U10 – nezavisni umetnički prostor, posvećen je afirmaciji savremene umetnosti i predstavlja lokalnu platformu koja služi za predstavljanje mlade umetničke scene. Osnovala ga je grupa mladih umetnika, diplomaca Fakulteta likovnih umetnosti, 2012. godine, koji su želeli da u fokus postave savremenu umetničku scenu i mlade umetnike na njoj.
Neki od članova U10 ekipe, s leva na desno: Nina Ivanović, Iva Kuzmanović, Nemanja Nikolić, Sanda Kalebić
Nemanja Nikolić jedan je od članova grupe umetnika koja je inicirala nastanak projekta U10. Objasnio je kako je tekao razvoj njihove ideje i kako je U10 od prvobitno kratkoročno zamišljenog projekta prerastao u ono što je danas.
„Većina nas je diplomirala 2010. godine i svi smo već počeli da pravimo i učestvujemo na grupnim i samostalnim izložbama. Ali osećaj da se kao umetnik utapaš u već postojeću scenu – bilo je ono što nam je generalno smetalo. Mislim da to svakoj generaciji smeta, jer osećaš neku potrebu da se ti na njoj pozicioniraš i predstaviš, pošto je vrlo lako utopiti se u inertnost domaće scene. U10 je zamišljen kao kratkoročni projekat prvenstveno zbog finansija. Međutim, sticajem okolnosti, pojavili su se ljudi spremni da podrže ovaj projekat. Tada je ideja bila da to bude nešto kratkoročno, gde bi se u nekih 6 meseci napravio niz grupnih i samostalnih izložbi. Onda je, kao reakcija na to što smo mi radili tih šest meseci, usledilo to da su oni prihvatili da nam omogućavaju funkcionisanje, dok smo mi uvideli nužnost da nastavimo. Takođe je prvobitna ideja bila da se lokacija menja, ali kako smo sve više počeli da ulažemo i vezujemo se za ovaj prostor gde se sada nalazimo – bilo je teško, ali i apsurdno napustiti ga. Ono što je važno jeste da nismo imali presiju da će taj projekat morati da traje, jednostavno je išlo spontano.“
„Osećaj da se kao umetnik utapaš u već postojeću scenu – bilo je ono što nam je generalno smetalo. Mislim da to svakoj generaciji smeta, jer osećaš neku potrebu da se ti na njoj pozicioniraš i predstaviš, pošto je vrlo lako utopiti se u inertnost domaće scene.“
Nemanja Nikolić
Nemanja Nikolić
Iva Kuzmanović, takođe jedna od osnivačica galerije U10, nadovezala se naglasivši važnost konteksta u kojem je ideja odnosno projekat nastajao te 2012. godine. „Značajno je različita situacija danas i pre deset godina, kada smo mi zapravo počeli da radimo zajedno, a onda je iz toga proizišao U10. U to vreme postojale su određene značajne umetničke inicijative, ali je broj prostora bio ograničen. Mladi umetnik ne bi mogao da izlaže u nekim od tih prostora bez prethodnog izlagačkog iskustva. To je bila situacija kada smo mi počinjali. Razlog zbog kog smo nastavili jeste jer smo želeli da po nekim izlagačkim standardima, za koje smo mislili da su važni – a koji se odnose na izlaganje u kontekstu savremene umetnosti. Mi zapravo sve ove godine promišljamo u radu sa umetnicima na koji način kvalitetno napraviti postavku, da ona korespondira sa savremenim trenutkom, a u skladu sa onim čime se taj umetnik bavi – na tome insistiramo. To je jedna od glavnih, ako bismo tako mogli da kažemo, misija našeg rada i onoga što bismo želeli da bude rezultat te saradnje.“
Iva Kuzmanović
Važno je naglasiti da je U10 ostao jedan od retkih nezavisnih prostora koji se bavi isključivo savremenom umetnošću, a kako ekipa iz U10 kaže – zbog toga i nastavljaju, jer još uvek ima potrebe i prostora da se ovime bave.
Na pitanje da li smatraju da postoji dovoljno ovakvih i sličnih inicijativa, ili bi ipak trebalo da ih bude više, rekli su da itekako nedostaje prostora i inicijativa, ali da je važno da takvi prostori imaju kvalitetan program, da budu održavani i da im bude omogućeno ozbiljnije finansiranje. „Kako ja to vidim, mislim da je potrebno da postoji više prostora koji su projektno orijentisani, kao i institucionalno-državnih prostora. To bi se sve moglo podvesti pod kulturnu politiku vezanu konkretno za savremenu umetnost. Smatram da umetnika i ideja postoji dosta, i da je važno da se ti ljudi ne izgube i ne odlaze po svaku cenu“, rekao je Nemanja.
Iva je objasnila šta uopšte termin savremena umetnost predstavlja i koliko se dugo on koristi: „Termin savremena umetnost koristimo već 30 godina. Kada govorimo o ulaganju u savremenu umetnost, govorimo o aktuelnoj stvari, aktuelnim temama i sadržajima, na najrazličitije načine. Takođe u tom kontekstu govorimo i o adekvatnom tretmanu dramskih umetnosti, muzeologije, obrazovanja, umetnosti u javnom prostoru – dakle o najrazličitijim aspektima. Pitanje je široko i ne odnosi se samo na potrebu za stvaranjem nekog diverziteta na sceni ili o tome da li umetnici imaju dovoljno prostora na sceni, već se radi o celokupnom odnosu društva prema tom problemu – šta je uopšte značaj umetnosti danas, odnosno šta ona znači državi, a samim time i društvu?“
„Kada govorimo o ulaganju u savremenu umetnost, govorimo o aktuelnoj stvari, aktuelnim temama i sadržajima, na najrazličitije načine.“
Iva Kuzmanović
Kako se godinama bave umetničkom scenom koje su i sami deo, pitali smo ih kakvom smatraju poziciju umetnika danas u svetu, ali i kod nas. Kada je reč o razlici između umetnika sa domaće scene i onih iz inostranstva, Nina Ivanović, jedna od članova ekipe iza galerije U10, navela je koje su razlike u pitanju i da li ih uopšte ima. „Skoro smo imali saradnju sa umetnikom i umetnicom koji su iz Švajcarske i Engleske. Pričali smo generalno o obrazovanju na umetničkim fakultetima, o problemima sa kojima se oni susreću tamo, i o onima sa kojima se mi susrećemo ovde. Tad se vidi da negde nešto fali, a nešto je bolje. Isto tako mislim da je položaj mladih umetnika tamo takav da imaju više mogućnosti, ali svakako je borba, kao što je i ovde“, objasnila je ona.
Nina Ivanović
Iva je na ovu temu istakla: „Pozicija umetnika je direktno vezana sa ekonomskim standardom zemlje, s jedne, a sa druge strane sa nekom opštom socio-političkom situacijom. Svaka zemlja i svako društvo imaju model kontekstualizacije. Možemo da kažemo, recimo, da u Americi ili Kini savremena umetnost cveta ali to ne znači da stanje savremene umetnosti i, posebno, pozicija tamošnjih umetnika nisu problematični“.
Galerija U10 nije od svog početka imala konkurse na koje su se umetnici mogli prijavljivati. Inicijatori projekta U10 objasnili su na koji način se menjao proces promene vremenskog ograničavanja konkursa. Nina je podsetila kako se odziv na konkurse menjao tokom vremena: „On se dosta menjao od početka do danas. U početku smo mi izlagali, kao osnivači prostora, kao i neke naše kolege za koje smo smatrali da treba da se prikažu. Već sledeće godine (2013.) imali smo otvoreni konkurs gde nije postojalo vremensko ograničenje. Tako smo funkcionisali do neke 2017. godine kada smo rešili da vremenski ograničimo period kada primamo prijave na konkurs. Uvideli smo da je prethodno funkcionisanje bilo haotično“.
Nadovezavši se na ovu temu, još jedna od članova ekipe U10 prostora, Sanda Kalebić, navela je: „Jedan od razloga što smo izabrali vremensko ograničenje konkursa, pored toga što je nama lakše da sistematizujemo i lakše organizujemo program, jeste taj što je to jasno artikulisani poziv na koji se veći broj umetnika oseća podstaknutim da se prijavi.“
Sanda Kalebić
Prostor U10 je galerija sa frekventnim programom – gde se izložbe otvaraju na svake tri nedelje. Upravo i zbog ovog razloga, objasnili su koliko im je važno da unapred isplaniraju godinu. Iva navodi još jedan od razloga za otvoreni konkurs koji praktikuju: „Posle nekoliko godina počeli smo da osećamo da nemamo toliko detaljan uvid, kao ranije, u najmlađe generacije odnosno pojedince koji se javljaju na sceni. Zato nam je bilo važno da objavimo konkurs, da ako mi ne možemo da dođemo do nekog – taj neko može doći do nas.“
Ekipa koja stoji iza U10 istakla je na kraju da im je ideja da U10 nastavi da učestvuje u stvaranju umetničke scene. „To je ono što smo radili od početka i ono što želimo da nastavimo – da se umetničkoj sceni doprinosi tako što se pojavljuju neki novi sadržaji“, zaključio je Nemanja.
Priča o inicijativi i prostoru U10 itekako je važna u kontekstu samoorganizacije mladih u umetnosti. U10 predstavlja svetli primer kako se kroz vreme jedna ideja menja i razvija, doprinoseći umetničkoj sceni i pružajući prostor mladima da izlažu i stiču svoje (ponekad i prvo) izlagačko iskustvo.
Fotografije: Milena Arsenić i Arhiva U10
0 Comments