fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Umetnost i mašta mogu svašta

Inkluzija kao način (su)života
29. June 2023.

Zajedništvo sugrađana iz različitih društvenih grupa jedna je od prioritetnih tema kojima se udruženje „Krokodil“ bavi pa je tako, u sklopu XV „Krokodilovog“ festivala, održana debata koja je protekla u znaku preispitivanja uloženog truda i pokrenutih promena. Razgovor su u pozitivnom smeru otvorile Milena Berić i Tamara Marković, kao predstavnice organizacije „Krokodil“, pitanjem da nam svaka od sagovornica navede po jedan primer uspešne saradnje u kome se može sagledati značaj uključenosti svake grupe građana u društveni i kulturni život zajednice.

Preko zajedničkih radionica, nastupa hora „Svi uglas“, pa sve do oslikavanja murala u saradnji sa organizacijom „Čini dobro“, zaključujemo da je najbolji primer povezivanja u cilju inkluzije nemoguće izdvojiti. Razgovarali smo sa Jasnom Bratičević, koordinatorkom „Svratišta“, ustanove
koja se bavi decom koja su u riziku da ostanu na ulici. „Ovaj posao odabrala sam spontano, nakon skoro 15 godina bavljenja humanitarnim radom, mogu reći da je posao odabrao mene.“

Kada je reč o podršci drugih institucija, najviše podrške dobijaju od Centra za socijalni rad. „Mi smo most između porodice i dece sa jedne strane, i institucija sa druge. Najveći pomak jeste što nas građani prepoznaju, sami se odazivaju na naše inicijative. Prepreke se pojavljuju na pojedinačnom nivou, prilikom upisa dece u školu, kada ljudi ne žele da u odeljenje sa njihovim detetom ide neko dete iz „Svratišta“, ali je značajno što vidan pomak postoji.“


I naša druga sagovornica, Maja Ćurčić, osnivač hora „Svi uglas“ ističe spontanost odabira posla kojim se već dugi niz godina uspešno bavi: „Sve se desilo potpuno spontano. Jaka emotivna veza sa muzikom podsetila nas je da smo svi jednaki, što je ujedno i početna tačka učenja.“ Radionica je prerasla u hor, koji danas broji veliki broj članova i gde zaista svi „pevaju uglas“. Anastasia Murdenska, iz udruženja ukrajinskih građana „Čini dobro“ naglasila je koliko su podsticajne zajedničke radionice za decu raznih nacionalnosti: „Važno nam je da se deca spoje umetničkim putem i radionicama, u zajednici koja ne podržava rasizam i mržnju.“ Na pitanje o odnosu dece iz Srbije i dece iz Ukrajine, Anastasia odgovara: „Ljudi nemaju isti odnos prema Rusima i Ukrajincima, a svaki roditelj predstavlja model svom detetu.“

Kako umetnost vidimo kao najsnažniji način pokretanja društvenih promena, značajno je i što je na glavnoj bini „Krokodilovog“ festivala postavljenoj ispred hotela „Jugoslavija“ u okviru dnevnog programa četvrtog dana nastupio hor „Svi uglas“. Ovaj hor, na čelu sa Majom Ćurčić iz „Art aparata“, posvećen je zbližavanju dece i građana romske nacionalnosti sa pripadnicima drugih društvenih grupa kroz muziku, koju vide kao način učenja o jednakosti i različitostima, put za razvoj bliskosti i empatije kod ljudi, ali i izgradnje samopouzdanja svakog od članova kojih ima oko 80.

Repertoar za svoje nastupe zajedno biraju svi učesnici hora, a među izabranim pesmama su numere „Pevajmo svi uglas“, numere prevedene na romski jezik „U svetu postoji jedno carstvo“ , „Odnesi me“ (Vlado Divljan), ali i pesama koje su u izvornom obliku na romskom jeziku, a čine veliki deo repertoara ovog hora poput „Čaje šukarije“. Prisetili smo se i zapaženih nastupa hora u Narodnom pozorištu, koje im je dva puta otvorilo svoja vrata, što predstavlja dodatni motiv za realizaciju novih projekata i uliva nam nadu da će u budućnosti što više institucija od velikog kulturno – obrazovnog uticaja pružati podršku inkluzivnom pristupu. Nakon nastupa u čijoj pripremi i organizaciji su učestvovali prisutni volonteri i „Krokodilovi“ novinari na dan otvorena je izložba Better together i zajedniičko druženje, čime je program u dečijoj i gejming zoni uspešno
nastavljen.

Na otvorenom prostoru, u neposrednom kontaktu sa prirodom, izložili smo radove nastale tokom prethodnih dana festivala i održanih inkluzivnih radionica, kao spoj primene različitih likovnih tehnika, pre svega oslikavanja temperama i vodenim bojama, a posebnu pažnju brojnih posmatrača privukli su radovi izloženi na žici i pridružene raznobojne trake. Kao i uvek, dečija mašta i kreativnost ispoljili su rezultate na koje smo neizmerno ponosni, ali najveći uspeh ovih radionica i druženja jeste što njima skrećemo pažnju na značajne datume poput Međunarodnog dana izbeglica, kome su ove godine bile posvećene i na najlepši mogući način, kroz umetnost, doprinosimo sklapanju prijateljstava između dece iz različitih društvenih grupa, šireći tako dečje vidike i bogateći životna iskustva naših najmlađih.

Na osnovu dosadašnje prakse i postignutih rezultata zaključili smo da su se nastupi, radionice i druženja u sklopu njih pokazala kao događaji od najvećeg značaja za podizanje svesti o lepoti različitosti i značaju ravopravne uključenosti građana svake društvene grupe u kulturni život zajednice. Ovakvi događaji nas uvek podsete i na potcenjenost prosvetnih i vaspitno – obrazovnih radnika, koji se godinama suočavaju sa
nizom različitih problema, od korelacije sa nezahvalnim položajem pomoćnog osoblja u vrtićima koje se, zbog niskih primanja, okreće radu u drugim institucijama, što otežava položaj vaspitača, do toga da se inkluzija zbog nedostatka raspoloživih sredstava sprovodi u neprilagođenom prostoru i uslovima gde je upitno da li su pogodni za bilo koji oblik vaspitno – obrazovnog rada. Posebno je, a naročito u manjim sredinama u
unutrašnjosti, nedefinisan položaj ličnih pratilaca koji tokom letnjih meseci, ukoliko roditelj deteta sa kojim rade nije u mogućnosti da priušti vannastavne aktivnosti, u najvećem broju slučajeva ostanu bez radnog odnosa i primanja na dva do tri meseca i, što je najvažnije, dete bez podrške pratioca koja ne prestaje da mu bude potrebna kada se završi školska godina. Niz se nastavlja, a mi zaključujemo da se, bez
poboljšanja položaja osoba koje se njome najdirektnije bave, inkluzija u bilo kojoj instituciji ne može kvalitetno sprovesti.

Istaknut je značaj podizanja konkurentnosti odraslih koja spadaju u osetljive društvene grupe na tržištu rada, kao i „Kafe bar 16“ kao svetao primer da je moguće istinski pomoći mladima iz osetljivih društvenih grupa tako što ćemo im pružiti odgovarajuće obrazovanje i šansu za dostojanstvenu sutrašnjicu. U ovom kafiću dočekaće vas zaposleni koji svojim radom, trudom i zalaganjem zajedno stvaraju jednu lepšu sliku društva, gde prelazak u odraslo doba ne predstavlja nepremostivu prepreku niti znači dalji izostanak neophodne podrške.

Autorka teksta: „Krokodilov“ novinar na dan Jelena Tadić

Tagovi:
Najnovije iz: Sanduče

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *