U poslednjih nekoliko nedelja, čini se da je svet na kratko postao mesto iz Ghibli filma. Internet je bio preplavljen AI-generisanim ilustracijama koje su mnogi korisnici postavljali na svoje društvene mreže, a na kojima su njihove privatne fotografije prilagođene u stilu Studija Ghibli, legendarnog japanskog studija za animaciju. Samo nekoliko klikova vas deli od toga da sebe vidite kao lika iz Spirited Away ili My Neighbor Totoro, kako stojite pored nekog čudovišta, lutate po tajanstvenim šumama ili gledate u nebo puno mitskih stvorenja. I sve to – zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.
Iako je OpenAI lansirao ono što je nazvao „najnaprednijim generatorom slika do sada“, integrisanim u GPT‑4o, koji može da replicira različite stilove, na društvenim mrežama najpopularniji trend postao je upravo korišćenje ovog alata za generisanje slika u Ghibli stilu, što je mnoge korisnike odmah privuklo i učinilo ga viralnim.
Međutim, suosnivač studija Ghibli Hayao Miyazaki prethodno je izrazio snažno neslaganje sa animacijom generisanom pomoću AI-a. Na sastanku 2016. godine, gde mu je prikazan demo AI animacije, Miyazaki je istakao kako je „to uvreda samom životu“.
U međuvremenu, stiče se utisak da su se ljudi brzo zasitili Ghibli trenda, pa je u trenutku pisanja ovog teksta, aktuelan trend generisanja kolekcionarskih figurica koje korisnici takođe masovno dele na mrežama. Ovi trendovi, iako trenutno dominantni, pokazuju koliko se brzo i lako smenjuju – ono što je danas viralno, već sutra može biti zamenjeno nečim novim. Umetnost u digitalnom dobu sve više postaje deo kratkotrajnih ciklusa popularnosti.
Upotreba AI-a za kreiranje dela koja podsećaju na rad poznatih studija, poput Ghiblija, dovodi do brojnih pitanja, izazova i etičkih dilema. Neka od njih uključuju ugrožavanje autorskih prava i poštovanje originalnih umetnika.
My happy place pic.twitter.com/VgBq38Y4ix
— Mike Tyson (@MikeTyson) March 26, 2025
Gde prestaje inspiracija, a počinje povreda autorskih prava?
Lansiranjem naprednih alata kao što je GPT 4o sa integrisanim AI generatorom slika, postaje jasno da tehnologija može verodostojno da replicira različite umetnike, njihova dela i stilove. Iako je mnogima jasno da je u pitanju imitacija, pitanje koje se samo nameće je da li se time ugrožavaju prava autora čiji rad ti modeli imitiraju?
Profesor Predrag Terzić ističe važnost ovog pitanja, naglašavajući da je ono suštinsko, pošto dotiče srž odnosa između umetnosti, tehnologije i autorstva. On objašnjava da „stil nije direktno zaštićen autorskim pravima osim ako se ne koristi konkretan lik“, ali upozorava da „etika umetničke prakse postavlja pitanje šta znači kreativnost u doba mašina koje ‘imitiraju’ ljudsku umetnost”?
„Ako publika ne može da razlikuje delo veštačke inteligencije od Mijazakijevih radova, „onda je osoba prešla liniju etičkog kopiranja bez obzira da li je to pravno dozvoljeno“, ističe Terzić.
Ovo nas vodi do srži problema: generisani radovi često sadrže imitaciju površinske estetike nekog stila, ali ne i njegovu dubinu, kontekst i filozofiju. Terzić podseća da je Studio Ghibli „ukorenjen u japanskoj filozofiji, animaciji, ekologiji, kulturi sećanja,“ te da ukoliko generisana slika „nema ništa od tih značenja, to ostaje samo vizuelna mimikrija bez umetničkog u sebi.“
"It's Studio Ghibli, Jerry." pic.twitter.com/DEE0LrIUor
— Sardaukar (@Sardaukar1337) March 26, 2025
U tom kontekstu, spisateljica i novinarka Ana Vučković Denčić dodaje još jednu dimenziju ovom problemu, a to je da ipak stil mora biti toliko prepoznatljiv da bi se mogao smatrati povredom prava autora.
„Ne laskam sebi, ali ja zaista pišem na određen prepoznatljiv način, iako ne verujem da bi u skorije vreme AI mogao da odgovori na izazov – Napiši priču u stilu Ane Vučković. Sa druge strane, linčovski, almodovarovski, boterovski, bošovski… to je već neki skup prepoznatljivih kodova i simbola i onda je lako kopirati ga. Jako je tanka granica između inspiracije i plagijata u ovom slučaju, čini mi se mnogo više nego što to može u tzv. realnom svetu. Ne mogu još uvek da sagledam ili predvidim šta će se dešavati, ali sam sigurna da ćemo se ovom temom baviti još dugo, dugo…“ ističe Ana.
Demokratizacija umetnosti ili prazna estetika?
Generativni AI modeli svakome daju priliku da stvara vizuelno upečatljive radove, bez umetničke obuke. To jeste velika stvar kada govorimo o dostupnosti kreativnih alata – ali istovremeno se otvara i prostor za pitanje: da li time gubimo autentičnost?
Umetnost je više od vizuelne lepote – ona podrazumeva proces, iskustvo i ljudsku priču. Kada korisnici masovno dele slike generisane jednim klikom, često izostaje svest o tome čije ruke i um su inspirisali te stilove. U tom smislu, iako tehnologija omogućava dostupnost umetnosti i bavljenje njome, neophodno je govoriti i o odgovornosti u njenoj upotrebi.
irony is dead and all but it’s pretty depressing to see Ghibli A.I. slop on the timeline not only because Miyazaki famously thinks A.I. art is disgusting but because he’s spent the last 50 years making art about environmental waste for petty human uses
— Brendan Hodges (@metaplexmovies) March 27, 2025
Iako je trend generisanja slika aktuelan poslednjih godina, profesor Terzić ne veruje da je to doprinelo demokratizaciji, već većoj upotrebi novog sredstva za masovnu proizvodnju slika.
„Imali smo u prošlosti dosta sličnih upliva tehnoloških inovacija, pa smo preživeli. Kada govorimo o autentičnom umetničkom stvaralaštvu, ono je upitno svaki put kada se na horizontu pojavi nova evolucija tehničkih pomagala. Kako se koristi, zašto se koristi, na koji način se prikazuje, gde se prikazuje, sve su to pitanja koja objašnjavaju problematiku novog talasa, ovaj put generisanih slika“, ističe Terzić.
Spisateljica i novinarka Ana Vučković Denčić se dotakla ove teme parafrazirajući Brusa Springstina, te ipak misli da je ljudski dodir nezamenljiv.
„AI je alatka i treba je tako posmatrati, kao pomoćnu alatku, možda da uradi dosadniji deo posla, napravi konstrukciju, da bismo onda mi ljudi, umetnici izvodili na toj osnovi filigranske radove. Mislim da je dobro posmatrati AI kao vatru ili vodu, kao dobrog slugu, a lošeg gospodara. Ono što jeste problem je to što sve više nas nije više u stanju da prepozna šta je šta, i da li je i koliko negde intervenisano. Ne mogu reći da sam optimista, ali recimo da nisam mnogo zabrinuta. Barem zbog ove teme. Ne plašim se da me zameni veštačka inteligencija, jer kad se to desi u mom domenu, to znači da i nisam bila nešto. Ili da se ona do te mere razvila da može da bude tako iskričava i lucidna“, naglašava Vučković Denčić.
Danas viralno, sutra zaboravljeno
Današnji digitalni svet je pun prolaznih trendova koji se brzo smenjuju – ono što je danas popularno već sutra nije – u potrošačkom društvu u kom živimo, sve je prolazno i zamenljivo, pa tako i trend. Do juče je vaš virtuelni svet bio bajka iz Ghibli animacije, već danas je kolekcionarska polica figurica sa likom ljudi koje pratite.
Viralan vizuelni trend, kako navodi profesor Terzić, može trajati od samo 5 do 10 dana na platformama kao što su Instagram, TikTok ili X, dok u specijalizovanim zajednicama poput Reddita ili ArtStationa može opstati do 3 nedelje.
Pre ovog trenda, priseća se Ana Vučković Denčić, su u prepotopsko doba interneta, postojali kvizovi poput onih – „Koja si Dizni princeza?”, „Koja epoha si?”, „Koja životinja si?”, ili „Koji lik iz Simpsonovih ili Beverli Hilsa si?” i takvi kvizovi su već prošli i zastareli.
„Primetila sam da su se među prijateljima pojavile verzije fotografija u Botero stilu, gde izgledamo debelo i okruglo na specifičan način. S jedne strane, ovo govori o smeni stilova i interesovanja, a može se tumačiti i kao znak da smo postali površni konzumenti, robovi kapitalizma. S druge strane, možda mnogi ljudi, da nije bilo ovog trenda, nikada ne bi ni saznali za Ghibli i Mijazakija. U svetu u kojem živimo, često smo zarobljeni u sopstvenim mehurima, i ne zna svako sve. Vreme će, naravno, pokazati šta će ostati i kako će se sve razvijati. Verujem da će, uprkos svim polarizacijama, postojati i AI umetnost, ali i ona koju poznajemo danas – sa konstrukcijama koje nastaju zadavanjem parametara, a zatim se usavršavaju kroz lucidnost i kreativnost čoveka”, ukazuje Vučković Denčić.
Iconic movie scenes, Studio Ghibli style. This is so much fun! pic.twitter.com/LwjkNjcEV9
— Mufaddal Durbar (@MDurbar) March 26, 2025
Iako ovi trendovi omogućavaju širu dostupnost umetnosti i podstiču interesovanje za radove koji možda ne bi bili poznati široj publici, oni takođe potvrđuju činjenicu da živimo u „mehurima” – gde je većina sadržaja filtrirana kroz različite algoritme.
„Platforme su tako dizajnirane da promovišu ono što je novo i viralno, ne ono što je smisleno i dugotrajno. Što sa sobom donosi da se umetnost više sagledava kao sadržaj (content), brzo se konzumira, lajkuje, deli i ujedno zaboravlja. Drugim rečima, savremena publika više ne ulazi u umetnost, ona prolazi kroz nju, skroluje je. Nema više kontemplacije nego impulsivno prepoznavanje i reakcije (emodži, komentari, ripost). Umetnost je izgubila potrebu da se posmatra, ona se upotrebljava, postaje efekat koji nam skreće pažnju, lajkujemo je, a nije više iskustvo koje nas menja. Drugim rečima, umetnost iz sveta smisla premešta se u svest algoritamske ekonomije”, zaključuje Terzić.
U svetu u kojem se tehnologija razvija brže nego što stižemo da postavimo jasna etička pravila, veštačka inteligencija sve više ulazi u domene koji su donedavno bili isključivo ljudski – umetnost, kreativnost, izražavanje. AI-generisani vizuali, ma koliko bili estetski privlačni, otvaraju niz važnih pitanja: o autorstvu, autentičnosti, etici i budućnosti umetničkog stvaranja.
I dok je lako prepustiti se čaroliji jednog klika koji nas istog trena vodi u naš generisani Ghibli pejzaž, moramo ostati svesni razlike između inspiracije i imitacije. Zato je ključno da u vremenu brzih trendova i proizvodnje ne zaboravimo na ono što umetnost zaista čini umetnošću – ljudsku ruku, emociju, iskustvo i poruku koju prenosi.
AI može biti dobar sluga, ali samo ako ostane upravo to – sluga, a ne gospodar.
Naslovna ilustracija: tokyoweekender.com
0 Comments