Festival inventivne muzike Fields pokreće svoje prvo izdanje van Rusije, u Beogradu od 16. do 18. juna. Festival će biti održan na dve lokacije – u KPTM-u i bašti Dragstora, gde će ekipa festivala predstaviti višeslojni program. Osim muzičara iz različitih delova Evrope, ali i ostatka sveta, posetioci će imati prilike da čuju i različite zanimljive lokalne artiste koje je ekipa festivala izabrala uz pomoć spoljašnjih saradnika festivala – kolektiva SUTRA i Svetlane Spajić. Kako navode, tokom ova tri dana, biće zastupljeni najrazličitiji žanrovi – od avant-folka i kvir elektronike u slovenačkom stilu do tradicionalnih srpskih zvukova, UK rejva i ruskog nju ejdža. Približavanje različitih stilova i zvukova i avangardne muzike širem krugu ljudi je, kako ističu organizatori, jedna od glavnih ideja Fields-a.
O predstojećem izdanju i svemu što posetioce očekuje na festivalu razgovarali smo sa jednim od osnivača Andrejem Morozovim.
Koja je ideja Fields festivala? Reci mi nešto više o tome?
Andrej Morozov: Naša prva 4 izdanja održana su u centralnim parkovima Moskve, u potpunosti su bila finansirana od strane Odeljenja za kulturu i zato smo imali potpuno besplatan ulaz. To je bilo uzbudljivo i, na neki način, nečuveno: dobili smo priliku da predstavimo čudnu i nekonvencionalnu muziku kakvu smo ranije imali samo u malim nezavisnim klubovima i fabričkim rejvovima. Evo samo nekih primera: doveli smo neoklasičnog pijanistu Haušku, poznatog po svojim hipnotičkim eksperimentima sa klavirom (on koristi looper i žice klavira sa gomilom različitih predmeta, kao što su ping pong loptice), napravili smo koncert američkog pionira minimalizma Karla Velikog Palestine koji je svirao improvizaciju zajedno sa finskom noise legendom Mikom Vainiom, doveli smo duo meksičkog elektronskog umetnika Murcofa sa francuskom pijanistkinjom Vanesom Vagner koja je izvodila interpretacije 20. veka, u rasponu od Arvo Parta do Aphex Twin-a, doveli smo Laraadžija koji se smatra osnivačem novog doba i jednim od najpoznatijih ambijentalnih kompozitora. Ova lista može biti veoma duga.
Izmestili ste festival u javni prostor, zašto ste se odlučili za takav koncept?
Dakle, u suštini, počeli smo da donosimo nešto veoma neobično izuzetno širokoj publici. Muzeon i Gorki Park su jedni od najnaseljenijih parkova u Moskvi – stotine hiljada ljudi može da ih poseti tokom lepih dana tokom leta. To nas je dovelo do prilično jednostavnog koncepta – želeli smo da predstavimo sofisticiranu muziku u lakim oblicima, nežno obrazujemo ljude, kao jedini avangardni festival koji je dostupan svima. Rad sa javnim prostorima je potpuno promenio naše mišljenje: nismo mogli da ostanemo samo projekat za nišu esteta i ljubitelja avangarde – morali smo da postanemo nešto veće, radoznalo i lako razumljivo. I uspelo je!
Zašto ste tako nazvali festival?
Prvi Fields događaj se desio 2012. Pre toga sam pravio postdubstep žurke sa prilično specifičnim zvukom. U suštini, imale su veoma čvrste žanrovske granice i supkulturna pravila. Za sada sam se već umorio od ovih veštačkih ograničenja. Bilo je ljudi koji su delili dubstep (i bas muziku uopšte) na istinite i netačne govoreći stvari poput: „hej, ovo nije root UK zvuk“ ili nešto slično ovome. Prvo sam igrao po ovim pravilima, ali sam kasnije počeo da ih mrzim. Osećao sam da mi je potrebno više slobode da napravim savršene postave i izgradim uzbudljivu dramaturgiju, jer sam želeo da predstavim mnogo širi spektar muzike… Tako je reč „Polja“ postala neka vrsta metafore za nešto beskrajno, bez granica ili ograničenja. Beskrajna polja muzike (smeh). Mislim da je bilo ovako nešto.
Takođe, postao sam veliki fan ambijentalne/folktronske muzike tih dana, tako da je i to bilo nešto povezano sa mojim trenutnim raspoloženjem. Imao sam nameru da podvučem organsko poreklo i osećanja prirode… Posle 2 godine pravljenja mračnih dubstep noći povezanih sa maglovitim industrijskim prostorima ili mračnim urbanističkim ulicama.
Ovogodišnji program kreirali ste sa spoljnim saradnicima – Svetlanom Spajić i SUTRA kolektivom, da li je to česta praksa?
Počevši od 2019. godine, Fields radi sa spoljnim saradnicima – kustosima. U nekom trenutku smo shvatili da je mnogo interesantnije imati različite tačke gledišta, različite perspektive – čak i kada pravite svoj festival. Mnogo kopamo po muzici, nikada ne prestajemo da je radimo. Ali čak i da radimo samo ovo, nikada nećemo čuti svu muziku: uvek će postojati ljudi različitog porekla, korena, ljudi koji su išli svojim putevima i koji su pronašli svoje dijamante. Ta misao nas je navela da se pretvorimo u polifoni format, dajući priliku različitim kustosima da podele svoje viđenje muzike.
Dolaskom u potpuno novu zemlju, smatrali smo organskim da radimo sa lokalnim kulturnim ličnostima – posebno onima koji imaju svoj jedinstven put. I važno je napomenuti da za nas to nije samo marketinška stvar poput: „Hej, mi smo Rusi, hajde da napravimo nešto zajedno, da bismo mogli da privučemo vašu publiku“. Za nas je to takođe dobar način da istražimo lokalni zvučni pejzaž. Da budemo fer, u Srbiji nema toliko muzičkih medija koji mogu da vam daju detaljnu sliku, na primer, avangardne ili elektronske scene. Sva ova muzika postoji uglavnom skrivena i većinu nikada nećete pronaći sami.
Kako je došlo do saradnje sa Svetlanom i SUTRA kolektivom?
Dakle, odlučili smo da napravimo 2 kustoska bloka sa lokalnim stručnjacima. Predložili smo Svetlanu Spajić da kurira program od 4 dela koji prikazuju srpsku avangardu, folklor, fri džez i ovakvu muziku. Upoznali smo je na festivalu Ring Ring gde je svirala sa svojim nemačko-srpskim bendom Gordan. A kasnije smo shvatili da je ona savršena osoba za kustosa festivala.
Kada smo tek prešli u Beograd, „kopali” smo lokalne prostore, promotere i kulturni život uopšte. Posle nekoliko meseci shvatili smo da smo našli promo grupu koja ima potpuno sličan muzički ukus. Proverili smo njihove sastave i shvatili smo da su doveli umetnike sa kojima smo radili (Lee Gamble, Eomac) i one sa kojima bismo voleli da radimo (Slikback, Abadir). Takođe smo smatrali da je njihova estetika prilično lepa – svi ti neverovatni posteri puni mistike i savršene geometrije. I, na kraju krajeva, nakon obilaska različitih noći u Beogradu, SUTRA noći su nam bile najtoplije. Svi njihovi posetioci su veoma fini, otvoreni i jednostavno lepi ljudi. Posle nekoliko SUTRA večeri postali smo i fanovi lično Žarka (Sauda), Ivane (Ubica) i Praktikala. Oni su neverovatni DJ-evi sa savršenom selekcijom i izvornim osećajem pripovedanja.
Bili smo počastvovani što su momci odobrili naš predlog da postanemo deo festivala. Rado bismo doneli makar deo toga na naš srpski Fields.
Festival će biti održan u Dragstoru i KPTM-u, zašto ste odabrali baš te prostore?
Naš koncept je bio da napravimo festival da što više bude u letnjem vajbu. Dakle, u suštini, pokušavali smo da prikupimo najbolje letnje prostore koje poznajemo u Beogradu. Dvorište DS-a nam je omiljeni deo grada, tako da nam je to bilo skoro prvo što nam je palo na pamet. A onda smo našli i KPTM koji ima veoma udoban teren, tako da je postao savršen spoj sa našim konceptom.
Kako ste ovog puta napravili muzičku postavu festivala?
Kao i uvek! Pokušali smo da balansiramo između svih stvari koje zaista volimo. Za nas je uvek važno da imamo šarenoliku muzičku mešavinu, uključujući raznovrsnu elektronsku muziku, avangardni džez, folklor, ambijent, čudan pop, savremenu akademsku muziku i sve između. Uvek smo gledali geografski široko, jer smo prilično sigurni da se dijamanti mogu naći svuda. Zato smo pokušali da predstavimo različite regione sveta, uključujući zapadne zemlje, Egipat, Balkan i, naravno, našu matičnu kulturu koju smo želeli da podelimo. Imali smo nekih, recimo, starih „dugova“. Zbog pandemije nismo mogli da održimo festival St. Fields koji je trebalo da se održi u Sankt Peterburgu. Rezervisali smo Ris Četam i Vaclava Zimpela za ovo, i zaista smo želeli da konačno napravimo njihove koncerte. Tako je Fields RS postala odlična prilika za ovo!
Kada je program u pitanju, dovodite umetnike različitih žanrova, šta vam je najvažnije da umetnik ima da bi vas zainteresovao da ga bukirate?
Najuzbudljivije nam je kada umetnik ne pokušava da bude deo neke supkulturne stvari ili da se stavi u neko žanrovsko platno. Volimo one koji postoje negde između različitih žanrova inspirisani svojim sopstvenim iskustvom. Mi zovemo Fields „inventivni muzički festival“ i za nas to znači upravo ovo. Trebalo bi da izmislite svoje stvari, idete svojim putem. A do njega se može doći na bezbroj načina: mešanjem žanrova, izmišljanjem sopstvenih instrumenata, tumačenjem (ili dekonstruisanjem) već postojećih stvari, oživljavanjem starih ili zaboravljenih metoda (naravno, uz dah svežeg vazduha) itd. Dakle, postoji mnogo odgovora na ovo pitanje. Ali ukratko: samo želimo da budemo iznenađeni!
Koje umetnike biste posebno preporučili publici da čuje?
Da ne propustite sve (smeh)! Uvek ostajemo na ideji da su svi u sastavu važni, a često smo bili svedoci situacija kada su ljudi na Fields-u više voleli manja imena nego veća. Tako da, naravno, neki očigledni vrhunci mogu biti britanski elektronski alhemičar Džejms Holden – on, inače, svira sa perkusionistom uživo; poljski klarinetista Vaclav Zimpel koji je nekada svirao džez, ali je potom prešao na eksperimente sa modularnim sintisajzerima i meditativnim ambijentom; producentkinja Ishome koja se može smatrati jednim od najvećih umetnika ruske andergraund elektronske scene; američki kompozitor Ris Četam koji je svojevremeno izveo simfoniju sa 400 gitarista.
Ipak, preporučio bih da se udubite i u neka druga imena. Jedva čekam koncert Lenhart Tapes-a, koji je dobro poznat među srpskim ljubiteljima eksperimentalne elektronike. Sviraće zajedno sa folklornim pevačicama Tjianom Stanković i Svetlanom Spajić (koja je kustos i koja ga je pozvala da svira). Discours Synthetique je apsolutno lud momak koji svira zaista sirovu elektronsku muziku u čisto živom formatu i peva neke apsurdne tekstove na francuskom. Čudan je, ali veoma šarmantan elektronski pank, potpuno zasnovan na njegovoj harizmi. Mogu da opišem u skoro sličnim svetovima Gvida Mebijusa, on je štreberska verzija ovoga, ali ne na loš način (smeh). Ovo su samo neka imena, ali zaista preporučujem da poslušate sve. Ozbiljno!
Šta biste rekli ljudima zašto bi trebalo da dođu na ovogodišnji Fields Festival?
Zato što je to skromna proslava muzičkog hedonizma kao što smo rekli u najavi. Bukvalno, volim ovu metaforu. Fileds ne zahteva da budete štreber ili kopač, mi samo želimo da se zabavite isprobavajući izuzetno veliki izbor ukusa tokom samo 3 dana. Samo dođite i probajte!
0 Comments