emisija Arhive - Oblakoder

Trka na kraju sveta

Oblakoder magazin — Fri, 12 Jan 2024 15:06:18 +0000

Krajem novembra 2023. godine trkačka ekipa iz Srbije BURT (Belgrade Urban Running Team) učestvovala je u TSP- u (The Speed Project), 500 km dugoj štafetnoj trci u Atakami u Čileu, najsuvljoj pustinjii na svetu, istrčala je za malo više od 35 sati, osvojila prvo mesto i oborila rekord ove surove staze. Agelast produkcija ih je pratila u ovom, kako kažu, fizički i mentalno najvećem izazovu do sada, kako za trkače, tako i za samu produkciju. Rezultat toga je film „Trka na kraju sveta” koji je izašao na Agelast YT kanalu nakon nekoliko meseci snimanja.

„Sa članovima BURT- a otputovali smo na južnu hemisferu gde su oni, u srcu najsuvlje pustinje na svetu, duboko u Andima, trčali trku kroz deo koji se naziva i „Ruta del fin del mundo” (put na kraju sveta) i najjužnija je tačka Latinske Amerike. Pored nadmorske visine do 3400 metara, karakterističan je po temperaturnim razlikama od preko 30 stepeni u toku dana, vetrovima, peskom i prašinom. BURT ekipa ne samo da je istrčala ovu stazu, nego je postigla i neverovatan uspeh i ovo je film o tom iskustvu”, kazao je Galeb, reditelj filma.

BURT je u februaru prošle godine saznao da će se desiti novi TSP, u tom trenutku na nepoznatoj lokaciji. Znali su da će biti ekstremno i da je trka ekskluzivna. Da bi se prijavili, morali su da popune prijavu sa pitanjima o prethodnim iskustvima na sličnim projektima, planovima i logistici za trčanje u takvim uslovima.

„Sve što smo radili u vezi sa trčanjem dovelo nas je do tog iskustva, već smo jednom učestvovali na ovom projektu (od Los Anđelesa do Las Vegasa), pa verujem da smo se za ovo spremali od kada smo počeli da trčimo. Što bi Mare rekao, svaki korak je bio onaj najteži – samo da popunimo prijavu, samo da nas odaberu za trku, samo da napravimo tim, samo da nađemo sredstva, samo da organizujemo put… I kada smo te stvari završili, shvatili smo da nam je ostalo da treniramo i istrčimo ono što nas čeka”, rekao je Aleksa Jovanović, jedan od kapitena i osnivača BURT tima.

Deo su Bridge The Gap pokreta i adidas Runnersa, pa su povezani sa dosta timova iz ovih globalnih trkačkih zajednice. Ipak, TSP je jedinstven i po tome ih približava i ljudima koji trče van konvencionalnih grupa, ali i onih nekonvencionalnih, koji bi se okupili samo za ovu priliku. Što je vrednost za sebe. O pobedi nisu razmišljali.

„Kada smo saznali gde idemo, šta nas čeka i ko nam je konkurencija, a imajući u vidu našu logističku i trkačku spremnost, apsolutni uspeh bi bio da smo među prvih pet ekipa. Nismo znali do pred cilj ni koji je trenutni rekord staze, jer nismo očekivali da mi možemo biti ti koji mogu da ga obore i da se takmiče za prvo mesto”, dodao je Aleksa.

Pripreme su počele u aprilu, a snimanja u avgustu. Mesec dana nakon povratka iz Čilea, posle mnogo truda i niza tehničkih i finansijskih poteškoća, izašla je druga epizoda iz serijala „Tamo daleko” Agelast produkcije.

„Sa BURT ekipom se znam jako dugo. Znali smo da želimo ovo da radimo kada su nas pozvali, znali smo koji je naš zadatak, kao što su i oni znali svoj. Ali niko nije znao je koliki će to biti test za sve naše sposobnosti i moć pripovedanja. Ovo putovanje nas je dovelo do ivice produkcijskih i emocionalnih kapaciteta, testirani smo na više frontova. Činjenica da smo iz njega izašli uspešno je, sa jedne strane, velika potvrda za nas, a sa druge je stečeno jedno veliko iskustvo, ne može mnogo njih da se pohvali dokumentarnim sadržaj iz pustinje na drugom kraju sveta, a u tržišnim uslovima u kojima mi živimo. Što pokazuje da je, iako teško, moguće jer ljudi imaju potrebu za takvim sadržajem. To nama svaki sledeći podvig čini lakšim i verovatnijim da se desi“, osvrnuo se Galeb i najavio da spremaju novu epizodu iz ovog serijala.

Članak Trka na kraju sveta se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Bašta 10: Katarina Koljević i Slaven Došlo | E05

Oblakoder magazin — Thu, 29 Dec 2022 13:03:05 +0000

Peta epizoda „Bašta 10″ video serijala povodom prvog velikog jubileja, desetog izdanja Bašta Festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti je online! Maja Šuša i Nikola Pavlović razgovaraju sa ekipama nagrađenih filmova na dosadašnjim festivalskim izdanjima. U petoj epizodi njihovi gosti su rediteljka filma „Život traje tri dana” Katarina Koljević i glumac Slaven Došlo. Ovaj film je na petom Bašta Festu dobio Nagradu za najbolji film Žirija mladih, kao i Specijalnu nagradu za režiju od strane glavnog žirija.

Autori emisije Maja Šuša i Nikola Pavlović
Kamera Luka Đuđa Vladisavljević i Antonije Manojlović
Produkcija UG Akademska scena
Montaža Dragan Jokanović
Vizuelni identitet Milica Milosavljević
Distribucija Oblakoder magazin

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Članak Bašta 10: Katarina Koljević i Slaven Došlo | E05 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nebojša Slijepčević: Sve je manipulacija, pitanje je kako prepoznati zlonamjernu

Marija Milić — Thu, 18 Nov 2021 15:31:30 +0000

Nebojša Slijepčević je hrvatski reditelj koji kroz svoje dokumentarne filmove prikazuje teme i beleži momente koje, kako nam govori, najčešće pronađu njega. Dokumentarna forma je više odgovarala njegovom karakteru, te Nebojša vešto, iza kamere, promatra i slaže vredne trenutke. Nedavno je u okviru filmskog festivala Slobodna zona prikazana prva epizoda iz njegovog dokumentarnog serijala Kolaži o laži. Nebojša je u okviru šest epizoda, koliko broji serijal, obuhvatio različite formate u okviru kojih je najlakše manipulisati gledaocima u multimedijalnom svetu. Tako nastaju epizode o lažnim vestima, dokumentarnom filmu, deep fejku, teorijama zavere… Slijepčević i njegovi saradnici odlučili su da na zabavan način dođu do publike i tako im ukažu koliko se lako i jednostavno šire netačne informacije, čak i u formama za koje ne bismo ni pretpostavili. Govori nam da je, na neki način, cilj bio provocirati gledaoce i da je to zapravo dobro, jer ih iz svoje pasivne pozicije konzumenta medija tera da postanu aktivni promišljaoci informacija.

U okviru filmskog festivala Slobodna zona, sa Nebojšom smo razgovarali o načinu pripreme serijala Kolaži o laži, gledaocima i njihovim stavovima na temu lažnih vesti i informacija, kao i o dokumentarnom filmu i njegovim prednostima.

Autor fotografije: Tomislav Kristo / CROPIX

Kako je došlo do ideje da temu lažnih vesti predstavite kroz jedan ovakav serijal?

U današnje vrjeme teško je zaobići tu temu, to je velika tema našeg vremena. Međutim, mi se nismo vodili samo temom lažnih vjesti. Općenito šta je to istina i laž u današnjem svjetu koji je multimedijski. Svaka osoba je mali privatni medij. Sva komunikacija je danas hiperdigitalizirana, brza i podložna manipulacijama. Zapravo, sve je manipulacija, samo je pitanje kako prepoznati zlonamjernu manipulaciju. Tako smo odlučili da radimo seriju o lažima u šest epizoda koje se bave različiitim stvarima.

Prva epizoda, koju smo imali prilike da gledamo na Slobodnoj zoni se bavi lažnim vestima, šta su teme ostalih pet?

Postoje epizode o teorijama zavjere, o deep fejku, dokumentarnom filmu kog mnogi laici smatraju pouzdanim izvorom informacija. Mi to, zapravo, dekonstruiramo, na neki način se bavimo samim sobom. Mi koji se bavimo dokumentarnim filmom zapravo smo manipulatori na određeni način, nekad dobronamjerni, nekada zlonamjerni. Zatim, bavimo se i marketingom, jedna epizoda se bavi projekcijom pojedinaca na interenetu, kakve lažne profile stvaramo. Kad kažem lažne profile ne mislim pod lažnim imenom, već kako se lažno predstavljamo.

Kako ste prikupljali informacije koje su važne i verodostojne kako biste napravili ovi serijali? Kako je izgledao sam proces rada na ovom serijalu?

Mi smo ovu emisiju koncipirali sa ciljem da na jedan, uvjetno rečeno, zabavan način dođemo do gledatelja. Da to ne bude predavanje kao u školi. Zato smo svaku epizodu koncipirali kroz svojevrsni eksperiment u kojem pozivamo goste i zadajemo im eksperimente. Recimo u epizodi o teorijama zavjere smo pozvali filmskog reditelja Peđu Ličinu i dali mu zadatak da kreira teoriju zavjere i proširi je po internetu. Mi ćemo pratit kako se ta laž kreira i pratićemo da li će iko u to da povjeruje. Na taj način dekonstruiramo taj proces i postupak kako se iz ničega stvori mit.

U drugoj epizodi bavimo se deep fejkom, odnosno falcificiranjem videa. Za potrebe toga uzeli smo reditelja Bruna Ankovića, koji se bavi režijom reklama. On je trebalo da izrežira kratki video u kojem se susreću Josip Broz Tito i Franjo Tuđman. To je sve bilo zafrkancija. U filmu njih dvojica igraju partiju stonog tenisa u kojoj Franjo Tuđman namjerno pušta poene Titu, da mu se ulizuje. Opet smo to pokazivali ljudima da vidimo da li će prepoznati da je to falcifikat koji je napravljen jučer ili će povjerovati da je to stvarno povjesni dokument.

Kako su reagovali ljudi, jeste li pratili reakcije nakon emitovanja? Da li su odmah uočili da se radi o lažnim vestima?

Reakcije su bile razne. Sami gledatelj koji gleda epizodu, njemu je od početka jasno da je to laž, jer prikazujemo postupak kreiranja laži. U samoj epizodi smo imali te testne skupine ljudi, koji su učestvovali. Neki su odmah prepoznali da je riječ o falcifikatu, ali puno ljudi nije. Zapravo uopće nije razmišljalo na način da bi ih neko prevario. To je to nekritičko gledanje. Jedino smo u epizodi dokumentarnog filma varali i samog gledatelja pred ekranom, mešajući stvarne i lažne ljude, na način da se to ne može primjetiti. Na kraju epizode smo objasnili ko su sve izmišljeni, a ko stvarni likovi. Na taj način smo gradili, svaka epizoda ima taj tok.

Šta bi bila krajnja svrha ovo serijala, osvestiti građane, upozoriti ih?

Sigurno je jedna od svrha osvjestiti, posebno mlađim gledateljima. Mada, ni to nisam siguran, mlađi gledatelji odrastaju sa društvenim mrežama, tako da je njima jasnije nego starijima, koji su tehnološki manje potkovani. Danas svi živimo u trenutku kad se vidi koliko konfliktnih informacija kruži oko korone, oko cjepiva, i kako se ljudi dele – neki vjeruju jednoj, neki drugoj strani. Ne može se reći da ima nekih podjela niti po dobi, niti po obrazovanju. Cilj je provocirati gledatelje, podbadati. Provokacija je jedna pozitivna stvar koja ti tjera krv u mozak. Čak ako se ljudi malo naljute, nije ni to loše. To ih tjera da iz svoje pasivne pozicije konzumenta medija postanu aktivni promišljaoci informacija.

„Cilj je provocirati gledatelje, podbadati. Provokacija je jedna pozitivna stvar koja ti tjera krv u mozak. Čak ako se ljudi malo naljute, nije ni to loše. To ih tjera da iz svoje pasivne pozicije konzumenta medija postanu aktivni promišljaoci informacija.”

Mnogo ljudi je u prvoj epizodi dokumentarca o lažnim vestima pomenulo da više veruje informacijama na internetu, nego medijima. Kako vi gledate na to, s obzirom da internet zapravo nema filtere i svako može da kreira sadržaj, dok u medijima mora da prođe određene filtere?

Mislim da je pola odgovora upravo u ovom. Sigurno je razlog u algoritmima kojim ljudi dobijaju informacije. Internet, društvene mreže, ali i pretraživači počivaju na tome. Vrlo brzo ti algoritmi shvate koji su interesi i uvjerenja svih nas, nakon toga, nam ne izbacuju rezultate koji pružaju drugo mišljenje. Onda nas sve drže u komfor zoni. Tada imamo iluziju da se cjeli svijet slaže sa nama. Naravno da je lako povjerovati da je to istina, jer se to uklapa u naš životni stav, iskustvo… Vrlo je lako povjerovati da je to jedina istina što je naravno vrlo rijetko točno. To je problem sa interentom. Nijedan od tih velikih kompanija koje nam pružaju usluge, njihov interes nije da nam pružaju objektivnu informaciju, već nas gledaju kao konzumenta, kao robu. Oni nemaju obavezu prema nama, jedino imaju obavezu prema svojim ulagačima.

Sa tradicionalnim medijima nije tako. Naravno da tu postoji interes za zaradu, ali postoje i propisi koji tjeraju te medije da imaju neku odgovornost prema čitateljima. Drugi problem je što u zemljama kao što je Hrvatska, a i Srbija, je pitanje koliko se ti propisi poštuju. Tako ljudima i pada povjerenje u medije. Tu se dješava jedna zamjena teza koja je jako opasna, a to je da je novinarstvo štetno ili neistintio. To nije točno. Novinarstvo je užasno bitno, samo što je problem u državnim mehanizmima ako dopuštaju da se nešto što ispada iz granica novinarstva predstavlja kao novinarstvo, da zauzima tu poziciju. Tako je sa svime, to se nažalost dešava svuda, gubi se povjerenje u novinare, zdravstvo, školstvo, u sve te javne institucije koje su nevjerojatno bitne.

Krivica se svaljuje na kreatore lažnih vesti, a da li je to na neki način i potreba publike? Tako je možda i u filmskoj industriji, da li publici prijaju ti zabavni, opuštajući sadržaji?

Imam prijatelje koji rade u žutoj štampi, njihovo je opravdanje uvijek isto – mi ne bi to pisali da ljudi na to ne klikću. Prebacuje se odgovornost. Ja se tu ne slažem, mislim da ne može biti odgovornost na konzumentu. To je opet zamjena teza. Zato imamo državu, koja služi da pomogne i štiti ili globi građane. U svakodnevnom životu imamo sto takvih primjera, imamo semafore, zato što su efikasni. A taj semafor ima oblik represije na neki način. Na taj način je to zadatak države, da nam pomogne u tome.

Zašto klikbejtovi postoje? Zato što su mediji ostali bez izvora finansiranja. Zato što se moraju finansirati preko Google ads-a. Opet se desio taj odliv para koji ih onda stavlja u poziciju da si iskoriste očajničkim metodama. Prilično sam siguran da niko ko je studirao novinarstvo i ko se želi baviti time nije sretan što to radi. Nije to ničija želja, kao što ima jako malo ljudi u režiji koji želi režirat sapunice, svi bi radili art filmove, ali jako malo ljudi to radi. Hajde da stvorimo društvo u kom možeš radit art filmove i ne moraš pravit klikbejtove da bi bio novinar. Postojalo je to ranije, nije to nemoguće, ali se urušilo.

Zašto se urušilo?

Moje mišljenje koje sam naučio radeći ove serije je da smo mi neoprezno prepustili to nekim velikim igračima koji su uništili tu pažljivo kreiranu biodinamiku društvenog i medijskog života. Onda se pojavio taj Google i ostale društvene mreže, koje su ušle na mala vrata. To je kao kad u Jadransko more dođe neka mala alga iz Tihog oceana. Odjednom, ako nema prirodnih neprijatelja ona se toliko razraste da ubije sve ostale. Na taj način smo mi njih pustili da uđu, da isišu sve. A nama ostaje da tu plivamo.

Autor fotografije: Marko Prpic/PIXSELL

Šta je Vas privuklo da se fokusirate na dokumentarne filmove, šta izdvaja ovaj žanr u odnosu na ostale forme?

U startu, moram priznat da je bilo nešto šta se više odnosi na proces rada nego na neku jasnu viziju. Ja sam karakterno introvertiran. U režiji igranog filma su radnja sa glumcima i velikim ekipama uvek, na neki način, previše iscrpljujuća. To je za jednog introverta jako naporno. Kao dokumentarista mogao sam imat jednu pasivniju ulogu gde sam promatrač koji malo promatra, traži i slaže. To je više odgovaralo mom karakteru. Onda sa vremenom, kad vidim koliko se filmova radi, pitam se da li je potrebno raditi još jedan triler? Šta je stvarno bitno? Na šta ja hoću trošit svoje vrjeme, energiju? Uvek mi je odgovor dokumentarni filmovi, nešto što je bitnije. Desila se hiperprodukcija, koja obezvređuje sve, i zapravo je veoma lako upast u nju. Meni je Netflix ko Lidl, neka jeftina samoposluga koja ima svega do beskonačno, a na kraju ništa. Neke jeftine kopije koje se proizvode u beskonačnost, nema neke hranjivosti. Ne privlači me da tu dam svoj doprinos. Dokumentarni film, ako je dobro rađen ima neku vrjednost.

Da pomenemo i ranije radove, film Srbenka, koji je pre dve godine takođe prikazan na Slobodnoj zoni, ima jako interesantnu tematiku. Približite nam radnju filma i zašto je baš ta tema vama bila inspirativna i važna za film?

Oliver Frlijć jedan vrlo interesantan kazališni autor se pojavljuje, te je meni to bila mogućnost da vidim kako on radi. Sa druge strane, to je film o jednoj temi koja je za mene velika, bitna, prisutna, a nekako niko ne bi baš pričao o njoj. To je tema koja nije Hrvatska tema, to je veća tema od toga. I ovde, na Slobodnoj zoni smo imali film „Profesor Bakman i njegovi časovi“ koji se bavi sličnom temom – kako djeca koji su druge nacionalnosti u vremenu te političke nekorektnosti žive sa tim, da li to ostavlja posledice – nešto što nas se svih tiče. Nije to samo pitanje nacionalnosti, može se preslikat na bilo što drugo.

Kada su u pitanju hrvatska i srpska filmska scene, šta je ono što izdvaja jednu, a šta drugu?

Sigurno da ima nekih specifičnosti. U Srbiji kad je film u pitanju i sada i ranije, na neki način, scena je življa, moćnija, u svakom pogledu, od momenata najkomercijalnijih radova, do art filmova. Što se može pripisati time što je veća država, ali ne samo to, nego i nekakvom drugačijem pristupu filmu. Hrvatska ima veoma živu dokumentarnu scenu, jedan val dokumentarizma. Mislim da je to jako interesantno što se zbiva zadnjih godina. Nije to unikatno samo u Hrvatskoj, nego je to osobina vremena da je dokumentarni film postao sve zanimljiviji, bitniji, tu smo se mi uhvatili za taj val. Volio bih da hrvatska filmska scena općenito bude življa po uzoru na srpsku.

Šta vas posebno inspiriše u radu? I koje su ideje za neke buduće filmove?

Meni se čini da teme pronalaze mene, a ne ja njih. U svakom trenutku ima nešto što ne možeš ignorirati ili pokušavaš ignorirati, ali je prisutno, bitno je. I sad ima tema za koje se čudim, zašto niko ne radi. Odlučio sam malo manje režirati, raditi manje projekata pažljivije. Ali recimo jedna velika tema u Hrvatskoj, koja je vanjska granica Evropske unije, je to što se zbiva sa migrantskim valovima na granicama i sa policijskom zloupotrebom sile da bi se emigranti vraćali u Bosnu i Hercegovinu. To je, rekao bih, velika evropska priča, priča o cjeloj politici Evropske unije, a zbiva nam se na udaljenosti od sat vremena vožnje. To bi rado radio, ali nemam vremena. Od nedavno radim u produkcijskoj kući Zagreb film, tamo sam kreativni umjetnički savjetnik za dokumentarni film tako da se malo više bavim tuđim filmovima nego svojim.

Naslovna fotografija: Goran Stanzl/PIXSELL

Članak Nebojša Slijepčević: Sve je manipulacija, pitanje je kako prepoznati zlonamjernu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Digitalni kasetofon S04E01: Pregled scene

Oblakoder magazin — Thu, 07 Oct 2021 11:44:48 +0000

Prva epizoda nove sezone posvećena je singlovima koji su izašli za vreme letnje pauze emisije i analizi novih tokova na sceni. Slušamo singlove sastava Sitzpinker, Zicer Inc. , Turbo Trans Turisti, proto tip, Emma & Jimmy, GABRIEL, Dzipsii, kene beri, cimerke, Lenhart Tapes, Lelee.

Digitalni kasetofon u novoj sezoni pojavljuje se u novom raspoloženju, nepredvidiv i luđi nego ikad. Za razliku od prethodnih sezona kada je emisija emitovana jednom nedeljno, Digitalni kasetofon će u novoj sezoni biti emitovan svake druge nedelje sredom od 17 do 18 sati na RadioAparatu.

Celu emisiju možete poslušati na Oblakoderovom Mixcloud profilu.

Autorke i voditeljke: Marina Zec i Marija Todorović

Članak Digitalni kasetofon S04E01: Pregled scene se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Mladi i aktivizam: ZA Krov nad glavom i Kreni Promeni | Salon | E12

Oblakoder magazin — Wed, 14 Apr 2021 16:00:00 +0000

U poslednjoj epizodi ove sezone Salona razgovarali smo o mladima i aktivizmu. Sa našim gošćama pokušali smo da odgovorimo na mnoga pitanja među kojima su i koliko je onlajn aktivizam efikasan, načinima na koje se aktivizam odvija van društvenih mreža i važnosti podrške u akcijama koje aktivisti sprovode. O svemu ovome u Oblakoderovom Salonu razgovarali smo sa Anom Krstić iz Združene akcija Krov nad glavom i Marinom Pavlić ispred inicijative Kreni-Promeni.

Novinarka: Snežana Pajkić
Produkcija: Marija Todorović
Kamera: Milena Arsenić
Ilustracije: Olga Đelošević
Zvuk i montaža: Marko Đukić, Digimedia

Članak Mladi i aktivizam: ZA Krov nad glavom i Kreni Promeni | Salon | E12 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Mladi i multikulturalnost: Galeb Nikačević i Selma Selman | Salon | E09

Oblakoder magazin — Wed, 03 Mar 2021 16:46:03 +0000

Multikulturalizam je kompleksan koncept koji je globalno prihvaćen, ali se postavlja pitanje koliko ga stvarno živimo. U novom Salonu o diskriminaciji, predrasudama, različitim kulturama i etničkoj pripadnosti razgovarali smo sa sjajnim gostima – umetnicom i aktivistkinjom Selmom Selman i autorom i voditeljem podkasta Agelast Galebom Nikačevićem.

Hvala svima koji su učestvovali u realizaciji ove emisije! Posebno zahvaljujemo prostoru Kvaka 22 i agenciji Žiška!

Novinarka: Marina Zec
Produkcija: Marija Todorović
Kamera i montaža: Milena Arsenić
Ilustracije: Olga Đelošević
Zvuk: Marko Đukić, Digimedia

Podržite Oblakoder na Patreonu!

Članak Mladi i multikulturalnost: Galeb Nikačević i Selma Selman | Salon | E09 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Mladi i tržište rada: Anja Jokić i Miloš Turinski | Salon | E08

Oblakoder magazin — Wed, 24 Feb 2021 16:55:37 +0000

Da li mladi znaju koja su njihova radna prava? Koliko tržište rada diktira trendove, a koliko mladi mogu da biraju šta žele da rade? U kojoj meri je formalno obrazovanje presudno za odabir profesije kod mladih?

Ovo su samo neka od pitanja koja smo pokrenuli u novoj epizodi našeg Salona gde smo o mladima i tržištu rada pričali sa našim gostima Anjom Jokić ispred Krovne organizacije mladih Srbije i Milošem Turinskim iz Infostuda.

Hvala svima koji su učestvovali u realizaciji ove emisije! Posebno zahvaljujemo prostoru Kvaka 22 i agenciji Žiška!

Novinarka: Snežana Pajkić
Produkcija: Marija Todorović
Kamera i montaža: Milena Arsenić
Ilustracije: Olga Đelošević
Zvuk: Marko Đukić, Digimedia

Podržite Oblakoder na Patreonu!

Članak Mladi i tržište rada: Anja Jokić i Miloš Turinski | Salon | E08 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Mladi i trendovi: Kata Ivakić i Milja Šijakinić| Salon | E07

Oblakoder magazin — Wed, 17 Feb 2021 12:36:38 +0000

Savremeno doba iznedrilo je mnoga nova zanimanja, pa je tako jedno od njih i posao influensera/influenserke. U javnosti su pokrenute rasprave o uticaju influnsera na mladei odgovornosti koju ta pozicija sa sobom nosi. Pored toga, trendovi, razvojem savremenih tehnologija, sve više postaju deo naše svakodnevnice, a ljudi sve više interaguju sa njima. To otvara i postavlja mnogobrojna pitanja kao što su – pozitivne i negativne strane trendova, ko ih kreira, koliki je njihov uticaj i koji su to najgori trendovi čiji smo svedoci bili u poslednje vreme.

O svim ovim pitanjima razgovarali smo sa našim gošćama – Miljom Šijakinić iz agencije Žiška i ilustratorkom na instagram profilu Sadmics i Katom Ivakić, osnivačicom brenda Kataliza.

Hvala svima koji su učestvovali u realizaciji ove emisije! Posebno zahvaljujemo prostoru Kvaka 22 i agenciji Žiška!

Novinarka: Marina Zec
Produkcija: Marija Todorović
Kamera i montaža: Milena Arsenić
Ilustracije: Olga Đelošević
Zvuk: Marko Đukić, Digimedia

Podržite Oblakoder na Patreonu!

Članak Mladi i trendovi: Kata Ivakić i Milja Šijakinić| Salon | E07 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Mladi i kultura: Maja Šuša i Nikola Jovanović | Salon | E06

Oblakoder magazin — Wed, 25 Nov 2020 15:00:14 +0000

U šestoj epizodi Salona razgovaramo o mladima i kulturi sa glumicom i osnivačicom Bašta festa Majom Šušom i osnivačem izdavačke kuće Kontra Nikolom Jovanovićem.

Hvala svima koji su učestvovali u realizaciji ove emisije, a posebno zahvaljujemo prostoru Kvaka 22 i agenciji Žiška!

Novinarka: Marina Zec
Produkcija: Marija Todorović
Kamera i montaža: Milena Arsenić
Ilustracije: Olga Đelošević
Zvuk: Marko Đukić, Digimedia

Podržite Oblakoder na Patreonu!

Članak Mladi i kultura: Maja Šuša i Nikola Jovanović | Salon | E06 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Mladi i inkluzija: Lana Nikolić i Monika Ajvazović | Salon | E04

Oblakoder magazin — Wed, 11 Nov 2020 17:00:50 +0000

U novoj epizodi Salona ugostili smo dve divne sagovornice – diplomiranu filološkinju, aktivistkinju i novinarku Lanu Nikolić i diplomiranu socijalnu radnicu Moniku Ajvazović. Sa njima smo ovog puta pričali o mladima i inkluziji, diskriminaciji, predrasudama, afirmativnim merama, a pokrenuli smo i mnoga druga pitanja.

Hvala svima koji su učestvovali u realizaciji ove emisije! Posebno zahvaljujemo prostoru Kvaka 22 i agenciji Žiška!

Novinarka: Snežana Pajkić
Produkcija: Marija Todorović
Kamera i montaža: Milena Arsenić
Ilustracije: Olga Đelošević
Zvuk: Marko Đukić, Digimedia

Podržite Oblakoder na Patreonu!

Članak Mladi i inkluzija: Lana Nikolić i Monika Ajvazović | Salon | E04 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Mladi i ekologija: Žaklina Živković i Mirko Popović | Salon | E03

Marija Todorović — Wed, 07 Oct 2020 16:00:00 +0000

U trećoj emisiji o mladima i ekologiji razgovarali smo sa Žaklinom Živković iz inicijative Pravo na vodu i organizacije Polekol i Mirkom Popovićem iz organizacije RERI.

Hvala svima koji su učestvovali u njenoj realizaciji i Kvaki 22 na ustupljenom prostoru!

Novinarka: Snežana Pajkić
Produkcija: Marija Todorović
Kamera i montaža: Milena Arsenić
Ilustracije: Olga Đelošević
Zvuk: Marko Đukić, Digimedia

Podržite Oblakoder na Patreonu!

Članak Mladi i ekologija: Žaklina Živković i Mirko Popović | Salon | E03 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Mladi i politička participacija: Sara Nikolić i Vuk Velebit | Salon | E02

Marina Zec — Mon, 14 Sep 2020 12:17:07 +0000

U drugoj epizodi Oblakoderovog Salona smo ugostili politikologa Vuka Velebita i doktorantkinju Filozofskog fakulteta i istraživačicu na Institut za filozofiju i društvenu teoriju Saru Nikolić sa kojima smo razgovarali o mladima i političkoj participaciji.

Hvala svima koji su učestvovali u realizaciji ove emisije i Kvaki 22 što nam je ustupila prostor!

Novinarka: Marina Zec
Produkcija: Marija Todorović
Kamera i montaža: Milena Arsenić
Ilustracije: Olga Đelošević
Zvuk: Marko Đukić, Digimedia

Podržite Oblakoder na Patreonu!

Članak Mladi i politička participacija: Sara Nikolić i Vuk Velebit | Salon | E02 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Mladi i mediji: Filip Lukić i Miloš Dašić | Salon | E01

Marina Zec — Thu, 27 Aug 2020 13:36:19 +0000

Oblakoder pokreće serijal intervjua o temama koje se tiču mladih!

Naš Salon ovog puta smo izmestili u prostor Kvake 22, gde smo sa našim gostima pričali o mladima i medijima. Gosti premijerne emsiije bili su Miloš Dašić, koordinator programa Radio Aparata i Filip Lukić, novinar televizije N1. Hvala svima koji su učestvovali u realizaciji ove emisije i Kvaki 22 što nam je ustupila prostor!

Novinarka: Marina Zec
Produkcija: Marija Todorović
Kamera i montaža: Milena Arsenić
Ilustracije: Olga Đelošević
Zvuk: Marko Đukić, Digimedia

Podržite Oblakoder na Patreonu!

Članak Mladi i mediji: Filip Lukić i Miloš Dašić | Salon | E01 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Digitalni kasetofon S02E23: ROGI

Marina Zec — Sun, 26 Apr 2020 18:46:42 +0000

U poslednjoj aprilskoj emisiji Digitalnog kasetofona, ili kako bi Rogi u svojoj novoj pesmi rekao, na uglu aprila i maja, ugostili smo beogradskog muzičara Igora Horozovića ROGI-ja!
Razgovaramo o novoj pesmi „Randevu”, o lejbelu višemanje zauvijek i regionalnoj sceni, kao i o omiljenim mestima u Beogradu, druženjima i daljim planovima!
Autorka i voditeljka emisije: Marina Zec

Članak Digitalni kasetofon S02E23: ROGI se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Digitalni kasetofon S02E19: Ivica

Marina Zec — Tue, 24 Mar 2020 10:31:37 +0000

Gost Digitalnog kasetofona je Ivan Kačavenda Ivica. Razgovaramo o stvaranju muzike, Beoviziji, promeni Ivice, različitim razmišljanjima o muzici i o važnosti kuhinje za svakog muzičara!
Autori i voditelji: Marina Zec i Mihajlo Andrić

Članak Digitalni kasetofon S02E19: Ivica se pojavljuje prvo na Oblakoder.

O Oblakoderu na radiju Beograd 202

Oblakoder magazin — Mon, 25 Nov 2019 11:03:04 +0000

Naša urednica, Marina Zec, gostovala je u emisiji Širom zatvorenih očiju – Put bez putovanja i govorila, između ostalog, i o Oblakoderu.

Iz emisije smo izdvojili segment o Oblakoderu, a celu emisiju možete poslušati na sajtu RTS-a.

Članak O Oblakoderu na radiju Beograd 202 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Digitalni kasetofon S02E10

Oblakoder magazin — Mon, 18 Nov 2019 11:05:47 +0000

Gosti Digitalnog kasetofona su Ana Avramov i Nebojša iz benda 3mačke100 godina. Razgovaramo o njihovim dostignućima, planovima, budućim kretanjima i zrenjaninskoj sceni.

Autori i voditelji: Marina Zec i Ivan Radisavljević

Članak Digitalni kasetofon S02E10 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Digitalni kasetofon S02E09: Hatter Matter

Oblakoder magazin — Tue, 12 Nov 2019 10:04:01 +0000

U nedelju 17. novembra u KC gradu nastupiće sastav Hatter Matter i Olivera Popović. Tim povodom, gosti Digitalnog kasetofona u nedelju 10. novembra bili su su Milan Veselinović, tvorac i autor Hatter Matter-a i Luna Škopelja, koja je učestvovala na albumu i nastupa sa njim.

Oblakoder je upoznao Lunu i Milana u razgovoru čim je izašao album “Hatter Matter”, a razgovor sa njima možete pročitati ovde.
Takođe, Digitalni kasetofon sa Oliverom Popović možete poslušati ovde.

Voditelji: Mihajlo Andrić i Sara Arsenović

Članak Digitalni kasetofon S02E09: Hatter Matter se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovonedeljni gost Digitalnog kasetofona – Entropija

Oblakoder magazin — Sun, 27 Oct 2019 11:25:06 +0000

Ove nedelje u emisiju Digitalni kasetofon stiže psihodelični garažni rokenrol bend iz Beograda, nastao leta 2017. – Entropija. Entropiju čine Novak, Ana i Jelisaveta, a bend je nedavno objavio album prvenac „Mi” za idavačku kuću Krava 22.

Emisiju možete slušati na RadioAparatu od 19 do 20 sati večeras.

Streaming link: www.radioaparat.com

Digitalni kasetofon možete slušate svake nedelje na RadioAparatu od 19 do 20 sati, ili na našim Mixcloud i YouTube kanalima.

Članak Ovonedeljni gost Digitalnog kasetofona – Entropija se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Digitalni kasetofon s02e02: pourpur

Oblakoder magazin — Mon, 16 Sep 2019 20:39:20 +0000

Pre nedelju dana izašao je prvi singl kruševačkog benda pourpur kojim bend najavljuje prvi EP album čije se objavljivanje očekuje do kraja godine, a o daljim planovima, bendu i sceni govorili su članovi benda, Uroš Savić Kain i Aleksa Matić.

Voditeljka: Marina Zec

Članak Digitalni kasetofon s02e02: pourpur se pojavljuje prvo na Oblakoder.