fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹

Treća mesta – naše druge kuće

Ako vaš dom predstavlja prvo mesto, posao ili škola drugo, onda se trećim mestom smatra prostor koji nije ni ovde, ni tamo

31. May 2024

Bili svesni toga kao sociološkog koncepta ili ne, svako od nas ima svoje treće mesto. To može biti kafić u komšiluku, omiljena klupa u parku ili pak nešto, heh, treće. Uglavnom, ukoliko vaš dom predstavlja prvo mesto, posao ili škola drugo, onda se trećim mestom smatra prostor koji nije ni ovde, ni tamo, i u kojem rado provodite slobodno vreme.

Termin treće mesto skovali su američki sociolozi Rej Oldenburg i Denis Briset u istoimenom članku (The third place) objavljenom u akademskom časopisu Qualitative Sociology 1982. godine. Oldenburg i Briset su treće mesto definisali kao „javne prostore koji su ključni za komšiluk, kao prostori za okupljanje, upoznavanje i interakciju”. Prema njihovim rečima, ovakvi prostori posebno pomažu grupama u razvijanju osećaja zajednice.

Šta će za vas predstavljati treće mesto, kao i koliko njih ćete imati, zavisi od više faktora – ličnih osobina, ukusa, tipa i veličine mesta u kojem živite. Moje prvo treće mesto bilo je dvorište osnovne škole u koju nisam išao, dakle, bio je to prostor u kojem sam samovoljno i vrlo rado provodio slobodno vreme. Morao sam da se potrudim da bih do njega došao – kako sam boravio tamo mahom uveče i vikendom, kapije dvorišta su bile zaključane, pa sam morao da preskačem ogradu. U tom dvorištu sam postao član zajednice koja je umnogome obeležila moje odrastanje – grupe skejtera. Upoznao sam brojne prijatelje, jer bilo je dovoljno da se samo neko pojavi sa skejtom i automatski bi mu bilo odobreno članstvo, toliko nas je malo bilo. Tamo sam upoznao jednog od mojih najboljih prijatelja i budućeg kuma. I kad god sam bio u školi ili kod kuće, osim u slučajevima kada me je neka mega dobra video igra držala prikovanog za ekran, maštao sam da budem u tom školskom dvorištu.

Kako sam rastao i dobijao nova interesovanja, u moj život su ulazila i dodatna treća mesta. A kada sam se selio iz grada, morao sam da nađem potpuno nova, što možda nije bilo uvek najlakše. Jer treća mesta su nam potrebna, neophodna zapravo. Super je špartati gradom, svakog vikenda otkriti neko novo mesto i biti u fazonu: „Gde je ovaj sendvič bio celog mog života?” Ali potrebno vam je mesto koje poznajete, mesto do kojeg možete da dođete vezanih očiju, da odete tamo sređeni ili u trenerci. Mesto na koje možete da odete sami i da uvek završite sa nekim, jer vas manje-više svi znaju, ili gde vas pak niko ne zna, ali se osećate slobodno i dobijate najbolju kafu na svetu, uvek i bez izuzetka.

„Ne volim puno da putujem”, rekla mi je nedavno koleginica.

„Zašto?”, pitao sam je.

„Ne volim da se izmeštam, znaš? Potrebna mi je moja rutina, moja pijaca, mesto gde pijem kafu, bar u kojem su mi prijatelji.”

„Čak ni da ideš na odmor?”

„Eh, ali primetićeš da stalno idem na ista mesta. Već ih dobro poznajem.”

„A čekaj, kada ideš na poslovni put?”

„Tada uđem u poslovni mod, odradim šta treba i brišem.”

Tada sam shvatio. Njoj treće mesto nije samo usputna stanica. Treće mesto je njen život.

Postojao je period kada su, pored mnogih drugih stvari, naša treća mesta bila ugrožena, i to na duži vremenski period – pandemija korona virusa. Sa karantinom i socijalnim distanciranjem nismo mogli da idemo nigde, pa samim tim ni na naša omiljena mesta. I ne samo da smo svi tada izgubili treća mesta, već su se i prvo i drugo spojili u jedno.

„Naše veze i obaveze su (pre pandemije) bile vrlo jasno odvojene: intimni odnosi kod kuće, a profesionalni na poslu”, objasnila je američka spisateljica Karen Kristensen u tekstu za BBC. Kristensen je zajedno sa Oldenburgom radila na knjizi The Great Good Place – proširenom izdanju njegove knjige o trećim mestima. Ona je dodala da nam upravo ta jasna podela omogućava da žongliramo stres u našim životima. „Ali kada su se te dve komponente spojile u jednu, imali smo poteškoća da procesuiramo to kognitivno opterećenje, a treća mesta, na kojima smo se inače oslobađali od stresa, nestala su”, obrazložila je autorka.

Kristensen veruje da su treća mesta „zone oslobođene od odgovornosti, mesta na kojima možemo biti spontani, sticati nova iskustva i upoznavati nove ljude”, kao i da su ona neophodna za naše zdravlje, produktivnost i sreću. Nije ni čudo što su se mnogi ljudi brže bolje vratili njihovim trećim mestima čim se stvorila prva prilika, čak i džep da se izađe napolje, makar sedeli u dvorištima udaljeni dva metra jedni od drugih i pili piće slamčicom ispod maske.

Ali čak i tokom pandemije, zatvoreni u domove, ljudi su treće mesto mogli da nađu onlajn. Zapravo, još od prvih foruma na koje su odlazili kako bi se sa drugim anonimnim budalama svađali o Matriks filmovima i raspredali o teorijama zavere, pa do hiljada aplikacija koje danas koriste za različite stvari, između ostalog da i dalje raspravljaju o Matriksu i ljudima-gušterima, ljudi su odavno na internetu našli svoje treće mesto. Magazin Forbs čak tvrdi da je došlo do „čudnog paradoksa, jer je generacija Z hiper-povezana u virutalnom svetu, ali otuđena u pravom”. Međutim, kadgod neko tvrdi kako mlađe generacije više vremena provode na nekim uređajima nego u realnom svetu, gledam da to uzimam sa dozom rezerve. Uostalom, ne sećam se da Forbsov slogan glasi: „Ako se u nešto razumemo, onda su to mladi ljudi”.

Pandemija je neminovno uticala na naša treća mesta. Nakon dugačke pauze, mogli smo da im se vratimo, ali nismo svi to mogli da učinimo jednakom brzinom. Zabrana kretanja je u nekim delovima sveta duže bila na snazi, a i nekim ljudima je trebalo više vremena da se vrate u gužvu. Takođe, neka mesta nažalost nisu izdržala finansijski udar pandemije, i kada su ljudi konačno mogli da izađu iz kuća, njihova vrata su već bila zatvorena.

Sa druge strane, i sami ljudi su promenili navike. Neki su u potpunosti prešli na rad od kuće, što je značilo da su više vremena provodili u sopstvenom komšiluku. Počeli su da kupuju samo u lokalnim prodavnicama, provode vreme u lokalnim barovima i više otkrili kraj u kojem žive. Pronašli su nova treća mesta.

Koliko su nam treća mesta značajna u životu ilustrovaću na sopstvenom primeru. Trenutno imam dva treća mesta: jedno u kojem pijem kafu i doručkujem, a drugo u kojem konzumiram ostale napitke i večeram. Poznajem radnike – ne nešto posebno dobro, ali znam odakle dolaze i kako se zovu. Za jednog čak znam i da ima manju, kako da kažem, ilegalnu aktivnost sa strane – ništa opasno po njegov i živote drugih, ne brinite.

E, sad, nedavno sam upoznao osobu koja mi se nije naročito dopala i za koju se ispostavilo da živi u istom kraju i redovno posećuje jedno od ta dva mesta. Znam da neke stvari treba deliti, kao i da ne polažem nikakav veto na te lokale, ali nisam mogao da se otmem utisku da su oba moja treća mesta ugrožena. Zapravo, jedno je palo, ništa više ne mogu da uradim po tom pitanju, a drugo može da snađe ista sudbina ako ikada zucnem o tome. Tako da sam na pitanje gde pijem kafu, odgovorio da pijem samo čaj od kamilice, i to mahom kod kuće.

Nadam se da ovo čitate na vašem trećem mestu, pijete omiljeno piće i udišete svež vazduh, ili barem onaj za koji verujete da je svež. A ako nemate treće mesto, želim vam da nađete neko. Biće divno, verujte mi. Ali moje vam ne dam.

Ilustracije: Siniša Janjić RE

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *