažu: „Voleo/volela bih da pričamo o tome i tome“, samo što je sada broj pratilaca veći, pa ne mogu da stignem da odgovorim na sve poruke. Trudim se da pratim koje su teme aktuelne, kao npr. sada ovo za Telegram grupe. Kada sam za to čula, krenula sam par dana samo o tome da pričam. Kad vidim da su neke teme tako ukorenjene u društvu i da se ćuti o njima, a znam da mogu da budu baš štetne, poželim da tome posvetim najmanje par dana.
Čini se da te većinski prate mladi ljudi. Da li misliš da možeš da utičeš na njih?
Ja se nadam da da. Takođe, po porukama koje dobijam imam takav utisak. Znam da pokrećem dosta osetljive teme i onda se trudim da, kad svaku temu otvorim, priđem joj baš pažljivo. Pogotovo ako je neka o kojoj ne pričamo često i koju guramo pod tepih. Trudim se i da otvaram diskusije, objavim mišljenja ljudi sa kojima sam saglasna, ali i s onima sa kojima nisam, prosto da bi oni koji me prate videli ta različita razmišljanja i da bi se možda zamislili. Mislim da je već veliki pomak razmisliti o temama koje su osetljive i da je to nešto što je našem društvu neophodno.
Objava i komentari: ovde
Govorila si i o tome da uopšte nije tačan stereotip da su mladi nezainteresovani. Šta ti misliš da mlade može da podstakne na akciju, bilo da li je to na digitalnom polju ili offline?
Mislim da ima baš dosta mladih koji su spremni da dignu svoj glas, pričaju, deluju i da uče druge i sebe. Mislim da gradimo odličnu mrežu onlajn i da je to dobro iskoristiti jer ponekad je tako lakše. Ne živimo svi u istoj sredini, već nas ima na raznim lokacijama, a onlajn prostor je odličan prostor – prvo da učimo o raznim stvarima, a onda da ga iskoristimo u svrhe toga da napravimo neke promene.
Kako posmatraš onlajn aktivizam i koliko misliš da je efektivan?
Ljudi baš mnogo potcenjuju digitalni aktivizam, mislim da je to zato što ne znaju šta on predstavlja, a i zato što nisu svesni kakve promene on može da izazove, pogotovo danas. Ovo što ja radim na Kritički profilu jeste vrsta onlajn aktivizma; možda ne svaka objava, ali, u suštini, jeste. Uvek kad je reč o ozbiljnijim temama, na kraju imam i neki poziv na akciju – šta ljudi mogu da urade da se odbrane i zaštite od takvog sadržaja. Verujem da je digitalni aktivizam nešto što naše društvo može da iskoristi na najbolji mogući način. Njegova prednost je u tome što se, baš zato što je digitalni, brže širi, pa je lakše delovati, pričati i slično.
Da li misliš da bi digitalni aktivizam trebalo da upotpuni onaj iz pravog života ili da može samostalno da funkcioniše?
Mislim da zavisi od teme, gde se obrađuje, kako se obrađuje. Zamišljam da prvi korak bude digitalan – dele se informacije, iskustva, činjenice i nakon toga ode i oflajn, i tu se sprovede, gde se i najviše vide neke promene. Mislim da upotpunjuju jedno drugo na najbolji mogući način.
Šta misliš, u kojoj meri društvene mreže imaju moć izvršavanja pritiska – da su na neki način oružje današnjice?
Generalno mislim da su mediji oružje koje često ne koristimo kako treba. Dešava se da je prva reakcija ljudi da društvene mreže smatraju kao nešto negativno, što jeste istina ukoliko pratite samo takav sadržaj. Ipak, danas ima mnogo odličnih stranica i sadržaja. Logično je da se ne možemo skroz zaštititi od tih negativnih efekata, ali možemo da ih ograničimo, koliko je to u našoj moći. Na primer, svesni smo koliko je nekih feminističkih inicijativa pokrenuto preko mreža – recimo, #MeToo je krenuo preko Tvitera. Tako se šire priče i može da se vrši pritisak na nadležne. Recimo, i ovo što smo pokrenuli priču za Telegram grupe – ne bi ni bilo odgovora da nije bilo toliko uključenih ljudi koji su sa svih strana pritiskali da se nešto uradi tim povodom.
Instagram kao platforma je ograničen, makar brojem karaktera i fotografija koje mogu biti okačene. Jesi li razmišljala o prelasku na neku drugu platformu – blog, portal ili nešto treće?
Profil Kritički imam na Instagramu i na Tviteru, s tim što ga češće koristim na Instagramu. Planiram svakako u bližoj budućnosti još neke slične projekte, s tim što sad, kako se neke teme otvore, njima treba posvetiti mnogo pažnje, a ja radim sama, tako da mi to iziskuje mnogo vremena. Ipak, planiram da se proširim na još društvenih mreža. Instagram je odličan, ali kad na red dođu te ozbiljnije teme, tad mi treba više karaktera i načina da predstavim tu temu i ono što bih želela da kažem.
Koje su najupečatljivije teme kojima si se bavila – bilo da se radi o njihovom odjeku u medijima i među ljudima ili su tebi bile jako važne?
Tema o osvetničkoj pornografiji i tome šta se radi po Telegram i Vajber grupama mi je bila možda jedna od najtežih. Slala sam mejlove nadležnima i onda sam dobijala skrinšotove od ljudi koji su bili/imali nekog u tim grupama. Baš je bilo teško čitati sve to, nekako nisam zamišljala da je u toj meri prošireno i da toliko ljudi u tome učestvuje, deli sadržaj, priča stvari koje nikad ne bih pomislila, kao i da trideset hiljada ljudi na takav način koristi tu platformu.
Nasilje na porođaju mi je takođe baš važna tema o kojoj smo tek počeli da govorimo. Prekinuli smo neki lanac ćutanja kad su žene počele da dele svoja iskustva. I dalje dobijam po koji komentar ispod te objave, neko novo iskustvo žene koja je odlučila da ga podeli. Mislim da je to tema o kojoj tek treba da se priča. Stalno spominjem i uticaj popularne kulture koji, naravno, ne mora da bude nužno loš, ali ukoliko pratimo samo neadekvatan sadržaj – jeste. Trudim se da na to da skrećem pažnju jer sam isto odrastala uz popularnu kulturu i svesna sam kako ona može da utiče, pogotovo na devojčice.
Pošto su teme kojima se baviš prilično ozbiljne, često i uznemirujuće, kako se nosiš sa svim tim i kako na tebe utiče istraživanje o njima?
Čini mi se da baš dosta učim jer čitajući ovoliko priča i iskustava nemoguće je ne naučiti neke stvari. Mislim da je to baš pozitivna stvar. Nisu to sadržaji, teme, razmišljanja koji bi trebalo da stagniraju, već da se menjaju i unapređuju.
Da li znaš neku osobu da je bila podstaknuta time što je kod tebe pročitala ili videla da odreaguje na neko ponašanje?
Baš to što sam spomenula za nasilje na porođaju. Tu sam ljude koji me prate pitala da li su promenili mišljenje i da li su znali uopšte o ovoj temi pre i slično. Dosta devojaka mi je pisalo da nisu znale o tome, ali da su pričale sa svojim majkama i sa starijim ženama u porodici i da su dobile neku novu dimenziju o stvarima o kojima nisu imale pojma. To mi je prelepo, da zamislim da su majka i ćerka pričale o temama o kojima se do tada ćutalo. To je neka mala pobeda za moj rad jer mislim da je najmanje što mogu da uradim sa ovakvim profilom pokretanje diskusije među ljudima, jer je to ponekad i dovoljno. Ako svi krenemo da slušamo druge ljude šta imaju da nam kažu o tim temama, da nam prepričaju neka svoja iskustva, tada ćemo da stvaramo neke nove dimenzije kod sebe samih i da shvatamo stvari na drugačiji način. To je dovoljno da se gradi empatija, a onda i kritičko mišljenje. To su sve male pobede za ovakav profil i za teme kojima se bavim.
Kojim temama planiraš da se baviš u narednom periodu?
Imam par tema koje planiram i znam kojim ću se redom baviti njima, mada često se dešava da mi nešto iskrsne. Evo, baš sam skoro pokrenula temu Žena ženi nije vuk jer se to toliko često kod nas govori i ukorenjeno je u našem društvu, a uopšte nije istina. Imam nekoliko glavnih tema na umu, ali sigurno će usput još nešto da iskrsne.
0 Comments