Ovog puta, u Manoniji je gostovao Praktikal (FKA 7II), producent i DJ iz Beograda i dugogodišnji član SUTRA kolektiva. Njegovi setovi i produkcija kombinuju neortodoksne ritmove, različite tempe, klupske energije i žanrovsku dvosmislenost, balansirajući između intenziteta plesnog podijuma i zrelijeg pristupa zvuku, istovremeno zadržavajući spontanost i eksperimentalni duh.

U ovom izdanju predstavljamo jednočasovni set Praktikal-a i razgovor koji ga prati.

Kako si počeo da praviš muziku i šta te inspirisalo da postaneš producent?
Praktikal: Muziku sam počeo da produciram još u srednjoj školi, kao klinac sam non stop visio na netu pa sam u jednom trenutku popio zabranu, što je bilo super, jer mi je FL Studio postao glavni izvor zabave! Trebalo mi je dosta godina igranja i pronalaženja nove muzike da bih sebi mogao da dodelim titulu producenta, kao i par bitnih prijateljstava da bih se uopšte odlučio da svoju muziku podelim sa krugom ljudi koji je širi od mojih najbližih.

Kako kombinuješ DJ setove i sopstvenu produkciju kada nastupaš uživo?
Nije toliko česta pojava da puštam svoju muziku u klubu, naravno da se s vremena na vreme desi, ali je sve to poprilično spontano, jer je na kraju dana spontanost stvar koja me je privukla kod DJ-inga, i koju smatram neizostavnim delom mog pristupa istom.

Da li postoji žanr ili scena koja te trenutno najviše inspiriše, a da ljudi možda još uvek nisu dovoljno svesni nje?
Rekao bih Scratchclart i ceo njegov clique – ekipa koja radi mutacije raznih modernih afričkih stilova kroz UK Funky prizmu. Ruku na srce ta scena je daleko od neafirmisane, ali kod nas je još uvek relativno nezastupljena, s obzirom da se takav party desi jednom u par godina.

Nedavno si objavio EP Magenta, koliko dugo si radio na njemu i koliko se razlikuje od svega što si do sada objavio?
Magenta je projekat koji je jedno dve godine skupljao prašinu na mom hard disku i u početku je brojao dosta više traka od 3 za koje smo se odlučili. Primarna ideja bila je da to bude klupski EP koji zvukom odstupa od moja prva dva izdanja i prikaže malo zreliji pristup saund dizajnu, dok istovremeno zadržava žanrovsku dvosmislenost kojoj sam sklon.

Koliko je kontekst – politički, društveni ili prostorni – važan u tvom radu?
Vrlo malo. Trudim se da budem vrlo aktivan i svestan stvari koje se dešavaju svakodnevno u svetu, međutim smatram da politika često biva zloupotrebljena, predstavljajući čitavu suštinu nečijeg stvaralaštva. U isto vreme imperativ je biti izuzetno vokalan protiv rastućeg zapadnjačkog fašizma i imperijalizma, ali bih odvojio to od same muzike koju produciram, ako to ima smisla.

Deo si SUTRA kolektiva, kako si se pridružio SUTRA ekipi?
Ne mogu da se setim tačnog momenta ozvaničenja, ali ja smatram da je momenat kada je SAUD prokomentarisao traku od SEDVS / PEEL koju sam pustio kada smo testirali ozvučenje u klubu Gadost davne 2018. i spremali se za novu godinu rečima: „Uuuu najs matori SEDVS / PEEL” bila neformalna inicijacija u kolektiv. Tada sam još uvek bio u nekim konzervativnijim techno fazama sa tendencijom da odustanem od elektronske muzike, ali sva sreća Žare i Doki su mi otvorili čitav novi horizont, a kasnije Cuban Chamber Of Commerce pogurao da izdam prvu traku.

Radiš i Badniss žurke, koja ideja stoji iza toga i kako si došao na ideju da zajedno sa Mionom pokreneš taj serijal?
Miona (moja sestra) i ja smo se u jednom trenutku složili da je Badniss nešto što objektivno falilo na domaćoj sceni. Tropical Riddimz koji su Feloneezy i Regis radili se dešavao sve ređe, a mi smo hteli da dodamo naš mali spin na zvuk globalnog juga i približimo ga novijim generacijama koje su možda propustile neke od prethodnih club night-ova tog tipa.

Da li imaš rituale ili navike kada praviš muziku?
Na moju sreću (ili žalost) nemam navike kada je muzika u pitanju. Bilo kakav šablon u kreativnom procesu za mene je potpuna misterija!

Postoji li neka traka koju nikada ne planiraš unapred, ali uvek znaš kada je pravi trenutak da je pustiš?
To bi morala da bude DJ Plead – Ruby.

Pesma koju obožavaš, ali je nikada ne bi pustio u klubu?
Kod kuće najviše slušam ambijent, noise, klasiku i razne non-club friendly žanrove, tako da sigurno postoji više od jedne pesme, iako nekada pustim nešto od navedenog kao bridge. Sve ostalo što volim sam vrlo verovatno već pustio, jer najgore je kajati se zbog nečega što nisi probao/la/li/le, a to što još uvek nisam spremam već za sledeći gig!

Koji tvoj remix ili originalni track ti je najdraži i zašto?
Bez razmišljanja Missing A Shoe sa YES-a. Po mom mišljenju moja najkompletnija traka aranžmanski.

Šta si želeo da preneseš setom koji smo snimili u Manoniji i kako bi ga opisao nekome ko će ga prvi put slušati?
Peak-time set koji bih ja pustio na SUTRA rejvu. Intenzivno, brzo mixanje, puno DJ tool-ova.

Autorka intervjua: Marija Todorović

Članak Praktikal is playing in my shop se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Prva gošća serijala bila je Ivana Babić, poznatija kao UBICA – DJ-ica čiji setovi istovremeno deluju kao alternativni filmski soundtrack, satkan od eksperimentalnih, ambijentalnih i neuhvatljivih zvukova. U ambijentu Manonije, između polica i komada odeće, UBICA je izvela jednočasovni miks koji je poslužio kao uvod u razgovor o tremi, žanrovima koji se opiru imenovanju, filmovima koji oblikuju njenu selekciju i radosti deljenja muzike sa drugima.

U nastavku sledi intervju koji prati taj set – kao produžetak njegove atmosfere i ulaz u UBICIN „dark secret world“.

Kako si počela da se baviš DJ-ingom i sećaš li se svog prvog seta?

UBICA: Na insistiranje mojih najboljih prijatelja! Iako sam u raznim prilikama bila zadužena za izbor muzike, nikad me nije zanimalo da se time bavim, da nastupam pred previše ljudi, a pogotovo ne da miksujem. Želela sam da pravim muziku. Sa druge strane, prevagnula je želja da muziku koju volim podelim sa ljudima koji se za nju iole zainteresuju. I dalje mi je najprijatnije da gosti dođu na kolače, a ja im puštam muziku kojom sam tih dana opsednuta. Prvog seta se jedva sećam jer sam bila van sebe od treme, ali se ta žurka i dalje prepričava!

Koji žanrovi ili zvukovi trenutno najviše oblikuju tvoje setove?

U nedostatku boljih termina (i preterane želje da je definišem), muzika koju najviše slušam i puštam u poslednje vreme mogla bi da se okarakteriše kao eksperimentalna i ambijentalna, ali tu ima previše varijacija u izdanjima koja kopam u beskraju Bandcamp-a i Soulseek-a… Možda bi Lacrimosa Low Jack-a, kompilacija Elders of the Begena: The Harp of David in Ethiopia i Op. 203 Mediterranean Music-Water Heninga Kristijansena mogli da budu trenutni favoriti i albumi koje sam najviše slušala u 2025. godini. Atmosfera filmova koje volim da gledam često se preliva u moje setove, pre svega plesni filmovi Tijerija de Meja, posebno Love Sonnets, Beau Travail Kler Deni, Cure Kijošija Kurosave, Lovers on the bridge Leosa Karaksa, filmovi Bi Gana, Hanekea, Fasbindera, Vonga Kar-Vaja… I, naravno, vanvremenska sabrana dela Nejtana Fildera i Bašar al-Asad Instagram reel-ovi.

Šta ti je oduvek bilo bitno da preneseš slušaocima kada puštaš muziku?

Bilo da vam direktno šaljem linkove u inbox, puštam u punom klubu ili na noise koncertu na koji je došlo 10 ljudi, nadam se da prenosim samo radost i lepotu koju sam ja osetila slušajući tu muziku.

Koji ti je najluđi set koji pamtiš, a koji najbizarniji?

EYE (Yamatsuka Eye) na Unsound festivalu najluđi DJ set, a svaki live nastup Autechre-a kom sam prisustovala je muzički nešto najbizarnije što sam doživela, kao da vam neko pokazuje unutrašnje organe svakog zvuka koji čujete (i to u potpunom mraku!). PRELEPO!

Imala si dosta setova u inostranstvu, postoji li neka razlika koju uočavaš kada je reč o publici ovde i u inostranstvu?

Nema, bar u mom slučaju. Promoteri koji me zovu znaju zašto baš mene zovu i to mi je super jer ne moram da se prilagođavam. Možda je u inostranstvu lakše da posegneš za najluđim trakama jer publika često nema predstavu šta da očekuje i super je kad vidiš da publika urla i pravi “bass face”, a nema tvoje ekipe i ta publika te vidi prvi put.

Deo si kolektiva SUTRA, koliko je to oblikovalo tvoj lični stil kao DJ-ice?

Ma ja sam njih oblikovala! Divno je kad si okružen ljudima koji vole iste stvari kao ti i imaju suludu energiju i entuzijazam i motivišu te da radiš ono što želiš.

Koliko muziku koju puštaš doživljavaš kao određeni statement i da li uopšte razmišljaš o tome kada biraš trake ili mesta gde ćeš nastupati?

Hm, ne bih to baš nazvala statement-om, smara me kad dj-evi sebe previše ozbiljno shvataju. Ako ti cilj nije da se neko dobro zeza ili uživa u muzici koju ti voliš, nešto radiš pogrešno. Jedino što tražim je da oprema radi, da je ozvučenje vrhunsko i da me niko ne smara, onda mi je lako da se razmašem, a kad je meni super i publici je super (smeh)!

Postoji li neko ime sa kim bi volela da radiš b2b, a još nisi imala priliku?

 Imala sam tu ludu sreću da nastupam sa mnogim svojim favoritima u planiranim i neplaniranim b2b-ovima. Saradnje koje najviše želim ipak se tiču muzičke produkcije, a tu već ne smem ništa da spojlujem.

Šta si želela da preneseš setom koji smo simiili u Manoniji i kako bi ga opisala nekome ko će tek da ga posluša?

Ustanovili smo da su ovakvi moji setovi zapravo alternativni soundtrack za 3. sezonu Twin Peaks-a. Idealni uslovi za slušanje su da se udobno smestite i pustite miks na dobrim slušalicama. Vodim vas u, kako Lutto Lento kaže, “Dark Secret World”. 

Autorka intervjua: Marija Todorović

Članak UBICA is playing in my shop se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ponedeljak, 24. jun

Lost in Translation @Bife Ventil

Projekcija filma Lost in Translation pd 18:30h u Bife Ventilu.

Funk Jam Session @Bluz i pivo

Dođite na džem!
Početak će biti uz ovu ekipu, a kasnije imate priliku da se pridružite na bini ako svirate neki instrument ili pevate:

Kristijan Đorđević – saksofon
Dragan Ćalina – klavir + organizacija
Nikola Marković – bass + organizacija
Pače – bubanj

Utorak, 25. jun

Bombay Bicycle Club @Dom omladine Beograda

Bombay Bicycle Club — jedan od najpopularnijih britanskih indi-rok bendova dolazi u Beograd!

Bombay Bicycle Club piše pesme za subotu uveče i pesme za nedelju ujutru još od tinejdžerskih dana. To što sada imaju jedva trideset godina, a i dalje su jedan od najinventivnijih, najupornijih i, verovatno, najuticajnijih britanskih gitarskih bendova prethodne generacije govori mnogo o njihovoj sposobnosti reinvencije. Ali to takođe govori odličnom sluhu benda za melodiju i majstorstvu u njenoj primeni.

Garden Sessions: Amadou & Mariam @Botanička bašta

Svetska senzacija, afrički duo AMADOU & MARIAM, održaće koncert u Beogradu, 25. juna u 20.30 u Botaničkoj bašti „Jevremovac“, u okviru Garden Sessions serije koncerata, u organizaciji Centra beogradskih festivala (CEBEF).

Sreda, 26. jun

JOGA BONITO w/ Matkec & Beathoven (DJ set) + FIFA Tournament @KC Grad

Evropsko prvenstvo je počelo, pa je pravo vreme da proslavimo sve vezano za najvažniju nevažnu stvar na svetu.

Posle jedne godine Joga Bonito se vraća, ovog puta u KC Grad za pravu šampionsku sredu i još mnogo toga. Pripremite se za nostalgični Fifa turnir, 7 sati najfinije Fifa muzike i himni Svetskog kupa, začinjene zvucima sa Južnoameričkog i Afričkog kontinenta, utakmicom Evropskog prvenstva i puno piva.

Dress code neka govori sam za sebe.

Ulaznice na vratima:

17h-21h: 400 RSD

21h-kraj: 500 RSD

No Borders Movie Night @KC Magacin

Projekcija dokumentarnog filma “Shadow Game” (2021, 90 min) i razgovor.
Više od obične filmske večeri – želimo da otvorimo prostor za razmišljanje i stvaranje svesti o novim migracionim politikama i uslovima na balkanskoj ruti. Osnovni cilj nam je da stvorimo okruženje u kome će se svi prisutni osećati uključenim, donoseći različita znanja i ideje za dalje delovanje u vezi sa “ljudima u pokretu” (people on the move – POM) i situacijom na granicama Srbije. Pozvali smo i organizacije koje rade direktno sa ljudima u pokretu, pružajući im materijalnu pomoć, pravnu, mentalnu i zdravstvenu podršku. Svi zainteresovani mogu se priključiti ovom događaju u okviru koga ćemo pokušati da razumemo različite oblike solidarnosti.

BONUS: Velvet festival

U očaravajućem ambijentu plaže Medane u Puntu na ostrvu, ovogodišnji Velvet će biti održan od 26. do 30. juna 2024. godine gde će nastupiti više od 50 stranih i regionalnih artista koji će na ostrvo doneti zvuk leta i soundtrack najlepših mediteranskih zalazaka sunca.

Četvrtak, 27. jun

Matine žurka u Parku skulptura @Muzej Jugoslavije

Muzej Jugoslavije nastavlja program LETO U MUZEYU matine žurkom u četvrtak, 27. juna, od 17 časova u Parku skulptura na kojoj će nastupiti legendarni DJ, radio-voditelj, producent i audio-vizuelni umetnik Velja Mijanović. Povod za žurku je ambijentalna zvučna instalacija na našoj osnovnoj postavci „Muzejska laboratorija”, koja je rezultat saradnje tima Muzeja sa Mijanovićem. Na početku programa kustosi će premijerno predstaviti nove elemente postavke u Starom muzeju, a posetioci će u toku celog trajanja matinea moći da posete sve izložbe u Muzeju Jugoslavije.

Ulaz je slobodan!

Manivi @Bluz i pivo

Manivi je kvalitetan, moderan i domaći neosoul i r’n’b.

Bend:
Ivana Vukmirović- glas i gitara
Dragan Ćalina – klavijatura
Dejan Antović – bas
Peđa Milutinović – bubanj

Čola veče: Hotel Balkan – MangUp & Južnjak @KC Grad

Žurka je luda, šank sav popiše,
nit premalo, nit previše,
žene su lijepe i drugačije, i ničije i svačije.
Čolindana ima raznih, ima svih, ali ne ko MangUp i Yužnjak ozbiljnih.

KC grad do rano ujutru, sada dok svi mi smo tu,
KC grad čarolija ne prestaje, budi tu, biću tu, budi tu, biću tu,
Čolijana kao u snu!

Ulaz: 700rsd

Petak, 28. jun

Juanpuablo Frigio, Stevie Whisper, Ali Güney @Karmakoma

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели karmakoma (@karmakoma_belgrade)

Juanpuablo Frigio, Stevie Whisper i Ali Güney ovog petka u Karmakomi.

Gabber Modus Operandi @KC Grad

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели SUTRA / СУТРА (@sutra.club)

SUTRA ponosno predstavlja GMO po prvi put u Srbiji!

Gabber Modus Operandi je indonežanski projekat koji proširuje zvuk gabbera i footworka sa elementima preuzetim iz lokalnog pop žanra – dangdut koplo i tradicionalnih jatilan trans rituala. Ovaj duo kombinuje frenetičnu muziku sa podjednako intenzivnim izvođenjem, sa DJ Kasimin-om koji drži tempo oko 200 bpm i Ican Haremom koji vrišti i urla, delom rep, delom grindcore vokal. Sve sa zdravom dozom crnog humora.

Kada su se pojavili na globalnoj plesnoj i eksperimentalnoj sceni pre 5 godina izazvali su potrese koji traju još uvek, nesumnjivo ostajući na vrhu trećesvetaškog rejv talasa. Sva agresivna psihodelija njihovih izdanja i online prisustva vas ipak ne može pripremiti za iskustvo njihovog nastupa uživo!

BONUS: Polja festival @Šutci

Festival Polja će se održati četvrtu godinu zaredom od 28. do 30. juna u idiličnom ambijentu sela Šutci, nadomak Belanovice.

Od 2021. godine u saradnji sa Dis-Patch kolektivom održava se muzička kolonija i festival “Polja”. Inicijativu je već podržalo Ministarstvo Kulture, Goethe Institut, Italijanski kulturni centar, Helenski fond za kulturu, Austrijski kulturni forum, Institut français itd. Ova umetničko-muzička kolonija, koja se organizuje već tri godine u selu Šutci (nadomak Belanovice u blizini Ljiga), kroz edukaciju, umetnički program, decentralizaciju i saradnju sa lokalnom zajednicom, želi kulturno da oživi predeo Belanovačkog okruga i centralne Srbije, kako direktnim uključivanjem lokalnog stanovništva u svoje aktivnosti, tako i otkrivanjem ovog dela Srbije posetiocima iz drugih delova zemlje i urbanih centara pa čak i iz inostranstva. Jedan od glavnih prioriteta je pružanje prilike mladima iz sela i okoline, da imaju mogućnost da pohadjaju raznovrsni umetnički i edukativni sadržaj koji ćemo organizovati što u okviru festivala, što kroz celogodišnji program. U okviru kolonije pravimo i muzički studio, gde će mladi meštani moći da snime svoje prve muzičke zapise i edukuju se o muzici generalno. Muzička kolonija je ozvaničila saradnju sa OŠ “Sestre Pavlović” iz Belanovice i plan je da učenici ove škole jednom mesečno imaju praktičnu nastavu u našem muzičkom studiju, kada budemo uspeli da ga završimo i opremimo.

Subota, 29. jun

Afro festival @Muzej afričke umetnosti

Аfrо fеstivаl vеć višе оd dvе dеcеniје оkuplја muzејsku i nајširu јаvnоst sа cilјеm dа krоz еdukаtivnе i pоpulаrnе prоgrаmе, kао i prоmоciјu аfričkih umеtnоsti i zаnаtа pоdrži zаštitu kulturnоg nаslеđа. Тоkоm оvih dаnа, Мuzеј аfričkе umеtnоsti prеtvаrа sе u prаvu kоšnicu – pоstаје mеstо upоznаvаnjа, rаzmеnе idеја i dоbrоg rаspоlоžеnjа pоdstаknutih оtkrivаnjеm i udublјivаnjеm u rаzličitе оblikе krеаtivnоsti kојi dоlаzе sа аfričkоg kоntinеntа i kојi su njimе inspirisаni.

Uz drаgоcеnu pоdršku afričkе diplоmаtskе zајеdnicе u Beogradu, pоsеbnо аrаnžirаni štаndоvi dоčаrаćе rаznоvrsnu kulturnu, turističku i gаstrоnоmsku riznicu Аfrikе u pоsеbnоm prоgrаmu Durbаr. Ove godine učestvuju аmbаsаdе: Аlžirа, Аngоlе, Brаzilа, Еgiptа, DR Kоngа, Libiје, Маrоkа, Nigеriје, Sоmаliје i Тunisа, i kоnzulаti Gаbоnа, Јаmајkе i Nаmibiје.

Röyksopp (DJ set) @Barutana

Norveški DJ duo i jedna od najuticajnih grupa u elektronskoj muzici Röyksopp nastupiće po prvi put u Barutani i Beogradu 29. juna! Ovo će biti prvi nastup čuvenih hitmejkera u Srbiji još od Exit Main Stage 2010. godine.

Domaću podršku pružiće im Vlada Janjić i Brka.

White City Soul presents: Soulful Grooves & Sara Veličkovski @KC Grad

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели White City Soul (@whitecitysoul)

Beograd-Pančevo soulful konekcija sledeće subote u KC Gradu.

Nedelja, 30. jun

МАГЛА @Para klub

Da li vam dnevni rejv u trajanju od 16h zvuči kao Berlin ili ipak nešto što možete pronaći u Beogradu? 30. juna, party brand МАГЛА vam pruža upravo to!

Očekujte atmosferu punu dima sa minimalnim svetlom – sa ciljem da se naši posetioci prepuste svim čarima koje techno pruža. Žurka počinje u 06:00 ujutro i traje sve do 22:00, a za one koji ne mogu da ostanu sve vreme, ovde se nalazi i timetable kako biste organizovali svoju posetu.

Na lineupu se nalaze gošća iz Berlina, osnivačica lejbla positivesource, Philippa Pacho, rezident Drugstora, Filip Xavi, kao i lokalni talenti: Alekssa, Impedance, Lollipop Janosz, Vrag i Knower.

Članak Kulturna dešavanja u gradu /24.6 – 30.6/ se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U susret petoj godišnjici, razgovarali smo sa Žarkom i Dorianom o svemu što se dešavalo za ovih 5 godina, ali i svemu što nas očekuju na njihovoj predstojećoj žurci.

Slavite 5 godina postojanja ove subote, ispričajte mi kako je sve počelo?

Žarko: Pod imenom SUTRA smo krenuli da radimo 2019. godine, a pre toga smo par godina radili razne saradnje sa Dragstorom bez imena i bukirali imena poput Aïshe Devi, Untolda, Mumdance-a, E-Saggile, Strahinje Arbutine. Onda smo shvatili da tog zvuka nema kod nas mnogo, a već je krenula da se sama ideja kristališe, pa smo Dorian, koji je majstor konceptualizacije i verbalizacije stvari, i ja seli i razgovarali o tome šta želimo, koji su nam ciljevi, estetika i slično. 

Dorian: Ali, sve je raslo organski. Ta predistorija je bila jako bitna da sebi srušimo iluzije da je velika stvar da organizuješ žurke. Kada smo videli, u praktičnom smislu, da to može da se izvede, onda smo rešili da to uradimo temeljno sa celom pričom, muzičkim profilom, estetikom itd. 

Kako je došlo do imena? 

Dorian: Pošto smo baš intezivno izlazili u tom periodu, shvatili smo da nam je bitan futurizam rejv scene koji postoji od samog početka rejva, a koji se nekako izgubio. Hteli smo da promovišemo futurističku stranu scene i to je jedno značenje reči SUTRA kao future. Drugo značenje je iz sanskrita što znači nit, nešto što spaja i znači kontinuitet – sve te razne ideje koje se slažu jedna za drugom godinama i mi nastavljamo taj niz. Uvek nam je bila bitna ta priča koja nije samo muzička, već ceo event i kontekst rejva nam je bio značajan. U tom smislu mislim da je bilo dobro što imamo kolektiv u kom nismo svi DJ-evi. Bilo nam je bitno da izazovemo reakciju koju smo imali mi kao klinci kada smo krenuli da izlazimo, da muzika koju čuješ na žurci, za koju ne znaš šta je, ne možeš da je uklopiš u postojeće koncepte u glavi, ima užasno emotivno dejstvo i da je novo i potpuni šok za onoga ko sluša. 

Kakve su bile rakcije u početku – kako publike, tako i samih klubova?

Žarko: Konzervativna reakcija u klubovima, pogotovu gazdi, ali i promotera je obično takva da su u fazonu: ne možeš to da puštaš, to će da otera ljude, naročito devojke, pa se drže nekih konvencionalnijih zvukova. To su sve zablude. 

Dorian: Ljudi dobro reaguju na čudnu muziku čak i ako je ne znaju i ne očekuju. Dejstvo je univerzalno, ne moraš da imaš neko predznanje ili da čitaš knjige o tome. 

Žarko: Popravilo se dosta sa novim generacijama, koje drugačije doživljavaju muziku i drugačije saznaju za istu. Dosta toga ide preko TikToka, gde nemaš nikakve granice između žanrova – anything goes. Oni stvarno slušaju milion različitih stvari i kada odeš na te neke klinačke žurke to su ludački prelazi iz žanra u žanr. To je super, jer su u startu malo otvoreniji. 

Ko je još deo kolektiva? 

Žarko: UBICA, Bucalo, Praktikal, MANE, NA5A, nije to toliko formalizovano, ali recimo da je to neka postavka. 

Imali ste i radio emisiju na RadioAparatu, šta se sa tim dešavalo vremenom? 

Dorian: To su nam drage uspomene iz ove perspektive, ali je to bilo naporno, jer je bilo svake nedelje, ali opet bilo je strava. Imali smo dvosatnu emisiju, nije bilo ograničenja, puštali smo muziku koju volimo. 

Žarko: Puštali smo sve i svašta, zvali goste, najavljivali žurke, delili karte. Emisija je postojala tačno godinu dana. Postoji cela arhiva na SoundCloud-u. 

Bukirali ste mnoga bitna imena sa DJ scene, šta vam je ono što je pozitivno kod toga, a šta su neki glavni izazovi?

Žarko: Najveći problem su pare. Svi ti DJ-evi koje mi bukiramo su na oštrici noža, savremeni, što znači da nisu jeftini, a mi se trudimo da naplaćujemo neki minimum minimuma za karte. Skoro uvek budemo u nekom manjem minusu, ali nama je to okej, jer ne radimo to zbog para, ali bilo bi super kada bi to bilo malo samoodrživije. 

Za peti rođendan, nabrojte mi svojih pet omiljenih bukinga kada se osvrnete unazad?

Žarko: Sigurno Peder Mannerfelt, to je bio drugi buking koji smo radili kao SUTRA u maju 2019. godine. Mumdance, koji je bio pre osnivanja SUTRA, ali je po duhu bio to i bila je neviđena žurka. 

Dorian: Svi koji su došli na Mamdensa su postali stalni gosti na našim žurkama, svi do jednog. 

Žarko: ABADIR u KC Gradu prošlog januara, tu svi divljali, prepun je bio klub i atmosfera je bila ludačka. Lee Gamble u Dragstoru je bio jedan od najjačih događaja koje smo radili. To nam je uz Pedera Mannerfelta verovatno najveći booking koji smo imali i bio je i najveći odziv. I definitivno Aquarian i Kornet za naš drugi rođendan – to ludilo se ne može opisati rečima.

Kako balansirate očekivanja publike i ono što vi sami želite da postignete i volite da pustite? Je li razmišljate uopšte o tome? 

Dorian: Mislim da ne, mi u suštini kada bukiramo izvođače, bukiramo ih zato što ispadaju iz konvencija, idu preko granica i ko god dolazi naš brif je: puštaj najluđe što možeš – što luđe, to bolje. Nama je intezitet jako bitan, ali to nije presudna stvar. Imali smo situaciju kada je Bucalo zatvarao žurku u KPTM-u i puštao je sve vreme amapiano, ljudima koji slušaju muziku koja se sluša na našim žurkama, to može da bude malo sporo. Tada smo imali incident da je neki lik, inače redovni gost KPTM-a, uključio protivpožarni aparat i isprskao aparatom za gašenje ceo klub, ljude i opremu (smeh). Dolazio je par puta Bucalu i tražio nešto brže i jače, ovaj ga je iskulirao i lik je to uradio, nije mogao da podnese. 

Imate zanimljiv vizualni identitet, kako se to razvijalo? Šta vas je tu bila inspiracija? 

Dorian: Vizuelni identitet je krenuo od ideje popularnog modernizma sa nekim primerima iz 20. veka. Nama je tu bilo bitno ovo lokalno – jugoslovenska moderna generalno, Lazar Vujaklija, spomenici, Vojin Bakić, ali i poezija, koju često uključujemo u naše plakate. Imali smo vizuelni brif, primere i tekstove i kontaktirali našeg starog prijatelja Vladimira Crvenkovića, koji živi u Šangaju da od početka bude naš dizajner. Njemu se jako dopalo i pristao je da radi i razvio je tu priču i estetiku koju danas kolektiv ima. 

Žarko: Poslednjih par plakata je radio Andrija Čugurović, on je to uradio u svom stilu, ali je nastavio tu neku ideju. Pre neta je bilo mnogo bitno da se predstaviš fizičkim predmetima i ljudi su za žurke saznavali putem flajera. 

Dorian: I uvek je tu u rejv kulturi bilo neke solarne simbolike, kombinacije mističnog i futurističkog, to nam je isto bilo bitno da ispratimo. 

U kom trenutku je vama rejv postao bitna komponenta u vašim životima? 

Dorian: Meni je to prva stvar – prva muzika koju sam slušao i prva subkultura u koju sam ušao još u osnovnoj školi. 

Žarko: Kod mene je slično. Ključna je ona godina kada je bilo bombardovanje, kada smo imali onu produženo leto, od šest meseci da ne ideš u školu. Kod mene je to tačno bilo između osnovne i gimnazije. Prvih mesec dana su svi išli u skloništa, nakon toga niko, ali smo mi išli da blejimo dole. To leto smo i prvi put izašli u Barutanu. 

Šta je vama još kao kolektivu bitno da preneste sem samog zvuka? 

Dorian: Najbintije je to iskustvo ekstaze na rejvu, kada svakodnevna, profana realnost prestane da postoji, to je neko religijsko iskustvo. Ako nema te komponente, ako je to samo neko puko ugostiteljstvo, prostor gde ljudi piju i đuskaju, ako nema toga nečega nadnaravnog, onda to nije dobra žurka. To se oseti u atmosferi. Bitno nam je što je rejv izraz popularnog modernizma i sve što uz to ide, da je to novo – nove forme i vizuelno i u muzici i u ljudskim odnosima. U tom sakralnom momentu na rejvu, ego se gubi, postaje kolektivna masa nekog uzbuđenja i ekstaze. 

Žarko: U nekom širem smislu, to sve podrazumeva i da je kolektivno bitnije od individualnog, da postoji udruživanje ljudi oko nečega zajedničkog. 

Rođendan slavite u subotu, 2. marta, šta nas sve očekuje? 

Žarko: Ovo nam je prvi manji jubilej i slavimo ga u Jugošpedu. Dovodimo ZULI-ja, koji je za nas centralni muzičar na sceni savremene globalne elektronske klupske muzike, zaista neverovatan producent i muzičar. Da su ovo neka manje fragmentisana vremena bio bi slavan poput Aphex Twina ili tako nekog velikana elektronike. Pored njega tu je Rama, brutalna DJ-ica, a ja ću imati tu sreću da puštam sa njom b2b. Tu su i naši kapiteni UBICA i Bucalo, koji će da otvore njihovim prvim zvaničnim b2b setom. Posle svega toga, imamo tajni after sa gostima iz Francuske. Samo 5 godinama nam je trebalo i da uradimo novi merch, imamo šalove koji će moći da se kupe na žurci, koštaju 2000 RSD, a prvih 20 ljudi koji kupe šal dobijaju besplatan upad na žurku i after! Karte će inače biti 600 RSD prvih sat vremena (od 22 do 23) a posle 1000RSD.

Šta biste poželeli kolektivu za 5. rođendan?

Žarko: Kontinuitet i zdravu tradiciju!

Fotografije i vizuali: Arhiva kolektiva SUTRA

Članak Rejv kao religiozno iskustvo se pojavljuje prvo na Oblakoder.

O predstojećem izdanju i svemu što posetioce očekuje na festivalu razgovarali smo sa jednim od osnivača Andrejem Morozovim.

Koja je ideja Fields festivala? Reci mi nešto više o tome?

Andrej Morozov: Naša prva 4 izdanja održana su u centralnim parkovima Moskve, u potpunosti su bila finansirana od strane Odeljenja za kulturu i zato smo imali potpuno besplatan ulaz. To je bilo uzbudljivo i, na neki način, nečuveno: dobili smo priliku da predstavimo čudnu i nekonvencionalnu muziku kakvu smo ranije imali samo u malim nezavisnim klubovima i fabričkim rejvovima. Evo samo nekih primera: doveli smo neoklasičnog pijanistu Haušku, poznatog po svojim hipnotičkim eksperimentima sa klavirom (on koristi looper i žice klavira sa gomilom različitih predmeta, kao što su ping pong loptice), napravili smo koncert američkog pionira minimalizma Karla Velikog Palestine koji je svirao improvizaciju zajedno sa finskom noise legendom Mikom Vainiom, doveli smo duo meksičkog elektronskog umetnika Murcofa sa francuskom pijanistkinjom Vanesom Vagner koja je izvodila interpretacije 20. veka, u rasponu od Arvo Parta do Aphex Twin-a, doveli smo Laraadžija koji se smatra osnivačem novog doba i jednim od najpoznatijih ambijentalnih kompozitora. Ova lista može biti veoma duga.

Izmestili ste festival u javni prostor, zašto ste se odlučili za takav koncept?

Dakle, u suštini, počeli smo da donosimo nešto veoma neobično izuzetno širokoj publici. Muzeon i Gorki Park su jedni od najnaseljenijih parkova u Moskvi – stotine hiljada ljudi može da ih poseti tokom lepih dana tokom leta. To nas je dovelo do prilično jednostavnog koncepta – želeli smo da predstavimo sofisticiranu muziku u lakim oblicima, nežno obrazujemo ljude, kao jedini avangardni festival koji je dostupan svima. Rad sa javnim prostorima je potpuno promenio naše mišljenje: nismo mogli da ostanemo samo projekat za nišu esteta i ljubitelja avangarde – morali smo da postanemo nešto veće, radoznalo i lako razumljivo. I uspelo je!

Zašto ste tako nazvali festival?

Prvi Fields događaj se desio 2012. Pre toga sam pravio postdubstep žurke sa prilično specifičnim zvukom. U suštini, imale su veoma čvrste žanrovske granice i supkulturna pravila. Za sada sam se već umorio od ovih veštačkih ograničenja. Bilo je ljudi koji su delili dubstep (i bas muziku uopšte) na istinite i netačne govoreći stvari poput: „hej, ovo nije root UK zvuk“ ili nešto slično ovome. Prvo sam igrao po ovim pravilima, ali sam kasnije počeo da ih mrzim. Osećao sam da mi je potrebno više slobode da napravim savršene postave i izgradim uzbudljivu dramaturgiju, jer sam želeo da predstavim mnogo širi spektar muzike… Tako je reč „Polja“ postala neka vrsta metafore za nešto beskrajno, bez granica ili ograničenja. Beskrajna polja muzike (smeh). Mislim da je bilo ovako nešto.

Takođe, postao sam veliki fan ambijentalne/folktronske muzike tih dana, tako da je i to bilo nešto povezano sa mojim trenutnim raspoloženjem. Imao sam nameru da podvučem organsko poreklo i osećanja prirode… Posle 2 godine pravljenja mračnih dubstep noći povezanih sa maglovitim industrijskim prostorima ili mračnim urbanističkim ulicama.

Ovogodišnji program kreirali ste sa spoljnim saradnicima – Svetlanom Spajić i SUTRA kolektivom, da li je to česta praksa?

Počevši od 2019. godine, Fields radi sa spoljnim saradnicima – kustosima. U nekom trenutku smo shvatili da je mnogo interesantnije imati različite tačke gledišta, različite perspektive – čak i kada pravite svoj festival. Mnogo kopamo po muzici, nikada ne prestajemo da je radimo. Ali čak i da radimo samo ovo, nikada nećemo čuti svu muziku: uvek će postojati ljudi različitog porekla, korena, ljudi koji su išli svojim putevima i koji su pronašli svoje dijamante. Ta misao nas je navela da se pretvorimo u polifoni format, dajući priliku različitim kustosima da podele svoje viđenje muzike.

Dolaskom u potpuno novu zemlju, smatrali smo organskim da radimo sa lokalnim kulturnim ličnostima – posebno onima koji imaju svoj jedinstven put. I važno je napomenuti da za nas to nije samo marketinška stvar poput: „Hej, mi smo Rusi, hajde da napravimo nešto zajedno, da bismo mogli da privučemo vašu publiku“. Za nas je to takođe dobar način da istražimo lokalni zvučni pejzaž. Da budemo fer, u Srbiji nema toliko muzičkih medija koji mogu da vam daju detaljnu sliku, na primer, avangardne ili elektronske scene. Sva ova muzika postoji uglavnom skrivena i većinu nikada nećete pronaći sami.

Kako je došlo do saradnje sa Svetlanom i SUTRA kolektivom?

Dakle, odlučili smo da napravimo 2 kustoska bloka sa lokalnim stručnjacima. Predložili smo Svetlanu Spajić da kurira program od 4 dela koji prikazuju srpsku avangardu, folklor, fri džez i ovakvu muziku. Upoznali smo je na festivalu Ring Ring gde je svirala sa svojim nemačko-srpskim bendom Gordan. A kasnije smo shvatili da je ona savršena osoba za kustosa festivala.

Kada smo tek prešli u Beograd, „kopali” smo lokalne prostore, promotere i kulturni život uopšte. Posle nekoliko meseci shvatili smo da smo našli promo grupu koja ima potpuno sličan muzički ukus. Proverili smo njihove sastave i shvatili smo da su doveli umetnike sa kojima smo radili (Lee Gamble, Eomac) i one sa kojima bismo voleli da radimo (Slikback, Abadir). Takođe smo smatrali da je njihova estetika prilično lepa – svi ti neverovatni posteri puni mistike i savršene geometrije. I, na kraju krajeva, nakon obilaska različitih noći u Beogradu, SUTRA noći su nam bile najtoplije. Svi njihovi posetioci su veoma fini, otvoreni i jednostavno lepi ljudi. Posle nekoliko SUTRA večeri postali smo i fanovi lično Žarka (Sauda), Ivane (Ubica) i Praktikala. Oni su neverovatni DJ-evi sa savršenom selekcijom i izvornim osećajem pripovedanja.

Bili smo počastvovani što su momci odobrili naš predlog da postanemo deo festivala. Rado bismo doneli makar deo toga na naš srpski Fields.

Festival će biti održan u Dragstoru i KPTM-u, zašto ste odabrali baš te prostore?

Naš koncept je bio da napravimo festival da što više bude u letnjem vajbu. Dakle, u suštini, pokušavali smo da prikupimo najbolje letnje prostore koje poznajemo u Beogradu. Dvorište DS-a nam je omiljeni deo grada, tako da nam je to bilo skoro prvo što nam je palo na pamet. A onda smo našli i KPTM koji ima veoma udoban teren, tako da je postao savršen spoj sa našim konceptom.

Kako ste ovog puta napravili muzičku postavu festivala?

Kao i uvek! Pokušali smo da balansiramo između svih stvari koje zaista volimo. Za nas je uvek važno da imamo šarenoliku muzičku mešavinu, uključujući raznovrsnu elektronsku muziku, avangardni džez, folklor, ambijent, čudan pop, savremenu akademsku muziku i sve između. Uvek smo gledali geografski široko, jer smo prilično sigurni da se dijamanti mogu naći svuda. Zato smo pokušali da predstavimo različite regione sveta, uključujući zapadne zemlje, Egipat, Balkan i, naravno, našu matičnu kulturu koju smo želeli da podelimo. Imali smo nekih, recimo, starih „dugova“. Zbog pandemije nismo mogli da održimo festival St. Fields koji je trebalo da se održi u Sankt Peterburgu. Rezervisali smo Ris Četam i Vaclava Zimpela za ovo, i zaista smo želeli da konačno napravimo njihove koncerte. Tako je Fields RS postala odlična prilika za ovo!

Kada je program u pitanju, dovodite umetnike različitih žanrova, šta vam je najvažnije da umetnik ima da bi vas zainteresovao da ga bukirate?

Najuzbudljivije nam je kada umetnik ne pokušava da bude deo neke supkulturne stvari ili da se stavi u neko žanrovsko platno. Volimo one koji postoje negde između različitih žanrova inspirisani svojim sopstvenim iskustvom. Mi zovemo Fields „inventivni muzički festival“ i za nas to znači upravo ovo. Trebalo bi da izmislite svoje stvari, idete svojim putem. A do njega se može doći na bezbroj načina: mešanjem žanrova, izmišljanjem sopstvenih instrumenata, tumačenjem (ili dekonstruisanjem) već postojećih stvari, oživljavanjem starih ili zaboravljenih metoda (naravno, uz dah svežeg vazduha) itd. Dakle, postoji mnogo odgovora na ovo pitanje. Ali ukratko: samo želimo da budemo iznenađeni!

Koje umetnike biste posebno preporučili publici da čuje?

Da ne propustite sve (smeh)! Uvek ostajemo na ideji da su svi u sastavu važni, a često smo bili svedoci situacija kada su ljudi na Fields-u više voleli manja imena nego veća. Tako da, naravno, neki očigledni vrhunci mogu biti britanski elektronski alhemičar Džejms Holden – on, inače, svira sa perkusionistom uživo; poljski klarinetista Vaclav Zimpel koji je nekada svirao džez, ali je potom prešao na eksperimente sa modularnim sintisajzerima i meditativnim ambijentom; producentkinja Ishome koja se može smatrati jednim od najvećih umetnika ruske andergraund elektronske scene; američki kompozitor Ris Četam koji je svojevremeno izveo simfoniju sa 400 gitarista.

Ipak, preporučio bih da se udubite i u neka druga imena. Jedva čekam koncert Lenhart Tapes-a, koji je dobro poznat među srpskim ljubiteljima eksperimentalne elektronike. Sviraće zajedno sa folklornim pevačicama Tjianom Stanković i Svetlanom Spajić (koja je kustos i koja ga je pozvala da svira). Discours Synthetique je apsolutno lud momak koji svira zaista sirovu elektronsku muziku u čisto živom formatu i peva neke apsurdne tekstove na francuskom. Čudan je, ali veoma šarmantan elektronski pank, potpuno zasnovan na njegovoj harizmi. Mogu da opišem u skoro sličnim svetovima Gvida Mebijusa, on je štreberska verzija ovoga, ali ne na loš način (smeh). Ovo su samo neka imena, ali zaista preporučujem da poslušate sve. Ozbiljno!

Šta biste rekli ljudima zašto bi trebalo da dođu na ovogodišnji Fields Festival?

Zato što je to skromna proslava muzičkog hedonizma kao što smo rekli u najavi. Bukvalno, volim ovu metaforu. Fileds ne zahteva da budete štreber ili kopač, mi samo želimo da se zabavite isprobavajući izuzetno veliki izbor ukusa tokom samo 3 dana. Samo dođite i probajte!

Članak Fields – festival inventivne muzike prvi put u Beogradu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kolektiv SUTRA i tim kolektiva Fields zajedno su radili na posebnom kustoskom bloku za festival koji će predstaviti beogradske DJ-eve i istaknute selektore, kao i specijalnog međunarodnog gosta.

Žurka zagrevanja će pokazati muzički ukus koji donosi SUTRA i podići raspoloženje za predstojeći festival. Inspirisan izborom SUTRE, Filds će pokupiti nekoliko selektorskih setova i inventivnih otkrića, slaveći gostoljubivo i inspirativno raspoloženje u kojem ih je Beograd dočekao.

Muziku puštaju:

SAUD (SUTRA)
UBICA (SUTRA)
ANDREY MOROZOV (FIELDS)
AKCHORELLA (FIELDS)

Karte možete nabaviti na ulazu po ceni od 600 rsd.

Članak SUTRA x Fields ogranizuju žurku zagrevanja na 20/44 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Lee Gamble je umetnik, producent, vlasnik lejbla i DJ istraživačke elektronske/dens muzike. Tokom poslednjih nekoliko godina Lee je objavio nekoliko albuma i EP-a za izdavačke kuće elektronske muzike PAN i Hyperdub, a takođe je objavio sopstveni UIQ lejbl krajem 2015. godine.

Njegov rad kombinuje skulpturalne zvučne objekte Musique Concrète i mehaniku plesnog podijuma koji se stalno menja u Hardcore Continuum-u. Stvorio je nekoliko radova koji obuhvataju konceptualni, filmski i halucinisani plesni podijum.

Lee je tokom svoje turneji puštao na četiri kontinenta, svirajući solo, ali i sa vizuelnim saradnikom Dejvom Gaskartom, izvodeći njihovu kartografsku A/V šou Foldings.

Detaljno osmišljeni snimci Lee Gamble-a podjednako se oslanjaju na klupsku kulturu i avangardnu elektronsku muziku, kao i na koncepte vezane za filozofiju i tehnologiju.

Njegovi DJ setovi su prikladno opisani kao „ništa drugo do nečuvenog rollercoaster-a kroz žanr i tempo, koji obuhvata sub-destruktivni bas i grime, infuzije dubstepa, mnoštvo brejkova i ogromnu dozu otkačenog tehna. Pun nepredvidivih obrta, okreće se dok uvek ostaje veoma plesan i izuzetno zabavan.”

Februar 2019. doneo je EP In a Paraventral Scale, prvi u seriji od tri dela pod nazivom Flush Real Pharynx, neverovatnoj trilogiji koja istražuje teme kao što su veštačka inteligencija i neodoljivi stimulansi gradova i virtuelnih prostora.

Naslovna fotografija: Vladimir Crvenković

Članak Lee Gamble u Dragstoru se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ujedno je objavljen i spot za pesmu:

„Oduševljena sam!  Sutra je jedna od naših najuspješnijih pjesama, nježna i optimistična. Original smo snimili u akustičnom aranžmanu, gotovo bez ikakvih efekata. U ovom izdanju postaje pravi klupski hit. Pocketici su bas majstori” navodi Ida Prester povodom saradnje.  

Autorka muzike i teksta : Ida Prester

Aranžman: pocket palma

Režija i kamera: Emilija Stanišić

Montaža: Stefan Anđus, Emilija Stanišić

Asistent na snimanju (Sava Centar): Milena Kovačević

Devojčice: Kaja Popović, Sara Popović

Kostim: Marko Ćerketa, Emilija Stanišić

Direkcija: Marko Ćerketa

Fotografije: Nikola Jovanović

Članak Ida Prester i pocket palma predstavili zajednički singl se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Iako je zbog situacije sa pandemijom korona virusa otkazano speciajlno SUTRA izdanje u saradnji sa hrvatskim kolektivom VOLTA na kom je sredinom marta  trebao da nastupi Britanac Air Max ’97,stalni domaći DJ-evi na SUTRA žurkmama se posle tromesečne prinudne pauze vraćaju u baštu Dragstora.

A dok čekamo Air Maxa koji će nastupiti pred beogradskom publikom čim se za to steknu uslovi, ostavljeni smo na milost i nemilost nekim od najatraktivnijih lokalnim DJ-eva.

Žurku će otvoriti 7II – Mateja Malinović , dok će nešto kasnije zajedno nastupiti ,sada već veterani  leftfield zvuka, SAUD i Bucalo. Publika  će imati priliku da čuje i Ivanu Babić (UBICA), a za zatvaranje žurke će biti zadužen AM Hi.

Tim povodom kolektiv SUTRA je napravio plejlistu za naše čitaoce sa trakama koje ćete najverovatnije čuti u subotu ako dođete na žurku, a naš intervju sa njima možete pročitati ovde.

Članak SUTRA u subotu u Dragstoru se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Multidisciplinarna rejv platforma „SUTRA“ je kroz seriju žurki tokom prošle godine postavila visoke standarde na beogradskoj klupskoj sceni ugostivši neka od najatraktivnijih andergraund imena među di-džejevima (Batu, Peder Mannerfelt, Eomac, Minor Science, Ploy, Pessimist…). Članovi ovog kolektiva, Žarko (SAUD) i Dorian Fuk, pre nastanka „SUTRE“ organizovali su žurke bez imena, na kojima su između ostalog bukirali i Aishu Devi, Untolda, Mumdance, E-Saggilu…Na RadioAparatu vode muzički magazin „SUTRA“ svake srede u 22 časa, gde puštaju aktuelnu elektronsku muziku ne ograničavajući se žanrovski. U petak (14. februara) u klubu Dragstor organizuju žurku povodom godinu dana postojanja platforme i prve žurke pod ovim imenom. Hedlajner večeri biće di-džej i producent iz Berlina – Aquarian. Žurku će zatvoriti Kornet iz Zagreba iz ekipe VOLTA, a kao lokalna podrška nastupiće i sam SAUD kao i mladi di-džej 7II.

Povodom prvog rođendana, razgovarali smo sa organizatorima o rejv kulturi, lokalnoj sceni i predstojećoj žurci.

U petak proslavljate godinu dana od nastanka svog kolektiva. Koji je to glavni motiv koji vas je podstakao da pravite žurke kakve nisu bile uobičajene do tada u Beogradu?

Mi smo u jednom momentu shvatili da nam je postala malo monotona domaća klabing scena, svi bukinzi još tamo od 2016. i 2017, sve to je počelo da stagnira, skoro svake nedelje se puštao samo tehno, a mi smo tad bili prilično aktivni, izlazili smo skoro svaki vikend i naravno, to sve postane dosadno jer nema nikakvih varijacija. Imali smo neku želju da se sve to razmrda, da mlade generacije čuju nešto što inače ne bi imale prilike da čuju u Beogradu, a i mi i ljudi sličnih shvatanja da mogu da uživaju u nastupima nekih luđih izvođača.

Povezujete rejv kulturu sa modernizmom, koje su to odlike koje vežu ova dva pojma?

Stvar je u tome što je elektronska klupska muzika, čitav rejv pokret u suštini, bilo poslednje moderno dešavanje u popularnoj muzici, ako ne gledamo na to da je autor bitan već scenijum, verovatno poslednje autentično novo što se desilo u klupskoj muzici je „jungle“. Postoji ceo taj problem retromanije u popularnoj muzici, gde smo u nekakvim stalnim ciklusima rivajvala raznih prošlih decenija i onda je bilo užasno poražavajuće kad smo  videli da se rejv kultura, koja je uvek bila okrenuta ka budućnosti, pretvara u to. Ono što je bitno jeste da je rejv živa stvar, da je to jedna autentična supkultura u smislu rejv iskustva.

Nama je bitno da hvatamo kontinuitet sa tradicijama koje su iza nas ,zato što je to jedno veliko bogatstvo iskustva i muzike i da oslonjeni na to ulažemo u nešto što će biti budućnost. Decidno smo protiv tih postmodernih strategija, mrtvog pastiša i neke ironije. Bitna je ta razlika između modernog i postmodernog, mi imamo taj odnos da se iskreno ložimo, odlepljujemo na muziku i nije nas blam da to pokažemo, za razliku od ovog besmislenog postmodernog kulturalnog modela gde sve vreme pokušavaš sebe da održiš na nekoj ironijskoj distanci, pri stavu da si ti kul, da tebe to kao ne dotiče…

U elektronskoj muzici nema pravila, nema žanrova i zbog toga možda neki mladi ljudi imaju problema sa samopouzdanjem, jer kad ti je sve dozvoljeno, kada nema ograničenja, zna biti komplikovanije je biti kreativan. Mi smo svoju ulogu shvatili kada smo formirali „SUTRA“. Tako da nećemo da idemo niz dlaku sa profesionalizacijom scene, u smislu da ljudi insistiraju na profesionalnim standardima gde je u pitanju čista forma, to nas ne zanima previše jer mislimo da je to opasno po kreativnost. Ako se uhvatiš profesionalnog aspekta, kreativno će uvek da trpi.

U kojoj meri mogućnost izražavanja u lajv setovima predstavlja budućnost elektronike?

Dosta lajv setova čuješ i ispadnu, što se tiče tog kreativnog izvođenja, manje zanimljivi nego dobri
di-džej setovi. Zato što ih ljudi tretiraju kao di-džej setove sopstvenog msterijala i dođu sa gotovim trakama koje zvuče potpuno isto kao na izdanjima. Al’ to je do lenjosti odnosni samosvesti autora. Slušali smo skoro Loraine James na festivalu u Sloveniji,  koja je strava primer kako lajv set treba da izgleda, imala je neke četiri sprave pred sobom, ne peva ništa uživo, ali ima gomilu semplova svog glasa i drugih zvukova. Neke njene trake koje jako volimo su zvučale potpuno drugačije, tu imaš iste elemente, ali se sve drugačije razvija. To ne bi mogao da iskusiš u di-džej setu. Sa druge strane ima ovih hibridnih formi npr. N1L-ov set je nešto između lajv i di-džej seta, što možda ima i najveći potencijal.

U jednoj od svojih radio emisija ste rekli kako tražite od di-džejeva koji gostuju na vašim žurkama da izvrte najluđe setove. Koliko generalno zapravo ima prostora u lokalnim klubovima za malo eksperimentalniji zvuk?

Na našim žurkama svakako da imaju. To zavisi od promotera i same ekipe di-džejeva koji to organizuju, npr. ako si neko ko je već etabliran tipa „Yes“ ili „Mystic Stylez“, ništa te ne sprečava da to radiš. Problem je tržišne prirode jer imamo samo dva kluba gde prolazi takva vrsta elektronske muzike. Vlasnici klubova i promoteri prave greške jer gledaju sa visine, snishodljivo iz fazona: „Nije raja spremna na to, ne bi to seljaci  razumeli“. Publici daš tri dobre žurke sa tri poštena di-džeja i tu se sve menja.

Šta mislite o trenutnoj situaciji na lokalnoj sceni?

Jako je uzbudljivo zato što je scena buknula od jednom za manje od dve godine. Mi smo doveli Untolda u oktobru 2017. (po nama, jedan od top deset najvećih imena UK klupske muzike ovog milenijuma) i prodato je 120 karata u Dragstoru, što je za nas tada bilo poražavajuće, iako je žurka bila brutalna. Na kraju se ispostavilo da su neke stvari tad ipak krenule. I dan danas se priča o toj žurci, ljudi nisu očekivali da mogu da čuju takvu muziku u Beogradu. Mnogo mladih di-džejeva posle tih žurki je počelo da se razvija, videvši da ima te dinamične muzike koja nije samo „bum bum tehno u tri nijanse sive“. Onda se pojavljuju klinci koji imaju oko dvadeset godina i vidiš da su na zrelom muzičkom nivou gde idu do samih granica, spremni na rizik.

Koga biste izdvojili od mladih di-džejeva?

To su Žakila – Cuban Chamber of Commerce, Mihailo – AM Hi aka the Bitch from Glee, Mateja Malinović (7II) koji će nastupiti u petak na žurci, Andrija iz Yes-a je već sada ozbiljan dj, Na5a koja ima taj senzibilitet i zrelost koja se retko viđa u ranim koracima bavljenja di-džejingom, zatim devojke iz Vazda Garant, tu je i Ćira aka LON aka Djireks sa svojim ludačkim mentalitetom koji jako poštujemo, Essex Dogz – dvojac iz Ivanjice, Petar Isaković, Vladan Stojanović (POLAKA) koji je pored Žakile jedan od najtalentovanijih producenata trenutno kod nas, Silence Shy ima vrlo zanimljivu, neograničenu selekciju itd. Od starijih a nedovoljno poznatih koje moramo da spomenemo tu su naravno Bucalo koji je lagano među najboljim dj-evima u zemlji, UBICA, Bolelee…

Koliko je publika otvorena za drugačiji zvuk?

Rejv publika je specifična zbog toga što je to jedna privremena autonomna zona. Većina ljudi na rejvovima ne sluša tu muziku kod kuće. Generalno može da se desi da su 80 posto ljudi na rejvovima potpuni autsajderi, ali oni su svejedno publika. Kod naše publike to ne važi jer negde polovina ima izgrađen muzički ukus, prati sva moguća izdanja. A opet, sa druge strane, imamo neke ortake koje zovemo na žurke i oni nam kažu:„brate stvarno te gotivim al’ ne mogu one tvoje šerpe i lonce“, jer oni su navikli na stabilan ritam. Zabluda je donekle da su ljudi zatvoreni za novu muziku, jer ljudi koji su imali rejv iskustva iz nekih drugih supkultura npr. bivši trenseri, old skul minimal glave – ima ih milion na našim žurkama.

Šta će ljudi imati priliku da čuju u petak?

Odlučili smo se za Aquariana zato što je on jedna od centralnih figura koje smo dosta  puštali na našim žurkama, praktično na svakoj žurci. Naš drugar Delić ga je nazvao altiserijancem među producentima, u smislu da njegova produkcija zvuči tako prirodno, a opet to niko tako ne radi. On je 2012. počeo da pravi taj hibrid tehna i džangla sa drugačijim saund dizajnom. Sa jedne strane ima taj modernistički pristup traženja nečeg novog, a sa druge strane to zvuči tako prirodno da si u fazonu „zašto više niko ne pravi ovakvu muziku“. Pored Aquariana dolazi nam drugar iz Zagreba – Josip Kornet, koji je jedan od najtalentovanijih di-džejeva koga smo čuli, uvek spreman na rizik i zato mu dajemo počasni slot zatvaranja što je prvi put da neće SUTRA rezident zatvarati naš rejv. Već nedeljama nam šalje neke preteće trake, u fazonu niste spremni na ovo, plaši nas trakama bukvalno. Otvaraće Mateja Malinović aka 7II koji dobija premijernu priliku da pušta sam. I naravno ja (SAUD). Spremio sam gomilu novih traka, jedva čekam da ih puštam!

Zašto ljudi treba da dođu na žurku?

Treba da dođu zato što je to žurka decenije! Malo detaljnije: zato što će se u punom svetlu u ta 4 dj seta čuti svi kvaliteti kojim mi u našim promoterskim poduhvatima težimo – dinamičnost, nepredvidivost, intenzitet i modernost, I što će prisutna publika u tome umeti da neobuzdano uživa.

Autor fotografija: David Stanley

Članak SUTRA: Hvatanje kontinuiteta sa tradicijom zarad bolje budućnosti se pojavljuje prvo na Oblakoder.