fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Verujem na reč svim ljudima do kojih mi je stalo

Sa mladom umetnicom Jymenik o njenom EP-u Sumrak
Piše: Marija Milić

18. May 2022

Jymenik je mlada kantautorka koja u studio ulazi sa 18 godina. Kroz svoj dosadašnji rad oprobala se u raznim žanrovima, a, kako kaže, saradnje sa različitim umetnicima su je oblikovale u ovo što sada jeste. Na početku svog stvaralaštava pisala je pesme na engleskom jeziku, a prvi vers na srpskom napisala je za pesmu Ludim koju je snimila sa Lukom Rajićem. Do saradnje sa producentom Summer Deaths-om došlo je u decembru prošle godine, i to sasvim slučajno. Dugo se premišljala da li da mu se javi i predloži da sarađuju, međutim, nakon svega par razmenjenih poruka i plejlista, muzika je počela da se stvara. Emocije su ono što Jymenik želi da prenese kroz svoje pesme, a, kako raste, lepotu pronalazi u ranjivosti. Odnedavno pronalazi čar i oseća se komforno da muziku stvara i na srpskom jeziku, iz čega je proizašao EP sa četiri pesme: Veruj mi na reč, Zbog nas, Sumrak i Tajna.

Iako je Zoom poziv, sa vremena na vreme, umeo da uspori razgovor na lokaciji Beograd – Brajton, nije nas sprečio da sa mladom umetnicom Ivanom Lukić – Jymenik razgovaramo o njenom EP-u Sumrak, dosadašnjim muzičkim saradnjama, emocijama i sazrevanju.

Kako se osećaš sada, dve nedelje nakon izlaska tvog prvog EP-a Sumrak?

Jymenik: Spremanje EP- a bilo je veliki hajp. Još na samom početku, mnogo mi se dopao taj projekat. Noć pred izlazak me je baš pukla trema, ali sada se osećam strava. Razmišljala sam – okej, jednom kad izađe, to je to, napolju je. Ono što mi je najvažnije je da su reakcije bile baš super. Zapravo, javljaju mi se i ljudi koje lično ne poznajem da pohvale pesmu. U fazonu su slušam ih svaki dan. Jedan dečko mi se javio, kaže da je do Novog Sada na repeat slušao EP. To je meni najveći kompliment, baš se super osećam.

Pesme imaju poseban vajb, čini se da mogu da se slušaju i u nekim opuštenim varijantama, ali i da će se puštati na žurkama. Da li je to i bio plan ili se to desilo spontano?

Ja mnogo volim da slušam muziku koja je takva, za čil i za žurke u isto vreme. A desilo se skroz spontano, verovatno zato što slušam takvu muziku, pa sam podsvesno napravila to što i sama volim da čujem. Nisam toliko razmišljala gde će ljudi da slušaju muziku, više mi je bilo bitno da prenesem to što želim da kažem, tu emociju, pevanje, taj vajb.

Kako je izgledao proces rada ona ovom EP-u?

U decembru smo krenuli sa radom i prve dve pesme su nastale toliko lagano. Mihajlo je stvarno prelagan lik, bio mi je toliko divan proces stvaranja. Jako brzo mi je to sve prošlo, kao da sam mu se juče javila da sarađujemo, a sada je EP već napolju i mi pričamo o tome. Zapravo, tek kada je izašao i kada sam ga preslušala na Spotifaju, bila sam u fazonu ovo je do jaja. Pre 4-5 godina sam gledala ljude koji izbaciju EP i bila sam u fazonu da i ja to toliko želim, ali ne znam kako. Zato sada znam, treba ti hrabrosti i veštine.

Kako je došlo do saradnje sa Summer Deaths-om?

Ja sam kod Kene Berija na storiju videla bit koji je okačio za pesmu Karaoke. Objavio je samo deo demoa. Tada sam ga pitala kakav je to bit i rekla mu da meni zvuči predobro. On mi je odgovorio: a to ti je moj Miki i poslao mi profil. Dugo sam se razmišljala da li da mu se javim da radimo, malo mi je bila frka, ali sam na kraju presekla i javila mu se. Kada smo se čuli, on je bio toliko raspoložen za saradnju. Na početku smo pričali i razmenjivali plejliste, kako bismo otkrili šta ko voli da sluša. Kada mi je on poslao svoju plejlistu, na njoj je bila skoro sva muzika koju ja volim da slušam. Eto, tada je već bilo jasno da ćemo sjajno sarađivati.

Kako je tekla vaša saradnja, a ujedno i nastanak Sumraka?

Kada smo počeli da radimo prve dve pesme, bilo je baš profesionalno, jer sam ja bila ovde, u Engleskoj. Onda, kada sam došla u Srbiju, počeli smo da blejimo u studiju, tako smo se i zbližili. Shvatila sam da je on jako talentovan, a pored toga i car! Pored EP-a, mislim da sam generalno stekla ljude sa kojima ću moći da sarađujem i imam lep odnos. Mislim da je sve neki put i da se neke stvari poklope u pravom trenutku.

Cela Zicer ekipa je mnogo talentovana, a sve to što rade, dolazi iz neke iskrenosti. Nekako se ne trude da to bude kul, nego je samo iskreno. Inspirativno je i zato mi je bilo lepo da radim sa Mihajlom. Do sada, nisam upoznala ljude, da sam samo upala i tako lako se poklopila sa njima. Carevi su stvarno, obožavam ih!

Kada govorimo o saradnji, do sada si imala nekoliko kolaboracija sa različitim umetnicima, u različitim žanrovima. Šta ti je donela svaka ta saradnja, koliko ti je pomoglo da se na taj način pronađeš u muzici?

Mnogo mi je bitno sa kim sarađujem. Moja prva saradnja bila je sa Lukom Rajićem, s tim što smo mi dugogodišnji prijatelji, još iz perioda kada ni on, ni ja nismo izbacivali muziku. Godinama smo jedno drugom slali pesme, tako da, Ludim je nastala sa mojim prijateljem. Onda, saradnja sa Bebom se desila jer smo dugo bile internet prijateljice, a prvi put smo se upoznale u studiju kad smo radile Foliramo. Ona je neko ko je meni sada baš bitna osoba u životu. Na početku je bilo dosta saradnji, jer nisam bila baš spremna da se upustim i uradim samostalan projekat na srpskom. Iskreno, nisam toliko verovala u sebe, baš me je pucala neka anksioznost, bila sam zarobljena u svojoj glavi. Kroz te neke saradnje sam se i ja opustila i shvatila da i ja mogu da pravim do jaja stvari, samo je bilo potrebno da se opustim. Od svih ljudi sa kojima sam sarađivala sam nešto naučila. Mislim da ću i dalje nastaviti da se na taj način razvijam, kroz ljude koji me inspirišu. Sa ove tačke, sada, dosta mi je bitno da sa ljudima sa kojima sarađujem budem na istim talasnim dužinama, po pitanju nekih stvari.

Kako ti gledaš na to da se muzika deli žanrovski, da li ti je važno da definišeš žanr svoje muzike?

Na kraju dana, ja samo mnogo volim muziku, volim da stvaram ono što mene vozi i što me inspiriše da stvaram. Želim samo to. A kada je o žanrovima reč, slušam raznu muziku, nekako mi je u glavi nebitan žanr. Do jaja muzika je do jaja, ako ja mogu u nečemu da se pronađem, bacim vers, nije mi bitno koji je žanr, čak mi je i izazov.

Pisanje na engleskom se dosta razlikuje u odnosu na pisanje na srpskom, nekada nam je čak i jednostavnije da nešto iskažemo na stranom jeziku. Da li je tebi to bilo izazovno i u čemu je razlika?

Ja sam odrasla u porodici gde su se pričala dva jezika, engleski i srpski, oba su mi maternja, tako da je meni, na početku, bilo prirodnije i komfornije da pišem na engleskom jer sam takvu muziku slušala. Prvi vers, ikada, na srpskom sam napisala za pesmu Ludim, koju sam snimila sa Lukom. Kada pišem na srpskom, na potpuno drugačiji način ispoljavam neke stvari. Mnogo je muzike na engleskom, ne moram mnogo da razmišljam kako da nešto kažem jer je u nekoj pesmi verovatno već rečeno. Na srpskom mi je, na početku, čak bilo teško zbog toga. Vodila sam računa da lepo zvučim dok pevam, kako izgovaram reči… Kad sam uradila pesmu U Tebi, pronašla sam potpuno nov način izražavanja i gledanja na stvari. Posle nekog vremena mi je postalo zanimljivije da pišem na srpskom, imam manje primera i, samim time, više se igram rečima, kreativni proces je zanimljiviji.

A kako izgleda tvoj kreativni proces?

Najviše volim da radim melodije, konstantno snimam neke melodije, pevušim. Prvo mi dođe melodija, a reči tek posle. Mnogo ljudi kaže da pišu kad su tužni, kod mene nije uvek tako. Ja prvo moram da procesuiram to što mi se dešava. Nekad nisam odmah inspirisana da stvaram, nego sedim i upijam to što mi se dešava. A najbolje pišem kad sam opuštena. Inspiraciju nalazim iz svakodnevice.

Kada se osvrneš nekoliko godina unazad, koliko si se ti promenila?

Za mene nisu baš bile lake tinejdž godine. U tom periodu spoznaje sebe, bila sam često zbunjena. Imala sam i neke strahove. Nisam baš govorila ljudima da pišem pesme. Onda, kroz odrastanje i razgovor sa drugim ljudima, shvatiš da svi prolazimo kroz slične stvari, neke sumnje i anksioznosti. Taj momenat, kad osvestiš da nisi sam u tome što osećaš, dobiješ neki komfor da radiš stvari koje zeliš. Tada sam počela mnogo više da sarađujem sa ljudima. Ja sam počela da radim u studiju sa 18 godina, bila sam jako mlada. Mislim da mi je pomoglo to što sam radila sa ljudima koji su stariji od mene ili su imali više iskustva. Kad si okružen dobrim ljudima i kad imaš podršku, mnogo ti je lakše da se razvijaš. Naravno, tu su i moji prijatelji koji su mi uvek bili najveća podrška. Jako mi je bitan taj momenat bliskosti. Volela bih da mogu da kažem sebi od pre pet godina ajde samo se opusti, biće sve kul. Ranije mi je bilo teško da vidim put i u kom pravcu idem, sada mi je taj put baš jasan. 

Da li balansiraš između Ivane i Jymenik, da li uopšte postoje razlike između tebe privatno i onog dela koji prikazuješ javno ili u svojim pesmama?

Jymenik jeste umetničko ime, ali to sam ja, sve što ja prolazim i osećam, to i jesam. Trudim se da budem što iskrenija i autentičnija verzija sebe. Ne pravim personu, to nije moj gas, nešto što ja osećam. Jako je iskreno i to što je u pesmama i sve što ja jesam. Razlikuje se, na primer, jedino po tome kako Jymenik izgleda na fotkama, ja ne izgledam tako svaki dan, nemam ful šminku i srebrne čizme do kolena. Iako bi bilo strava da je tako. Eto, to je jedina razlika, Jymenik je malo glamuroznija.

Koliko ti je na početku bilo izazovno da emociju koju deliš u pesmama čuju i svi ljudi koji slušaju tvoju muziku, da li ti je bilo osobađajuće ili je bilo barijera i strahova da se opustiš i budeš potpuno iskrena?

Na početku mi je bilo teško, ali, kako rastem, pronalazim lepotu u ranjivosti. Sviđa mi se kad je vidim i kod drugih ljudi i u pesmama. Meni je to prelepo. Posebno da, dok ljudi slušaju neku moju pesmu, osete da mene to boli, a najčešće se tada poistovete sa tim osećanjima. Sada se osećam jako komforno u tome da budem ranjiva i da istinski ispoljim sve to što osećam. Nije mi uvek bilo tako, nisam uvek bila tako slobodna da budem ranjiva, sada mi je to baš lepo.

Kada je reč o vizuelnom identitetu, koliko ti je to važno? Da li misliš da je to sastavni deo koji ide uz muziku, posebno u ovom digitalnom dobu?

Ja ću samo reći Marko Suvić. Ima mnogo ljudi koji su talentovani i koji to znaju da rade, ali Marko i ja imamo posebnu energiju. On u meni vidi nešto što ja jesam, ali možda, do sada, nisam bila dovoljno hrabra da se opustim. Mislim da je previše bitno sa kime radiš. Na kraju dana – ja sam muzičar, ne znam ništa o fotošopu. Strava je kad nađeš nekoga kome možeš da se prepustiš i da veruješ. Kada je o vizuelnom delu reč – da, jeste, bitno je da uz muziku postoji, ali ima i muzičara koji nikada ne pokažu lice, a ja bih uvek slušala njihovu muziku. Svakako, mislim da je strava kad uz muziku pogledam i slike i budem u fazonu, ah, sjajno, ceo paket! Sada mi je drago da sam našla i izgradila svoj vizuelni identitet u tom nekom obliku.

Da li uskoro planiraš neki spot?

Baš želim da radim spot. Mada, za sada, neću da žurim. Želim da, kada snimim spot, to bude onako kako ja osećam i kako sam zamislila. Definitivno će ih biti, ali, za sada, još uvek nemam konkretan plan.

Ne tako davno, imala si i veći nastup u Dragstoru, kako si to doživela i da li uživaš i u tom delu posla? Da li priželjkuješ i neki festivalski nastup ovog leta?

Nastup u Dragstoru je bio prelepo iskustvo. Obožavam da nastupam i da se na taj način konektujem sa publikom. Moji prijatelji su, naravno, bili najglasniji i najponosniji u publici. Inače, godinama unazad idemo u Dragstor i gledamo nastupe, tako da je stvarno bilo preludo što sam i ja nastupila tu. Hvala KesKse na pozivu da gostujem, organizovao je najjaču žurku. Kada je o letnjim nastupima reč, jako bih volela da nastupim opet što pre, ali, nažalost, ne živim u Srbiji, tako da nema još planova za ovo leto, ali biće stvari u bliskoj budućnosti. 

S obzirom na to da živiš na dve lokacije, u Srbiji i u Engleskoj, kako tvoji prijatelji tamo reaguju na pesme na srpskom?

Prijatelji ovde su mi, takođe, ogromna podrška. Sviđa im se sve to što pravim. Čak mi je cimer rekao da mu se ovo na srpskom više dopada, a drugi ortak ima Foliramo na svojoj svakodnevnoj plejlisti. Znači mi što su i oni u hajpu oko svega što radim. 

A kome ti veruješ na reč?

Ljudima do kojih mi je stalo. Lepo je kad si dovoljno komforan sa nekim da se potpuno prepustiš. Tad znam da je to što osećam stvarno. Ne dolazi to uvek lako i ne mogu sa svakim, ali svim ljudima koje zavolim verujem na reč. 

Autor fotografija: Marko Suvić

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *