Beograd poslednjih godina doživljava rapidnu urbanizaciju koja donosi brojne promene u njegovoj infrastrukturi. Nažalost, jedna od negativnih posledica ovog trenda je smanjenje zelenih površina, što izaziva zabrinutost među građanima i stručnjacima. Investitorski urbanizam, kojim se daje prioritet izgradnji stambenih i poslovnih objekata, sve više zamenjuje parkove, drvorede i zelene oaze betonom i asfaltom.
Zelene javne površine su pravo svih građana i neophodno je da budu ravnomerno raspoređne, odnosno, kako navode iz Ministarstva prostora, najdalje 300 metara vazdušnom linijom od mesta stanovanja. To sada nije slučaj i postoji velika neravnomernost u prisutnosti zelenila među opštinama.
„Grocka, Vračar, Surčin i Stari grad nemaju šume na svojoj opštini, dok nacrt Generalnog urbanističkog plana za 2041. godinu, koji još uvek nije usvojen, konstatuje da na prostorima deficitarnim zelenilom u svrhu rekreacije živi 392 000 Beograđana. Brojke su zabrinjavajuće jer brzinom svetlosti idu dalje u crveno, a živimo u trenutku klimatskih promena i sve vrelijih letnjih dana i noći”, napominju iz Ministarstva prostora.
I do 7 stepeni viša temperatura zbog nedostatka zelenila
Iz Ministarstva prostora podsećaju i da je po zdravlje čoveka opasno kada noćna temperatura nije ispod 20 stepeni, jer telo tada nije u mogućnosti da odmori, već konstantno radi na tome da se ohladi, pa se ujutru budimo iscrpljeni. Primećena je i veća smrtnost starijih osoba tokom vrelih dana, a jasna je opasnost da će svi ovi parametri biti povećani u narednim godinama.
Milica Lukić, istraživačica-saradnica na Geografskom fakultetu u Beogradu učestovala je u istraživanju u kome su analizirani mikroklimatski uslovi u Beogradu, a koje je pokazalo kako smanjenje zelenih površina utiče na klimatske uslove.
„Temperaturu smo merili u junu i avgustu 2021.godine, od 12h do 18h u junu, i od 12h do 21h u avgustu, na 5 lokacija: Obilićev venac, ulica Đure Jakšića, Košutnjak, Akademski park i kod Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”. Najveće razlike u temperaturi između gusto izgrađenih i zelenih površina zabeležili smo u najtoplijem delu dana (između 14h i 15.30h), kada su one na nekim lokacijama prelazile i 7 stepeni”, ističe Lukić.
Tako je, na primer, 23. avgusta 2021. godine zabeležena maksimalna temperatura vazduha od 40,6 stepeni na lokaciji Đure Jakšića, dok je u istom trenutku u Akademskom parku ona iznosila 33,4 stepena.
Sve manje zelenih oaza, sve više toplotnih ostrva
Takozvana toplotna ostrva u Beogradu su napravila simbiozu u jedno veliko toplotno ostrvo koje obuhvata centar grada i Novi Beograd, dok malo hlada još uvek ima oko Zvezdare, Mirijeva i Rakovice, ali i Čukarice, zahvaljući šumama koje se nalaze na Košutnjaku i Zvezdari.
„Ukupno, grad Beograd, milionski grad, metropola poseduje tek oko 13% zelenih površina, što je nedovoljno ukoliko želimo da razvijamo Beograd u pravcu „zelenog grada, pametnog grada, grada otpornog na izmenjene klimatske uslove”, što smo definisali važnim dokumentima: Akcionim planom za zeleni Beograd iz 2021. godine, Akcionim planom za održivu energiju i klimu za Grad Beograd (takođe iz 2021. godine) i Planom Generalne Regulacije sistema zelenih površina koji je donet 2019. godine”, podvlači Lukić.
Iz Ministarstva prostora kažu da je grad Beograd taj koji mora da da postavi pravila gradnje investitorima jer se ne može očekivati od investitora da čuvaju zelenilo, ako ih planovi višeg reda na to ne obavezuju.
„Beograd ima odličan plan Plan Generalne Regulacije sistema zelenih površina koji detaljno planira mrežu zelene infrastrukture i njeno povezivanje zarad maksimalne korisnosti građanima i gradu. Ovaj plan predložio je povećanje zelenog fonda sa tadašnjih 12% na 23%, međutim, on je na sednici Skupštine grada izglasan opcionim, te smo tako završili sa 9% zelenila, jer investitori nisu u obavezi da ga se pridržavaju”, zaključuju iz Ministarstva prostora.
Zbog činjenice da je više od 10% beogradskog zelenila nestalo u poslednjih 20 godina, Ministarstvo prostora pokrenulo je peticiju da Plan Generalne Regulacije više ne bude opcion, već obavezujući, kako bi probali da sačuvaju i prošire zelenu infrastrukturu i utiču na Upravu.
Peticiju Bolji gradovi, zdraviji ljudi možete potpisati ovde.
Ilustracije: Olga Đelošević
0 Comments