Ove i brojne druge aktivnosti razbudiće znatiželju, razigrati um i pozvati posetioce da uhvate naučni ritam za veliki, finalni događaj 26. septembra.

Zagrevanje počinje već 15. septembra, kada će, sve do 19. 9, između 10 i 15 sati Prirodno-matematički fakultet u Nišu poželeti dobrodošlicu svim budućim istraživačima.

Predaktivnosti u Beogradu kreću 18.9. otvorenim vratima laboratorije Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” (IBISS) od 10 do 14 sati, dok će Institut za nuklearne nauke „Vinča” ugostiti radoznale posetioce 22. 9. od 10 do 14 časova.

U Tržnom centru „BIG Fešn” 21. septembra od 18 do 20 časova naći ćete se oči u oči sa česticama mikroplastike: naučićete nešto više o ovom globalnom problemu današnjice, uključujući i to šta svako od nas može da učini da smanji pritisak plastike na prirodu.

U restoranu „Polet” 22. 9. od 20 sati biće održan naučni pab kviz uživo, a dan ranije, 21. 9. u minut iza ponoći kreće i petodnevni onlajn kviz Lov na znanje, u saradnji sa projektima Evropske noći istraživača „RiNG“ (Bosne i Hercegovine) i TRAILS (Srbija).

Fotografija: Tanja Drobnjak

U ponedeljak, 22. 9, na Jutjub kanalu Evropske noći istraživača biće emitovana tri filma snimljena tokom terenskog rada istraživača sa Odeljenja za hidroekologiju i zaštitu voda IBISS-a sa temom Reke u kadru – priče hidrobiologa.

U Palati nauke 24. 9. od 17 do 19 sati biće održano predavanje iz tri dela i debata pod nazivom „Šta nauka ima sa nama? Nauka u svakodnevici i svakodnevica u nauci”.

Saznaćete kako se nauka i tehnologija međusobno dopunjuju i pomeraju granice svakodnevice, kako roditelji dece sa autizmom mogu da udruže snage sa naučnicima i dugoročno menjaju sistem, ali i šta svako od nas već danas može da učini za unapređenje ili očuvanje metaboličkog zdravlja. Dva predavača dolaze sa IBISS-a – doktor bioloških nauka Bojana Mićić, naučni saradnik na Odeljenju za biohemiju i dr Smilja Praćer, naučni saradnik na Odeljenju za neurobiologiju – a doktor bioloških nauka Zorana Kurbalija Novičić trenutno radi kao naučnik i biznis lider u Upsali u firmi Olink Proteomics. Nakon predavanja sledi vođeni obilazak stalne postavke Palate nauke. Ulaz je besplatan, ali je broj mesta ograničen i neophodna je prijava putem ovog linka.

Naučni klubovi širom Srbije od 22. septembra organizuju tradicionalnu Nedelju istraživača.

U Nišu će 22. 9. u 10 sati u Naučnom klubu pri Centru za stručno usavršavanje (CSU) biti otvorena izložba Miris prirode – biljne vrste Srbije. Istoga dana od 18 sati na programu je predavanje o zelenoj infrastrukturi i održivim gradovima. U dvorištu CSU 23. septembra biće održan pab kviz na temu mitova u vezi sa klimatskim promenama i njihovom „razbijanju”.

U Naučnom klubu, Parku znanja CSU i Parku Sv. Save 24. 9. od 12 do 14 sati posetioci će vršiti merenja temperature i upoznati se sa pojmom urbanih toplotnih ostrva, a 24. i 25. septembra od 17 do 19 časova u kafiću Labeerint  biće održani pab kvizovi čije će glavne teme biti hemija hrane, razvoj matematike i njen uticaj na rešenja u drugim naučnim oblastima, kao i matematički modeli pojava iz prirode i društva.

Na radionici u Naučnom klubu u Šapcu će 23. 9. biti reči o principima veštačke inteligencije (VI) u autonomnoj vožnji; dan kasnije učenici mlađeg uzrasta porediće muziku koju je stvorio čovek i onu koju je stvorila VI; a 25. septembra naučiće nešto više o šumskom bogatstvu Srbije.

U Naučnom klubu pri Centru za stručno usavršavanje u Kikindi na radionici 22. septembra od 17 do 18.30 učesnici će moći iz prve ruke da saznaju kako izgleda život u SAD od jedne FLEX učenice koja je tamo provela godinu dana. Ona će im pokazati i kako se prave smorsi, tradicionalni američki dezert uz logorsku vatru.

Nekoliko aktivnosti u Kikindi biće povezano sa VI:  potraga pomoću QR kodova (NK, 23. 9. u 17), njeno korišćenje u oblasti javne uprave, obrazovanja i građanskih prava (NK, 24. 9. u 12), pretvaranje tekstualnog opisa u sliku (OŠ „Sv. Sava”, 25. 9. u 15.30), programiranje u Skreču (NK, 25. 9. u 17) i korišćenje u farmaciji i medicini (NK, 26. 9. u 12).

Naučni klub Kragujevac će 24. 9. održati bogat i raznolik program na Trgu Radomira Putnika: interaktivne radionice, edukativne igre, slagalice, demonstracije i kvizove, sa posebnim akcentom na VI.

Na radionici u kraljevačkoj OŠ „Čibukovački partizani” 22. 9. VI neće biti predstavljena samo kao alat, već i partner u procesu otkrivanja, dok će naučni klub Kruševac 24. 9. organizovati prezentaciju o različitim mernim jedinicama korišćenim kroz istoriju, 

U Kulturnom centru Svilajnca se 22. 9. otvara izložba Kulturna raznolikost Svilajnca, a 24. 9. od 9 do 12 sati u Prirodnjačkom centru kroz aktivnost Sport je lek bez recepta predstaviće se sportski klubovi i upoznati decu sa različitim sportovima.

Fotografija: Promo

Da li je ekologija nauka ili pomodarstvo tema je predavanja koje će održati inženjer tehnologije Predrag Nikolić u mejkers učionici Zaječarske gimnazije 22. 9. od 18 sati. Na istom mestu, 24. septembra od 15 sati na meniju je gimnazijski lonac; kroz pripremu zdravih obroka biće reči o sastavu pojedinih namirnica i njihovoj funkciji u našem organizmu.

Na Trgu Oslobođenja 23. 9. od 17 sati maturanti gimnazijalci će vežbati veštinu debatovanja u stilu starih Grka. Učenici završnih razreda osnovnih škola dobiće priliku da se upoznaju sa programiranjem u kabinetima informatike Zaječarske gimnazije 25. 9. od 17 sati.

Na dan jesenje ravnodnevice, 22. 9. u OŠ „Jovan Šerbanović” u Ranovcu od 12 sati učenici će simulirati proces kojim je Eratosten u 3. veku pre n.e. izmerio obim Zemlje. U ranovačkoj knjižari Nola 23. i 24. septembra od 10 do 11 sati posetioci će se upoznati sa istorijom nauke i astronomije kroz predstavljanje knjige „Šta nam govori nebo” Gertrude Kejl, a Garden pab u Petrovcu na Mlavi pretvoriće se u naučni kafe 25. 9. od 18 do 19 sati gde će se diskutovati o pčelama.

Šta je slično, a šta različito u kulturnom nasleđu srpskog i makedonskog naroda tema je radionice koja će se održati 22. 9. od 12 sati u Narodnom muzeju Leskovac i Etno muzeju „26. jul”. Nešto sasvim drugačije – gel od morskih algi koji se primenjuje u svemu od lečenja rana i nege kože do zalivanja biljaka – biće proučavan na interaktivnoj radionici 23. septembra u podne u  Naučnom klubu Centra za stručno usavršavanje u Leskovcu.

Da li je veštačka inteligencija saveznik, pretnja ili nešto sasvim neizvesno saznaćete na predavanju i interaktivnoj radionici u Naučnom klubu Reginalnog centra Smederevo 24. 9. od 10 do 12 sati.

Program u Novom Sadu počinje 19. septembra zanimljivom tribinom „Kako se informisati u doba AI?”, potom se nastavlja 22. septembra vožnjom biciklima kroz Sunčev sistem pomoću aplikacije u proširenoj realnosti.

Svakoga dana od 22. do 25. septembra u periodu 18-20 č u Naučnom klubu pri Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu biće organizovano nekoliko aktivnosti: igra memorije, soba za bekstvo, kafa s naučnicima, matematička slagalica Ešerove kocke i konstrukcija Platonovih tela. Na istoj lokaciji 23. 9. od 18 sati održaće se zabavni, interaktivni naučni kviz za decu od 10 do 15 godina, a 24. septembra od 12 do 14 moći ćete da upoznate VI tutora Mentoru.

Naučnici u Novom Sadu pozivaju sve radoznale i kreativne mlade umove da pokažu kako vide nauku i naučnike uz pomoć VI alata, učestvovanjem na konkursu FleksAI umetnost: Moja vizija nauke uz pomoć veštačke inteligencije. Konkurs je otvoren do 19. septembra.

Pre svega toga, 12. septembra u 20 sati na Instagram profilu prof. dr Tijane Prodanović (drcosmicray), jedne od naših najpoznatijih astrofizičarki i naučnih komunikatorki, biće organizovani posebni razgovori uživo sa naučnicima iz dijaspore koji rade u najprestižnijim svetskim institutima i univerzitetima.

16. Evropska noć istraživača pod sloganom U toku sa naukom održaće se u petak, 26. septembra, od 16 do 22 sata, u 16 gradova širom naše zemlje: Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Čačku, Kruševcu, Subotici, Smederevu, Pirotu, Leskovcu, Ranovcu, Zaječaru, Svilajncu, Kikindi, Šapcu i Inđiji.

Više informacija i kompletan program nalaze se na zvaničnom sajtu www.nocistrazivaca.rs

Ova manifestacija se u našoj zemlji ove godine realizuje kroz dva projekta: ReFocuS FLOW i TRAILS.

Koordinator projekta ReFocuS FLOW (Road to Friday of Science FLOWs) je Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu u partnerstvu sa Centrom za promociju nauke, Prirodno-matematičkim fakultetom Univerziteta u Nišu i Univerzitetom u Kragujevcu.

Koordinator projekta TRAILS (TRAIN RESPONSIBLE AI LEARNING SOCIETY) je Kreativno edukativni centar u partnerstvu sa Naučno-tehnološkim parkom Novi Sad, Udruženjem naučnih komunikatora NAUKOM, Visokom školom strukovnih studija iz Subotice i Centrom za promociju nauke.

Projekti su finansirani iz programa „HORIZON EUROPE“, najvećeg programa Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma „Marija Sklodovska-Kiri”.

Naslovna fotografija: Marko Risović

Članak Znanjem protiv gladi, mitova i dosade se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Uzimajući u obzir društveno-političke okolnosti u kojima se Bijenale odvija, ovogodišnja tema Umetnost kao samoorganizovana stvarnost istražuje napetost između umetničke prakse i političkog angažmana, između reprodukcije sistema i mogućnosti njegove transformacije.

Program otvaranja 10. septembra:

• 16:00 – 18:00 | Galerija SULUJ (Terazije, 26/ II sprat)
  U okviru segmenta Ma lagano otvaramo vrata galerije uz ritual ispijanja kafe i čitanja sudbine iz šolje sa umetnikom Milanom Radomirovićem. Dok nas sudbina podseća da ništa nije u našim rukama, umetnica Taisija Filatova vodi vežbu pravljenja anti-stres gipsanih granata – tragovi ličnog nemira ostaju u prostoru kao kolektivni znak. Istovremeno odjeci rada umetnika Yao Wang-a postavljaju pitanje: Kada ću imati normalan život?
• 19:00 – 22:00 | Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“ (Mali Kalemegdan 1)
  Za kraj leta okupljamo se na terasi paviljona – uz piće, razgovor i druženje zvanično otvaramo Bijenale mladih kroz segmente Okupacije i Oaze, uz muziku koju biraju p.taiss i ppavle. 

Bijenale mladih 2025 organizuje tim mladih iz oblasti umetnosti, arhitekture, istorije umetnosti i kulturne produkcije. U vremenu studentskog samoorganizovanja i društvenih protesta, ovah već tradicionalni događaj prevazilazi okvir klasične izložbe – postaje proces, privremena autonomna zona i prostor solidarnosti.

U ovogodišnjem Bijenalu učestvuju umetnici iz Austrije, Belgije, Crne Gore, Demokratske Republike Kongo, Hrvatske, Holandije, Kine, Nemačke, Rusije, Severne Makedonije, Švajcarske i Srbije: Tatjana Marticki Cvejin, Lora Abci, Una Mladenović, Manuela Pauk, Eddy Ekete, Mina Rakidžić Dostanić, Teodora Nešković, Nemanja Lukić, Olga Stanojević, Sara Bogdanov, Zorana Stevanović, Krsto Gligorjadis, Mirna Udovčić, Marija Vidović, Dejana Sekulić, Katarina Petrović, Mia Ćuk, Karina Kottová, studenti Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, Denise Lee, Yasaman Tamizkar & Lizzy Zaanen, Elisabetta Cuccaro, Kosta Jakić, Lily Pellaud, Anina Mueller, Tatjana Vall, Yao Wang, Angelina Pajković, Loti Milošević, Luka Joksimović, Anamarija Marinković, Anđelija Stančulović, Jana Stojanović, Marija Mladenović, Milan Radomirović, Taisija Filatova, Max Rainer, Teodora Rakidžić, Karlo Štefanek, Milo Masoničić, Sara Apostolović, Jana Milenković, Ana Stojković, Sofija Stevanović, Jelena Rendulić, Sanja Lazić, Bojan Milenković. 

Publika je pozvana da učestvuje, da zajedno sa umetnicima otvara nove puteve samoorganizovane stvarnosti i stvara umetnost kao čin otpora i zajedništva.

Program je organizovan kroz otvoreni kalendar, koji se stalno dopunjuje novim programima, a može se pratiti na zvaničnom sajtu Bijenala mladih: bijenalemladih.ulus.rs.

Članak Umetnost kao samoorganizovana stvarnost se pojavljuje prvo na Oblakoder.

16. Evropska noć istraživača održaće se u petak, 26. septembra, od 16 do 22 sata, u 16 gradova širom naše zemlje.

Pod sloganom U toku sa naukom, ovogodišnja manifestacija stiže u Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, Čačak, Kruševac, Suboticu, Smederevo, Pirot, Leskovac, Ranovac, Zaječar, Svilajnac, Kikindu, Šabac i Inđiju.

Upoznaće posetioce sa najnovijim naučnim saznanjima, predstaviti neka od fascinantnih otkrića i provesti kroz interaktivne radionice koje će pokazati koliko je nauka deo našeg svakodnevnog života.

Od najmlađih radoznalaca do onih koji žele da probude dete u sebi, svi će biti u prilici da budu „u toku sa naukom” – da razgovaraju sa istraživačima, zavire u njihove laboratorije i sami pokušaju da reše deo naučnih zagonetki.

Kao i svake godine, programi će biti potpuno besplatni za posetioce.

Evropska noć istraživača održaće se u Beogradu na nekoliko lokacija: u Evropskoj kući, gde će biti i svečano otvaranje manifestacije uz podršku Delegacije EU u Republici Srbiji, u Centru za promociju nauke, Muzeju nauke i tehnike, Etnografskom i Prirodnjačkom muzeju, Zoološkom vrtu, Češkom domu i TC BIG fešn.

Niš će svoje programe predstaviti u Centru za stručno usavršavanje, njegovom Naučnom klubu i Parku znanja, zatim u Narodnom muzeju, Univerzitetskoj biblioteci „Nikola Tesla”, Evropskoj kući, Američkom kutku i TC Delta planet.

Bogat naučni sadržaj Šapčani će biti u prilici da obiđu u Pešačkoj zoni, dvorištu Kulturnog centra i OŠ „Vuk Karadžić”. Lokacije u Čačku biće Park znanja Centra za stručno usavršavanje, Šetalište kod SC „Mladost” i Start ap centar.  

Trg Stevana Sinđelića i Centar za kulturu ugostiće ljubitelje nauke u Svilajncu. Gradski trg, Naučni klub Centra za stručno usavršavanje i Kulturni centar biće istraživačke lokacije u Leskovcu. Ove godine Smederevo će imati postavke u Naučnom klubu Regionalnog centra i Muzeju grada.

Tržni centar BIG, OPENS i Naučni klub u okviru Kulturne stanice Svilara biće domaćin manifestacije u Novom Sadu, Naučni klub Centra za stručno usavršavanje u Kikindi, TC BIG fešn u Kragujevcu, Pionirski park biće mesto okupljanja u Kruševcu, Plato ispred Doma kulture u Pirotu, a Ranovac će Noć istraživača održati na Gradskom trgu u Petrovcu na Mlavi.

Nekoliko kabineta i učionica Zaječarske gimnazije biće spremne da prime radoznalce svih uzrasta, Visoka škola će za to biti zadužena u Subotici, a Ulica Vojvode Stepe naukom će biti osvetljena u Inđiji.

Pozivamo vas da i ove godine budete deo Evropske noći istraživača! Po 16. put u Srbiji otvaramo vrata nauke – dođite da zajedno istražujemo, otkrivamo i zabavimo se, jer nauka je tu, pred vama i čeka da je upoznate! – poručuje dr Jasmina Nestorović Živković, koordinator projekta ReFocus FLOW.

Kao zagrevanje za Evropsku noć istraživača, već od 15. 9. u nekim gradovima biće organizovane promotivne aktivnosti, a 22. septembra tradicionalno počinje Evropska nedelja istraživača.

Evropska noć istraživača organizuje se već 20 godina uz podršku Evropske komisije širom Starog kontinenta, sa ciljem da na zanimljiv način afirmiše istraživače i nauku, približi njihov rad široj javnosti i podstakne mlade da se opredele za naučno-istraživačku karijeru.

Ove godine manifestacija se organizuje u 460 gradova u 25 zemalja.

U Srbiji je, tokom proteklih 15 godina, ukupno 41 grad učestvovao u ovoj naučnoj avanturi. Ona se u našoj zemlji ove godine realizuje kroz dva projekta: ReFocuS FLOW i TRAILS.

Koordinator projekta ReFocuS FLOW (Road to Friday of Science FLOWs) je Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu u partnerstvu sa Centrom za promociju nauke, Prirodno-matematičkim fakultetom Univerziteta u Nišu i Univerzitetom u Kragujevcu.

Koordinator projekta TRAILS (TRAIN RESPONSIBLE AI LEARNING SOCIETY) je Kreativno edukativni centar u partnerstvu sa Naučno-tehnološkim parkom Novi Sad, Udruženjem naučnih komunikatora NAUKOM, Visokom školom strukovnih studija iz Subotice i Centrom za promociju nauke.

Projekti su finansirani iz programa „HORIZON EUROPE“, najvećeg programa Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma „Marija Sklodovska-Kiri”.

Članak 16. Evropska noć istraživača se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Već mesecima, rame uz rame sa studentima, na ulicama su i ljudi koji žele pravdu i institucije koje funkcionišu, žele promenu sistema u kome svi već dugo plivamo. Nekad nam je glava pod vodom, pa se onda, na par sekundi, nađemo na površini. I tako ukrug.

Ti mladi ljudi preuzeli su i veliki teret na sebe. Možda nesvesni svega toga, onoga dana kada su blokade počele. Tada verovatno niko od njih, a ni nas, nije mogao da nasluti da će sve to trajati mesecima.

Međutim, šta se zapravo dešava tim mladim ljudima? Koliko oni osećaju pritisak zbog čitave situacije i svakodnevne uključenosti u blokade, plenume, organizovanje protesta, pravljenja čitave logistike i obezbeđivanja istog. To su možda samo neke situacije koje mogu da izdvojim, ali sam takođe sigurna da se za ovih šest meseci u njihovim životima dešavalo štošta.

Govorim to, jer se na dnevnom nivou svima nama dešavaju razne stvari, ali nezaobilazna tema gotovo svakog razgovora, su upravo blokade. Neminovno je da situacija utiče na sve ljude koji su uključeni i koji na neki način pružaju podršku, te se neretno kroz razgovor i spomene da život više nije isti kao ranije.

Okupljanja su na fakultetima, protestima i blokadama. Sve to daje nam snagu i osećaj da zajedno možemo da napravimo velike promene. Da smo svi u ovome i da jedni drugima čuvamo leđa. Međutim, teško je odupreti se osećaju da ovo stanje nekada izazove i razna preispitivanja. Nekada nas natera na suze radosnice, od sreće i ponosa, a nekada izazove i ona suprotna osećanja beznađa i nesigurnosti.

Upravo tu se nameće tema – kako se svi mi osećamo u ovoj izmenjenoj društvenoj situaciji?

Prema rečima psihološkinje Đurđe Timotijević, mladi u Srbiji svoju razvojnu krizu preživljavaju u ozbiljnoj društvenoj krizi – u stanju napetosti, nestabilnosti i duboke podeljensti društva u kome prevladava gubitak poverenja u postojeće institucije i vrednosti dok su na vlasti oni kojima dobrobit građana, posebno mladih, nije ni na agendi.

„Potpuno poremećno funkcionisanje društva pojačava mladima, a i svima nama ostalima, doživljaj nesigurnosti, izgubljenosti, neretko i besmisla,” ističe ona.

U emisiji Utisak nedelje, koja je nedavno emitovana, izdvojio se viralni snimak studenta koji poziva sve građane da se uključe, ističući koliko im je sada potrebna podška svih nas, ukazujući na to da ne može sve da spadne na studente i da se očekuje da će oni promeniti sve ovo što se godinama taložilo.

„Hodam gradom i imam osećaj da je samo meni i mojim kolegama vanredno stanje u životu. Mi smo žrtvovali akademsku godinu, žrtvujemo odnose sa porodicom, prijateljima, svoje privatno vreme, sve žrtvujemo za ovo. A nekad imam osećaj da ljudi misle: okej, biće protest, doći ću na protest kao na vašar, ja podržavam studente, ja se divim njihovoj borbi i to je to. Onda ću ja da se vratim u svoju zonu komfora, a studenti će da se bore za mene”, rekao je u emisiji sudent ETF-a Viktor Đorđioski, koji je i jedan od studenata koji je bio deo biciklističke akcije Tura do Strazbura.

I zaista je tako, koliko god svi bili uključeni u ovu borbu, najveće žrtve jesu spale upravo na studente. Stoga i sami studenti često u svojim javnim obraćanjima apeluju na građane i traže podršku: podršku institucija, privatnika, radnika u javnim preduzećima, pozivaju na generalni štrajk i ostale akcije koje zahtevaju učešće svih.

Međutim, uključenost studenata u ovoj meri ne iznenađuje jer mladi upravo jesu i najspremniji da preuzmu rizik o čemu nam govori i psihološkinja Timotijević.

„Nije slučajno što su baš studenti poveli ovu i mnoge druge revolucije – baš u tom periodu smo najspremniji da preispitujemo sistem, rušimo ga ako nije u skladu sa našim vrednostima i kreiramo novi. Ali kako je mladima u ovoj borbi koju bore za sve nas, ovako istrajni i dostojanstveni, ali, nažalost, u velikoj meri sami, to samo oni znaju. Sasvim je izvesno da lako nije”, navodi ona.

U online anketi koju smo sproveli za potrebe pisanja ovog teksta, bilo nam je važno da saznamo na koji način aktuelna društveno-politička situacija u Srbiji utiče na to kako se ljudi osećaju trenutno.

Gotovo polovina ispitanika, 47%, odgovorila je da trenutno stanje u državi na njih deluje negativno (osećaju anksioznost, tugu i bes). Sa druge strane, 17,5% ispitanika ističe da ih ova situacija zapravo motiviše na angažovanje i pokreće u pozitivnom smeru.

Ostali odgovori oslikavaju kompleksniju sliku koja se sastoji od kombinacije pozitivnih i negativnih emocija, preko osećaja otuđenosti uprkos kolektivnom pokretu. „Pozitivno – u smislu opšte promene na bolje; Negativno – i dalje osećam otuđenost i u toj masi”, glasi jedan od odgovora.

Takođe, ispitanici su naveli i da je prisutan osećaj vere u promenu i činjenice da „nisu svi kulturni i pristojni ljudi otišli iz zemlje.” Neki su, pak, istakli da su kroz lične teške trenutke naučili da ne brinu previše i da se trude da ostanu pribrani i u ovakvom okruženju.

Psihološkinja Đurđa navodi i da svi imamo dane kada sve izgleda preteško, besmisleno i beznadežno, ili se pak svet čini strašan i pun opasnosti, a mi nedovoljno jaki da se sa svim nosimo. Ona objašnjava i kako mladi mogu da prepoznaju razliku između svakodnevne tuge ili osećaja praznine i ozbiljnijih problema sa mentalnim zdravljem.

„Poslednjih meseci je u Srbiji tih dana više, a ruku na srce, u adolescenciji je tih dana više nego u drugim životnim fazama. Kada ti dani dođu, zaista je dovoljno i da samo preguramo dan i probudimo se sutra spremni za novu rundu. Ali ako nam se čini da je često previše teško, da duže vreme nemamo snage da se nosimo sa problemima, da patimo više nego što verujemo da bi moralo, da nas tuga ili strahovi preplavljuju i/ili parališu, to jeste znak da se suočavamo sa problemima u mentalnom zdravlju za koje vredi potražiti pomoć,” napominje ona.

Još jedan izazov sa kojima se susreću studenti, makar prema onome što sam mogla da čujem iz sopstvenog okruženja, je da im se s vremena na vreme javlja osećaj da nešto propuštaju ako ne posete neki protest ili ne odu na jedan plenum, osećaju se kao da su „izdali” kolege i čitavu borbu. Iako su svesni da je mentalni i fizički odmor neophodan, posebno nakon meseci kontinuiranog pritiska i angažovanja, ipak se često javi osećaj krivice, kao da nisu dali dovoljno, kao da izostajanjem gube ritam borbe koja im je važna.

Dodatni nemir stvara i činjenica da je situacija iz dana u dan sve neizvesnija. Još uvek nije jasno šta će biti sa ispitima, da li će studenti pasti godinu, ni kako će se sve odvijati već sutra. Biti u tom stanju, između želje da učestvuješ i potrebe da se odmoriš, da se na dan ili dva isključiš, između borbe i neizvesnosti, nije nimalo lako.

Sa druge strane, pored odlaska na plenume i blokada fakulteta, ne smemo zaboraviti i to ko je svih ovih meseci stajao u prvim redovima. Ko je u Novom Sadu, pre samo dva dana, dobio pendrekom po glavi. Koliko puta su studenti pregaženi automobilom ili kako su redari na velikom protestu 15. marta bili u prvim redovima kada je na građane pušten zvučni top. Ko je po nekoliko dana pešačio do Novog Sada, Kragujevca, Niša. Ko je biciklom stigao do Strazbura i ko trenutno trči do Brisela.

Ne smemo zaboraviti ni pozitivne efekte, koji su možda i doprineli tome da se ovo mesecima održi, a to je upravo momenat zajedništva, koji je, čini se, falio svima. Takođe, važna stvar je to da su neke generacije po prvi put osetile da se njihov glas čuje, da udruženi mogu da stvaraju i prave promene. Dobar primer za to je upravo i uspešno završena blokada RTS-a koja je trajala 14 dana i koja je za cilj imala raspisivanje konkursa za izbor članova REM-a. Konkurs je raspisan, akcija je uspešna.

Sve ovo što su započeli studenti pokazalo je da borba za javno dobro nije samo studentska, već zajednička i treba da bude stalna. Dok svakodnevni ritam protesta polako postaje deo rutine, važno je da se ne uljuljkamo u naviku posmatranja sa strane, već da i mi postanemo aktivni akteri toga. Umor koji osećaju oni koji su u prvim redovima treba da nas podseti da ni najistrajniji ne mogu zauvek sami. Promene se ne dešavaju preko noći, ali zavise od toga koliko nas je spremno da ih nosi – zajedno.

„Mislim da je jedna od najvećih psiholoških snaga studentskih protesta upravo to što su učinili da verujemo da je društvo u kome smo bolji i prema sebi i prema drugima moguće i da je pripadanje zajednici i delanje za dobrobit te zajednice, koja nije nužno naša lična dobrobit, zapravo, dragoceno. Studenti su nam otvorili toliko puteva i učinili te prve korake, sad je na svima nama da ih sledimo, ali i sami nešto uradimo”, zaključuje psihološkinja Timotijević.

Naslovna fotografija: Mihajlo Marković Vermiz

Članak Više od blokade i protesta se pojavljuje prvo na Oblakoder.

I ne, nemojte reći da nikada nikoga niste ghostovali ili da se niste našli u situaciji da vama neko, tek tako, ne odgovori na poruku. Fenomen ghostovanja – iznenadnog prekida komunikacije bez objašnjenja – više nije rezervisan samo za romantične odnose, za šta ga najčešće vezujemo, on se sada širi i na prijateljstva, poslovne odnose, a vrlo često se dešava i tokom procesa zapošljavanja ili neke profesionalne saradnje.

Ghostovanje je, naravno, prvo postalo vidljivo u svetu dejting aplikacija. Vrlo često upravo na dejting aplikacijama dešava se da osoba samo prestane da se javlja, a nisu isključene ni situacije u kojima neko zakaže dejt i ne pojavi se, obriše aplikaciju i samo nestane. Neretko se ovakav prekid komunikacije dešava i posle dužih i intenzivnijih razgovora ili susreta, što stvara još veći osećaj zbunjenosti i sumnje u sopstvenu vrednost.

Priču poput one dopisivali smo se tri meseca išli na dejtove i on/ona je samo nestao/la, čuli smo makar jednom (nadam se, ne i doživeli). Jer šta više može da zaboli od toga kada neko samo nestane bez bilo kakvog objašnjenja i ostavi te da sam razmišljaš šta se krije iza toga?

Jedan od razloga zašto ljudi ghostuju jeste želja da izbegnu neprijatne razgovore ili osećaj krivice, obično kada dođe do nekih „suočavanja” ili neslaganja. Međutim, vrlo često, nije potreban ama baš nikakav razlog da osoba samo usred dopisivanja nestane. I pojavi se za dva meseca ili dva dana ili možda više nikad. Digitalna distanca je ta koja omogućava da se, bez direktne konfrontacije, neke osobe jednostavno povuku kad god osete nelagodu.

Sve i da je digitalno doba pospešilo ovo, nemoguće je da se ne zapitamo: kada je to postalo društveno prihvatljivo?

Sa druge strane, kad šire sagledamo trenutnu situaciju, lako je shvatiti kako smo dospeli ovde. Pre svega, današnji tempo života omogućava nam da se iza njega „sakrijemo” i imamo dobro opravdanje da izbegavamo ovakve situacije, ne samo u ljubavi.

Mejlovi i poruke ostaju neodgovoreni, ponekad slučajno, ponekad zato što ne znamo šta da kažemo ili se plašimo da kažemo istinu. Postalo je toliko lako otkazati planove ili ih pomeriti 10 minuta i to sve samo jednom porukom. Isto tako, postalo je jednako lako i nestati iz nečijeg života. A onda dolazi ono što treba da se zapitamo, a to je čega se zaista toliko bojimo?

„Sada smo toliko loši u raskidanju da mnogi od nas to uopšte i ne rade”, navodi se u tekstu Washington posta, gde se, između ostalog, ističe i da su ljudi nestajali oduvek, kao i da je Merriam-Webster (jedan od najpoznatijih i najuglednijih izdavača rečnika engleskog jezika) pronašao tragove trenutne definicije „ghostovanja“ još 2006. godine. Međutim, fenomen je postao aktuelan tek poslednjih nekoliko godina.

Većina ljudi oseća da je ghostovanje na neki način pogrešno ako je u pitanju veza koja je trajala duže od jednog dejta, kaže za Washington post Andrea Bonior, klinička psihološkinja iz Vašingtona. Međutim, „što više ljudi to radi, to više pronalaze opravdanja… To je stvorilo osećaj normalnosti koji nije postojao pre 10 godina.“

Postoji i posebna vrsta ghostovanja nakon seksualnog odnosa. U kontekstu „hookup” kulture, nakon što dobiju ono što žele (najčešće seks), neki smatraju da više nema potrebe za daljom komunikacijom, navodi se u tekstu na sajtu PsyPost.

Ono što delom može imati veze sa ovim fenomeno jeste i taj prividan osećaj da uz pomoć tehnologije stičemo utisak da postoji bezbroj opcija i nekih novih ljudi koji su tu oko nas. Stoga, ako se iznenada pojavi neka zanimljivija osoba, ovu od ranije najlakše je ghostovati, objašnjava se u testu na sajtu časopisa Forbes:

„Uz sve veći broj tehnologija koje su nam na raspolaganju, imamo gotovo neograničen pristup neograničenom broju ljudi,“ kaže Katherine Holmes, glavna autorka istraživanja koje je sprovedeno upravo na ovu temu.

„To čini potencijalne partnere prilično zamenljivim i daje ghosterima određeni nivo sigurnosti i anonimnosti.“

Međutim, najčešći razlog za ghosting bio je jednostavno – gubitak interesovanja. Kao što jedan učesnik istraživanja kaže: „Nekad konverzacija jednostavno postane dosadna.“

Takođe, iz razgovora je proizašla ideja da učestalo ghostovanje može postati obrazac ponašanja – način na koji osoba navikne da završava odnose.

Ipak, postoji i jedno istraživanje koje će možda promeniti pogled na to kako smo do sada posmatrali ovaj fenomen. U pitanju je istraživanje koje su sproveli YeJin Park i Nadav Klein pod nazivom: „Ghosting: Društveno odbacivanje bez objašnjenja, ali ne i bez emocija koje govori o tome da ghosting nije nužno znak bezosećajnosti, već često proizilazi iz brige za drugu osobu.

Kroz osam eksperimenata, istraživači su otkrili da ghosteri često imaju prosocijalne motive, poput želje da izbegnu direktno povređivanje osećanja ghosteeja (osoba koja je ghostovana), ali da ghosteeji te motive uglavnom ne prepoznaju i potcenjuju koliko ghosteri zapravo brinu.

Zaključak tog istraživanja bio je da ghosting, iako bolan, ponekad proističe iz pogrešnog pokušaja da nekoga zaštiti, a ne iz namere da se nanese šteta. Ukratko, ghosting nije nužno rezultat nebrige, već nekad i pogrešno usmeren pokušaj da se zaštiti druga osoba – što, ironično, često napravi još veću štetu.

Ovo kažu istraživanja, ali da li je zaista tako ako pođemo od nekog svog ličnog pogleda na to? Uglavnom će se desiti da ne odgovorimo na poruku ako želimo da izbegnemo razgovor, smara nas da nastavimo da pričamo o nekoj temi ili želimo da izbegnemo nečiji poziv na bleju? A da li zaista nekada ghostujemo kako bismo zaštitili drugu osobu, procenite sami.

Kako su se navike sa dejting aplikacija preselile i na druga polja života, ghostovanje je postalo sve češće i u procesu zapošljavanja, u onoj profesionalnoj sferi gde se odgovor na mejl ili poslat CV očekuje. Sa druge strane, dešava se da i kandidati koji budu pozvani na razgovor za posao odluče da se samo ne pojave. Možda su u međuvremenu već dobili drugi posao ili su se predomislili, ipak, sta god da je razlog, sasvim je dovoljno da se druga strana obavesti o tome.

Isto tako, i poslodavci često ghostuju kandidate obećavaju odgovore „sledeće nedelje” koji nikada ne stignu, ostavljajući ljude da čekaju, pretpostavljaju i gube samopouzdanje. Kao da se i tu izgubila neka osnovna svest o drugoj strani, o očekivanjima i uloženim emocijama, o jednostavnom poštovanju da drugome kažete „ne” ili „nismo vas izabrali” ili „ipak smo pronašli bolju opciju”.

Jednako prisutan oblik ghostovanja odvija se i među prijateljima i poznanicima. Na društvenim mrežama, gde je „seen” ili „viđeno” postalo novo ćutanje, potpuno smo normalizovali ponašanje koje bi u stvarnom svetu izgledalo krajnje bizarno. Zamislimo samo situaciju, u kafiću postavite pitanje prijatelju, a on vas samo pogleda i nastavi da lista telefon. Ipak, online, takve situacije više ni ne primećujemo ili ih ne shvatamo dovoljno ozbiljno.

Možda je vrlo često ovaj oblik ghostovanja najlakše razumeti, jer postoji i doza popuštanja u prijateljstvu, poput onoga, ma neće se on/ona naljutiti ako ne odgovorim na poruku danas. Ipak, nekada je možda taj odgovor ono što druga osoba isčekuje i smatra važnim odraz pravog prijateljstva. Tako se neretko gubi osećaj poverenja i bliskosti sa drugom stranom, što sve utiče na dalji tok prijateljstva.

Kada neko nije tu za vas, a očekivali ste da ta osoba bude tu, vrlo verovatno da joj narednog puta nećete ni pisati kada osetite tu potrebu. Tako se neki odnosi polako gase ili se menja pogled na suštinu samog prijateljstva.

Možda smo, kroz normalizaciju ghostovanja, polako počeli da gubimo osećaj za to koliko je komunikacija dvosmerna i koliko bi trebalo da bude obostrana. U digitalnom svetu, lakše nam je da se povučemo nego da priznamo da nešto ne želimo, da se više ne osećamo povezano, ili da jednostavno nemamo vremena ili energije.

Ali koliko nas ovakav obrazac ponašanja zapravo udaljava od drugih, koliko nas čini nesigurnijima, podložnijima sumnji – ne samo u odnose, već i u sopstvenu vrednost? I dok svesno ili nesvesno svi pomalo učestvujemo u toj igri duhova, pitanje koje ostaje da visi jeste – šta to o nama zapravo govori?

Da li smo postali generacija koja radije ćuti nego da se suoči, koja bira lakoću ignorisanja umesto hrabrosti iskrenog razgovora? Jer koliko god se trudili da ghostovanje opravdamo nekakvom potrebom da drugu osobu ne povredimo ili time što smo „previše” zauzeti , istina je da se iza svakog viđenog, a neodgovorenog – krije izbor. A taj izbor, ma koliko bio digitalan, na kraju uvek ima vrlo ljudske posledice.

Članak Da li je ghosting novo – nije do tebe, do mene je? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sve je to bilo dobro, ali me je i dalje na momente obuzimao osećaj usamljenosti. Zapravo, nisam sigurna da li je to ona usamljenost kako bi je psiholozi zaista okarakterisali ili su ovo više bili naleti dosade. Međutim, sve ovo navelo me je da razmislim i istražim kako se zapravo osećaju drugi ljudi mojih godina.

Da li je ovo moja faza ili ima neke veze i sa trenutnom situacijom u društvu i u svetu generalno? Takođe, da li je možda ovo karakteristično za drugu polovinu dvadesetih godina, onaj period za koji će bumeri reći da su to najlepše godine. Ali zašto nisu i za mene?

Još jedna stvar koja me je podstakla na ovo je (hvala algoritmu koji zna šta treba da mi servira) i podkast Dva i po psihijatra upravo na temu usamljenosti. Psihijatar je u toj epizodi govorio o tome kako se današnje generacije mozda više nego ikada ranije osećaju usamljeno, naročito u eri hiper povezanosti.

Posebno zanimljiv ugao je upravo ta prividna konekcija koju svi danas osećamo. Ipak, život u takvom društvu doveo je do povećanog osećanja usamljenosti. Algoritam je do mene takođe poslao i podatak da je prema izveštaju World Happiness Report-a za 2024. godinu, Gen Z proglašena za „najnesrećniju” generaciju.

Zvuči prilično čudno okarakterisati čitavu generaciju nesrećnom, posebno Gen Z koja se često smatra progresivnom u odnosu na pređašnje generacije, ali eto meni razloga da ovu temu dodatno istražim.

View this post on Instagram

A post shared by I am Beyonce, always. (@theofficefails)

Kako bih ovo saznala, bilo je važno da mlade ljude pitam kako se oni osećaju, da li je i šta to u poslednje vreme uzrokovalo njihovu usamljenost? I dobila sam širok spektar odgovora – od svakodnevnih prepreka do duboko ličnih unutrašnjih borbi.

Jedan od najčešćih razloga bilo je nerazumevanje, kako od strane porodice i prijatelja, tako i od društva uopšte.

„Osećaj da me niko ne razume“ i „to što shvatam da nemam sa kim da razgovaram o nekim temama koje ja pratim“ ponavljali su se u anketi.

Posebno se istakao odgovor da se više ne osećaju povezano sa starim društvom, što se često dešava u dvadesetim godinama, kada se interesovanja, kao i stavovi, dosta menjaju.

Ipak, vrlo često nas ta spoznaja dovodi u nova preispitivanja, a dugo građene odnose nije tako jednostavno prekinuti, pa se neretko nađemo u vrtlogu koji samo traje, a zapravo nikome ne prija.

„Najviše to što osećam da se moj glas ne čuje. Razlog je ono što ja jesam. Teško se uklapam u ideale i grupe. Nikada nisam osetila da me neko istinski razume“, glasio je jedan od odgovora u anketi.

Zabrinjava i koliko često usamljenost dolazi u paru sa izostankom energije i motivacije.

„Poslednjih meseci osećam duboku tugu i nemogućnost da se pokrenem. Sve to me je odaljilo od bliskih ljudi.“

View this post on Instagram

A post shared by Faith Thomas (@actualmemes)

Za druge, konkretni životni događaji, poput preseljenja u novi grad, pokrenuli su osećaj izolovanosti. Jedna ispitanica je to ovako objasnila:

„Nemam društvo u gradu u koji sam se preselila zbog studiranja. Moje drugarice su se promenile i okreću se materijalnim stvarima. Osećam da ljudi stalno imaju neke maske, predstavljaju svoje živote drugačije od onoga što jeste.“

Neki su ukazali na rutinu, PMS, porodične probleme, ili jednostavno odsustvo partnera, odnosno partnerke kao faktore.

„Dugoročni nedostatak partnera“, „odsustvo partnerke“, ili „rutina u koju sam upao“ – sve to ukazuje na to koliko su svakodnevni, mali okidači često ti koji nas uvode u tihe krize identiteta i emotivne praznine.

Zajednička nit među svim odgovorima jeste osećaj nepovezanosti – sa sobom, sa drugima, sa svetom oko sebe. I dok se razlozi razlikuju, jasno je da je usamljenost mnogo više od puke samoće – to je dubok i često nevidljiv problem koji sve više mladih ljudi oseća, ali o kojem retko glasno govore.

Još jedna od komponenti koja je karakteristična za Gen Z je takođe odrastanje uz društvene mreže. Više nego pređašnje generacije, zumeri su konstantno na svojim telefonima i većini je ovaj vid komunikacije postao glavni, a život bez interneta gotovo nezamisliv. Kažem to jer i sama mogu da posvedočim tome. Iako sam jedna od onih osoba koja ipak vrednuje druženje uživo, život u online svetu mi takođe nije stran.

Poslednjih meseci uhvatila sam sebe, što do tada nisam radila, da često poredim sebe sa svim tim ljudima online. U stilu, kako neko to može, kako tako savršeno izgledaju i žive… ovaj par se tako voli, gde ja grešim, pa se meni takve stvari ne dešavaju.

Ipak, istina je obično negde između. Međutim, neminovno je da me takve stvari poljuljaju, iako bi isti oni bumeri rekli: pa, ti si sad već formirana ličnost. E, tu moju formiranu ličnost razne stvari na mrežama često pomere iz balansa.

View this post on Instagram

A post shared by z (@zzspongebobb)

Srećom, internet ne mora uvek da bude naš neprijatelj. Tako sam ja, istražujući za ovaj tekst, naišla i na podatak da stručnjaci sumnjaju da je prekomerno korišćenje društvenih mreža jedan od ključnih faktora visoke stope nezadovoljstva među mladima. Konkretno, smatra se da društvene mreže narušavaju samopouzdanje mladih.

Ali društvene mreže nisu jedini krivac. Stručnjaci iz oblasti psihologije i neurologije smatraju da nesreću izazivaju i brige oko novca i sopstvene budućnosti, što je u našoj državi jedna posebna tema, rekla bih prekompleksna za pokretanje u okviru ovog teksta.

Dobrotvorna organizacija Intergenerational Foundation, komentarišući izveštaj World Happiness Report-a za The Guardian, izjavila je:

„Mladi odrasli trpe pritisak sa svih strana zbog toksične kombinacije državne politike, krize priuštivosti stanovanja, stagnacije plata i visokih troškova života. Nije ni čudo što njihova generacija doživljava nezapamćene nivoe mentalnih problema kada njihova budućnost izgleda tako sumorno”, navodi se u tekstu.

Usamljenost je osećaj koji se teško priznaje, a živeti sa tim osećajem je još teže. Ipak, ono što ume da nas pokrene kada zapadnemo u ovo stanje jesu upravo drugi ljudi i osećaj povezanosti koji stvaramo sa njima, te je neminovno da se zapitamo kada smo se poslednji put osetili zaista povezano sa nekim i zašto?

Da li je zaista dovoljno da nas neko stvarno vidi i čuje?

View this post on Instagram

A post shared by 𝐆𝐢𝐨 🇲🇽 (@gio_palace)

Najčešćese osećaj povezanosti, kako navode u anketi, ispitanici osete uz porodicu i prijatelje, koji su ih podsetili da nisu sami, bez obzira na sve. Mnogima od njih povezivanje je stiglo kroz dublje razgovore u trenutku kada je neko razumeo njihovu tugu i pogledao ispod površine, a nekima je romantika bila razlog da se osete povezano.

„Video je ono što ja zaista jesam”, napisala je jedna osoba u anketi. I dok su neki tu povezanost našli u vezi, u prijateljstvu ili čak u zajedničkom aktivizmu i podršci protestima, bilo je i onih koji su rekli da nikada nisu osetili istinsku povezanost – što je samo još jedan podsetnik koliko usamljenost može biti tiha i sveprisutna.

Vrlo često dovoljan je samo jedan iskren razgovor uz kafu, dok je za neke, pak, važan i fizički kontakt – „zagrljaj može sve”.

Posebno su bili dirljivi odgovori onih koji su podršku pronašli u svakodnevici – studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu podelila je da profesori na Slavistici redovno razgovaraju sa njima o emocijama i da su je takvi trenuci mnogo puta spasili.

Na pitanje kako bi voleli da izgleda podrška za ljude koji se osećaju usamljeno – bilo u svojoj okolini ili generalno u Srbiji – odgovori su pokazali koliko su male stvari zapravo važne. Ljudi žele više empatije, spontanih poziva na druženje, iskrenih razgovora bez osećaja krivice. Jedna osoba je napisala da bi volela da postoji neko koga možeš pozvati kad ti je teško, bez objašnjavanja i straha da ćeš biti naporan/a. Zvuči kao nešto što bi svima dobro došlo, makar s vremena na vreme.

View this post on Instagram

A post shared by Pookie🎀 (@evilprincessgirlboss)

Drugi su istakli da bi bilo korisno imati siguran prostor za deljenje osećanja, kao i da bi više edukacije o mentalnom zdravlju i osećanjima, ne samo među mladima, već i među starijima bilo od izuzetne važnosti.

Bitno je napomenuti i da je ponekad dovoljno da neko primeti da nismo dobro i pita kako smo, bez žurbe da nas popravi.

Možda je od svega najvažnije da priznamo sebi da usamljenost nije slabost, već stanje koje dolazi i prolazi – i da se svi sa vremena na vreme tako osećamo, bez obzira na to koliko ljudi imamo oko sebe, koliko se smejemo na internetu ili koliko stvari radimo da „popravimo” sebe.

Iako razlozi zbog kojih se osećamo usamljeno mogu biti različiti – rutina, manjak razumevanja, promena sredine, poređenja na mrežama ili osećaj da nas niko ne vidi onakvima kakvi zaista jesmo – ono što nam je svima zajedničko jeste potreba za bliskošću. Za istinskim razgovorom, za nekim ko nas ne preskače u brzini svakodnevice, ko se ne trudi da nas popravi, već nas jednostavno čuje.

Nekim danima dovoljan je samo jedan zagrljaj, rečenica „tu sam”, neko ko nas pogleda i vidi dalje od fasade. I nije to nikakva velika filozofija – već osnovna ljudska potreba da budemo povezani, viđeni i voljeni. Da ne budemo samo prisutni, već istinski prisni. I možda je baš u tome rešenje – ne u tome da budemo manje usamljeni, već da budemo više povezani.

Članak Da li je Gen Z najnesrećnija generacija? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Da li je generacija Z, kako navodi World Happiness Report, zaista najnesrećnija do sada? Kakvo je stanje kod nas, sada, nakon višemesečnih studentskih protesta i blokada?

Anketa je potpuno anonimna i biće vam potrebno tri minuta da je popunite. Prikupljeni podaci biće korišćeni za potrebe pisanja teksta za Oblakoder magazin. Unapred hvala!

Članak Koliko često se osećamo usamljeno? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ključna reč naše platforme je prevencija i u prethodne četiri godine pažljivo smo radili na osmišljavanju i kreiranju sadržaja, a sve s ciljem da dopremo do generacije Z. Na tom putu sarađivali smo sa 12 lekara specijalista koji su doprineli razvoju naše platforme, sa više od 50 pažljivo odabranih influensera i mnoštvom važnih i kredibilnih sagovornika. Današnji događaj predstavlja rekapitulaciju svega onog što smo u prethodnom periodu uradili, a uradili smo puno toga. To potvrđuje i podatak da danas „Zdravo dvadesete” okuplja zajednicu koja broji više od 45.000 ljudi. Ovo je ujedno i jedinstvena prilika da uživo pokrenemo najvažnije teme koje se tiču zdravlja mladih, izjavio je Rikardo Vian Markes, generalni direktor kompanije Galenika.

Učesnice panela „Da li je sve lako kad si mlad” bile su Olga Stevanović, viši menadžer proizvoda u kompaniji Galenika, Marija Miletić, specijalista endokrinologije, i Andrijana Vešović, Zombijana, grafička dizajnerka. Sagovornice su se kroz razgovor bavile najčešćim zdravstvenim problemima mladih, poput zamora, prehlada, gojaznosti, problema sa štitastom žlezdom, ali i preporukama za stvaranje zdravih navika za bolju budućnost.

Mladi su pod velikim pritiskom da uvek budu „najbolja verzija sebe” i, trudeći se da to budu, vrlo često izgube kompas o onome što je najvažnije, a to je njihovo zdravlje. Platforma „Zdravo dvadesete” je tu da ih stalno podseća na važnost očuvanja fizičkog, ali i mentalnog zdravlja. Nacionalno istraživanje koje je platforma sprovela pokazalo je da 53% mladih već vodi računa o tome šta jede, 63% se više kreće ili šeta, a 35% se izjasnilo da u poslednjih godinu dana manje konzumira alkohol. Svi ovi rezultati su vrlo ohrabrujući i ukazuju na to da mladi postaju sve osvešćeniji kada je u pitanju njihovo zdravlje, istakla je Olga Stevanović.

Kako mladi danas shvataju partnerske odnose, koliko ih pogađaju raskidi i da li se to odražava na njihovo mentalno zdravlje, glavne su teme panel diskusije pod nazivom „Ima li ljubavi u klubu”, o kojima su govorile: Tanja Senović, viši menadžer proizvoda u kompaniji Galenika, Mia Popić, doktorka psiholoških nauka, psihoterapeutkinja i direktorka Sinergija centra, kao i Teodora Miljković, digital kontent kreatorka i influenserka. Sagovornice su dale vrlo opsežan uvid u mentalno zdravlje mladih i u to na koji način se oni bore sa lošim raspoloženjem, neprežaljenim ljubavima, raskidima partnerskih, ali i prijateljskih odnosa. 

Tanja Senović je tom prilikom istakla kako je u situacijama koje deluju beznadežno važno da osoba prepozna momenat kada da se obrati stručnom licu, psihijatru ili psihologu, dodajući: Ako je odnos sa partnerom ili partnerkom zdrav, neće nas opterećivati i oduzimati nam energiju, već će nas dodatno motivisati da spremamo ispite, ispunjavamo fakultetske obaveze, odnosno da budemo kreativni i inovativni u poslu koji radimo, hobiju i slično. Isto to važi i za odnose na poslu ili na fakultetu.

Konferenciji su prisustvovale brojne zvanice iz stručne javnosti, popularni influenseri, predstavnici generacije Z, predstavnici studentskih organizacija, kao i dosadašnji polaznici prakse „Zdravo dvadesete”, koja je ove godine okupila četvrtu generaciju po redu.

PLATFORMA „ZDRAVO DVADESETE”

Od oktobra 2020. godine projekat „Zdravo dvadesete”, koji se realizuje pod pokroviteljstvom kompanije Galenika, podržava mlade u Srbiji pružajući im proverene i kredibilne informacije u vidu preporuka i saveta, a sve u cilju prevencije i očuvanja njihovog zdravlja, kao i uspostavljanja zdravih životnih navika.

„Zdravo dvadesete” okupljaju zajednicu koja broji više od 45.000 ljudi putem društvenih mreža Instagram i Facebook, kao i putem veb-sajta dvadesete.rs. Na sajtu su dostupni ie-vodiči o principima zdravog života:„Kako da pronađete ravnotežu i održite zdravlje”, kao i „Vodič za život u sopstvenoj koži”, pripremljen u saradnji sa medicinskim stručnjacima iz različitih oblasti kao što su: ishrana, fizička aktivnost, mentalno zdravlje, kontracepcija, zavisnosti, hormoni, alergije, ORL, urologija, dermatologija, oftalmologija i estetska medicina. E-vodiči predstavljaju kvalitetan i proveren edukativni sadržaj i pružaju relevantne informacije, preporuke i savete kako izgradnjom zdravih navika izbeći određene tegobe, zatim kako prepoznati simptome i kada i kako reagovati ukoliko se pojave.

Članak Održana konferencija Zdravo dvadesete o fizičkom i mentalnom zdravlju mladih se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Centralne teme ovogodišnjeg događaja bile su interkulturalni dijalog, regionalna saradnja i uloga mladih u izgradnji mira. Tokom dva dana, mladi učesnici bavili su se pitanjima tolerancije, liderstva, zajedništva i aktivizma, dok su razmenjivali ideje o stvaranju novih veza i zajedničkih koraka ka boljoj budućnosti za sve.

Prvi dan događaja, 19. novembar, bio je posvećen pričama mladih govornika iz različitih delova regiona. Deset govornika koji dolaze iz različitih gradova u regionu podelili su svoje lične priče, sa posebnim fokusom na teme poput tolerancije, međusobnog prihvatanja, prevazilaženja predrasuda i promocije pomirenja. Njihova izlaganja obuhvatala su konkretne predloge za jačanje regionalnog dijaloga i saradnje, ističući značaj kulturnih i društvenih inicijativa kao mostova za povezivanje mladih.

Drugog dana, 20. novembra, održana je panel-diskusija koja je otvorila ključna pitanja za budućnost mladih u regionu. Teme poput uloge mladih u jačanju regionalne saradnje, suočavanja sa prošlošću i definisanja sledećih koraka u stvaranju zajedničke budućnosti bile su u fokusu razgovora.

Tokom događaja mladi su učestvovali i u izradi zajedničke umetničke instalacije i imali priliku da budu gosti desete epizode YRT podkasta, koji se snimao na licu mesta.

Pored toga što je dvodnevni događaj stavio u fokus pomenute teme, jedna od važnih stvari je što su mladi tokom dva dana imali i priliku da se međusobno upoznaju i razmene iskustva, što vodi upravo ka gorepomenutom cilju – budućoj zajedničkoj saradnji.

Jedna od ključnih poruka ovogodišnjeg događaja bila je važnost zajedništva i regionalne saradnje kao temelja za stabilnu budućnost mladih u regionu. Mladi govornici, njih desetoro iz različitih gradova, podelili su svoje lične priče o toleranciji, pomirenju i prevazilaženju predrasuda, ističući da uzajamna saradnja mora postati praksa koja će oblikovati budućnost regiona.

Aleksa Nikolić iz Niša govorio je o teretu prošlosti i osvrnuo se na to da prošlost treba prihvatiti, ali da je za mlade danas pre svega važno gledati u budućnost, te da kroz dijalog zajedno možemo izgraditi mir u regionu.

„Mi mladi nismo i ne treba da budemo nosioci prošlih konflikata i grešaka, već treba da ispišemo novu priču za Balkan, priču u kojoj nema mesta za strah, mržnju i nesporazume. Mi smo generacija koja želi da radi zajedno i da zajedno premostimo strahove i predrasude koje su postavile generacije iza nas. Mi nismo deo problema, već deo i ključ rešenja”, istakao je on.

Aleksa je dodao i da proces izgradnje poverenja i mira nije brz i lak i istakao je da je to „dugoročan proces koji zahteva sistemsko rešenje i konkretne ideje i akcije”.

Upravo o konkretnim idejama i akcijama govorila je Ida Butković iz Zagreba, koja je navela da je ples jedan od vidova povezivanja, u šta se i sama uverila u sklopu Erasmus programa. Ona je takođe istakla važnost ideje povezivanja mladih ljudi kroz zajedničke projekte i upotrebu kulture i umetnosti u tu svrhu:

„Mislim da bi umetnički festival koji bi mladi stvarali za mlade, ostvarujući direktni dijalog, bio idealan za početak dublje povezanosti i saradnje mladih u regionu. Na taj način bi se mogla stvoriti mreža mladih koji bi zajedničkim stvaranjem promovisali toleranciju, borbu za mir i međusobno prihvatanje – kako razlika, tako i sličnosti.”

Govori su bili prožeti snažnim porukama o značaju povezivanja i solidarnosti, uprkos razlikama koje su često isticane u prošlosti. Njihove priče su upravo pokazatelj da mladi mogu biti predvodnici promena i nosioci nove struje – da nas razlike mogu spajati, a ne razdvajati.

Posebno je istaknut značaj zajedništva, a razmena ideja tokom dvodnevnog događaja pokazala je da postoji velika spremnost među mladima da zajednički rade na rešavanju problema i prevazilaženju razlika.

Jedna od poruka koja se najviše isticala bila je da mladi imaju kapacitet da budu nosioci pozitivnih promena, o čemu nam svedoče i učesnici na ovogodišnjem Youth Rights Talks događaju.

Youth Rights Talks već sedmu godinu zaredom pruža mladima platformu da izraze svoje stavove, razmišljanja i ono najvažnije – predloge o društvenim problemima koje oni smatraju relevantnim. Ovogodišnji događaj bio je posebno značajan jer je okupio mlade ljude iz čitavog regiona. Događaj je još jednom potvrdio da mladi imaju ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti u regionu, oslanjajući se na međusobno razumevanje, zajedničke vrednosti i, pre svega, volju za prevazilaženjem izazova.

Fotografije: Nebojša Petrović

Članak Youth Rights Talks 2024 – Razlike nisu barijere nego mostovi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Evropska noć istraživača istovremeno se održava u preko 400 gradova u 23 zemlje Evrope, a u Srbiju donosi nove interaktivne radionice, zapanjujuća saznanja, naučne izazove i nezaboravne trenutke.

Naučne avanture biće održane u Beogradu, Smederevu, Kragujevcu, Čačku, Kruševcu, Ranovcu, Zaječaru, Nišu, Pirotu, Leskovcu, Subotici, Mokrinu, Kikindi, Novom Sadu, Inđiji i Šapcu.

Kao i svake godine, programi će biti potpuno besplatni za posetioce.

Fotografija: Tanja Drobnjak

Naučnici će nam i ovoga puta otkrivati tajne sveta oko nas i podučiti kako da čuvamo svoje zdravlje i okolinu. Pokazaće da nauka može i te kako biti zabavna, kreativna i magična kroz razne radionice, igre, izložbe, sobe za bekstvo, kvizove i, naravno, neizostavne atraktivne eksperimente!

– Ne propustite priliku da prisustvujete jedinstvenom događaju u celoj Evropi na kojem će istraživači svoje laboratorije preneti na javna mesta, a svoja znanja, iskustva i dostignuća podeliti sa vama na zabavan i kreativan način. Dođite da se družimo i kroz nesvakidašnju zabavu puno toga naučimo iz magičnog sveta nauke – poziva i poručuje dr Jasmina Nestorović Živković, koordinator projekta ReFokus FLOW.

Program u Beogradu biće održan u Evropskoj kući, gde će biti i svečano otvaranje manifestacije uz podršku Delegacije EU u Republici Srbiji, zatim na platou ispred Narodnog muzeja na Trgu republike i Matematičkom fakultetu, u Prirodnjačkom muzeju, Beogradskom zoo vrtu, Naučnom klubu Centra za promociju nauke, Opservatoriji astronomskog društva „Ruđer Bošković“ na Kalemegdanu, Botaničkoj bašti „Jevremovac“ i TC Big fešn.

Novi Sad ugostiće Noć istraživača u Prostoru na Petrovaradinu i TC Big.

Lokacije u Nišu biće Narodni muzej, Univerzitetska biblioteka, Naučni klub i TC Delta planet.

Plato ispred Doma kulture i Muzej Ponišavlja biće središta dešavanja u Pirotu, TC Big fešn u Kragujevcu, Mokrin kuća zastupaće Kikindu, Pionirski park biće mesto okupljanja u Kruševcu, a Gradski trg u Leskovcu.

Čačak će ovu manifestaciju održati na gradskoj obali Zapadne Morave, Gradskom trgu i u Naučno-tehnološkom parku.

Kulturni centar i gradski trg glavne su lokacije u Šapcu, dok će Ranovac Noć istraživača obeležiti na Gradskom trgu u Petrovcu na Mlavi.

Regionalni centar biće domaćin ove naučne avanture u Smederevu, Ulica Vojvode Stepe naukom će biti osvetljena u Inđiji, a srednjoškolski centar u Zaječaru.

Fotografija: Promo

Već tradicionalno, kao uvod u Evropsku noć istraživača, od 23. septembra u skoro svim pomenutim gradovima biće održana Evropska nedelja istraživača.

Evropska noć istraživača organizuje se uz podršku Evropske komisije širom Starog kontinenta, sa ciljem da na zanimljiv način afirmiše istraživače i nauku, približi njihov rad široj javnosti i podstakne mlade da se opredele za naučno-istraživačku karijeru.

Ova velika naučna avantura u Srbiji realizuje se kroz dva projekta: ReFocuS FLOW i TRAILS.

Koordinator projekta ReFocuS FLOW (Road to Friday of Science FLOWs) je Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, u partnerstvu sa Centrom za promociju nauke, Prirodno-matematičkim fakultetom Univerziteta u Nišu i Univerzitetom u Kragujevcu.

Koordinator projekta TRAILS (TRAIN RESPONSIBLE AI LEARNING SOCIETY) je Kreativno edukativni centar u partnerstvu sa Naučno-tehnološkim parkom Novi Sad, Udruženjem naučnih komunikatora NAUKOM, Visokom školom strukovnih studija iz Subotice i Centrom za promociju nauke

Projekti su finansirani iz programa „HORIZON EUROPE“, najvećeg programa Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma „Marija Sklodovska-Kiri”.

Na ovogodišnjoj Evropskoj noći istraživača biće predstavljeni i aktuelni programi i fondovi Evropske unije dostupni za realizaciju naučnih, umetničkih, preduzetničkih i drugih ideja, kao i podrška Projekta SAIGE (Serbia Accelerating Innovation and Growth Entrepreneurship Project), posvećenog jačanju naučnih istraživanja i inovativnog preduzetništva u  Republici Srbiji koji zajedno realizuju Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Svetska banka i Evropska unija.

Naslovna fotografija: Tanja Drobnjak

Članak Petnaesta Evropska noć istraživača se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Petak, 12. jul:

● Od 9h kreativna radionica za mlade UG BukvArt
● 11h- 13h „Letnja maštaonica”, radionice glume za decu od 7 do 10 godina, UG Nove forme (potrebne prijave!)
● 15-17h – „Uticaj tehnologije na kulturu” predavanje, Decentrala (Beograd)
● 17h Otvaranje murala/ Atelje Šoln (Beograd)
        Otvaranje izložbe „Synesthetic spells” Nicolas Lefebvre
● 17:30 – Dj set Giltek
● 19h – Predstava „Skitam i pitam” Udruženje za pomoć osobama sa autizmom
● 22.30h svirka Enum (Kš)
● 00h svirka bend XI (Kš)

Subota, 13. jul:
● Od 9h kreativna radionica BukvArt
● 11 – 13h „Letnja maštaonica” UG Nove forme
● 14 -16h DJ set Četrnaesti
● 16 – 18h DJ set Ivan Vučković
● 18h Džem sešn BAM BAM kolektiv
● 21h – Predstava „Narcis(e)” pozorište PATOS (Smederevo)
● 23h – svirka Ludwig Ludwig

Nedelja, 14. jul:

10 – 14h Takmičenje u pravljenju kula u pesku (prijavite svoju ekipu!)

Programi su besplatni i dešavaće se na obali Rasine, ispod AKC Gnezdo, u Kruševcu. U slučaju lošeg vremena, zadržavamo pravo da izvršimo izmene programa i/ili ga preselimo u sam objekat.

Gnezdo FEST dobio je podršku Švajcarske vlade, u okviru projekta „Kultura za demokratiju”, kao i podršku European Endowment for democracy.

Kultura za demokratiju pruža podršku nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji da, koristeći kulturu i umetnost, podstiče kritičko i kreativno razmišljanje o društvenim temama koje su od važnosti za lokalne zajednice. Takođe, projekat Kultura za demokratiju podstiče saradnju aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni, kreirajući na taj način prostor za promociju pluralističkih vrednosti i interkulturalnog dijaloga u Srbiji. Prva faza projekta traje od oktobra 2021.godine do februara 2025. i podržava ga Vlada Švajcarske, a sprovodi Hartefakt fond.

Članak Gnezdo FEST od 12. do 14. jula na obali Rasine u Kruševcu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Podelite vaše mišljenje u anonimnoj anketi koja će se koristiti za potrebe pisanja teksta za četvrti broj Oblakoder print izdanja koje izlazi u maju ove godine!

Unapred vam hvala!

Članak Anketa: Da li mladi veruju u penziju? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Anketa je deo empirijskog istraživanja naše urednice Marine Zec, a odgovori će biti korišćeni za razvoj njene doktorske teze. Učešće u anketi je anonimno, a vreme potrebno za popunjavanje iste nije duže od 8 minuta.

Pozivamo vas da učestvujete u što većem broju, kako bismo stekli što bolji uvid u to kakve su vaše medijske navike.

Naslovna ilustracija: Spencer Ashley

Članak Anketa: Kako se informišemo? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ove godine tema Youth Rights Talks-a bila je pravo na obrazovanje kao osnovno ljudsko pravo i izazovi sa kojima se u tom procesu suočavaju mladi u Srbiji, od nejednakog pristupa obrazovanju preko nepoverenja u institucije, zabrinutosti i straha u vezi sa bezbednošću u školama, do potrebe za adekvatnom reformom obrazovnog sistema.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov otvarajući događaj osvrnuo se na položaj mladih u našem društvu, ukazujući da mladi u Srbiji ne treba da pristaju na ulogu statista već da treba da budu partneri koji sa starijima razgovaraju i zajedno odlučuju. „Obrazovanjem dete postaje čovek i postaje građanin, a time postaje osoba koja baštini temeljne vrednosti ljudskih prava – solidarnost, empatiju, moralnu ispravnost, čovekoljublje, uvažavanje i prihvatanje različitosti bez čega nema humanog društva”, rekao je on, ukazujući da obrazovanje mora uvek i svuda biti dostupno svakome i da mora biti besplatno u svakom segmentu.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov otvarajući događaj osvrnuo se na položaj mladih u našem društvu, ukazujući da mladi u Srbiji ne treba da pristaju na ulogu statista već da treba da budu partneri koji sa starijima razgovaraju i zajedno odlučuju. „Obrazovanjem dete postaje čovek i postaje građanin, a time postaje osoba koja baštini temeljne vrednosti ljudskih prava – solidarnost, empatiju, moralnu ispravnost, čovekoljublje, uvažavanje i prihvatanje različitosti bez čega nema humanog društva”, rekao je on, ukazujući da obrazovanje mora uvek i svuda biti dostupno svakome i da mora biti besplatno u svakom segmentu.

Pomoćnica ministra u Ministarstvu turizma i omladine Ivana Antonijević istakla je značaj neformalnog obrazovanja i važnu ulogu koje u tom procesu imaju nevladine organizacije. “Pored formalnog, neformalno obrazovanje daje ‘omoćavanje’ mladim ljudima, omogućava da mladi svoje znanje, iskustva i svoju u snagu prenesu drugima i da ujedno osveste svoj potencijal”, rekla je ona i dodala da je resorno ministarstvo tu da čuje, sasluša i vidi na koji način može delovati za mlade kroz institucije.

Vršilac dužnosti Stalnog koordinatora UN u Srbiji i predstavnik Svetske zdravstvene organizacije Fabio Skano pohvalio je Srbiju što je usvojila Strategiju za mlade, čiji je krajni cilj po njegovim rečima, da mladi postanu deo procesa donošenja odluka, dodajući da „znanje predstavlja moć koja mladima daje alat da budu aktivni članovi društva”.

Zamenica ambsadora delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva osvrnula se na značaj angažovanja, osnaživanja i povezivanja mladih kao strateškog fokusa EU. „Ovo je dragocena prilika da čujemo od mladih njihove ideje o tome kako prilagoditi obrazovni sistem punom ličnom razvoju, poštovanju ljudskih prava i sloboda, a najvažnije – njihovoj budućnosti“, rekla je Halačeva u svom uvodnom govoru.

Nakon svečanog otvaranja, usledili su govori deset mladih ljudi pod nazivom „Mladi drže čas“ na različite društvene teme: neformalno i formalno obrazovanje, pristup obrazovanju, značaj inkluzivnog obrazovanja, umetnost i obrazovanje, kvalitet obrazovanja, znakovni jezik u obrazovanju, kao i kreativni predlozi i inicijative koji bi značajno mogli da unaprede obrazovanje u Srbiji.

Nakon govora, usledio je razgovor mladih i predstavnika institucija, a potom panel diskusija „Obrazovanje: čemu i kuda“ o tome koje su nam promene u obrazovanju potrebne i koja je uloga mladih u svemu tome. Na panel diskusiji su učestvovali: Aleksandar Baucal, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, Tatjana Matijaš, Nacionalna asocijacija nastavnika Građanskog vaspitanja i saradnika (NAGVIS) i Elizabeta Jagica iz Unije srednjoškolaca Srbije.

Youth Rights Talks je događaj koji već šestu godinu zaredom mladima pruža prostor da slobodno izraze svoje stavove o aktuelnim društvenim problemima, da se sagleda i čuje perspektiva mladih, njihovi pogledi, mišljenja i lične priče. Pod sloganom #NeGaziCveće Youth Rights Talks 2023 je pored mladih iz čitave Srbije okupio i predstavnike međunarodnih organizacija, akademske zajednice, omladinske radnike, medije, donosioce odluka i institucije koje se na nivou politika bave pitanjima, izazovima i budućnošću mladih u Srbiji.

Organizator događaja je Beogradski centar za ljudska prava u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji. Događaj podržava Evropska unija i Ministarstvo turizma i omladine. Događaj je deo programa aktivnosti „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“.

Fotografije: Youth Rights Talks Promo

Članak Održan šesti Youth Rights Talks – #NeGaziCveće se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Neretko ćete čuti kako se neko u vašem okruženju odselio, otišao u inostranstvo radi boljeg posla, studija ili, pak, jer mu je „svega ovde dosta”. Verovatno ste se i sami već preispitivali da li ste dobro odlučili ukoliko želite da živite u Srbiji ili bi možda bilo bolje da ste se odeselili. Verovatno ste i među onima koju su možda to već učinili, pa ste shvatili da je ipak „tamo preko” birokratija malo bolja, više zarađujete, javni prevoz je funkcionalan, gradovi su uređeniji i čistiji. Možda ste i među onima koji su se vratili jer ste shvatili kako je „svuda isto’’ i kako nisu baš ni oni preko tako uređeni kao što smo mislili. Kojoj god grupi da pripadate, jedno je zajedničko – želja da ipak, makar i privremeno, odete odavde. 

Poslednjih godina svedočimo čestim upozorenjima različitih organizacija i institucija koje se bave migracijama o broju ljudi, pre svega mladih, koji napuštaju našu državu. Prema različitim procenama, taj broj u poslednjih deset godina varira između 20.000 i 50.000 ljudi godišnje. Razlozi su, po svemu sudeći, različiti, ali među glavnim se ističu bolje ekonomske i finansijske prilike, kao i šanse za bolje zaposlenje. 

Broj mladih koji odlaze, ali i onih koji imaju tu nameru ili bi to rado uradili kada bi im se ukazala prilika, jeste alarmantan. Sudeći po Oblakoderovoj anketi, čak 90% ispitanika izrazilo je želju da ode iz Srbije. Baš iz tog razloga, pitali smo mlade, ali i naše sagovornike koji se bave migracijama, ali i mladim ljudima – koji su to razlozi zašto mladi napuštaju ili žele da napuste našu zemlju?

Koliko mladih godišnje napusti našu zemlju?

Stručnjaci često upozoravaju na veliki broj ljudi koji napušta našu državu, ali ipak – teško je doći do tačnog broja. Ana Milinković, istraživačica Centra za evropske politike ističe kako ne postoje precizni podaci o broju ljudi, pa tako ni mladih koji na godišnjem nivou napuste Srbiju.

Procene se najčešće prave na osnovu statistika zemalja u koje naši građani odlaze, a one se kreću u intervalu od 20.000 do 50.000 ljudi godišnje. U najvećem procentu, reč je o mladim ljudima. Međutim, veliki broj ljudi se istovremeno i vraća, pa je saldo na godišnjem nivou značajno manji, naglašava Milinković.

IZ CEP-a dodaju kako se Srbija nalazi među državama s najvišim stopama emigracije mladih u regionu.

U 2020. godini, Srbija je zauzela drugo mesto po stopi emigracije mladih na Balkanu, odmah nakon Albanije. Kada je u pitanju obrazovna struktura onih koji napuštaju našu zemlju, ona je vrlo slična obrazovnoj strukturi stanovništva u Srbiji, što znači da nema dokaza o odlivu mozgova, što nije slučaj sa Kosovom, Albanijom i Bosnom i Hercegovinom, ističe Ana Milinković.

Iako, po rečima CEP-a, ne svedočimo odlivu mozgova, odgovori mladih u okviru Oblakoderove ankete ne zvuče ohrabrujuće. Čak 97% njih odgovorilo je kako poznaje bar jednu mladu osobu koja je napustila našu zemlju, a da bi čak 90% njih otišlo iz zemlje kada bi imali priliku za to.

Ekonomski razlozi kao glavni faktor emigracije

Među najvećim razlozima za odlazak mladih ističu se nedostatak ekonomskih prilika i bolje karijerne mogućnosti. U okviru Oblakoderove ankete, 50% mladih je odgovorilo da misli da ne postoje prilike i mogućnosti za njih u Srbiji, 41% smatra i da postoje i da ne postoje, dok samo 8% njih tvrdi kako postoje.

Aleksandra Mihajlović iz Krovne organizacije mladih Srbije naglašava kako je teško izabrati glavni uzrok, ali ako treba da se izdvoje glavni uzroci, onda bi među njima bio nedovoljno visok životni standard.

Čak 49,2% mladih bi zbog životnog standarda napustilo zemlju, a tu je i nepoverenje mladih u institucije Republike Srbije, budući da čak 54,2% mladih smatra da politički sistem ne omogućava uticaj mladih na političke odluke, ukazuje Mihajlović.

Ana Milinković iz CEP ističe kako visoka stopa nezaposlenosti, posebno među mladima, i osećaj da ne mogu ostvariti svoj puni potencijal zbog nedostatka prilika za profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri predstavljaju ključne faktore za odlazak mladih.

Ona dodaje kako se mladi u Srbiji često suočavaju sa finansijskim izazovima, što otežava njihovu sposobnost za nezavisnost i ostvarivanje životnih ciljeva.

Loši uslovi rada, kao i prisustvo korupcije i nepotizma, stvaraju nepravedno okruženje koje otežava napredovanje na profesionalnom planu. Nedostatak društvene mobilnosti i ograničene mogućnosti za obrazovanje otežavaju mladima da razvijaju svoje talente i veštine, dok nedostatak političkih i društvenih sloboda smanjuje njihovu sposobnost za izražavanje mišljenja i učešće u društvenim promenama. Ovo ujedno pokazuje i prava mladih koja su time ugrožena, ističe Milinković.

Nestabilno političko i socijalno okruženje i kršenje ljudskih prava

Mladi u okviru Oblakoderove ankete kao još neke od faktora koji prevagnjuju na stranu odlaska u drugu državu ističu nestabilno političko i socijalno okruženje, kao i nepoverenje u državu, institucije i dugoročnu stabilnost. Među značajnim faktorima ubraja se i kršenje ljudskih prava, naročito kada su u pitanju marginalizovane grupe.

Aleksandra Mihajlović iz KOMS-a ističe kako, dodatno, mladi imaju utisak da ne mogu ni kroz ustaljene demokratske procese da utiču na politiku u državi, imajući u vidu da 76,4% mladih smatra da izbori nisu slobodni i pošteni.

Iako u proteklih 6 godina, otkako sprovodimo istraživanje, nezaposlenost mladih kontinuirano opada, i dalje je to problem koji u velikoj meri pogađa mlade, gde čak 43,6% njih ne zarađuje. Na kraju, problem nije samo ni u tome što je mladima teško da nađu posao u struci, već i u tome što je teško naći posao sa takvim uslovima koji može da im obezbedi dostojanstven život, ukazuje Mihajlović.

Istraživačica Ana Milinković dodaje da su kod mladih ugrožena prava na zaposlenje (zbog nedostatka prilika) i stanovanje, zbog nesrazmerno visokih cena nekretnina u odnosu na prosečne zarade, po čemu se naš glavni grad nalazi u vrhu Evrope, ali i prava učešća u političkom i društvenom životu, što sa sobom povlači dugi niz problema i lošu perspektivu za budući položaj mladih.

KOMS izdvaja kako pravo za koje mladi smatraju da imaju najmanje mogućnosti ili šansi da iskoriste jeste pravo na participaciju.

Svi naši podaci iz Alternativnog izveštaja ukazuju na to da im je to najproblematičnija činjenica što njihov glas nije vrednovan, što teško dolazi do donosilaca odluka i čini im se da je potpuno zanemaren. Dodatno, mladi smatraju da su njihova ekonomska i socijalna prava veoma ugrožena, te da im to onemogućava da ispune svoj potencijal. Na to nam ukazuju i neki podaci, kao što je podatak da tek 18,1% mladih stanuje u svom stanu, zaključuje Aleksandra Mihajlović.

Raj za mlade – koje države su mladima atraktivne?

Nemačka, Austrija, Švedska, Švajcarska, Italija samo su neke od zemalja u koje, prema rečima istraživačice Ane Milinković, naše stanovništvo emigrira nezavisno od godina.

To su uglavnom zemlje koje predstavljaju atraktivnu opciju zbog ekonomskih mogućnosti, većih plata i poboljšanog kvaliteta života, ali i jakih veza koje već sada postoje u našoj dijaspori u ovim zemljama. Naravno, tu su i SAD, ali zbog geografskog položaja i viznih ograničenja, prethodno navedene države predstavljaju dosta češći izbor za mlade. Poslednjih godina se broj naših emigranata povećava i u zemljama EU u kojima nemamo toliko veliku dijasporu, kao što su Malta, Slovačka i slično, što je posledica sve veće globalizacije, ali i rasta životnog standarda u ovim zemljama, ističe Milinković.

Sudeći po odgovorima mladih u okviru Oblakoderove ankete, najatraktivnije države u koje su se mnogi od njih već i preselili ili sanjaju da to učine jesu Nemačka, Holandija, Asutrija, Italija, Španija i skandinavske zemlje. Kao najčećšći razlog za to naveli su bolji kalitet života u navedenim državama.

Prema KOMS-ovom izveštaju, na prvom mestu želja gde bi mladi živeli jesu zemlje Zapadne Evrope, u 54,8% slučajeva, a zatim SAD/Kanada, u 11,8% slučajeva. Oni ističu kako, za razliku od prethodnih godina, kada je Evropa bila ubedljivo na prvom mestu za selidbu mladih, sada svega polovina mladih ističe Evropu kao svoj izbor, najviše iz razloga zaposlenja i nastavka obrazovanja.

Generalno, mladi doživljavaju Evropsku uniju neutralno, malo znaju o njoj i njenom radu i slabo se informišu o dešavanjima u Evropskoj uniji. Malo više znaju i zanima ih odnos Srbije i EU, ali i tada informisanje ostaje na nezavidnom nivou. Mladi su svesni da u okviru same Unije postoje određene razlike, ali opet veruju da njihovi vršnjaci u Uniji bolje žive, imaju više mogućnosti i mogu više da utiču na političke procese, naglašava Aleksandra Mihajlović.

Ostajte ovde ili bežite koliko vas noge nose

Iz Centra za evropske politike ističu kako migracije ne mogu da se zaustave, te da je danas sve više onih koji se sele iz svoje zemlje, ne zbog nezadovoljstva, već zbog želje da pokušaju da žive na drugom mestu i da iskuse život u drugoj kulturi. Oni kao najbolje rešenje, pogodno i po državu iz koje se mladi sele i onu u koju odlaze, vide cirkularne migracije.

Prirodno, dolazi do zasićenja i javlja se želja za povratkom u svoju zemlju. Ovo je ključna „faza“ emigracije u kojoj država treba da se uključi i omogući onima koji napuštaju zemlju da cirkulišu. Cirkularne migracije predstavljaju rešenje jer donose korist svim strana, i pojedincima, i Srbiji, ali i državama u koje mladi odlaze. Kroz podsticanje cirkularnih migracija, Srbija treba da obezbedi ljudima da se vrate u Srbiju i uspešno iskoriste ljudski i fizički kapital stečen u inostranstvu, zaključuje Ana Milinković iz CPE.

Ipak, činjenica je da, prema mnogim procenama, u poslednjih desetak godina Srbiju napušta veliki broj ljudi. U tekstu magazina Velike priče,  prema podacima Eurostata, u periodu od 2013. do 2021. prvi put je zatražilo i dobilo boravišnu dozvolu u zemljama Evropske Unije 343,7 hiljada srpskih državljana. Među njima je, sasvim sigurno, i veliki broj mladih.

Učesnici Oblakoderove ankete (uzrasta između 18 i 30 godina), među kojima se pokazalo da je najveći broj onih, koji ukoliko već nisu napustili Srbiju, to žele da učine, kao rešenje problema vide uglavnom sistemske promene koje podrazumevaju bolji životni standard za mlade. Poboljšanje koje bi njih motivisalo da ostanu u Srbiji kreće se od boljih ekonomskih prilika, uslova rada, boljeg obrazovnog sistema, preko boljeg zdravstva, do promena koja se tiču participacije mladih u različitim političkim procesima.

Sudeći po izveštaju iz 2022. godine Republičkog zavoda za statistiku, proces demografskog starenja stanovništva manifestuje se niskim učešćem mladih i visokim i kontinuirano rastućim udelom starih u ukupnom stanovništvu. Drugim rečima, sve je manji udeo mladih, dok nam državu čine pretežno stariji naraštaji. Nije potrebno mnogo, kako bismo došli do zaključka da država bez mladih ne može da postoji, opstaje niti se razvija. Osluškivanje potreba mladih i njihovo učešće u različitim društvnim procesima nezaobilazan je deo razvoja celokupne zemlje. Ako se tako brinemo o njima, neizbežno pitanje koje se nameće je – možemo li ih kriviti ukoliko traže neko bolje mesto za život? Svakako da ne, a ne možemo ni lamentirati nad sudbinom sopstvene države. Sve dok im ne ponudimo bar neki bolji prostor za njihov život i bar neki razlog više za ostajanje ovde.

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll’n’Share” Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Članak Zašto mladi odlaze iz Srbije? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Suština je da negde između ove dve nevezane izjave leži ceo jedan univerzum ljudskog poimanja džeza koji je potpuno neshvaćen sa jedne, ali i neuhvatljiv i nedodirljiv sa druge strane. E, sad, sa takvim kakav je, pogotovo u 21. veku, ne možemo da napravimo foto-robota prosečnog uživaoca džez melodija. Međutim, možemo da probamo da povučemo starosnu granicu ili da se zapitamo da li mladi slušaju džez.

Prvo moramo da odredimo šta sve spada pod termin mladi. U našem društvu se i ja smatram mladim čovekom, iako sam bliži potencijalnom lapotu nego srednjoj školi. Ljudi su kod nas okarakterisani kao mladi umetnici, naučnici, novinari, sve do sredine četrdesetih, ali nećemo biti kao većina i preterivati, tako da nisam siguran da mogu da odgovorim iz ličnog iskustva na pitanje da li mladi slušaju džez. Posmatrajući sa strane, ponekad nisam siguran da li mladi vole bilo šta danas ili je sve – ništa spec, tako da nisam neki reper za ovu temu (a ni roker, a ni džezer, hehe).

Ne znam kada sam i sam počeo da slušam ovaj žanr. Ne znam ni da li smem da kažem da ga slušam. Da, preslušaću sve novo što donesu Ezra Collective ili Shabaka Hatchings, ali ću neretko džezom nazvati i razne neke romske orkestre koji sviraju Kebu ili Bobana Zdravkovića na nešto komplikovaniji način (pozdrav za Paganini bend).

Moje svakodnevno okruženje mladim, pretežno gen Z osobama me je ubedilo da mlade ovaj žanr jednostavno ne interesuje. Gen Z osoba A mi je rekla kako se ne opterećuje žanrovima, pa mu je zaista svejedno šta svira, ali da do njega džez muzika nikako ne dopire (a da su ga njegovi uspavljivali kao malog uz Luija Armstronga). Gen Z osoba B mi je rekla da je to pretenciozna i dosadna muzika koju ne slušaju čak ni njihovi roditelji, nego oni bradati prijatelji njihovih roditelja koji su uvek najpijaniji na slavljima i smrde na jeftin duvan.

Mogao sam da živim sa ova dva saznanja i da steknem sliku o tome koja bi, eto, možda bila pogrešna, jer u Beogradu uskoro kreće novo izdanje Jazz festivala, a do mene je došla proverena informacija kako upravo taj festival ima u proseku jednu od najmlađih publika u Evropi, tako da sam rešio da je možda bolje da pitam osobe koje se, u stvari, bave džezom i organizacijom događaja umesto klinaca iz okoline koji imaju pik na svog pijanog gosta sa slave.

Dragan Ambrozić je odgovorni urednik programa Doma omladine, prostora u kom se već godinama unazad ovaj festival održava. Upravo mi je on i ponovio da je publika kod nas mlađa nego u drugim delovima Evrope, a smatra da je razlog za to relevantan savremen program.

„Okosnica naše selekcije od obnavljanja festivala 2005. jesu svetski džez autori mlađe i srednje generacije koji prave džez muziku koja govori ljudima nešto o tome kako sad žive. Dakle, mi dovodimo one džez umetnike čiji rad opisuje ovaj trenutak, u čemu se neki mladi ljudi očigledno sa lakoćom prepoznaju. A zašto i ne bi: svake godine u Beogradu nam svira dvadesetak bendova iz celog sveta koji su snimili nešto najbolje tokom prošle godine u svojim zemljama – to je jedinstvena prilika u ovom regionu da se na jednom mestu pažljivo sasluša mnogo značajnih stvaralaca muzike čiji rad nije neka potrošna roba, nego trajna vrednost, nešto što ćete pamtiti”, naglasio je Ambrozić, a onda se i dotakao toga da je svestan kako neki ljudi vide džez kao žanr:

„Znam da neki ljudi misle da je džez ona muzika o kojoj moraju mnogo da znaju pre nego što se uopšte usude da dođu na koncert, ali na BDŽF nije tako. Mi nudimo jedinstven umetnički događaj u kome svi mogu da učestvuju, bez ikakvog predznanja, samo ako hoće i imaju hrabrosti da probaju nešto novo. Nikog ne možete naterati da sluša nešto, ako mu to ne znači u životu. Po mom dubokom uverenju, jedini razlog zbog kog bi neko slušao bilo koju vrstu muzike, pa i džez muziku, jeste to što mu donosi emociju i omogućava da doživi lepotu koju drugačije ne može, a kroz sve to i ličnu, dublju samospoznaju. Za savremeni džez važi to isto pravilo.”

Dragan Ambrozić / Foto: Privatna arhiva

Kada je reč o mladim glasovima i muzičarima, Džez festival se trudi da kroz program Serbian Showcase upravo predstavi one koji sviraju džez na ovim prostorima. Jedan od njih je Viktor Tumbas. On će sa svojim kvintetom nastupiti 25. oktobra. Mladi Somborac je izbacio i album Depths, koji je već dobio fine kritike ljudi koji znaju šta je dobra muzika.

„Odmah da kažem da ovakav album sa prostora ex-YU nisam čuo za ovih 30+ godina pasioniranog slušanja muzike” – Ivan Lončarević

Viktor nam je ispričao da se kod njega ljubav prema žanru rađala postepeno, preko svirki u Subotici, časova pevanja, pa do konačnog upoznavanja sa materijom na odseku za džez i popualrnu muziku na FMU.

„Mogu da kažem da sve veći broj mladih, bar u mom okruženju, pokazuje interesovanje za džez muziku. Svakako da i dalje ima mnogo više mladih koji nisu ni upoznati sa ovim žanrom ili jesu, ali imaju određene predrasude o njemu. Oni koji vole džez mi govore da su ih roditelji ili neki ljudi iz bliskog okruženja upoznali sa tom vrstom muzike. Retko čujem da se neko van sveta muzike samoinicijativno upustio u istraživanje ovog žanra, ali to me ne čudi, s obzirom na to da među mladima i generalno na našim područjima, u odnosu na džez dominiraju ostali žanrovi kao što su turbofolk, hip-hop, rep, trep i pop. Kada mladi nisu školovani na polju muzike, često ne znaju jasno da objasne šta je to što im prija i što ih je privuklo ovom žanru, ali neki od razloga koje navode jesu fenomen improvizacije, ljubav prema zvuku određenog instumenta, bogato ukrašene teme ili tekstovi u vokalnom džezu”, navodi Viktor.

On ističe i da oni koji ne vole džez često bez dubljeg istraživanja pretpostavljaju da se u džezu sve svodi na haotično simultano sviranje više muzičara, ali to nije istina. Kako Viktor smatra, neki prosto nisu navikli na kompleksni zvuk koji džez kroz improvizaciju i harmonizaciju često sa sobom nosi.

Viktor Tumbas / Foto: Ilija Pejoski

A ako se vratimo na ono dvoje klinaca sa početka teksta koji ne vole ovu vrstu muzike, kao i verovatno mnogo njihovih istomišljenika koji postoje, pitao sam moje sagovornike kako da privolimo upravo njih na stranu ovih koji bi džezu dali šansu. Ambrozić smatra da je komunikacija primerena mladima osnovna stvar:

„Beskompromisan i umetnički džez obavezno treba predstavljati i preko Fejsbuka, Instagrama, TikToka, Snepčeta, kao što mi to i radimo od početka. Zato se jedan broj mladih i vezao za nas, pošto smo progovorili njihovim jezikom. Na društvenim mrežama imaš svega par sekundi da zadržiš nečiju pažnju, ali mi smo svedoci da BDŽF to uspešno radi – čini mi se, pre svega, zato što smo toliko drugačiji od redovne ponude senzacija i skandala, da sa lakoćom privlačimo pozornost svih onih koji traže u životu i nešto drugo osim potrošne površnosti. Ali bez obzira na oblik komunikacije, sadržaj mora biti vrhunski. Kad dođe na koncert, publika mora da doživi nešto jedinstveno, izuzetnu umetnost za koji nisu znali da postoji – onda će steći poverenje i dolaziće stalno, pošto će dolazak na BDŽF postati deo njenih potreba i njene kulture”, rekao je urednik Doma omladine, dok je Viktor Tumbas ipak pristalica toga da je tempo kojim se neko novi upoznaje sa ovim žanrom bitan:

„Mislim da je potrebno osobu upoznati sa ovim žanrom postupno i prvo joj pustiti nešto pitkije i ne tako kompleksno. Nekome će se možda svideti samo bluz, moderni džez, nekome bi-bap ili vokalni džez, nekome sving ili latin džez, nekome će se svideti sve od navedenog dok nekome neće ništa, a to je sasvim normalno i u redu. Ipak, mislim da je najbolji način da nekoj osobi predstavimo džez muziku tako što ćemo je povesti na svirku uživo. Iskustvo koje slušalac dobija slušanjem svirke uživo je, po mom, mišljenju nenadmašivo.”

Na uticaj cele priče je jako bitno ono šta institucije ili mediji rade i privređuju. Ambrozić smatra da je uticaj obrazovnih institucija nemerljiv:

„Na našem festivalu će džez odsek MŠ Stanković proslaviti svojih 30 godina rada. Odatle su došle generacije dobrih džez muzičara. Na sledećem nivou tu je FMU sa svojim džez odsekom, sa kojim takođe lepo sarađujemo. Što se tiče medija – to je pitanje za one koji ih vode. RTS posvećuje pažnju džezu, i to je za pohvalu, ali generalno u Srbiji nema specijalizovanog kanala niti radio stanice kroz koju bi se publika edukovala i držala zainteresovanom. Pa, i ja sam slušam strane radio programe da bih bio u toku.”

Na pitanje šta bi preporučio nekom svom potencijalnom mladom posetiocu festivala, Viktor Tumbas je kao iz topa imao spreman odgovor:

„Nastupi i sastavi koji bi se ljudima ne toliko naviknutima na zvuk džeza mogli svideti su sledeći: Gerald Clayton trio, Oded Tzur kvartet, i Alba Careta group.”

Sa druge strane, Dragan Ambrozić je pokušao da ima širi dijapazon preporuka:

„Bilo bi lepo kad bi postojali recepti koji bi nam otkrili šta mlade zanima, ali je poenta u tome da oni sami nađu svoj put i da svako može da izabere ono što se njemu sviđa na festivalu. Čini mi se da bi za mladu publiku možda najzanimljiviji bili petak sa vrlo slobodoumnom muzikom koju najbolje predstavlja stojeći big bend Paal Nielsen-Love: Large Unit iz Norveške ili Fabien Rucker 5 iz Austrije, a jednako je nesvakidašnja i cool subota, u kojoj nas očekuju druženja sa španskom trubačicom Albom Karetom, i u produžetku sa čuvenim angažovanim američkim autorom i trubačem Dave Douglas-om. Ne zaboravite da kod nas za jednu kartu – uvek dobijate dva koncerta! Na sve ovo bih dodao veče posvećeno tridesetogodišnjici džez odseka MŠ Stanković, kao i već uveliko tradicionalni Serbian Showcase, gde mogu videti svoje vršnjake, najtalentovanije srpske džezere kako sviraju vrhunski savremeni džez.”

Možda se zaključak nameće upravo u rečenici iz prethodnog pasusa – voleli mladi džez ili ne, bili spremni da ga otkriju, ili ga potpuno odbace kao muziku prethodnih generacija, najbitnije je pronaći svoj put u celoj priči, dati šansu, pa ako ne ide, ne ide. Ali ako krene, onda se otvara ceo jedan potpuno novi univerzum.

Članak Da li mladi danas vole džez? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kroz Omladinski fond za kulturu Zapadnog Balkana dodeljivaće se dve grupe grantova: umetnicima-ama i kulturnim radnicima-ama sa Zapadnog Balkana (LOT 1), te nevladinim organizacijama aktivnim u oblasti kulture i registrovanim u okviru jedne od ugovornih strana Regionalne kancelarije za saradnju mladih (LOT 2). Finansirani projekti će doprineti unapređenju regionalne saradnje umetnika-ca i kulturnih radnika-ca i omogućiti inovativne načine sprovođenja različitih kulturnih i umetničkih aktivnosti koje imaju regionalnu komponentu i teže da osnaže interkulturalno učenje i dijalog, izgradnju mira i pomirenja.

Info sesija i pripremni trenizi za apliciranje tokom Prvog otvorenog poziva za predloge projekata (otvoren od 12. oktobra do 12. novembra):

• Info sesija: 20. oktobar 2023. od 11.30 do 16.30 u Beogradu (Gete institut)
• Prvi trening: 25-27. oktobar, Jastrebac
• Drugi trening: 30. oktobar – 1. novembar, Mokrin

Cilj info sesije je da se mladim umetnicima-ama i kulturnim radnicima-ama predstave prilike dostupne u okviru Omladinskog fonda za kulturu Zapadnog Balkana. Ovo uključuje detalje o karakteristikama poziva, kriterijumima i procesu prijave za dve grupe grantova koje su namenjene kulturnim radnicima-ama i nevladinim organizacijama u oblasti kulture. Tokom sesije će biti reči i o tematskim oblastima i ciljnim grupama koje bi projekti trebalo da obuhvate. 

Prijava za info sesiju vrši se putem linka do četvrtka, 19. oktobra 2023 u 12 časova. RYCO će refundirati troškove autobuskih i voznih karata učesnicima-ama koji nisu iz Beograda, kao i troškove goriva ukoliko troje registrovanih učesnika-ca putuje zajedno automobilom.

Nakon info sesije biće u cilju boljeg razumevanja biće organizoana i dva treninga sa ciljem da osnaže kapacitete potencijalnih kandidata-kinja da iniciraju društvene promene kroz umetnost i kulturu, svoje ideje pretoče u konkretnije predloge i uvrste RYCO tematske oblasti kao što su interkulturalno učenje, izgradnja mira i pomirenje u svoje projekte. 

Broj mesta na treninzima je ograničen, a prijava se vrši putem linka do petka, 20. oktobra u 17 časova. Selekcija učesnika-ca vršiće se na osnovu motivacije za učešće navedene u prijavnom upitniku. RYCO će refundirati troškove autobuskih i voznih karata učesnicima-ama, kao i troškove goriva ukoliko troje registrovanih učesnika-ca putuje zajedno automobilom.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti Đorđu Cvijoviću, savetniku za program u RYCO Lokalnoj kancelariji u Srbiji, na djordjo.cvijovic@rycowb.org.  

Članak Omladinski fond za kulturu Zapadnog Balkana – Otvoren prvi poziv za predloge projekata se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Hvala svima na odgovorima!  

Članak Anketa: Zašto mladi odlaze iz Srbije? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kako navode ispred hora Svi UGLAS mladi su svojim entuzijazmom i posvećenošću doprineli stvaranju predivne atmosfere, a sceni ih u jednom trenutku bilo oko stotinak.

Takođe, ističu da ne mogu da zaborave divnu publiku – sve vas koji ste unapred rezervisali karte, a pola sata pre koncerta već ste čekali ispred Velike sale Doma omladine i podržavali nas tokom celog koncerta.

„Osećamo duboku sreću i ponos, posebno zbog dece i mladih koji su tokom godina kroz hor Svi UGLAS postali pravi mali profesionalci.”

Do sada su uvek održavali besplatne koncerte jer smatraju da je važno omogućiti svima da budu gosti koncerta i upoznaju se s vrednostima u koje veruju. 

Međutim, kako bi nastavili sa radom i nakon koncerata, potrebna im je i vaša podrška. Ukoliko ste u mogućnosti i to želite, donacijama podržite dalji rad hora Svi UGLAS i time im pomognete da se program nastavi. 

Donacije možete uplatiti na račun: 170-30025837000-12 („Donacija za hor Svi UGLAS”). 

Autor fotografija: Luka Knežević – Strika

Članak Održan je veliki koncert hora Svi UGLAS se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kako bismo saznali šta nas sve očekuje tokom deset epizoda serijala, koliko mladi poznaju svoje telo, sa kime najčešće razgovaraju, ali i zbog čega je vrlo često Google pogrešan način da se dođe do podataka u vezi sa ovom temom, razgovarali smo sa ekipom koja stoji iza kampanje Seksedukuj Se.

Kako ste došli na ideju da pokrenete kampanju Seksedukuj se?

KOMPAS već 27 godina sprovodi program vršnjačke edukacije na temu prevencije HIV-a i side u srednjim i osnovnim školama Pančeva. Ovaj program se dešava neprekidno, svake školske godine, od početka postojanja KOMPAS-a. Međutim, otkako je krenula pandemija COVID-19 i otkako su se škole zatvorile i prešle na onlajn sistem rada, program vršnjačke edukacije je stagnirao. Suočili smo se sa izazovom koji do sada nismo imali — kako ući u škole i nastaviti s edukacijom mladih na ovu bitnu temu u vanrednoj situaciji? Tada smo došli na ideju da predavanja uživo zamenimo serijalom kratkih i poučnih video-klipova koji će pokriti sve ono što inače pokrivamo na predavanjima. 

Međutim, kako smo primetili da mladi u lokalnoj zajednici imaju podignutu svest o prevenciji HIV-a i side, dok im znanje o drugim temama unutar seksualnog obrazovanja manjka, javila se potreba da „proširimo asortiman” i obradimo celukupnu problematiku seksualnog zdravlja. Reproduktivno zdravlje je važan deo formalnog obrazovanja mnogih evropskih država, te smatramo da je to primer dobre prakse koji i kod nas treba da se usvoji, s obzirom na to da je pitanje seksualnog obrazovanja takođe pitanje i javnog zdravlja. Podsećamo na činjenicu da je Srbija na čelu Evrope po incidenci i smrtnosti od raka grlića materice, koji je direktna posledica visokorizičnih tipova HPV-a. Smatramo da je manjak edukacije o odgovornom seksualnom ponašanju i prevenciji polno prenosivih infekcija odgovoran za ovaj problem.

Kako će izgledati vaši edukativni video snimci, šta sve možemo da očekujemo?

Videi su dizajnirani kao kratki, informativni, sažeti i zabavni. Svaka epizoda će pružiti konkretno i jasno objašnjenje ključnih aspekata seksualnog obrazovanja. Serijal pokriva različite aspekte seksualnog obrazovanja kako bi mladima pružio celovitu sliku o ovoj važnoj temi. 

Svi videi će biti kratkog trajanja, kako bismo osigurali da zadržimo pažnju gledalaca i da budu pristupačni za brzo konzumiranje. Videi će sadržati tačne i pouzdane informacije o seksualnom obrazovanju, uključujući prevenciju polno prenosivih infekcija (uključujući HIV), kontracepciju, reproduktivno zdravlje i odgovorno seksualno ponašanje.

Fokusiramo se na najvažnije teme i informacije kako bismo olakšali razumevanje. Nećemo preopteretiti gledaoce nepotrebnim detaljima, već ćemo se usredsrediti na suštinske informacije. S obzirom na to da su naša ciljna publika mladi, koristimo zabavan i privlačan pristup kako bismo ohrabrili angažovanje i učenje. To može uključivati humorističke elemente i kreativnu prezentaciju informacija.

Kroz ovakav pristup, nadamo se da ćemo demistifikovati seksualno obrazovanje i pružiti mladima resurse i znanje kako bi doneli odgovorne odluke u vezi sa svojim seksualnim zdravljem.

Posebno je zanimljivo da će ih snimati i uređivati mladi, zašto ste se odlučili baš za takav pristup?

Vršnjačka edukacija igra ključnu ulogu u prevenciji ovog problema. Pojam vršnjačke edukacije označava proces prenošenja znanja i informacija koji se odvija među vršnjacima. U pojedinim situacijama, mladi mogu bolje pomoći svojim vršnjacima, zato što imaju sličan pogled na svet, generacijski su bliži, bolje se razumeju, stalo im je do mišljenja vršnjaka, i tako dalje. Ovaj vid aktivizma smatra se veoma korisnim i za mlade koji realizuju program i za one sa kojima se sprovodi. 

Mi kao mladi ljudi imamo bolji uvid u potrebe i interesovanja naše generacije. To znači da će naš pristup biti relevantniji i autentičniji za ciljanu publiku. Mladi će se lakše identifikovati sa svojim vršnjacima koji su deo produkcije. Dodatno, mladi su često nosioci promena i inovacija u društvu. Dajući im priliku da budu aktivno uključeni u ovakav projekat, podržavamo njihovu ulogu u oblikovanju bolje budućnosti. Rad sa mladima u Seksedukuj Se takođe pruža priliku za njihovu edukaciju i razvoj veština u oblasti medija i produkcije. 

Mladi i mi, kao koordinatori projekta koji učestvujemo u projektu, možemo postati inspiracija svojim vršnjacima, podstičući ih da se aktivno angažuju u obrazovanju o seksualnom zdravlju i drugim društveno važnim temama.

O kojim sve temama će biti reči u narednim mesecima?

Bilo nam je teško da odaberemo konkretno deset tema kojima ćemo se mladima predstaviti po prvi put. Seksualno obrazovanje je kompleksna i živopisna stvar i verujemo da ćemo još dugo imati materijala za naredne sezone!

Za prvi serijal, želeli smo da obradimo osnove seks-eda poput menstruacije i PMS-a, o kondomu i kako ga koristiti, seks i pristanak, polno prenosive infekcije, odlazak kod ginekologa i urologa i slično.

Smatramo da je važno za početak upoznati mlade sa osnovnim konceptima kako bismo u narednim sezonama mogli detaljnije da uđemo u problematiku i specifičnosti i istražili kompleksnije teme.

Zašto ste baš izabrali te teme, da li ste uvideli da informacije o njima manjkaju mladima?

Da, izabrali smo te teme za naš prvi serijal „Seksedukuj Se!” jer smo u neposrednom radu i onlajn s mladima prepoznali da postoji manjak informacija i edukacije o ovim osnovnim aspektima seksualnog zdravlja u Srbiji. 

Menstruacija i PMS su teme koje se često prećutkuju ili tabuiraju u društvu. Mladim devojkama i osobama sa vulvom je važno pružiti informacije o menstrualnom ciklusu, fizičkim i emocionalnim promenama koje ga prate, kako bi bolje razumeli svoje telo.

Redovne kontrole i praćenje svog seksualnog zdravlja su od suštinskog značaja. Mladima je važno da znaju kada i zašto treba posetiti stručnjake.

Kondomi su efikasan način zaštite od polno prenosivih infekcija i neželjene trudnoće. Međutim, mladi često nemaju dovoljno informacija o tome kako se koriste ili se plaše i stid ih je da pitaju. Potrebno je informisati ih o rizicima i posledicama PPI, kao i o načinima kako ih sprečiti i zaštititi se.

Takođe, važno je naglasiti važnost pristanka i odgovornog seksualnog ponašanja. Mladima treba pružiti jasne smernice o pristanku kako bi se smanjila mogućnost nepoželjnih seksualnih iskustava.

Obrazovanje o ovim temama je osnovno pravo svih mladih, a pristup tačnim i pouzdanim informacijama je ključan za njihovu sigurnost i dobrobit. Seksedukuj Se želi da popuni prazninu u školskom sistemu o seksualnom obrazovanju i da omogući mladima da se osećaju samopouzdano i informisano u vezi sa svojim seksualnim zdravljem.

Pre same kampanje radili ste i brojne ankete na ovu temu, kako su stariji ljudi reagovali na pitanja, a kako mlađi?

Sproveli smo video i pisane ankete o reproduktivnom zdravlju i seksualnom ponašanju mladih kako bismo bolje razumeli percepciju i potrebe u vezi sa seksualnim obrazovanjem. Reakcije starijih i mlađih ljudi na pitanja o ovoj temi variraju, i evo nekih opštih opažanja:

Stariji ispitanici često su pokazivali manje otvorenosti za razgovor o seksualnosti u javnosti. Neke starije osobe su imale tradicionalniji pogled na seksualno obrazovanje i verovali su da bi trebalo više vremena posvetiti drugim aspektima obrazovanja. Međutim, postojali su i stariji ispitanici koji su podržavali inicijative za seksualno obrazovanje i smatrali su ih važnim za mlade.

Mlađi ispitanici, posebno adolescenti i mladi odrasli, često su pokazivali veću otvorenost za razgovor o seksualnosti i izražavali su veći interes za edukaciju o ovoj temi. Većina mlađih ljudi prepoznaje važnost seksualnog obrazovanja kako bi se smanjili rizici i donosile informisane odluke u vezi sa seksualnim životom. S druge strane, bilo je i odgovora da neki mladi ne bi želeli da razgovaraju o tim temama sa svojim nastavnicima i da bi im bilo previše neprijatno.

Naravno, odgovori su podložni varijacijama i stavovi o seksualnom obrazovanju se mogu razlikovati od osobe do osobe. Ipak, naša anketa nam je pomogla da bolje razumemo potrebe i očekivanja različitih generacija i da oblikujemo našu kampanju kako bismo što bolje odgovorili na te potrebe. Fokus je bio na mladima.

Šta se iz vašeg dosadašnjeg iskustva kod mladih izdvaja kao najveća stigma u vezi sa seksualnim obrazovanjem?

Seksualnost je i dalje često tabu tema u srpskom društvu. Mladima može biti neugodno ili se mogu osećati stigmatizovano kada je reč o razgovoru o seksualnim pitanjima, čak i sa svojim vršnjacima ili roditeljima. Često im nedostaju tačne i pouzdane informacije o seksualnom obrazovanju jer stigma može proizaći iz nesigurnosti ili straha zbog neznanja. Čak i pre Seksedukuj Se projekta, KOMPAS na svojim društvenim mrežama govori o raznim temama!

Takođe, mladi se često plaše da će biti osuđeni zbog svojih seksualnih iskustava ili pitanja koja imaju. To može otežati otvoreni razgovor i postavljanje pitanja. U nekim slučajevima, mladi se mogu suočiti sa pritiscima i očekivanjima koja su u suprotnosti sa seksualnim obrazovanjem kao, na primer, moralnim očuvanjem nevinosti ili gledanjem na masturbaciju kao na nešto grešno ili nezdravo.

Kako bismo prevazišli ove stigme i omogućili mladima da se osećaju prijatno i informisano u vezi sa seksualnim obrazovanjem, važno je raditi na destigmatizaciji ove teme i pružati siguran i podržavajući prostor za diskusiju i učenje. Projekti poput „Seksedukuj Se!” igraju ključnu ulogu u tome, pružajući relevantne informacije i podršku mladima kako bi se suočili sa stigmom i nedostatkom edukacije u vezi sa seksualnim zdravljem.

Koliko mladi zapravo poznaju svoje telo?

Mladi u najboljem slučaju obično imaju osnovno biološko znanje o svom telu, kao što su osnovne informacije o reproduktivnom sistemu, menstrualnom ciklusu i promenama koje se događaju tokom adolescencije. Ovo se često pokriva na časovima biologije i, za one koji su srećni, kroz razgovore s roditeljima.

Kako potencijalno neznanje mladih o svom telu može negativno da utiče na sve nas?

Nažalost, već generacijama unazad uveliko utiče na javno zdravlje.

Mladi koji nisu dovoljno informisani o kontracepciji i reproduktivnom zdravlju mogu biti izloženi većem riziku od neželjenih trudnoća, što može imati ozbiljne implikacije za njihovu budućnost i blagostanje, a nedostatak znanja o PPI i načinima zaštite može dovesti do povećanog rizika od zaraze ovim infekcijama, što može imati ozbiljne zdravstvene posledice ukoliko se ne otkriju i ne leče na vreme.

Neinformisani mladi mogu se suočiti sa emocionalnim stresom, anksioznošću i neizvesnošću u vezi sa svojim telom i seksualnim iskustvima, pa to može dovesti do povećane zabrinutosti i nesigurnosti, a nedostatak otvorenog i zdravog razgovora o seksu može otežati komunikaciju između njih i njihovih partnera.

Mladima koji nisu dovoljno informisani o svojim telima može biti teže da se integrišu u društvo zbog iskrivljene slike o telu koje se, nažalost, promoviše putem reklama, magazina i slično.

I najzad, nedostatak seksualnog obrazovanja može dovesti do povećanja opterećenja zdravstvenog sistema zbog neželjenih trudnoća, PPI i drugih problema vezanih za seksualno zdravlje.

Da bismo smanjili ove negativne posledice, važno je ulagati u seksualno obrazovanje koje je tačno, pristupačno i dobro osmišljeno. Pružanje mladima osnovnog znanja o njihovom telu i seksualnom zdravlju je ključno za njihovu sigurnost, blagostanje i odgovornost. 

Koji podatak vas je tokom istraživanja najviše zaprepastio?

To da je Srbija na čelu Evrope po incidenci visokorizičnih HPV-a i smrti od raka grlića materice koja nastaje kao direktna posledica visokorizičnih tipova HPV-a.

Kome se mladi poveravaju i sa kime najčešće razgovaraju o ovim temama?

Mladi se obično poveravaju svojim prijateljima i vršnjacima ili internetu kada je reč o seksualnim temama. Ko će biti njihov izbor, zavisi od mnogo faktora, uključujući porodične norme, dostupnost informacija i njih samih.

Ono što je rizik u tome je da nisu svi izvori informacija podjednako pouzdani. Verujemo da je seksualno obrazovanje koje se bazira na tačnim i proverenim informacijama od suštinskog značaja, bez obzira da li dolazi od nastavnika, roditelja ili bliskih prijatelja.

Koliko može biti opasno tražiti odgovore na ove teme na internetu i da li mladi to često rade?

Traženje odgovora na seksualne teme na internetu može biti opasno ako se ne koriste pouzdani izvori. Internet je prepun različitih stvari, a neki od njih mogu pružiti netačne ili neproverene informacije. Mladi koji se oslanjaju na nepouzdane izvore mogu biti izloženi netačnim savetima i dezinformacijama koje mogu imati ozbiljne posledice po njihovo seksualno zdravlje i bezbednost.

Postoji mnogo zastarelih ili neproverenih informacija i mitova o seksualnosti koji se mogu smatrati tačnimi i informacijama na internetu često nedostaje kontekst koji je neophodan za razumevanje specifičnih situacija i potreba. Neke web stranice i forumi mogu sadržavati savete koji nisu od strane stručnjaka za seksualno zdravlje. Na internetu ne postoji mogućnost postavljanja ličnih pitanja i dobijanja prilagođenih odgovora kao što bi to bilo moguće u razgovoru sa stručnjacima, a da ne pričamo o tome da mladi mogu naići na neprikladan ili štetan sadržaj koji može uticati na njihovu percepciju seksualnosti.

Da bi se smanjili rizici od traženja informacija o seksualnosti na internetu, važno je da mladi budu kritični prema izvorima i da traže pouzdane organizacije i resurse. Organizacije koje se bave seksualnim obrazovanjem i zdravljem, kao što je KOMPAS, često pružaju tačne i stručno verifikovane informacije. Takođe, važno je da mladi znaju da uvek mogu potražiti pomoć od zdravstvenih stručnjaka ili savetnika ako imaju pitanja ili brige vezane za seksualnost.

Glavni cilj vaše kampanje je da jednim delom edukujete mlade, ali i da utičete na obrazovni sistem kako bi se kao jedan od predmeta u školama uvelo seksusalno obrazovanje. Da li ste možda do sada već imali priliku da razgovarate sa nekim iz Ministarstva i objasnite im zbog čega bi to bilo važno?

Iskreno smatramo da je Seksedukuj Se projekat inicijalni korak ka standardizaciji seksualnog obrazovanja u formalnom školskom sistemu u Srbiji. Mi ne planiramo da ovaj projekat zaustavimo nakon prve sezone. Samo ime ovog projekta nagoveštava da će nakon prve, doći druga, treća, pa i deseta sezona ovog serijala, imajući u vidu važnost ove teme koja, pre svega, pogađa mlade. Na ovaj način, vršićemo konstantan pritisak na državne institucije i kroz dobru praksu im pokazivati da će, ne samo mladi imati korist od seksualnog obrazovanja, već će i veliki teret biti skinut sa zdravstvenog sistema, s obzirom na to da će se s povećanom svesti o važnosti brige o reproduktivnom zdravlju smanjiti incidenca polno prenosivih infekcija i mogućnost njihovih komplikacija.

Što se tiče Ministarstva, za sad smo kontaktirali u vezi sa gostovanjem na našoj nadolazećoj tribini. Iako nam je plan da nastavimo sa Seksedukuj Se projektom u budućnosti, za prvu sezonu smo se fokusirali na pilot projekat i kakav će odziv napraviti kod nas. Shvatamo da je saradnja sa Ministarstvom najvažniji korak ka ostvarenju promene u obrazovnom sistemu.

Šta vi mislite da može da bude razlog zbog čega još uvek seksualno obrazovanje ne postoji kao predmet u našim školama?

U mnogim društvima, uključujući i Srbiju, postoje konzervativne društvene norme koje stvaraju tabue oko seksualnosti i seksualnog obrazovanja i to može otežati uvođenje seksualnog obrazovanja u škole. Religijski uticaji mogu igrati značajnu ulogu u odlukama o obrazovnom sistemu. U državama gde je religija važan deo kulture, postoji otpor prema seksualnom obrazovanju koji je u suprotnosti sa verskim učenjima.

Zatim, sam nedostatak edukacije i obuke za nastavnike o seksualnom obrazovanju može predstavljati prepreku uvođenju ovog predmeta u škole. Nastavnici biologije se možda ne osećaju dovoljno pripremljenima za predavanje o ovoj temi, iako smatramo da seksualno obrazovanje mora biti sopstveni predmet sa nastavnikom, to jest, seksologom koji je obučen pedagoški.

Neki od ostatka razloga uključuju i stigmatizaciju i tabue oko seksualnosti koji stvaraju otpor prema seksualnom obrazovanju, kako među roditeljima, tako i među donosiocima odluka.

Politički faktori mogu takođe igrati značajnu ulogu u odlukama o obrazovanju. Politika može uticati na prioritete u obrazovanju i na donošenje odluka o uvođenju novih predmeta.

Šta je ono što biste vi poručili svim mladim ljudima koji ne znaju ili nemaju kome da se obrate u vezi sa ovom temom?

Tvoje zdravlje i sigurnost su od suštinskog značaja i imaš pravo na relevantne i tačne informacije o svojoj seksualnosti i seksualnom zdravlju. Nemoj se stideti ili osećati nesigurno zbog postavljanja pitanja i traženja podrške. Postoje resursi i organizacije poput KOMPAS-a i projekta Seksedukuj Se koji su tu da ti pruže informacije, podršku i razumevanje.

Ako nemaš kome da se obratiš u svom okruženju, zaprati Seksedukuj Se na @seksedukuj_se na Jutjubu, Instagramu i TikToku. Nikada nije kasno da naučiš i razumeš više o svojoj seksualnosti i seksualnom zdravlju. Edukacija ti može pomoći da budeš odgovoran/na i da se osećaš samopouzdano u vezi sa svojim telom i odnosima.

Nemoj se plašiti da postavljaš pitanja, jer to je prvi korak ka boljem razumevanju i brizi o svom seksualnom zdravlju. Svi mi prolazimo kroz iste faze i izazove u vezi sa seksualnošću, i važno je da imaš podršku kako bi se nosio/la sa njima na najbolji mogući način.

Članak Seksedukuj Se: Zdravlje i sigurnost su od suštinskog značaja se pojavljuje prvo na Oblakoder.