fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Zagađen vazduh, divlje deponije i manjak ekološke svesti

Koji su najveći ekološki problemi u Srbiji?

22. April 2023

Svetski dan planete Zemlje obeležava se svakog 22. aprila, počev od 1970. godine do danas. Ovaj praznik ima za cilj povećanje svesti o ugroženosti životne sredine, kao i angažovanje šire javnosti. Ekološki problemi koji najviše pogađaju Srbiju, poput prekomerno zagađenog vazduha i divljih deponija međusobno su povezani, a do njih u najvećoj meri dolazi usled neadekvatnog delovanja različitih industrija koje u trci za ostvarivanjem profita zanemaruju štetu koju nanose prirodi. Tim povodom, izdvajamo 7 najvećih ekoloških problema u našoj zemlji.

Prekomerno zagađen vazduh

O kvalitetu vazduha se govorilo sporadično sve do 2018. godine, kada ova tema sve više počinje da dobija na važnosti. Suspendovane čestice, koje predstavljaju mešavinu amonijaka, vode, kapljica kiselina, organskih hemijskih spojeva i materijala sa tla koji se nalaze u vazduhu postaju nešto na šta sve veći broj ljudi obraća pažnju. Čini se da smo na vazduh počeli da obraćamo pažnju, tek u onom trenutku kada smo jasno počeli da ga vidimo i osećamo – tačnije kada je dobio dve karakteristike koje vazduh nikako ne bi trebalo da ima. Najzagađeniji vazduh u 2022. godini u Srbiji imali su Beograd, Kragujevac, Niš, Valjevo i Užice, ali i Pirot, Zaječar, Kosjerić, Novi Pazar i Smederevo.

Nedovoljno razvijen sistem za odlaganje đubreta

Deponije u Srbiji u velikoj meri zagađuju prirodu i negativno utiču na kvalitet životne sredine. Problem leži u tome što najveći broj njih spada u nesanitarne, iako su registrovane i u nadležnosti JKP „Gradska čistoća“. Sanitarna deponija je isplaniran, izgrađen i opremljen prostor na kome se otpad odlaže sa minimalnim posledicama na životnu sredinu. Na njima se prate štetni uticaji odloženog otpada na životnu sredinu. Nesanitarna deponija je prostor gde se otpad baca bez bilo kakvih zaštitnih mera po životnu sredinu i gde se materije iz otpada direktno puštaju u životnu sredinu. Svega 25% komunalnog otpada završava na sanitarnim deponijama, dok preostalih 75% završava na nesanitarnim ili divljim deponijama, direktno zagađujući životnu sredinu i ugrožavajući zdravlje ljudi. Đubre neretko završava i u rekama, pa je tako jezero Perućac često preplavljeno otpadom i plastikom, ali ni reke Lim i Drina, nažalost, ne zaostaju, kada je u pitanju količina đubreta u njima.

Neadekvatnan sistem za prečišćavanje otpadnih voda

Beograd, kao glavni grad sa najvećim brojem stanovnika, nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje se ulivaju direktno u Dunav i Savu. Ujedno, Beograd je jedini glavni grad u Evropi koji ima problem sa izlivanjem kanalizacije (jer kanalizacioni sistem ne pokriva čitavu teritoriju grada), a sistemi za prečišćavanje ne postoje ni u drugim velikim urbanim centrima Srbije, poput Novog Sada i Niša. Naime, na kanalizacione sisteme priključeno je tek nešto više od polovine ukupnog stanovništva Srbije, pa se tako preko 84% komunalnih otpadnih voda, bez ikakvog prečišćavanja, direktno ispušta nazad u reke, jezera i zemljište, zagađujući ih. Dodatno zagađenje dolazi i u vidu bolničkih otpadnih voda, kao i farmaceutskih proizvoda iz domaćinstava koji se uglavnom direktno bacaju u slivnik, čime dospevaju u kanalizaciju, a onda i u reke. Različite organizacije koje se bave zaštitom prava na vodu već godinama upozoravaju na krizu vodnih resursa. Prema trenutnim procenama, do 2025. godine polovina stanovništva će živeti u oblastima pogođenim sušama, poplavama i nedostatkom pijaće vode.

Urbanizam, saobraćaj i divlja gradnja

Dugo je već prisutna negativna planerska praksa podređivanja razvoja gradova u Srbiji pretežno ekonomskom interesu. Kada posmatramo urbanističke planove, evidentno je konstantno proširenje građevinskog zemljišta za potrebe izgradnje novih poslovno – komercijalnih, stambenih, ugostiteljsko-turističkih objekata i kompleksa, najčešće na račun zelenih površina i javnih prostora. Malo infrastrukture koje imaju ranjivi učesnici u saobraćaju pretvara se u infrastrukturu za motorna vozila (seku se drvoredi i sužavaju trotoari zbog projektovanja parking mesta i slično). Prema godišnjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) za 2021. godinu, drumski saobraćaj imao je udeo od 38% u ukupnim emisijama azotnih oksida, dok je udeo saobraćaja u emisijama PM 2.5, najsitnijim i najopasnijim česticama po zdravlje stanovništva iznosio 8%. Nakon tri decenije epidemioloških istraživanja, izduvni gasovi dizela klasifikovani su kao izazivač raka kod ljudi od strane Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) 2012. godine na osnovu dokaza o njegovoj kancerogenosti za pluća. Dugotrajna izloženost zagađenju PM 2.5 povezana je i sa pojavom bolesti i prevremenom smrtnosti od raznih bolesti, uključujući ishemijsku bolest srca, već pomenut rak pluća, hroničnu opstruktivnu bolest pluća, infekcije donjih respiratornih puteva (kao što je upala pluća), moždani udar, dijabetes tipa 2 i neželjene ishode porođaja.

Izgradnja malih hidroelektrana

Prema evidenciji iz 2019. godine, u Srbiji je izgrađeno oko sto MHE, a u planu je bila gradnja ukupno njih 856, u skladu sa Nacionalnim akcionim planom za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Ono što predstavlja dodatni problem jeste što se veliki broj njih gradi u zaštićenim područjima prirode. Ipak, reakcije ekoloških organizacija i protesti građana donekle su uradili plodom, te je nedavno Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе saopštilo da je poništilo građevinsku dozvolu izdatu investitoru „Water Green Energy“ iz Kumareva, za izgradnju mini hidroelektrane „Besko“ na Rupskoj reci u selu Dadince kod Vlasotinca. Ovo je primer dobre prakse koji ukazuje na to da isticanje štetnih posledica uništavanja reka i ugrožavanja voda, kao i podrška lokalnim ekološkim inicijativama širom Srbije mogu da urade plodom, sve dok se politike i odluke ne promene u smeru očuvanja javnih i prirodnih dobara.

Iskopavanje ruda i litijuma

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, na više lokacija širom Srbije, koja su okarakterisana kao zaštićena, izdate su dozvole za istraživanje tla. U većini slučajeva reč je o potrazi za zlatom. Ova informacija objavljena je na sajtu Birna, ali i u nedeljniku Vreme u novembru 2021. godine. Kako se u tekstu navodi, zaštićeno područje na čijim delovima se sprovode istraživanja je Nacionalni park Đerdap. Granice dva istražna prostora zadiru u Park prirode Kučaj Beljanica, a istraživanja su planirana i u Parku prirode Stara Planina, Radan, kao i Golija. Kompanija Ziđin, koja posluje u Boru, za manje od godinu dana četiri puta je osuđena zbog kršenja Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, za šta joj je svaki put naloženo da plati novčanu kaznu ispod zakonskog minimuma. S druge strane, kompanija Rio Tinto već više od dve godine pokušava da pribavi odobrenje za eksploataciono polje, dokument koji joj omogućava da započne sa iskopavanjem litijuma u Srbiji, uprkos tome što uz zahtev nije priložila neophodnu dokumentaciju. Iako je iz Vlade Srbije saopšteno da je na ovaj projekat stavljena tačka, Ministarstvo rudarstva i energetike do danas nije prekinulo postupak, već je tokom dve godine, ne navodeći jasne razloge, čak 11 puta produžilo rok kompaniji da dopuni dokumentaciju.

Izostanak reakcije institucija

Nedavno je u javnost dospela informacija o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji koje su, kako stručna javnost upozorava, okrenute interesima investitora i olakšavanju dolaska do građevinske dozvole. Iz organizacije RERI ističu da ovaj Zakon mora biti usklađen sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, te je preporuka da se ne propusti prilika za usaglašavanje ovih zakona. Građani su, nažalost, sa odlukama koje se donose u vezi sa životnom sredinom, uglavnom upoznati onda kada su one već donete ili su im kao takve predstavljene zarad trenutnog dobijanja političkih poena.  Međutim, uloga građana raste i jača kada, pored uloga krajnjih korisnika i finansijera projekata, preuzmu i ulogu informisanih građana, koji aktivno ostvaruju ili zahtevaju ostvarenje svojih prava, koja proizilaze pre svega iz Ustava, ali i važećih zakona, poput Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Uredbe o učešću javnosti u izradi određenih planova i programa u oblasti zaštite životne sredine.

Naslovna ilustracija: Lauren Martin

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *