Još jedna nagrađivana knjiga stiže pred srpske i regionalne čitaoce kao plod saradnje izdavačke kuće IPC Media i programa Kreativna Evropa Evropske unije kroz projekat „Objedinjujuća snaga različitosti: evropska književnost kroz vreme, žanrove i jezike“. Ovog meseca (primećujemo da naslovi iz ovog projekta izlaze mesečnim tempom) pred nama se našao prevod romana koji je 2015. dobio „Stregu“ – najprestižniju italijansku književnu nagradu, koja se dodeljuje za roman godine – „Svirepost“ Nikole Lađoje, rimskog pisca, radijskog i televezijskog voditelja, donedavno jednog od selektora venecijanskog filmskog festivala, a odnedavno i člana njegovog žirija i direktora Međunarodnog sajma u Torinu.
„Svirepost“ je porodična saga, kinematografski portert morala i političke korupcije celog jednog društva, ali i ’uzbudljiva’ priča o neizvesnosti, takoreći triler. Takođe, ovaj roman se opire svrstavanju u detektivski podžanr usredsređivanjem na korupciju u koju je ogrezlo društvo koje očajnički želi da izgleda bogatije nego što jeste, maskirani grad ’kancelarija, sudova, novinara i sportskih klubova”. Lađoja pokazuje dar za društvenu satiru, sugerišući da je i sam Bari saučesnik u nevolji svojih žitelja, tako željan da po svaku cenu zadrži svoju razmetljivost kao ’netaknutu povlasticu’.
Suncem okupana Apulija, vile bogatog predgrađa Barija, obronci brzog društvenog uspona, napetost porodice koja se klacka između sjaja i katastrofe – koristeći elemente noara, gotskog, psihološkog i porodičnog romana, prožete brzim ritmom i galerijom slojevitih likova, te neprestano pokrećući srž radnje – Nikola Lađoja na scenu postavlja dramu vremena koje proživljavamo. Snaga pripovedačkog postupka – tako jasna i moćna – uvlači nas u lavirint emocija, tajni i otkrića isprepletenih u junacima i njihovim svetovima, i drži nas prikovane za svaku stranicu.
Klara Salvemini, centralni lik romana, čijom smrću počinje roman, jedne noći je, navodno, izletela na put ispred kombija koji se slučajno našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Ali njen otac – razmetljivi južnjački pater familias, vlasnik građevinske firme, self-made man osuđen da uspeh gradi na podmićivanju gorih od sebe – odlučuje da plasira drugu priču, onu u kojoj je Klara skončala bacivši se sa galerije nadzemne javne garaže. Šta se onda zaista krije iza njene smrti ako je naoko tragična nesreća zamenjena još turobnijom verzijom o samoubistvu jedne mlade žene kojoj je zavideo ceo Bari? Niko ne može tačno da kaže ni zašto ni kako je Klara umrla, ali njen polubrat Mikele nikako ne može da je potisne iz misli, niti da se oslobodi pitanja koja se roje i lebde iznad njene smrti. I što više saznaje o Klarinom životu, to više otkriva moralno posrnuće u samom jezgru svoje porodice, spremne na sve kako bi se uzdigla na društvenoj lestvici.Dok nam otkriva Salveminijeve mahinacije, Lađoja zastrašujuće ogoljeno i distancirano opisuje njegovo manipulisanje sopstvenom decom. Njegov stariji sin Ruđero je lekar, priznati stručnjak koji je mogao da napravi karijeru u nauci, ali je u prelomnim trenucima naseo na očeve manipulacije i vratio se da bude uz porodicu; otac ga, kao zamenika upravnika klinike, koristi da dođe do mnogih važnih podataka o ljudima na
samrti, to jest o njihovim nekretninama; lepotica Klara se doslovno prostituiše za potrebe očevog „biznisa”; njeni „klijenti” su vremešni direktori banaka, visoki činovnici gradske uprave, ali i sirovi vlasnici teretana s kojima kopulira iz ličnog „zadovoljstva”, ne bi li ublažila nepodnošljiv bol u duši. Kad ni to više nije dovoljno, upušta se u odnose u kojima nemoćni starci svoju izgubljenu moć pokušavaju da povrate batinanjem nesrećnih devojaka otupelih emocija, ili onih koje misle da im je to put u neko imaginarno visoko društvo.
Kroz razrešavanje Klarine smrti, otkriva se korumpiranost jednog sistema razapetog između pravne i mafijaške države, načinje se i tema ekologije kroz opis pomora ptica usled čovekove intervencije u njihovom eko-sistemu, a nad svim tim lebdi jedno strašno beznađe čiji bol ne može da ublaži nijedan porok.
0 Comments