Jazzanova se vraća na Musicology Sessions posle više od sedam godina i donosi donosi sofisticirani zvuk fjužn i elektronskog džeza koji će oduševiti sve ljubitelje elektro muzike.

Jedina konstanta ovog eklektičnog sastava iz Berlina jeste promena i sve progresivniji zvuk.

Jazzanova već skoro tri decenije redefiniše modernu muziku pomoću autentične mešavine zamršenih ritmova i kreativnosti koja ukršta žanrove. Od kluba, preko studija do festivalske scene, ovaj kolektiv je izgradio nasleđe nezaboravnih nastupa.

Jazzanova Live Band se sastoji od vrhunskih muzičara čija međusobna hemija i virtuoznost donose jedinstvenu energiju na svakom nastupu. Bilo da volite džez, soul ili elektronsku muziku, Jazzanova će vam se dopasti.

Jazzanova je nemački kolektiv koji su formirali Alexander Barck, Claas Brieler, Jürgen von Knoblauch, Roskow Kretschmann, Stefan Leisering, i Axel Reinemer. Nastali su još 1995. kao moderna džez i „chill-out“ grupa, sa jakim uticajem latino džeza.

Od osnivanja Jazzanova nikad nije imala jasno utemeljen put – uvek je bila u stanju „postajanja“. Nikada nije ustanovljen i jasno utemeljen kalup ili pravac u kom bi ova grupa trebalo da se kreće. Nisu se vezivali samo za određene žanrove, stilove i formate. Natupali su kao DJ kolektiv, produkcijska kuća, radio programeri i muzički kustosi. Uvek su jednom nogom kročili u klupsku kulturu, a drugom u nastupe uživo.

Ponovno snimanje debi albuma In Between iz 2002. godine nakon 22 godine je imalo veoma specifičan i redak pristup – potpuno analognu „AAA” produkciju. Svaki korak, od snimanja do miksa i mastera, urađen je pomoću analogne opreme, što je očuvalo bogatu toplinu i autentičnost originala.

Trenutak kada je objavljen album In Between 2002. godine obeležio je ne samo Jazzanovu, već je predstavio i zvuk koji je spojio džez, soul, elektroniku i razbijeni ritam. Dve decenije kasnije, ponovo smo posetili ovu prekretnicu sa Jazzanova Live bendom, grupom koja je na turneji po svetu već 15 godina, toliko dugo pružamo publici svoju dinamičnu mešavinu preciznosti i improvizacije, rekao je Stefan, član prve postave Jazzanove.

 Ovaj album, snimljen u poznatom Little Big Beat Studios u Lihtenštajnu, iznova kroji album In Between, spajajući originalni etos zasnovan na semplovima sa sirovom energijom i spontanošću sviranja uživo. Svaka numera je svedočanstvo našeg putovanja – odražava i gde smo bili i kreativnu evoluciju koja nas tera da idemo napred i da se razvijamo.

Pred koncert smo popričali sa članovima benda i pitali ih neka nesvakidašnja pitanja:

Kada bi vaša muzika opisivala grad ili mesto koje bi to mesto bilo i zbog čega?

Možda Berlin (ok, mi smo odatle), ili Pariz, ili bilo koji drugi evropski grad koji ima i staro i novo – drevnost i modernost koji se međusobno komplementiraju, gde staro inspiriše novo!

Šta smatrate najvećim izazovom i prednošću u stvaranju muzike u grupi, posebno kada se radi o mnoštvu članova?

Najveća prednost je što možete da pokupite kreativnost i ideje većeg broja ljudi, nasuprot jednom čoveku, a sa druge strane je izazov to što ta brojnost može predstavljati prepreku kada se ne slažemo oko nečega.

Ko ili šta je inspirisalo vašu muziku, a neočekivano je, odnosno publika možda nije uočila uticaj?

Dosta stare američke i britanske narodne muzike iz 60ih i 70ih godina, što mnogi ne bi očekivali.

Sa toliko dugom istorijom kolaboracija, da li postoje izvođači sa kojima i dalje niste ostvarili saradnju, a voleli biste? Kako bi ta saradnja izgledala?

Možda Horace Silver, a znate da nikad ne možete pretpostaviti šta će se desiti kad započneš rad na pesmi, pogotovo kada radiš sa vrlo ostvarenim izvođačem, radiš sa onim što ti se pruži.

Kada biste pravili plejistu zaidealno veče, koja bi bila prva numera na njoj?

„Could Heaven ever be like this” od Idris Muhammad. Savršen je spoj diska, džeza i soula. Tako da ne postoji situacija u kojoj ova pesma ne bi poboljšala svačije raspoloženje.

Pozivamo Vas da sa nama iskusite ovo novo poglavlje albuma In Between kojim slavimo 20 godina njegovog postojanja, kao i održivi duh Jazzanova Live benda!

Ulaznice: https://tickets.rs/event/jazzanova_16862

Fotografija: Druassen

Članak Jazzanova live band stiže na Musicology Sessions se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Predvođen Shuyom Okinom i Vanessom Freeman kao glavnim vokalom, KYOTO JAZZ MASSIVE je podržan moćnim zvukom benda „Echoes Of A New Dawn Orchestra”, šireći svoju jedinstvenu viziju od džez-fanka, broken bita do soulful hausa, kosmičkog gruva i svega što se nalazi između.

Projekat koji prkosi žanru, KYOTO JAZZ MASSIVE, koji su osnovala braća OKINO – Shuya Okino i Yoshi Okino, a otkrio Gilles Peterson, konačno se vraća na evropsku scenu posle petnaest godina pauze, proslavljajući svoj 30. rođendan sa svežim materijalom i potpuno novom postavom.

KYOTO JAZZ MASSIVE je inovativni projekat koji vode dva izuzetno uticajna di-džeja i umetnika na japanskoj muzičkoj sceni Shuya Okino (Kjoto džez sekstet i vlasnik džez kluba – The Room u Šibuji) i Yoshihiro Okino (vlasnik Especial Records-a).

Otkriven i nazvan KYOTO JAZZ MASSIVE od strane Gilles Petersona ranih 90-ih, DJ duo koji su formirala braća OKINO, bio je pionir japanskog klupskog džeza i krosover muzike širom sveta.

Godine 1994. izašla je njihova prva produkcija, kompilacija pod nazivom „KYOTO JAZZ MASSIVE V.A.”. No, njihov proboj se dogodio nakon što su potpisali svoj prvi singl „ECLIPSE” za nemačku izdavačku kuću Compost, nakon čega je 2000. godine usledio njihov prekretnički album „SPIRIT OF THE SUN”! KYOTO JAZZ MASSIVE je stekao međunarodno priznanje, pošto su i kritičari i publika pohvalili njihov inovativni krosover stil, mešajući elektro, džez, haus, fank i brejk ritmove.

Godine 2004. formirali su „Kyoto Jazz Massive Live Set” sa vokalima – Vanesom Freeman i Tasitom D’Mur, sa kojima su nastupali širom Evrope i Azije (od Tokio Crossover Jazz Festivala do North Sea Jazz Festivala). Nakon toga, rade brojne saradnje i remikse, kao i nekoliko EP-a, čime su stekli reputaciju izvanrednih producenata.

U međuvremenu, Shuya Okino je sledio sopstveni put, kao priznati DJ, putujući širom sveta i takođe producirajući niz uspešnih umetnika kao što su Mondo Grosso, Sleep Walker, Cosmic Village, Hajime Yoshizava, ROOT SOUL i DJ KAWASAKI.

Proslavio se čak i kao pisac, sa tri uspešne knjige „What makes a good DJ’’, „The Firs Book of Club Jazz’’ i „Filter Your Thinking for Success’’.

Godine 2006. konačno je objavio svoj prvi solo album „United Legends”, za koji je okupio deset vokala i deset producenta koji komuniciraju samo putem imejlova. Ova, do sada, neviđena tehnika muziciranja učinila je album posebno interesantnim na muzičkoj sceni.

Sa „Destiny” 2011. godine, Shuya je uspeo da dostigne uspeh okupljajući Navasha Dayu (rođaku Gilla Scott Herona), N’Deu Devenport, Claru HilL, Divinity i Pete Simpsona. Singl “Still In Love”, disko obrada Rose Roysa, vrte di-džejevi širom sveta, Gilles Peterson za BBC Radio One, Kevin Beadle, Patrick Forge, itd.

Od 2015. godine, Shuya Okino oživljava brend KYOTO JAZZ MASSIVE pod imenom Sektet, izdajući dva veličanstvena albuma sa duhovnim i direktnim džez uticajima inspirisanim ličnostima poput velikog Pharoah-a Sandersa.

Ali tek 2022. godine KYOTO JAZZ MASSIVE se vratio sa svojim (tek) drugim i dugo očekivanim albumom. Čekanje se definitivno isplatilo jer su KJM još jednom isporučili još jedan neverovatan album koji je ispred svog vremena i prkosi žanrovima. Sa „Message From A New Dawn”, KJM nudi vrhunsku viziju modernog, deep i džez disko podijum krosovera, uključujući elemente hausa, afrobita, soula i fanka. Da ne govorimo o neodoljivom glasu Vanesse Freeman i izuzetnom učešću legendarnog Roy Ayersa.

Nakon petnaest godina pause, daleko od evropskih bina, Shuya Okino je odlučio da podrži novo izdanje KJM-a malom turnejom u Velikoj Britaniji i Francuskoj, sastavljajući potpuno novu postavu benda. Ovaj moćni bend sa sedištem u Parizu pod nazivom „Echoes Of A New Dawn Orchestra”, predvođen Shuyom Okinom i glavnim vokalom Vanessom Freeman, pružio je izvanredne nastupe i rasprodao nekoliko nastupa u Paris New Morning i London Jazz Cafe-u, nakon čega je usledilo zapaženo učešće na festivalima Southport Veekender i We Out Here 2023. Godine.

2024. godina će biti 30. godišnjica Kyoto Jazz Massive, obećavaju i najavljujući nekoliko proslava uživo širom Evrope, zajedno sa potpuno novim materijalom i snimcima kao što je LP za saradnju sa „The Echoes Of A New Dawn Orchestra”, uključujući njihovo neverovatno izvođenje KJM klasične slomljene haus himne, Substream.

Shuya Okino je odgovorio na nekoliko pitanja pred koncert u Beogradu:

Zajedno sa bratom si formirao grupu Kyoto Jazz Massive. Kako si došao u dodir sa džezom i šta te je inspirisalo da ga transformišeš na ovaj način i učiniš ga autentičnim?

Upoznao sam se sa muzikom preko Yellow Magic Orchestra kada sam imao 11 godina. Gostujući  muzičari su bili fjužn gitaristi (Masajoši Takanaka, Katsumi Vatanabe i Jošiaki Masuo) koji su pripadali fjužn džez sceni. Oni su me zainteresovali za japanske džez muzičare poput Terumasa Hina i Sadaa Vatanabea, što me je povuklo i da pustim jedinu džez ploču (A strana – Majls Dejvis, B strana – Art Blejki) koju je moj otac imao, te smo se nas dvojica zainteresovali za džez.

Sviraš dosta različitih žanrova. Koji bi izdvojio kao najvažniji za tebe i kako bi opisao publici svoj trenutni muzički stil? Kako bi opisao svoju muzikuu nekoliko reči? Da li se razlikuje muzika koju puštaš kao DJ i ona na kojoj si angažovan kao producent?

Džez sa soulom je vrlo važan za mene. Kada nastupam kao DJ mešam organsku i programiranu muziku. U mojoj muzici se uvek može pronaći sofisticirana progresija akorda, emotivne vokalne i instrumentalne kompozicije. Ja to nazivam muzičkim „Crossover”-om. Puštam raznu muziku kao DJ. Međutim, kada produciram Kyoto Jazz Massive je više „crossover”, a Kyoto Jazz Sextet je više tradicionalni džez.

Nadolazeći koncert je tvoj prvi nastup uživo u Srbiji, ali znamo da si bio u Beogradu pre desetak godina? Kakva su ti sećanja vezana za Beograd? Šta možemo da očekujemo od tvog koncerta u BitefArtCafe-u?

Bio sam u Beogradu pre 10 godina. Mislio sam da su me ljudi zaboravili budući da je moj prvi DJ nastup bio 20 godina pre toga. Vrlo sam se iznenadio kada je publika pevala moju kaverpesmu „Still In Love”! Bilo je predivno. Tako da očekujem da će moja publika u BitefArtCafe-u pevati uz Kyoto Jazz Massive sa Echoes Of A New Dawn Orchestra. KJM zajedno sa Eoandom donosi toliko energije na binu da su publici preneli vajb koji ju je učinio vrlo entuzijastičnom.

Ne propustite ovo muzičko umeće koje oduševljava i inspiriše publiku širom sveta.

Ulaznice su dostupne na svim prodajnim mesta Ticket Vision, kao i na sajtu www.tickets.rs.

Fotografije: Nina Cholet

Članak Kyoto Jazz Massive prvi put u Srbiji se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sama pomisao na Majkl Liga i Bil Lorensa odmah asocira na Snarky Puppy. Prošlo je skoro dvadeset godina od kada je basista i multi-instrumentalista, rođen u južnoj Kaliforniji, Majkl Lig, osnovao globalno priznati kolektiv koji je osvojio četiri GRAMMY nagrade. Kada je reč o klavijaturisti Bil Lorensu, koji je poreklom iz Londona, on je gotovo isto toliko dugo deo ove avanture širom sveta kao i Lig.

Majkl, koji je već tri puta posetio Beograd, dva puta sa svojim bendom Snarky Puppy i jednom sa Bokanteom, najavljuje da će ovaj nastup biti nešto potpuno novo i drugačije. Ovoga puta, zajedno sa Bil Lorensom, predstaviće novi projekat koji istražuje intimnost i dubinu akustičnih instrumenata, suprotno od energičnog zvuka na koji smo navikli.

Album „Where You Wish You Were”, njihov prvi duo album, deluje u isto vreme kao logičan razvoj događaja, ali i iznenađenje. Ono što je posebno iznenađujuće, osim formata dua sa svojim smanjenim i koncentrisanim pristupom, je poseban zvučni i stilski karakter muzike. Majkl Lig ovde preuzima sasvim drugačiju ulogu u odnosu na onu koju ima u Snarky Puppy. On je prvenstveno poznat kao bas gitarista inspirisan džezom i gruvom. Na novom albumu svira niz uglavnom žičanih instrumenata sa tragovima  mediteranskog i orijentalnog porekla, pre svega oud, ali i posebnu konstruisanu akustičnu i električnu gitaru i zapadno-afričku liru, ngoni. Svi ovi instrumenti imaju sposobnost da imitiraju glas, a takođe nude mikrotonske mogućnosti koje daleko prevazilaze norme zapadne muzike. Bil Lorens, koji u svojim projektima, kao i sa Snarky Puppy, često kombinuje klavir i različite sint zvukove, orkestarske aranžmane i digitalne zvučne pejzaže, ovde se u potpunosti fokusira na mogućnosti akustičnog klavira, koji je ‘pripremljen’ dodatnim filcom kako bi se prigušile žice.

Lorens i Lig su se potpuno zaljubili u ideju da urade nešto drugačije od Snarky Puppy, koji je nedavno napunio Vemblijevu arenu u Londonu sa kapacitetom od 12.500 mesta. Duo je imao ideju da svede svoju muziku. Snimanje im je pružilo dugo očekivanu priliku da istraže intimnost, krhkost i jasnoću koja postoji u odnosu između dva muzičara; to je bilo nešto što su obojica želeli da postignu.

Kako je nastala ideja o takvom muzičkom preokretu i šta vas je inspirisalo da istražite zvuk koji je mnogo drugačiji od vaših ostalih projekata? Takođe, Majkle, pomenuo si da si u detinjstvu slušao grčku i tursku muziku, koliko je to uticalo na ovaj album?

Bil: Dvojac je omogućio da istražimo novu slobodu sa naglaskom na prostornost i jednostavnost kompozicija. Tokom snimanja glavna tema je bila manje je više.  Oduvek sam bio fasciniran oudom. Kad sam bio mlađi otputovao sam u Maroko i kupio jednu. Sada kad Majk svira oud možemo da istražimo ekspresivni potencijal instrumenta, ali kroz savremenu perspektivu.

Majkl: Ovaj projekat je započet sa ciljem da se prigrli minimalizam, prostor i sloboda. Uvek sam pripadao većim bendovima (Snarky Puppy, Bokanté, itd.) i želeo sam priliku da komponujem I sviram u intimnijem okruženju. Moja porodica ima korene u Grčkoj i moj brat je muzičar, tako da sam odrastao slušajući folk muziku i čačkajući instrumente koje bi donosio kući. Tada sam prvi put uzeo oud u ruke. Nisam mu se posvetio tada, tek dosta godina kasnije, kada sam proveo neko vreme u Turskoj, pohađao časove i upijao muzičku kulturu tog mesta

Mislim da nas obojicu, Majkla i mene, pokreće ideja o pomeranju granica, što je važno.” navodi Lorens. „Svaka kompoziciona ideja ima veliku težinu, i sve ima veoma specifičnu svrhu. Nije bilo ritam sekcije iza koje bismo se mogli sakriti, stvarno se radilo samo o melodiji i akordima. Instinktivno smo pokušavali da stvorimo mesto gde ljudi žele da idu, koje deluje utešno. Osećamo da sada, možda više nego ikada, postoji potreba za takvim mestima.”

„Mnogo smo više od uloga koje igramo u najpopularnijem bendu čiji smo deo”, rekao je Majkl, a Bil Lorens dodaje: „Bilo je samo pitanje vremena kada ćemo napraviti album sami. Bliski smo prijatelji već 20 godina i radili smo zajedno u toliko različitih projekata – sa Snarky Puppy i u saradnji sa drugim umetnicima. Tako da je jednostavno bilo prirodno da to uradimo.”

Bili ste u Beogradu nekoliko puta, ali u različitim kolektivima – Bokante i Snarky Puppy. Ovaj nastup će biti potpuno drugačiji od prethodnih. Šta može da očekuje beogradska publika?

Bil: Publika može da očekuje slobodu istraženu od strane dva stara prijatelja koji veruju jedan drugom i pokušavaju da stvore nešto potpuno jedinstveno. Imali smo jedan od najnezaboravnijih nastupa u Beogradu. Čuli smo da su ljudi prelazili granice po prvi put samo da bi nas slušali uživo. To je bio podsetnik na potencijal muzike i ono što navodi muzičare da nastave da stvaraju. Jedva čekamo da se vratimo.

Majkl: Publika može da očekuje jedan vrlo iskren, intiman i emotivan koncert koji pokazuje hemiju između dva prijatelja čije drugarstvo traje 20 godina. Vrlo je energična publika! Što je tada bilo neverovatno. Iako je publika uvek bila tako reaktivna, takođe su pomno slušali, tako da mislim da ćemo se lepo provesti i u ovom drugačijem izdanju.

Ne propustite ovo muzičko umeće koje oduševljava i inspiriše publiku širom sveta.

Vidimo se 3. novembra u BitefArtCafe-u!

Ulaznice su dostupne na svim prodajnim mesta Ticket Vision, kao i na sajtu www.tickets.rs.

Fotografija: Promo

Članak Michael League i Bill Laurance stižu na Musicology Sessions se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Vest koja je posebno obardovala poštovaoce njegovog rada je da američka Akademija za diskografsku umetnost i nauku razmatra da li José James dobija mesto u trci za najznačajniju nagradu među muzičarima – GRAMMY – i to za čak četiri kategorije.

Njujorški vokalista José James kombinuje džez, soul, neo soul, drum’n’bass i spoken word u svoj jedinstveni brend vokalnog džeza. On vešto zamagljuje linije između tradicionalnog i savremenog džeza, hip-hopa, soula, funka, popa i roka. Dok navodi svoje glavne uticaje kao što su John Coltrane, Marvin Gaye i Billie Holiday, u živim nastupima podseća na ikone džez-soula iz sedamdesetih godina, istovremeno zadržavajući svoj autentičan stil.

José James 1978 – Dreamland Studios by Janette Beckman

Tvoj novi album „1978” je veoma ličan i autobiografski. Da li bi nam rekao više o tome kako si pronašao inspiraciju za album?

Rođen sam 1978. godine, tako da je ovo polu-autobiografski album. Vrlo sam inspirisan umetnicima poput Majkla Džeksona, Marvina Geja, Prinsa i Stivija Vondera koji su napravili neverovatne albume u tom periodu. To je bila poslednja velika era bendova raznih žanrova i prosto obožavam taj vajb, prosto sam fasciniran tom erom jer se mnogo stvari preplitalo. Mislim da je to fascinantan period u Americi. Bilo je interesantno politički, bilo je zanimljivo kulturno i naravno, muzički. Disko je dolazio do vrhunca, završavao se i spremao se da se transformiše u R’n’B. U Bronksu ste imali neverovatne fank muzičare koji su stvarali fantastičan zvuk, imali ste ceo pokret – New Wave New Yorka. Krenuo je i pank. Imali ste rege na globalnoj sceni, a zatim kantautore koji su tu već neko vreme, poput Pola Sajmona ili Bilija Džoela. Onda ste imali džez momke, poput Kvinsija Džonsa, ljude koji su radili na mnogo različitih frontova u isto vreme, kombinovali R&B, fank i pop i stvarali neverovatna remek-dela.

Uložio si pet godina predanog rada u ovaj album. Ako su postojali, koji su najveći izazovi sa kojima si se susreo u tom periodu?

Prva pesma koju sam napisao za album je „For Treyvon“. Pošto sam crnac i otac taj slučaj me je duboko pogodio. Mislim da mi je prijalo što sam imao vremena da procesujem taj događaj polako. Ovu pesmu shvatam kao vrlo ozbiljan projekat. Iskreno, najteži deo je bio pustiti muziku da živi i diše. Navikao sam da komponujem brzo, kao i da snimam i odlazim na turneje unutar dvogodišnjeg ciklusa. Neke od pesama su bile u izradi četiri godine, muzički, spiritualno i emotivno. Kada su bile spremne, bilo je zadovoljstvo snimiti ih u studiju sa neverovatnim bendom. Muzika je bila vrlo prisutna.

Kakav je osećaj biti predložen za Gremi nominaciju u čak četiri kategorije?

Vrlo sam zahvalan na tome. Verujem da je to testament rada i emocija koje sam uložio u ovaj album, izvanredan je osećaj što ljudi prepoznaju i rezonuju sa mojom muzikom. Bez  obzira na ishod, jako sam zahvalan što mogu da delim muziku sa publikom.

Koji su tvoji planovi i želje na kojima trenutno radiš ili oni koji su u budućnosti?

Upravo sam završio sa snimanjem svog najnovijeg albuma: „1978: Revenge of The Dragon” koji će izaći u aprilu 2025. Takođe sam napisao i glumio u kratkometražnom kung fu filmu koji sam napravio oko albuma. Takođe pišem knjigu već nekoliko godina pod imenom „The Future of Jazz Singing”, koja sadrži moju filozofiju i iskustvo u pevanju džeza, kao i intervjue sa neverovatnim izvođačima poput Samare Džoj, Dajen Rivs i Kurta Elinga.  

Šta može da očekuje publika od tvog nastupa u Beogradu, da li će se nešto razlikovati od nastupa koji si održao 2016.?

„Moji koncerti su uvek potpuno jedinstveni i uvek sarađujem sa najboljim bendom. Dosta sam napredovao kao tekstopisac i izvođač u odnosu na 2016., tako da će publika definitivno uživati u nečemu posebnom. Jedva čekam koncerte, vibracija će biti moćna u prostoru kluba BitefArtCafe, intimna, uzbudljiva i seksi. Ovo je jedan od najboljih bendova koje sam ikada imao, uzbuđen sam što će ih svi čuti.”

Musicology Sessions, u partnerstvu sa Lenovo Srbija, i ove sezone pruža priliku autorskim bendovima različitih žanrovih afiniteta da predstave svoj rad. U okviru „Musicology Showcase By Lenovo” projekta, 17. & 18. oktobra, kao predgrupa Hose Džejmsu, nastupiće basistkinja Ana Protulipac sa svojim bendom, čija svaka numera na drugačiji način istražuje temu ljubavi i bliskosti, koju sa puno pažnje i detalja podržava muzička pozadina. 

Naslovna fotografija: José James 1978 – Woodstock by Janette Beckman

Članak José James dolazi u BitefArtCafe se pojavljuje prvo na Oblakoder.

JOSÉ JAMES, međunarodno priznati džez pevač hip-hop generacije, nastupiće sa svojim bendom i beogradskoj publici prirediće dve koncertne večeri 17. i 18. oktobra u BitefArtCafe klubu, gde će predstaviti svoje 12. studijsko izdanje „1978”.

Njujorški vokalista José James kombinuje džez, soul, drum’n’bass i spoken word u svoj jedinstveni brend vokalnog džeza. Dok navodi svoje glavne uticaje kao što su John Coltrane, Marvin Gaye i Billie Holiday, u živim nastupima podseća na ikone džez-soula iz sedamdesetih godina, istovremeno zadržavajući svoj autentičan stil.
Album „1978” nazvan je po godini kada je Džejms rođen i donosi zvuke sedamdesetih godina, ere u kojoj su se džez, soul, disko i hip-hop sjedinili. Na albumu je radio pet godina i kako kaže to je njegovo „najautobiografskije” delo do sada.

Održao je mnogobrojne koncerte po Evropi, Japanu i Sjedinjenim američkim državama, a sarađivao je i sa mnogim poznatim umetnicima kao što su Flying Lotus, Robert Glasper, Lalah Hathaway, Ledisi, Aloe Blacc i Jason Moran. Nastupao je i kao gostujući umetnik sa McCoy Tynerom, Laura Mvulom i Jazz at Lincoln Center, Melbourne Symphony i Royal Concertgebouw orkestrima.

O predstojećim koncertima u klubu BitefArtCafe, José je rekao: „Svaka publika donosi nešto posebno, ali publika u Beogradu je magična! Oni zaista pokazuju ljubav na moćan način. Iskreno, moji fanovi su najbolji i uvek mi pružaju ljubav i podršku. Zaista ih cenim. Poslednji put kada sam svirao u Beogradu bilo je zaista posebno. Jedva čekam koncerte, vibracija će biti moćna u tom prostoru, intimna, uzbudljiva I seksi. Ovo je jedan od najboljih bendova koje sam ikada imao, uzbuđen sam što će ih svi čuti.”

„Umetnici imaju posebnu moć – umetnici imaju slobodu. Na ličnom nivou, muzika nekome mora da znači nešto da bi došao na koncert, kupio kartu ili kupio nečiju ploču. Sviranje uživo je iskrenije, ali i teže. Donosi neku drugu energiju koja nastaje trenutno i pomera grnaice, menja, a kako ćemo reagovati na ove promene zavisi delom od nas na bini, ali i od publike, i sve to u tom jednom trenutku, momentu.”

BILL LAURANCE i MICHAEL LEAGUE, svetski poznati muzičari, nastupiće 3. novembra. Ovaj koncert obeležiće njihov prvi zajednički duo nastup u Beogradu, predstavljajući publici jedinstven zvuk izvan njihovih uobičajenih projekata. Sama pomisao na Bil Lorensa i Majkl Liga odmah asocira na Snarky Puppy. Prošlo je skoro dvadeset godina od kada je basista i multi-instrumentalista, rođen u južnoj Kaliforniji, Majkl Lig, osnovao globalno priznati kolektiv koji je osvojio četiri GRAMMY nagrade. Kada je reč o klavijaturisti Bilu Lorensu, koji je poreklom iz Londona, on je gotovo isto toliko dugo deo ove avanture širom sveta kao i Lig.

Majkl, koji je već tri puta posetio Beograd, dva puta sa svojim bendom Snarky Puppy i jednom sa Bokante-om, najavljuje da će ovaj nastup biti nešto potpuno novo i drugačije. Ovoga puta, zajedno sa Bilom Lorensom, predstaviće novi projekat koji istražuje intimnost i dubinu akustičnih instrumenata, suprotno od energičnog zvuka na koji smo navikli.

Album „Where You Wish You Were“, njihov prvi duo album, deluje u isto vreme kao logičan razvoj događaja, ali i iznenađenje. Ono što je posebno iznenađujuće, osim formata dua sa svojim smanjenim i koncentrisanim pristupom, je poseban zvučni i stilski karakter muzike. Majkl Lig, prvenstveno poznat kao bas gitarista inspirisan džezom i gruvom, na albumu svira niz uglavnom žičanih instrumenata bez pragova mediteranskog i orijentalnog porekla, pre svega oud, ali i posebnu konstruisanu akustičnu i električnu gitaru i zapadno-afričku liru, ngoni. Svi ovi instrumenti imaju sposobnost da imitiraju glas, a takođe nude mikrotonske mogućnosti koje daleko prevazilaze norme zapadne muzike.

Bil Lorens, koji u svojim projektima, kao i sa Snarky Puppy, često kombinuje klavir i različite sint zvukove, orkestarske aranžmane i digitalne zvučne pejzaže, ovde se u potpunosti fokusira na mogućnosti akustičnog klavira, koji je „pripremljen” dodatnim filcom kako bi se prigušile žice. Lorens i Lig su se potpuno zaljubili u ideju da urade nešto drugačije od Snarky Puppy, koji je nedavno napunio Vemblijevu arenu u Londonu sa kapacitetom od 12.500 mesta. Duo je imao ideju da svede svoju muziku. Snimanje im je pružilo dugo očekivanu priliku da istraže intimnost, krhkost i jasnoću koja postoji u odnosu između dva muzičara; to je bilo nešto što su obojica
želeli da postignu.

„Mislim da su muzičari različita bića i da imaju mnogo strana svojih muzičkih ličnosti. Sklon sam da budem povezan sa većim, glasnijim ansamblima i želeo sam da formiram projekat koji omogućava više slobode i intimnosti. Ovaj duo radi upravo to.”

Na ovom snimku pokušavate da pomerite granice između džeza, orijentalne i mediteranske muzike. Koje su sličnosti i razlike između ovih žanrova?

„Zaista nije bilo misije u smislu komponovanja/izvođenja unutar žanrova. Bil i ja smo jednostavno pisali muziku koja nas je zaintrigirala i osećala se iskrenom, bez mnogo obzira kako bi se to nazvalo. Naravno, to je pod uticajem muzike koju volimo i koju konzumiramo, ali nismo pokušavali da se osvrnemo na bilo šta posebno – samo otkrivamo nove stvari u duo formatu.”

Na kraju zimskog dela sezone, 29. novembra, stiže nam japanska senzacija KYOTO JAZZ MASSIVE. Predvođen Shuya Okinom i Vanessom Freeman kao glavnim vokalom, KYOTO JAZZ MASSIVE je podržan moćnim zvukom benda „Echoes Of A New Dawn Orchestra”, šireći svoju jedinstvenu viziju od džez-fanka, broken bita do soulful hausa, kosmičkog gruva i svega što se nalazi između. Projekat koji prkosi žanru, KYOTO JAZZ MASSIVE, koji su osnovala braća OKINO – Shuya Okino i Yoshi Okino, a otkrio Gilles Peterson, konačno se vraća na evropsku scenu posle petnaest godina pauze, proslavljajući svoj 30. rođendan sa svežim materijalom i potpuno novom
postavom.

KYOTO JAZZ MASSIVE je inovativni projekat koji vode dva izuzetno uticajna di-džeja i umetnika na japanskoj muzičkoj sceni Shuya Okino (Kjoto džez sekstet i vlasnik jazz kluba – The Room u Šibuji) i Yoshihiro Okino (vlasnik Especial Recordsa).

Otkriven i nazvan KYOTO JAZZ MASSIVE od strane Gilles Petersona ranih 90-ih, DJ duo koji su formirala braća OKINO, bio je pionir japanskog klupskog džeza i krosover muzike širom sveta. Godine 1994. izašla je njihova prva produkcija, kompilacija pod nazivom „KYOTO JAZZ MASSIVE V.A.”. No, njihov proboj se dogodio nakon što su potpisali svoj prvi singl „ECLIPSE” za nemačku izdavačku kuću Compost, nakon čega je 2000. godine usledio njihov prekretnički album „SPIRIT OF THE SUN”! KYOTO JAZZ MASSIVE je stekao međunarodno priznanje, pošto su i kritičari i publika pohvalili njihov inovativni krosover stil, mešajući elektro, džez, haus, fank i brejk
ritmove.

Ove, 2024. godine će biti 30. godišnjica Kyoto Jazz Massive, obećavaju i najavljujući nekoliko proslava uživo širom Evrope, zajedno sa potpuno novim materijalom i snimcima kao što je LP za saradnju sa „The Echoes Of A New Dawn Orchestra”, uključujući njihovo neverovatno izvođenje KJM klasične slomljene haus himne, Substream.

Nazivu benda „Kyoto Jazz Massive” kumovao je Gilles Peterson: „Kada je prvi put došao u Kjoto na žurku muzičkog magazina „Straight No Chaser“, tražili smo njegov potpis i rekli mu da smo džez di-džejevi sa sedištem u Kjotu. Zatim nam je dao svoj potpis i napisao ime – Kyoto Jazz Massive. Odmah smo odlučili da će to biti ime našeg benda.”

Kako biste opisali svoju muziku u samo nekoliko reči? Da li se muzika koju proizvodite razlikuje od one koju puštate kada nastupate kao DJ?

„Sviramo mnogo različitih vrsta muzike, kao što su džez, soul, bugi, brazilska, latino, haus, hip hop i tako dalje, teško je navesti samo jednu, želimo da je nazovemo „kvalitetnom muzikom“. Ali „džez/krosover muzika“ je najprimenljivije”, rekao je Shuya Okino.

Članak Deset godina koncertnog serijala Musicology Sessions se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U susret koncertu u Beogradu razgovarali smo sa ovom belgijskom muzičarkom o inspiraciji, pesmama, ali i važnosti mentalnog zdravlja.

Šta te je prvobitno inspirisalo da se baviš muzikom?

Selah Sue: To nije bila moja velika ambicija u početku. Studirala sam psihologiju i mislila da ću postati psiholog, da pomažem ljudima i slušam ih. Uvek su me zanimali ljudski umovi. Počela sam da pišem pesme i jednom prilikom, nastupala sam u jednom malom klubu na rođendanskoj žurci moje prijateljice. Tamo je bio jedan jako poznati muzičar, koji me je pitao da mu se pridružim na njegovoj turneji i tada su me videli moj menadžer, buker i lejbl i potpisala sam za njih. Zapravo, sve se desilo nekako slučajno, ali mi je jako drago zbog toga. U početku sam studirala dok sam nastupala na festivalima, ali je postalo naporno, jer sam ipak morala da se fokusiram na jedno i tada sam se odlučila za muziku i nikada nisam zažalila zbog toga.

Možeš li nam reći nešto o svojim ranim uticajima i kako su oni oblikovali tvoj muzički stil?

Dosta sam slušala Eriku Badu, Loren Hil, one su moja osnova, njihove melodije i vajb su prelepi. Volim soul muziku, lepe vokale i melodije, mnogo više nego sam tekst. Takođe, dosta sam slušala Demijana Marlija i rege muziku.

Možeš li opisati svoj uobičajeni proces pisanja pesama? Gde pronalaziš inspiraciju?

Uvek počnem sa nekim akordom na gitari, pa počnem da pevušim melodiju i onda tek pišem tekst, na samom kraju i to mi je uvek najteži deo procesa, jer engleski nije moj maternji jezik, pa mi treba najmanje par dana da napišem tekst. Nekada pišem i zajedno sa svojim bendom, nekada sama, ali je uvek kul imati različite inpute.

Kako se tvoja muzika razvijala od tvog debitantskog albuma?

Oduvek sam pratila gde me vode osećanja, nisam mnogo razmišljala o tome na koji način će izgledati moje javno pojavljivanje. Uvek je bilo ono što iskreno osećam. Kada sam rodila sinove, objavila sam Bedroom EP, koji je dosta ljubavan, sanjiv, ispunjen gitarskim zvukom, jer sam bila inspirisana ljbavlju prema svojoj deci, tako da generalno moja muzika evoluira u skladu i sa mojim životnim fazama i periodima.

Da li postoje neka posebna iskustva ili događaji koji su značajno uticali na tvoje muzičko putovanje?

Moja depresija i mentalno zdravlje su mi bili velika inspiracija. Ljudi uvek kažu kako moraš da putuješ, upoznaješ ljude kako bi te inspirisali, ali ja uvek moram da osetim stvari. Moje emotivno stanje, kada sam često bila nesrećna i nezdovoljan sobom, me dosta inspirisalo da pišem tekstove o prihvatanju sebe i o nekim mračnijim delovima i periodima života.

Tvoja muzika spaja različite žanrove poput soula, regea i elektronike. Kako uspevaš da spojiš ove stilove?

Apsorbujem sve što slušam i onda nekako dođemo do ovog zvuka. Takođe, često mi bude dosadno kada slušam albume, jer često je u pitanju sličan stil i zvuk kroz sve pesme, a ja volim da ga učinim malo zanimljivijim – nekada više naginjem ka soul zvuku, nekada ka mračnijem, nekada veselijem. Takva sam – volim da idem od svetla do tame i volim da to ljudi osete u mojoj muzici.

Postoji li neki žanr koji još nisi istražila, a volela bi u budućnosti?

Volela bih da malo više istražim džez, mislim da bih dobro pevala tu vrstu muzike. Moj partner je veliki fan džez muzike, ja još uvek nisam doovljno duboko zašla u to, pa bih volela da više uplivam u te vode i uradim više pesama u tom nekom stilu.

Sarađivala si sa razčičitim umetnicima tokom svoje karijere. Šta ti je najvažnije da neki muzičar ima kako biste sarađivali?

Uvek je bila odlična saradnja, jer su bili u pitanju jako talentovani umetnici. Svi ljudi sa kojima sam sarađivala su, pre svega, dobri i prijatni ljudi, nakon toga tek dolazi talenat, ali prvo moraš da imaš dobar vajb, koji svi mogu da osete. Imala sam sreću da sam uvek samo sa takvima sarađivala!

Da li postoje umetnici s kojima sanjaš da sarađuješ u budućnosti?

Više sa koproducentima, ljudima koji učine da moja pesma zvuči strava, jer ja nisam tako dobra u tome, ne znam da koristim programe i slično. Recimo Pharell ili Machinedrum ili Flume, jer on baš dobro zna da kombinuje različite akorde sa vokalnim melodijama i da bude adgy i komercijalan, jer je teško da imaš ,,srećne’’ pesme, a da su i dalje nekako kul. To je stvarno izazov.

Koji savet bi dala fanovima koji možda prolaze kroz slične borbe?

Za svakoga je to iskustvo drugačije. Nekada je to posledica neke spoljnih stvari, dok je nekada geneteska predispozicija. U mom slučaju, moji baka i deka, sa obe strane, su se borili sa mentalnim problemima. Rekla bih da je najbitinije da razgovarate o tome, sve je okej, ljudski, nema čega da se stidite, ali pomaže da razgovarate sa drugima. Zajedno smo na ovoj planeti i trebali bi da se oslanjamo jedni na druge. Onda znate da niste sami, svi prolaze u nekom trenutku kroz neki težak period, nemojte to zadržavati za sebe. Takođe, kako bih bila preventivna ono što ja radim je, treniranje, meditacija, posećivanje terapeuta, druženje se dosta sa ljudima – to je ono što mene održava da budem mentalno stabilna.

Šta fanovi mogu da očekuju od tebe u narednim mesecima ili godinama? Da li postoje neki predstojeći projekti kojima se raduješ?

Imam 25 koncerata ovog leta, možete ih sve videti na moj sajtu. Biće čarobno! Zajedno sam u tome sa svojim bendom, a svi smo zaista prijatelji na sceni, biće strava koregorafija, svetala, neke stvari će, kao što sam pomenula, biti mračnije, neke svetlije, neke intimnije gde sam samo ja sa gitarom na sceni. Sve u svemu – biće zanimljivo!

Fotografije: Mathieu Zazzo

Članak Selah Sue: Oduvek sam pratila gde me vode osećanja se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Dhafer se sa bendom vraća u srpsku prestonicu nakon nezaboravnog koncerta iz 2015. godine kako bi predstavio svoj najnoviji studijski album, „Street of Minarets”, objavljen u januaru 2023. godine.

Povodom koncerata u Beogradu, razgovarali smo sa ovim muzičarem.

Rodio si se u jednom malom ribarskom selu u Tunisu, a svoje klasično muzičko obrazovanje si pohađao u Beču. Tamo si studirao klasičnu muziku. Kako si se odlučio za takav korak i kako si ušao u svet džeza?

Dhafer Youssef: Tako je. Rodio sam se u malom ribarskom selu u Tunisu, potom sam se preselio u glavni grad, međutim ubrzo svatam da su mi mogućnosti za razvoj karijere ograničeni i tada odlučujem da načinim veći korak i preselim se u Beč. Multikulturalno okruženje evropske prestonice odgovaralo je mom nemirnom duhu, međutim klasično akademsko obrazovanje me više nije pokretalo i tada sam se okrenuo džez i indijskoj muzici koje su mi otvorile nove duhovne horizonte. Tada sam upoznao perkusionistu Džatindera Takura, koji mi je „otvorio njegov dom i srce“ i posvetio sam se indijskoj muzici. Sećam se kada sam prvi put čuo duo Zakira Huseina i oca Alaha Raku pomislio sam „Ovo je trenutak za mene.” Tada sam otkrio džez i bilo je lako zaljubiti se u njega zbog slobode koju nudi.”

Između tvog prvog albuma „Malak” iz 1999. godine i poslednjeg “Street of Minarets” iz 2023. godine, izdao si još 9 albuma i sarađivao si sa muzičarima iz celog sveta, a na poslednjem i sa Herbijem, Dejv Holandom, Markus Milerom. Kako su sve te saradnje, koncerti i putovanja uticala na tebe?

Uživam u svakom trenutku i svakom novom susretu. Za mene je svaki album i koncert putovanje, jer sam putnik koji kruži svetom sa oudom i rancem na ramenu, tražeći korene i inspiraciju. Putovanje, kontakt i veza sa ljudima i spoj različitih kultura uvek su prisutni u mojoj muzici i odražavaju mene i moje putovanje. U živim nastupima sam inspirisan trenutkom. Kada pevam, ne razmišljam. Pustio sam da me emocije vode, kucam na vrata nepoznatog.

Kako opisujete svoj odnos prema muzici?

Verujem da muzika nije glas ili instrument koji svirate. Muzika je ono što imate u sebi. Dakle, morate imati samopouzdanja i imati priču koju želite da ispričate.

Ja sam kao sunđer koji upija sve na svom putu. Važna mi je mistična, a ne religiozna strana tumačenja. Osećam se kao mozaik svega. Uživam u životu. Čuvam svoj um slobodnim kao ptica. Zato pevam.

Negde smo pročitali da je Majls Dejvisova muzika imala veliki uticaj na vas. Možete li nam reći nešto više o tome?

Majls Dejvis je moj „mentor“ iako ga nikad nisam sreo. Promenio je moj život, učinio me da zaista sanjam. Svaki put kada završim neko delo, zamišljam ga kao vođu grupe. On nije imao granice.

Kako se osećate povodom koncerata u Beogradu 11. i 12. aprila obzirom da ste već imali prilike da se upoznate sa našom publikom 2015. godine?

Boravak u Beogradu je bio zaista izuzetno inspirativan, a sada ponovo dolazim sa ogromnom radošću i željom da osetim šta sve grad i ljudi u njemu nude.

Članak Muzika je ono što imate u sebi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

The Brand New Heavies nastupali su u Beogradu 2019.godine, gde su, u okviru istog serijala, održali rasprodate koncerte o kojima se i dalje priča. Organizatori Musicology sessions serijala ove godine zakazali još dva datuma u okviru kojih će publika moći da uživa u njihovim nastupima 20. i 21. oktobra u kultnom klubu Bitefartcafe. Oni će biti treći izvođači nove sezone Musicology Sessions serijala.

Pioniri londonske „Acid jazz“ scene, The Brand New Heavies, svoju veliku ljubav prema „fank gruvu“ iz sedamdesetih godina, uspeli su da transformišu u sofisticirani zvuk koji ide putevima klasičnog soula. Osnivači benda, Jan Kincaid i Simon Bartholomew, ujedno su i kantautori i producenti koji iza sebe imaju 16 pesama koje su ušle na svetske top 40 liste, a prodali su do sada preko 2,5 miliona kopija svojih albuma.

Bend je oformljen 1985. godine kao instrumentalni sastav inspirisan retkom tada aktuelnom gruv klabing scenom u Londonu. Ubrzo je bend dobio i duvačku sekciju, kao i vokalistkinje.

Sada već poznati beogradskoj publici, vraćaju se u naš grad, donoseći dobar zvuk i dobru energiju!

Sastav je u više navrata pokazao da ima jako dobru konekciju sa srpskom publikom, a na naše pitanje sa kakvim utiscima su se vraćali iz Beograda odgovaraju:

„Masa u Srbiji nosi neku vrstu slobode koju nismo videli na drugim mestima. Nekome to možda zvuči neverovatno, ali zaista se vidi u načinu na koji reagujete na muziku, kao i to kako uz nju plešete, odnosno način na koji uzvraćate energiju. Način na koji su ljudi plesali na koncertu inspiriše nas da damo više. To je uzajamna stvar.“

Ulaznice za koncerte mogu se kupiti online ili na prodajnim mestima servisa tickets.rs.

Članak The Brand New Heavies: Masa u Srbiji nosi neku vrstu slobode koju nismo videli na drugim mestima se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Musicology Sessions predstavlja drugačiji koncept festivalskog iskustva. Umesto nekoliko dana, Musicology traje 9 meseci i predstavlja niz kulturnih događaja koji popunjavaju prazninu u muzičkoj i edukativnoj ponudi našeg regiona. Serijal pruža gostima mogućnost da svoje muzičke idole slušaju, gledaju i upoznaju u svojoj zemlji. Ujedno, Musicology Sessions zadovoljava kriterijume svetskih i evropskih festivala po tehničkim karakteristikama i kvalitetnom programskom sadržaju.

Jedna od najvećih senzacija holandske muzičke scene, Sharon KOVACS, po drugi put dolazi u Beograd i otvara zimsku sezonu Musicology Sessions koncertnog serijala, gde će održati dva koncerta u klubu BitefArtCafe, 29. i 30. septembra.

Poznata kao KOVACS i pevačica obrijane glave, ova muzičarka i kantautorka u sebi skriva glas jedne prave soul legende, koja je publiku privukla pre svega, svojom jedinstvenošću i iskrenim stavom. Ne preza da se dotakne i svetlih i mračnih aspekata modernih veza, u svojim pesmama zapravo ispoveda o divljoj ljubavi i nezdravim romantičnim odnosima, hedonizmu i zavisnosti, svemu što je prate kroz emotivni rolerkoster koji je proživljavala poslednjih par godina, izgubivši i muzičke i romantične partnere, te gradeći novu Kovacs porodicu sa producentom Liam Howe.

Njeni koncerti u martu 2020. godine su bili hrana za dušu i telo.

MOONCHILD – atrakcija iz Los Anđelesa prvi put u regionu

Direktno iz LA, centra svih kulturnih dešavanja, dolazi nam sastav koji predstavlja miks progresivne muzikalnosti sa klasičnim i opuštenim, snažno povezan sa nasleđem zapadne obale tokom decenija.

Drugi koncert zimskog dela Musicology Sessions sezone 2022/23 koji će se održati u zimskom klubu BitefArtCafe, 7. oktobra.

Rezultat desetogodišnjeg zajedničkog rada i rasta, njihov novi album „Starfruit“ pokazuje poštovanje, muzičko razumevanje i ljubav koju trio gaji, kako jedni prema drugima, tako i prema ostalim saradnicima na albumu.

Gosti na izdanju iz 2022. godine bili su Tank and The Bangas, Lalah Hathaway, Alex Isley…

Ovim albumom donose nam pregršt prelepih melodija, harmonija i ličnih tekstova. Njihova prethodna izdanja ,,Little Ghost”, ,,Voyager”, ,,Please Rewind” and ,,Be Free” priznata su od strane najcenjenijih urednika BBC-a, Jazz FM-a , Worldwide FM-a i KEXP-a.

Autentični jazz/funk/soul/R’n’B sastav – The Brand New Heavies – 20. i 21. oktobar

Smatraju se pionirima londonske „Acid jazz“ scene, koji su svoju ljubav prema „fank gruvu“ uspeli da transformišu u sofisticirani zvuk koji ide putevima klasičnog soula, u eri u kojoj dominira hip-hop. Iza sebe imaju 16 singlova koje su se našle na svetskim top listama, a do sada su prodali preko 2,5 miliona kopija svojih albuma. U Beogradu će, pored velikih hitova, predstaviti i svoj novi album, „TBNH“, koji je izašao 6. septembra, što beogradskoj publici pruža mogućnost da bude među prvima koja će čuti pesme sa novog albuma.

Svi koncerti održaće se u BitefArtCafe klubu, u Mitropolita Petra 8, a ulaznice za sve koncerte možete nabaviti na sajtu new.tickets.rs

Ulaznice: KOVACS 29. i 30. SEPTEMBAR – https://new.tickets.rs/tour/kovacs_369

Ulaznice: MOONCHILD 07. OKTOBAR – https://new.tickets.rs/event/moonchild_2553

Ulaznice: THE BRAND NEW HEAVIES 20. i 21. OKTOBAR – https://new.tickets.rs/search?filter=Text:THE%20BRAND;DateFrom:;DateTo:

Musicology Sessions je osmišljen kao posebna vrsta uživanja u muzici i samom koncertnom iskustvu. To nije festival sa masovnom posetom, već muzičko uživanje u manjim klupskim koncertima 500 do 1500 osoba, na kojima skoro da možete dodirnuti svog omiljenog izvođača. Ovakvim pristupom se akcenat vraća na samu muziku, umesto na šou i vizuelne efekte.

Musicology Sessions ima za cilj da neguje intimni užitak u muzici i taj bliski kontakt sa izvođačem. Koncept serijala je jednostavan – pažljivo izabrani izvođači jazz, funk, soul, r’n’b, ili drugih žanrova, sa akcentom na kvalitet u svakom segmentu. Mnogo pažnje se posvećuje i odabiru koncertnog prostora, ozvučenju, ventilaciji i svemu onome što je uslov potpunom prepuštanju i uživanju u dobroj muzici.

Musicology Sessions ima za cilj da podstakne jačanje autroske scene u Srbiji i pruži podršku mladim izvođačima različitih žanrovskih opredeljenja.  Ove godine u saradnji sa LENOVO SRBIJA pruža mogućnost mladim autorima da predstave svoju autentičnu muzičku priču.

Kompanija, LENOVO SRBIJA, obezbedila je vredne nagrade za najbolje, ali i mogućnost ali i mogućnost za sve kvalitetne izvođače da se predstave kroz Musicology serijal i budu deo Musicology avanture.

Naslovna fotografija: Preuzeta sa sajta Kaltblut

Članak Musicology Sessions i ove jeseni donosi dobar zvuk u Beograd se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kad je 1997. godine Džordž Klinton primljen u Rokenrol Kuću slavnih, uz njega je primljeno još petanest članova njegovog projekta P-Funk, odnosno bendova Pairlament i Funkadelic, pored ostalih, Edi Hejzel, Butsi Kolins i Džerom Brejli. Do danas, oni su major izvođač sa najviše primljenih članova.

Jer, teško je P-Funk nazvati bendom kao takvim; precizniji nazivi bi verovatno bili kolektiv, grupacija, pokret. Uprkos tome što je više od dvadeset muzičara prošlo kroz P-Funk, koncept, motiv i razlog postojanja su opstali, i u svojoj osnovi, nisu se promenili duže od 40 godina.

U jednom intervjuu, kovrždavi, nasmejani basista – u stvari osnivač i glavni tour de force sastava Snarky Puppy, Majk Lig je, komentarišući činjenicu da je kroz taj kolektiv prošlo više od 40 muzičara,  objasnio je da je ‚‚(…) oduvek bilo dozvoljeno da se ode iz benda ako se ukaže bolja prilika. Međutim, kad pronađemo zamenu i taj muzičar uvežba naše pesme, nekako je šteta da ga otpustimo nakon par koncerata. Tako su ljudi dolazili i odlazili, neki se vraćali, neki išli samo na turneje, neki radili samo u studiju’’. Ali, suština je uvek ostala ista – to je bio gotovo big band koji pomera granice zvuka i promoviše unikatan i mnogo puta nakon njih kopiran pristup savremenoj muzici.

Taj pristup ogledao se delimično već i u samom izboru venue-a za koncert: nakon prethodne uspešne saradnje sa Musicology Sessions, i nakon otkazivanja koncerta zbog „biblijske kiše’’ kako je to rekao sam Lig, štenci su nastupili na teniskom terenu u samom srcu kalemegdanske tvrđave. Interesovanje je bilo ogromno: red ispred ulaza protegao se sve do Malog Kalemegdana, a tokom same svirke teniski teren je bio gotovo sasvim ispunjen publikom. Pokazalo se da Snarky Puppy imaju snažnu bazu fanova u Beogradu.

Koncert je otvorila džez-fjužn grupa Gorice Šutić – The Grooveheads, može se slobodno reći, neka vrsta supergrupe: pored Gorice, vokalistkinje i de facto vođe grupe, tu su klavijaturista i bubnjar Stevan i Aleksa Milijanović (EJO i Ikigai Collective),  basista David Gegić (Ming, Ikigai i Bojan Cvetković Quintet) i gitarista Stefan Stehlik (MaraQYa). Publika ih je dočekala uz ovacije i zainteresovano slušala kompozicije, koje, kako smo saznali, upravo peglaju u studiju i spremaju za novi album. Može se reći da je postignuta sasvim solidna komunikacija s publikom, iako nam se na kraju koncerta, najavljujući zvezde večeri, Gorica izvinila rečima: ,,Malo smo bili pod tremom. Ne svira se svaki dan kao predgrupa za Snarky Puppy’’, međutim, utisak je da publika nije toliko registrovala tremu; pre će biti da je geldalište bilo impresionirano i na pravi način zaintrigirano zvukom ovog kvinteta. Promotivni koncerti i nadolazeći album svakako će se naći na listama radoznalih istraživača zvuka.

Puppy su izašli na binu negde oko deset časova, na egzaltaciju i oduševljenje publike. Samouvereno su se prihvatili svojih instrumenata i mogli smo izbrojati u kakvom broju će nastupiti – pred nama je bilo devetorica muzičara. Svetla su se pogasila, veštački dim je ispunio binu, i koncert je mogao da počne.

Fanovi, naravno, to vrlo dobro znaju, ali za ostale treba konstatovati činjenicu da su Snarky Puppy, u svojoj osnovi, instrumentalni bend, vokalne deonice ne postoje u 99 odsto slučajeva. Ono što najviše impresionira je odgovor na pitanje – kako u takvim uslovima, gde imate toliko različitih muzičara, različitih instrumenata i zvukova, izbeći zamku nekomunikativnosti? Kako se otvoriti prema publici, približiti jedan eklektičniji žanr kao što fjužn džez-rok i jeste, pa osvojiti četiri Gremi nagrade i steći masovnu popularnost? Kako, na kraju, ne upasti snobovsku pretencioznost i laid-back svirku tridesetogodišnjaka?

Da li je ključ u inventivnim bas linijama Majkla Liga koje se naslanjaju čas na bubnjara Džejmisona Rosa, čas na perkusionistu Marsela Voloskog, stvarajući dva paralelna gruva? Ili možda u savršeno složenim harmonijama trubača Majka Majera i Džastina Stejtama i saksofoniste Krisa Buloka? Da li su u pitanju neverovatni zvukovi koje stvara Bob Lanzeti pomoću gitare obojene pedalama, koji upotpunjuju zvučnu sliku i opslužuju i ritmično i harmonski?

Odgovor je možda u svemu tome, ali moramo dodati jedan ključni, zapravo krucijalni element: energiju. Sva devetorica muzičara kipteli su od dobrog raspoloženja. Koristeći se osnovnim temama i zadatim poretkom kompozicija, upuštali su se veoma često u džemovanje, odnosno improvizaciju, a svaki od njih bio bi u naletu posebne inspiracije nagrađen solom. Sve to izvedeno je u najvišem mogućem maniru, što je svakako bilo moguće isključivo uz ispunjenje, valjda jednog od najčešće ignorisanih sviračkih pravila – svi muzičari na bini su, pre svega, aktivno slušali. Slušali su jedan drugog, publiku, pa reagovali na to svojim zvucima. Na taj način stvorila se zaokružena zvučna slika i imali smo utisak da srca benda i publike kucaju kao jedno.

U prvom delu koncerta čuli smo nove stvari, za koje nam je League obznanio da će se sve naći na novom albumu koji bi trebalo da bude objavljen u septembru ove godine. Među njima, izdvojila se Brkoken Arrow, koju je napisao i aranžirao trubač i klavijaturista Džejson Stejtem.

Prvi vrhunac koncerta bio je svakako perkusionistički solo Marsela Voloskog, tokom kojeg je bubnjar Ros davao ritmičku podlogu. Verujem da dugo nismo imali priliku da čujemo tako talentovanog i iskusnog muzičara, koji se sve vreme trajanja solo deonice smejao poput deteta.

Ono što, verujem, ni sami Snarkijevci nisu očekivali, bilo je čak trostruko vraćanje na bis. Publika naprosto nije želela da se koncert završi i uzvikivala je: ‚‚We want more!’’ kad je izgledalo da je došao kraj. U jednom momentu desio se ovaj dijalog:

Lig: „Šta želite da čujete?’’

Publika, kao jedan: „Trinity!’’

Lig: „Odmah!’’

Drugi vrhunac i kruna večeri bilo je raspojasano i emotivno izvođenje numere Shofukan, na čijem kraju je publika spontano počela da, onako stadionski, zapeva melodiju za duvače. Bend je bio potpuno iznenađen tom namerom publike da uzme učešće u izvođenju. Još uvek u neverici, zastali su sa sviranjem, davali su ritam dlanovima, i zajedno sa publikom nekoliko puta otpevali ovu melodiju.

Kada je konačno došao taj trenutak kraja, Lig je nabrojao članove ansambla koji su nastupili i svako je dobio aplauz, ali je i sam aplaudirao publici. Džejmison Ros se čak naklonio i pokazao znak „V’’.

Obuće uprljane od šljake i prepunog srca, publika i bend su se rastali do nekog sledećeg koncerta. Ali, već sada je jasno da će organizatori morati da razmisle o nekom novom, većem prostoru.

Fotografije: Ivan Radisavljević

Članak Snarky Puppy na Musicology sessions: Muzika! I nešto energije se pojavljuje prvo na Oblakoder.