Milan Veselinović je autor prvog albuma u potpunosti komponovanog na ukuleleu na ovim prostorima pod imenom Hatter Matter, koji je predstavljen pre mesec dana na promociji na otvorenom u Ljutiću. Na promociji zajedno sa njim nastupila Luna Škopelja koja je na albumu učestovala kao jedan od producenata.
Hatter Matter predstavlja specifičan zvuk, koji je, iako vrlo smirujuć i ambijentalan, ispunjen emocijom. Svaka pesma ima sopstvenu sekvencu i priču. Kroz pesme autori potežu razgovor o muzici, stvaranju na prekookeanskoj bazi, žirafama i aktuelnoj domaćoj muzičkoj sceni.
Milan ima dvadeset i četiri godine, rođen je u Torontu, ali trenutno živi na Dorćolu. Studira poljoprivredni fakultet i ne jede meso (što je, kako on kaže, ironično). Prvi instrument koji je naučio da svira je gitara, koju je nakon kratkog „đuskanja“ batalio i prešao na bas. Godine 2013. u Amsterdamu je kupio svoj prvi ukulele.
Luna se bavi muzikom, kako kaže “otkad zna za sebe”. Pohađala je srednju muzičku školu i fakultet za muzičku produkciju. Svoje tinejdžerske godine provela je svirajući (uglavnom) klavijature po raznoraznim bendovima najrazličitijih žanrova, ali se u okviru ovog projekta odlučila za produkciju i za bas.
Kakva su vam prva sećanja na muziku?
Milan: Prvi CD koji sam kupio je bio neki Eminemov, kada sam bio drugi ili treći razred osnovne škole. Zatim sam kupio CD 50 Cent-a. To su bili prvi CD-ovi koje sam posedovao i slušao, a vremenom sam počeo da slušam i metal muziku. Odatle je krenulo progresivno.
Luna: Moji roditelji su muzičari, i ja sam oduvek bila okružena njihovim skalamerijama, tonskim probama i koncertima. Kažu da mi je prvi nastup bio kada sam se u pauzi između njihovih tonskih proba popela na do mikrofona za bas i otpevala svoj tadašnji hit „Meda Miško“ (smeh).
Kakvu muziku slušate u slobodno vreme?
Milan: Što je najgore te neke sessione sam možda više slušao u poslednje vreme. Tražim ih na YouTube-u. Oduvek sam slušao sve. Baš me vozi svakakva muzika, od trepa repa džeza i svega živog.
Luna: Uvek sam se ložila na nešto što je zanimljivo ili produkcijski ili da je bar kreativno. Oduvek sam bila širokih shvatanja po pitanju muzičkih ukusa, možda zato što se to primenjivalo kod mene kući. Ćale mi je uvek bio više u rok fazonu, a mama u world music, pošto je svašta slušala. Uz to sam odrasla i to mi je uvek bilo i interesantno. Kada sam počela da sviram volela sam da sviram u bendovima koji imaju različitu muziku koja možda nikad nije bila moja, ali kao ajde da vidimo da li ću se snaći u ovome.
Hatter Matter album
Šta za vas muzika predstavlja?
Milan: Pa nemam pojma, nekako nešto uvek toliko opšte prisutno i u momentima kada mi treba nešto u pozadini, uvek je dobrodošla i sve vreme je tu. Za svaku priliku, nepriliku, odgovor. Dobar backround za sve. (smeh)
Luna: Pa kao neki prostor gde komuniciramo na drugačiji način. Postoji jezik koji koristimo, ali muzika ipak predstavlja univerzalni jezik, što je jako kul. Stalno upotpunjuje atmosferu i prostor iznad i pored nas nekim lepim notama. To je tvoj prostor, tišina koju treba da ispuniš.
Milan: To što kažeš, to komuniciranje – jer u našem projektu nema teksta, sve je nekako ambijentalno, ali razumeš emociju i ono što je neko hteo da kaže kroz to što čuješ.
Kakvi su vam utisci sa promocije?
Milan: Bilo je baš napeto. Ovo je prvi event koji sam zajedno sa Lunom i naravno, uz puno pomoći prijatelja, organizovao, ali opet sva odgovornost je bila na meni. Moraš sve to da izneseš i da se čuješ sa hiljadu ljudi, što je bilo jako čudno i novo za mene. Dan promocije je bio isto jako napet, ali je bilo fantastično. Nemam ni procenu koliko je ljudi bilo, mi smo super svirali i napravil atmosferu. Generalno jako pozitivno i lepo iskustvo.
Luna: Prvi put smo radili nešto svoje nezavisno i baš se iscimali. Nismo imali nikakvu lovu i značila je pomoć. Otprilike imali smo ceo tim koji je ulagao u priču. Svi smo tu iz tog aspekta koautori, svako radi nešto svoje, ali smo opet zajedno.
Hatter Matter promocija
Šta znači Hatter Matter?
Milan: Hatter Matter? Pa bukvalno to što znači, hatter kao ludi šeširdžija – mad hatter; a matter kao materija, nešto što se tiče ludaka. Em što je bilo zvučno, em što je zaokružilo svih pet numera koje su neke faze i emocije kroz koje prolazim kroz život.
A u čemu je fora sa žirafom?
Milan: To je jako interesantno. Jednom sam seo sa drugom koji je radio dizajn i ja sam rekao da želim da na albumu imam neku živoinju. Isfurane su priče tipa sova i tigar i te gluposti, i kao ajde neka bude žirafica. I on je došao sa jednom skicom koju ne bi trebalo da pokazujem nikome, ali tako je ta ideja krenula. Onda smo malo guglovali šta znači simbolika žirafe, nekako se sve potrefilo, jer predstavlja gledanje unapred i početak koji te tera ka višem cilju. Jako je gotivno.
Kako izgleda proces rada na pesmi?
Luna: Za ovaj projekat konkretno, radili smo sa Nemanjom Maksimovićem NMEE-om, koji je u jednom trenutku otišao u Ameriku. Mi smo uglavnom kod mene kući radili i Milan bi došao sa nečim na šta bismo dodavali još ili sređivali pa onda slali Nemanji, koji bi takođe doradio nešto i slao nazad nama. Tako je ceo album nastao preko poruka, video poziva tako da numere nikad nisu bile u potpnosti iste.
Šta mislite o aktuelnoj domaćoj muzičkoj sceni?
Milan: Ono što bih nazvao trenutno popularnim jeste ta neka trep scena, što je kao okej. Ali zašto se na showcase-u ili koncertu na kojem se pojavljuje brda ljudi i dece pojavi lik koji pusti svoju pesmu i dabuje preko nje. Pustiš svoju pesmu i dereš se preko toga svojim glasom brate, totalno je suludo. A pesme su ok, ima dobrih, ali ima i jako loših.
Luna: Meni nije jasno baš sve to – pop je popularna muzika, a to je ovde sve ono za šta se mi pravimo da ne postoji.
Sa kim biste najviše voleli da imate priliku da sarađujete od muzičara? Može da bude bilo ko – živ ili mrtav.
Milan: Ja sam uvek bio zatvoren za saradnju (smeh), ali ako već mogu da biram… nemam pojma, nisam nikad razmišljao o tome… sa Stingom.
Luna: Znala sam! (smeh) To je bio neki moj prvi impuls, ali ja bih sa Bjork, to bi bio baš gas. To su sad nemogući gasovi, ali ako smo u situaciji za nemoguće gasove – onda Bjork.
Šta je nešto što svako za života mora bar jednom da uradi?
Luna: Da proba da bude kreativan, napravi nešto svoje i to izgura koliko god da je moguće. Na kraju je sama satisfakcija ta što si nešto stvorio i imao svoj glas.
Imate li neke strahove?
Luna: Zabluda. Što jeste malo teško kad si umetnik jer sve vreme treba da budeš u nekoj zabludi, a trudiš se da budeš realan. Malo je klackalica.
Milan: Mrak. (smeh) Kao mali sam se uvek plašio svega što može da izviri iz mraka i uvuče te pravo u smrt.
Koja je najčudnija stvar koju vas je neko ikada pitao ?
Milan: Ja se sećam nekog lika iz Pete gimnazije, koji je uvek bio jako čudan, nismo se poznavali. Samo mi je prišao jednom na hodniku da pita da li znam zašto žirafe imaju jako dugačak vrat i otišao. Možda me od tad proganjaju.
0 Comments